 |
Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
| Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
| Autor |
Poruka |
Vuk
Administrator foruma
Član od: 23 Dec 2007
Komentari: 1528
|
 Upisano: 11 Maj 2009 12:27 Naslov komentara: |
 |
|
Eto vidis da nisi razumjeo sta sam pisao.
Kad je to u kapitalizmu radnik smijenio direktora? A ima pravo glasa zar ne. Medutim to pravo glasa mu je dano samo 1 dan u 4 godine.
I u Spaniji su komunisti pobjedili na izborima pred drugi svjetski rat, pa je kapitalisticka opozicija pokrenula rat da ih svrgne sa vlasti. Isto tako je i u novije doba u mnogim zemljama skinuta sa vlasti partija koja je dobila izbore zato sto se to NATO vojsci nije svidalo.
Jedino tamo gdje stvarno ne uspjevaju da na silu smjene vlast ostaju oni koje je narod izabrao kao sto je to slucaj sa Venecuelom. A prema pisanju stampe protiv narodne vlasti sve su pokusali da i njega skinu sa vlasti.
Zato ne pricaj bajke kako kapitalisti pustaju komuniste da mirnim putem preuzmu vlast. Naravno medu kapitalisticke partije ubrajam i socijaldemokrate i slicne partije koje se ne bore protiv eskploatacije koja vlada u kapitalizmu.
Znaci totalitarni rezim je i cim se ne dopusta narodu da bira nekoga ko nije na liniji kapitalizma.
Ti si na toj liniji jer ti smeta da su radnici na vlasti.
Znaci tebi pase kapitalizam i to je tvoja linija. Naravno uzivas u sistemu koji tu liniju sprovodi kao sto komunisti uzivaju u sistemu koji sprovodi njihovu liniju.
Te dvije krajnosti su neminovnost i ne postoji nesto izmedu. Kamo srece da postoji.
Pogledaj sad ekonomsku krizu u svijetu. Zar to nije dokaz da i nasa ekonomska kriza u osamdesetim godinama nije bila samo trenutna slabost sistema. Zar bi ti sad mjenjao kapitalizam samo zato sto je u krizi?
Vidis ni ja nisam zelio mjenjati socijalizam u SFRJ samo zato sto je u trenutnoj krizi. A dokaz da je socijalizam ostvarivao mnogo veci napredak cijelog drustva je i privredni rast u SFRJ do osamdesetih godina. Zasto sad BiH ne napreduje toliko kad je u kapitalizmu. Nemaju ni godisnji plan razvoja a kamo li petogodisnji plan koji je u dva perioda SFRJ iz razrusene zemlje digao na status srednje razvijene zemlje.
I kao sto rekoh mnogo je vise kapitalistickih zemalja u kojima narod gladuje nego u kojima su svi srecni. Nemoj samo gledati zemlje koje su kolonijalne sile. U Indiji, Tajlandu, Hong Kongu, Somaliji, Iraku, Avganistanu i da ne nabrajam dalje su kapitalisti na vlasti a narod umire od neimastine. Mislis da narod zeli to? Ne narod nema izbora.
A dokazi tiranije na zapadu se vide svaki dan u njihovoj vlastitoj stampi i TV-u.
Samo oni koji to ne razumiju, vide te vijesti kao borbu protiv diktatura. Izgleda da si i ti jedan od njih. Sto treba jednoj Svedskoj da uslovljava kako ce ljudi u drugim zemljama da zive. Zar nas Tito nije ucio da se ne mjesamo u unutrasnje stvari drugih zemalja. Ovi nije samo da se ne mjesaju vec i vojno potpomazu svrgavanje vlasti koja im se ne svida. Primjer Mugabe i sl.
Pozdrav Vuk.
P.S. Na svu srecu ni ne ostavljam svoje pare bankama da ih obrcu niti imam kredite da se oni bogate. Zadnji kredit koji sam digao kad sam vidio da mjesecno glavnicu vracam u iznosu od 500 kruna a mjesecna kamata je 250 kruna vratio sam ga u roku od 6 mjeseci umjesto 5 godina koliki je rok bio. Saberi 250 sa 60 mjeseci pa ces dobiti koliko bi dao za kamatu. Ali ja ih zeznuo pa vrati prije tako da nisu zaradili koliko su htjeli.  tako da je ono bio samo primjer odnosa kamate u banci a ne moja svakodnevnica. 
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se
Vuk: komentar modifikovan dana: 11 Maj 2009 12:48; prepravljeno ukupno 2 puta |
|
| Na vrh |
|
 |
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 11 Maj 2009 12:28 Naslov komentara: Ja ne govori o tebi, ti ne govoris o meni |
|
|
| izmedju mene i tebe su dobri ili losi REZIMI..prema tome, kazes prosli ne valja, sada imamo nesto *uzivo*...prosli nemamo, neki drugi nemamo...imamo ono sto imamo...oko 9.000.000 stanovnika (srbija)...nezaposlene *X*, penzionere*X*, dece*X*...privredno radno .....? |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 11 Maj 2009 12:47 Naslov komentara: Nije diktatura, to je jos gore |
|
|
to je uzas...unistiti...i pored na primer 200.000 tona viska kukuruza..
milan Kovacevic smatra..da su Dragutin Drk i Robert Gloser..vec preuzeli srpsko trziste piletine.............u jednom filmu, pokojni glumac Janacko kaze..* druz plavi (milicajac)..uza zid pa metak,..* |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 11 Maj 2009 15:00 Naslov komentara: Svi odgovori nalaze se |
|
|
| www.pecat magazin prva strana dole levo komentnari..detaljnije,,na forum Srbija..MEDJUNARODNI KOMUNISTICKI POKRET* |
|
| Na vrh |
|
|
Anti-Jenki
Legenda
Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264
|
| Upisano: 11 Maj 2009 16:05 Naslov komentara: |
|
|
Radnici nikad nigde nisu bili "vlast" tako da je nepotrebno trositi se na te teme. Negde su doduse imali veca prava a negde manja, negde su ucestvovali u donosenju odluka u svojim preduzecima a negde nisu ali nigde, apsolutno nigde nisu bili "vlast".
Ja ti Vuce nisam naveo primer jednog radikalnog levicara koji je putem slobodnih izbora dosao na vlast nego njih PET sto je sasvim dovoljno za potvrdu moje teorije da demokratija dopusta i levici da pobedi na izborima. A sad cu ti reci i nesto sto ne znas a to je da su od tih PET radikalnih levicara njih TROJE u svojim zemljama promenili Ustave i to putem slobodnih izbora za Ustavotvornu skupstinu a potom i narodnog referenduma. Zaista je nedemokratska ta demokratija koja radikalnim levicarima dozvoljava da donose Ustave koji njima pasu...
A bi li ja u nekoj totalitarnoj komunistickoj zemlji putem slobodnih izbora i referenduma mogao da promenim Ustav? Bi, ali kad na vrbi rodi grozdje...
Kao sto sam ti i rekao: ako si dovoljno ubedljiv i harizmatican ti ces pobediti. Ako znas znanje ne samo da ces se odrzati na vlasti nego ces eto i doneti Ustav koji tebi odgovara.
Ali rdjavom k.... i dlaka smeta. Ovo se ne odnosi na tebe vec na ekstremnu levicu. Onu organizovanu.
Slazem se s tobom povodom nemesanja u unutrasnje poslove drugih zemalja. To je zaista bio dobar princip ali je nazalost pod pritiskom Novog svetskog poretka napusten.
Ja bi, da ne bude zabune, vrlo rado menjao neoliberalizam i to nema veze sa ovom krizom, ja to misljenje imam jos dok kriza nije bila ni na vidiku.
Inace za mene licno trzisna privreda je daleko efikasnija od komunisticke komandno-administrativne s tim sto sam ja protivnik neoliberalnog trzisnog fundamentalizma. Znali su to cak i jugoslovenski komunisti pa su sezdesetih poceli da forsiraju trzisnu ekonomiju koju su onda zvali "robno-novcana privreda". Bilo je i tada raznoraznih pravovernih Milana za koje je prelazak na sistem "robno-novcane privrede" bio izdaja svetih principa marksizma-lenjinizma ali oni su na svu srecu ostali u manjini. To je recimo bila pozitivna strana jugoslovenskog komunizma jer je uticala na znatno povecanje standarda stanovnistva. Da se ostalo dosledno "ideoloskoj cistoci" Juga bi bila na nivou Bugarske i ostalih zemalja komunistickog lagera...
PS. Milane, vidim da bi ti opet malo ubijao... |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 11 Maj 2009 16:24 Naslov komentara: To su bile i jos su *predizborne* |
|
|
| floskule TRZISNA...a *surduknuli su* neoliberalnu i mafijasku... |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 11 Maj 2009 20:18 Naslov komentara: Prestani da gledas |
|
|
| crtane filmove TELETABISI. pred spavanje, izaziva buncanje u snu i ustavu po kome je normalno * da radnik nema pravo na rad**da ima pravo da odsece prst* ako mu demokratski demokrata ukrade 50 plata..itd, |
|
| Na vrh |
|
|
Vuk
Administrator foruma
Član od: 23 Dec 2007
Komentari: 1528
|
| Upisano: 12 Maj 2009 08:20 Naslov komentara: |
|
|
| Anti-Jenki (citat): |
Bilo je i tada raznoraznih pravovernih Milana za koje je prelazak na sistem "robno-novcane privrede" bio izdaja svetih principa marksizma-lenjinizma ali oni su na svu srecu ostali u manjini. To je recimo bila pozitivna strana jugoslovenskog komunizma jer je uticala na znatno povecanje standarda stanovnistva. Da se ostalo dosledno "ideoloskoj cistoci" Juga bi bila na nivou Bugarske i ostalih zemalja komunistickog lagera...
|
Eto napokon si i sam naveo primjer demokratije u SFRJ jer manjina koja nije bila za promjene nije mogla nista da ucini kad vecina to zeli. Tako su i 1990. na izborima vecinom glasali za nove partije koje su kad su dosle na vlast pocele sa promjenom ustava. Inace u SFRJ se ustav cesto mjenjao bas zbog demokratije koja je postojala i zahtjevala da promjenama ustava udovolje vecini. Naravno tebi je to smetalo kad si mislio da su novim ustavom ugrozeni tvoji stavovi ali tada je vecina odlucila da republike dobiju vise autonomije i da predsjednistvo bude sastavljeno od predstavnika svake republike i pokrajine. Zar to nije demokratija?
To nigdje u svijetu nije bilo da pripadnik nacionalne manjine bude predsjednik zemlje.
Zato ja volim SFRJ sto su svi bili ravnopravni a ne kao u Svedskoj cim si gradanin Svedske odmah si po nacionalnosti svedanin  . Ni ne pitaju te kako se ti sam osjecas ko si. Eto ti jos jedan dokaz nedemokratije u Svedskoj.
Inace jos se ne sjecam da su u tih 5 zemalja koje su kako ti kazes presle u socijalizam fabrike odeuzete od kapitalista i date na upravljanje radnicima kao sto je kod nas bilo. Naravno kad je Sadam Husein nacionalizovao izvore nafte SAD kapitalisti su odmah nagovorili senat da napadne Irak. Do tada im je Sadam valjao jer su ga oni i postavili. To je jos jedan dokaz nedemokratije jer onaj ko ima pare odlucuje o politici i ekonomiji u kapitalizmu.
Zato su uvedene i samkcije Kubi jer su americki bogatasi ostali bez svojih firmi kad je Fidel Kastro nacionalizovao sve na Kubi.
Hoces li jos neki primjer prisiljavanja zemalja da slusaju one koji imaju pare. Sjecas se kad je u Srbiji postojala mogucnost da pobjede radikali da je EU zaprijetila sankcijama ako narod izabere one koji ne odgovaraju EU. Zar je to ta kapitalisticka demokratija?
Da bas je to ta demokratija koju ja zovem diktatura jer oni koji su bogati diktiraju drugima kako da rade.
Naravno i SSSR u doba Staljina nije bio nista bolji ali ja posmatram komunizam kroz prizmu SFRJ. I zato smatram da je jugoslovenski komunizam mnogo demokraticniji od svedskog kapitalizma. Za druge zemlje se ne izjasnjavam posto nisam u prilici da dobijem realne informacije prije nego odem u neku od njih.
Napamet bez dokaza je nemoguce biti sto posto siguran. Ono sto sam licno dozivjeo je druga prica. Tu mogu da kazem da imam sto posto pravo da zastupam moj stav.
Inace ako se ne ljutite ovu temu sam preselio u dio spoljna politika jer smo davno otisli od diskusije revolucije kao drustvene pojave. Presli smo na politicko raspravljanje o ideologijama a ne o aspektima opravdanosti i neopravdanosti revolucije kao oruda mjenjanja nekog sistema.
Pozdrav Vuk.
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se |
|
| Na vrh |
|
|
Anti-Jenki
Legenda
Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264
|
| Upisano: 12 Maj 2009 12:33 Naslov komentara: |
|
|
| Vuk (citat): |
Eto napokon si i sam naveo primjer demokratije u SFRJ jer manjina koja nije bila za promjene nije mogla nista da ucini kad vecina to zeli. Tako su i 1990. na izborima vecinom glasali za nove partije koje su kad su dosle na vlast pocele sa promjenom ustava. Inace u SFRJ se ustav cesto mjenjao bas zbog demokratije koja je postojala i zahtjevala da promjenama ustava udovolje vecini. Naravno tebi je to smetalo kad si mislio da su novim ustavom ugrozeni tvoji stavovi ali tada je vecina odlucila da republike dobiju vise autonomije i da predsjednistvo bude sastavljeno od predstavnika svake republike i pokrajine. Zar to nije demokratija?
Inace jos se ne sjecam da su u tih 5 zemalja koje su kako ti kazes presle u socijalizam fabrike odeuzete od kapitalista i date na upravljanje radnicima kao sto je kod nas bilo. |
Juga je bila demokratskija od drugih komunistickih zemalja, to smo vec ustanovili. Mada recimo ne znam koja je to vecina odlucivala o Ustavu iz 1974? Kad su to odrzani slobodni i demokratski izbori za Ustavotvornu skupstinu? Kad je to odrzan referendum povodom usvajanja tog Ustava (ili bilo kog drugog)? Otkud ti znas za sta je bila vecina a za sta manjina kad to nije bilo provereno na izborima i referendumom?
Od onih 5 predsednika dvojica su vec nesto nacionalizovali dok se jedan cak i igra samoupravljanja pa je neke fabrike dao na "upravu radnicima". Nazalost, bankrotirale su...
Jedan od te petorice bi inace vrlo rado nacionalizovao sve zivo i mrtvo samo se boji da bi to dovelo do ekonomskog sloma ali se i pored tog straha polako krece ka tom cilju.
Ostali su malo oprezniji jer za razliku od tebe shvataju da ovo ipak nije 1945. i da ne moze vise tek tako da se otima i haraci. Mada sam siguran da im se po glavi motaju i takve ideje... |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 12 Maj 2009 12:46 Naslov komentara: Da odes ti na .. |
|
|
| www. slobodna jugoslavija.com ? a da proucis www.krajiski patrioti...kad te *munu* u rebra, sa sve EU....naravno stoje u redu i cekaju novi sistem vrednosti..EU 2014.god |
|
| Na vrh |
|
|
Anti-Jenki
Legenda
Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264
|
| Upisano: 12 Maj 2009 18:20 Naslov komentara: Re: Da odes ti na .. |
|
|
| milan (citat): |
| www. slobodna jugoslavija.com ? a da proucis www.krajiski patrioti...kad te *munu* u rebra, sa sve EU....naravno stoje u redu i cekaju novi sistem vrednosti..EU 2014.god |
Ma dobro je meni i ovde, ne brini se ti nista. Jeste forum malo neaktivan ali nije ni taj gde me saljes nesto bolji. Nego nije mi jasno kakve ja imam veze sa EU? Bi li to mogao malo da objasnis kad me vec optuzujes za evropejstvo... |
|
| Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek
Patriota
Član od: 05 Feb 2009
Komentari: 471
|
| Upisano: 13 Maj 2009 01:49 Naslov komentara: Zajedno protiv kapitalističke zvijeri |
|
|
_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!" |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 13 Maj 2009 06:44 Naslov komentara: Drugovi i drugarice amerikanci, |
|
|
| .poslusaj te me dok je vrijema...znam da i kod nas nije svje u redu, izvinjavam se zbog greske mojih omladinaca...Strica i Ante....vas telegram od decembra mleseca 2007,koliko se sjecam gde vapite za savjetom nerazumejuci da je probljem nekretnina, zaduzivanj, hipoteke veoma vazno za covijecanstvo, blokiran je na njihovoj SLOYU.COM, dobio sam ga tek prije par dana, dok su trcali stafetu...nekome je ispala, steta druze kenedi da vas vasa omlatine ne volo kao mene. |
|
| Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek
Patriota
Član od: 05 Feb 2009
Komentari: 471
|
| Upisano: 18 Maj 2012 15:05 Naslov komentara: SAD protiv pravoslavlja |
|
|
http://www.dejanlucic.net/sr/SAD-protiv-pravoslavlja.html
Alan Dals,direktor CIA-e (1953-1961),direktiva američkim službama bezbednosti pod naslovom-DOKTRINA AMERIČKE BORBE PROTIV ISTOKA:
Rat je završen,polako ćemo sve izgraditi,i mi ćemo dati sve što imamo, svo zlato svu materijalnu moć na magarčenje i zaluđivanje ljudi.
Čovečiji mozak svest ljudi skloni su promenama.
Posejemo li tamo haos,mi ćemo neprimetno da im podmetnemo lažne vrednosti i primoraćemo ih da te vrednosti i prihvate.
Kako?
Mi ćemo naći istomišljenike,svoje saveznike i pomoćnike u njihovoj domovini.
Malo po malo,mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu TRAGEDIJU POGIBIJE SVIH PRAVOSLAVNIH SLOVENA,I KONAČNO NEPOVRATNO ĆEMO UGASITI NjIHOVU NACIONALNU SVEST.
Literatura,bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja.
Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa,nasilja,sadizma i izdaje - jednom rečju svake nemoralnosti.
U upravljanju državom,mi ćemo izazivati haos i nered.
Neprimetno,no aktivno i postojano,pomagaćemo despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost.
Čestitost i pravednost biće ismevani,nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti.
Grubosti i naglost,laž i obmana,pijanstvo,narkomanija,izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima - sve ćemo to kultivisati u svest ljudi.
I mali broj,veoma mali broj ljudi će shvatiti o čemu se radi.
Ali,takve ćemo ljude staviti u bespomoćan položaj,ismevati se sa njima, oklevetati ih i proglasiti ih otpadnicima društva.
Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti,vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti.
Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem,lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu,uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu,demoralisati,razvrašćivati i obeščaćivati je.
Eto,tako ćemo mi to da uradimo.
Direktiva Službe bezbednosti Sjedinjenih država broj 20/1 od 18. avgusta 1948. godine:
Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeđuju da čak i nekomunistički,te nominalno prijateljski režim Rusije ne raspolaže ubuduće nikakvom vojnom moći,u ekonomskim odnosima da silno zavisi od spoljnjeg sveta,da nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama,te da ne uspostavi nikad više ništa nalik na "gvozdenu zavesu".
U slučaju da takav režim uspostavlja neprijateljstvo prema komunistima, a prijateljstvo prema nama,moramo se pobrinuti da ovi uslovi i pored toga budu nametnuti.
Ali,mi moramo ako ne milom,onda silom da ih pridobijemo radi zaštite naših interesa.
Šta nam je činiti? Kada nas savetuju Amerikanci i Englezi - treba da shvatimo da je za Srbiju i srpski narod najbolje da učinimo upravo suprotno od onog što nam savetuju.
MR.ALEKSANDAR K.MITROVIĆ
_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!" |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 19 Maj 2012 07:50 Naslov komentara: sta smo cinili...? |
|
|
GVIDO TARTALJA
(Zagreb, 25.01.1899 — Beograd, 29.12.1984)
U vreme mog detinjstva, u Splitu, na moru, dok su se
drugi dečaci igrali drvenim puškama i drvenim sabljama, moja braća i ja
igrali smo se ponekad pravim starinskim turskim kuburama-kremenjačama i
jataganima, jer je takvog oružja bilo u našoj kući u izobilju.
A bilo ga je zato što su mnogi moji preci, splitski građani, o kojima
su sačuvani podaci još iz prve polovine XV veka, bili istaknuti ratnici
u borbama dalmatinskog življa protiv Turaka, kod Klisa i drugde. Tog
oružja imamo u svom stanu još i danas, kako moji rođaci, tako i ja.
Split je za mog detinjstva bio grad od dvadeset hiljada žitelja, to
jest sa svega jednom petinom svog današnjeg stanovništva, ali je i onda
bio najveći grad u Dalmaciji, sa vrlo razvijenom trgovačkom lukom.
Kad govorim o svom ranom detinjstvu, moram napomenuti da je moj otac
više godina službovao izvan Splita, pa se desilo da se od nas četvorice
braće "čistokrvnih Splićana", sraslih sa starim Dioklecijanovim gradom
i poreklom i svojim detinjstvom, nijedan nije rodio u Splitu.
Tako sam ja ugledao svet u Zagrebu, 1899. godine, ali u nekim mojim
ispravama stoji da sam rođen u Splitu, možda iz razloga što sam na
pitanje "odakle sam" uvek odgovarao "iz Splita", sem kad sam morao
izričito da kažem ili napišem svoje "mesto rođenja". (Koliko je moja
porodica vezana za Split, mogao bi da pokaže i zanimljiv slučaj koji mi
se desio pre mnogo godina, kad je jedno pismo upućeno meni iz Zagreba,
bez oznake mesta na kovertu, stiglo mojima u Split, odakle su mi ga
poslali u Beograd, gde sam bio na studijama.)
Moj otac se vratio sa službom u Split kad sam ja imao tri godine, pa se
još i sad sećam da su me neki njegovi poznanici u ono vreme, a i
kasnije, zvali "kajkavac", jer sam onda govorio onako kako sam naučio u
Zagrebu, gde se tada mnogo više govorilo kajkavskim nego štokavskim
narečjem.
Naravno, nismo se mi kao deca igrali samo starinskim oružjem i jedino u
kući. Dobar deo godine provodili smo u igrama na morskoj obali, na
moru. I moja braća i ja bili smo dobri plivači, kao i svi naši
vršnjaci, pa smo se često znali otisnuti sa splitskih Bačvica daleko na
pučinu, u susret malim brodovima koji su krstarili između Splita i
obližnjih mesta uz obalu i na otocima. Onda su u naše primorske luke
samo u izuzetnim slučajevima pristizale prekookeanske lađe, pa i
ajkule, njihove česte pratilje, nisu zalazile u naše vode, tako da nije
trebalo biti naročito hrabar da bi se otisnulo daleko od obale.
Među plivačima ja sam se posebno isticao svojom sposobnošću da ronim
duže od ostalih. Zato, kad je trebalo izvaditi iz mora ispušten ključ
ili neki drugi predmet, unapred se znalo da ću najverovatnije ja biti
taj koji će ga izneti sa morskog dna. I kad smo se takmičili u
ronjenju, obično sam ja pobeđivao.
Ali jednog dana umalo tu svoju strast nisam platio glavom. Zaronio sam
ispod ondašnjeg drvenog kupatila na Bačvicama, koje je ležalo na
balvanima i buradima učvršćenim lancima, pa sam zapao između ograde i
nekih balvana i jedva sam uspeo da se kroz podvodni lavirint od buradi
probijem živ i zdrav na površinu. Moji drugovi su se bili uplašili da
sam možda nastradao i, kad sam poslednjim ostacima snage izronio iz
vode, saleteli su me, srećni i razdragani, sa svih strana, pitanjima
kako sam se izvukao.
Kad je reč o meni i mojoj braći, hoću da kažem i to da sam u svojim
pesmama za decu više puta pomenuo svog "brata blizanca", štaviše, jedna
od mojih novijih knjiga za decu nosi naslov "Moj brat blizanac i ja",
mada nisam blizanac ni s jednim od moje braće. Pojmom "blizanac" želeo
sam da istaknem prisnost, povezanost i slogu koja je vladala među nama.
Još kao osnovac počeo sam da se "bavim pisanjem". Sastavljao sam neke
male pesme i pričice i imao sam svoj sopstveni mali list "za domaću
upotrebu", za koji smo pisali tekstove ja i, ponekad, moja sestra od
strica, dok su ilustracije bile sve od mog brata Marina, koji je već
tada pokazivao prve znake slikarskog talenta.
Kad sam navršio četrnaest godina, dobio sam na poklon jedan mali
fotografski aparat i strasno se dao na snimanje, sa intimnom željom da
postanem foto-reporter, sve dok mi se jednog dana nije desila krupna
nezgoda zbog koje sam za neko vreme prestao da slikam i da se zanosim
svojim snovima.
Uoči prvog svetskog rata vajarski radovi Ivana Meštrovića, našeg
proslavljenog vajara, dopremljeni su u Split, u zgradu splitskog
kazališta, gde se spremala izložba njegovih skulptura. Ključ od
prostorija, s obzirom na vrednost radova izloženih u njima, predat je
Meštrovićevom prijatelju, istaknutom slikaru Emanuelu Vidoviću.
Zanet svojim snovima o foto-reporterstvu, pomislio sam da je to živa
zgoda da snimim nekoliko važnijih Meštrovićevih radova, pa da te slike,
sa malo propratnog teksta, koji sam već unapred sročio, pošaljem
jednom ilustrovanom listu. Dogovorio sam se sa Vidovićevim sinom, i
jedno poslepodne stadosmo se nas dvojica, kao kakvi zaverenici, šunjati
po velikim pozorišnim holovima u kojima je, onako pustim, odjekivalo
kao u kakvoj katedrali. Prostorije su bile zakrčene raspakovanim
sanducima, pokraj kojih su se čas belasale (od gipsa) čas crnele (od
bronze) skulpture našeg majstora-vajara. Oko sanduka i oko statua
ležale su razbacane sargije u koje su bile ranije umotane pojedine
figure.
Do katastrofe je došlo pre nego što bi iko i pomislio.
— Najpre ćemo ovo — rekao sam kad sam ugledao umetnikov autoportret. — Samo da mu nađemo pravo mesto, pravi ugao svetlosti.
Onda sam to poprsje uzeo svečano u naručje, učinio dva koraka, sav
oduševljen, zamišljajući već uspelu sliku i njenu reprodukciju u
ilustrovanom listu sa mojim prigodnim tekstom, kad sam se iznenada
spotakao o sargiju, i pre nego što bi okom trepnuo, Meštrovićevo poprsje
se našlo na podu, razlupano u nekoliko komada. Na glavi nije bilo —
nosa...
Sve se to desilo kao u magnovenju. Kako sam se osećao u tom trenutku,
dok sam ustajao i trljao kolena rukama, mislim da ne treba da vam
pričam.
Nikad neću zaboraviti pribranost mog druga, koji je odmah načinio plan
kako da se izvučemo iz neprilike: sutra će on zamoliti splitskog vajara
Mirkovića da zalepi komade gipsane statue kako najbolje zna i ume, a
posle će već biti lako...
Tako je i učinjeno. Mirković je statuu majstorski zakrpio, i sve se
lepo završilo. Nikada više nije bilo reči o ovom slučaju. Međutim, meni
nikad više nije padalo na pamet da fotografišem bilo čije vajarske
radove.
Posle mnogo godina, kad sam se i lično upoznao sa Meštrovićem, često
sam se pitao da li on zna da je njegov "Autoportre" mojom krivicom cele
jedne noći bio — bez nosa.
Nekoliko dana posle onog mog ronjenja koje umalo nisam platio glavom
doživeo sam u moru još jednu nesvakidašnju zgodu. I opet zamalo što se
nisam udavio, ovoga puta bez imalo svoje krivice.
Dve strankinje, Austrijanke, majka i kći zabavljale su se u plićaku na
Bačvicama, kad su odjednom obe upale u duboku vodu i, nevešte plivanju,
počele uz vrisak da se dave. Zatekavši se u njihovoj blizini,
priskočio sam im u pomoć i stao ih izvlačiti. One, međutim, neumešne u
vodi, ščepale su me obe u isti mah za vrat i počele me tako grčevito
stezati da umalo nisam stradao s njima. Uspeo sam nekako da se oduprem
nogama o dno i da ih izguram u plićak. Bile su se nagutale morske vode i
jedva disale, premrle od straha. Video sam ih posle nekoliko puta u
gradu i uvek su me oslovljavale rečima "unser Retter", što na nemačkom
znači "naš spasilac".
Posle položene mature, u vreme prvog svetskog rata, počeo sam
sarađivati u raznim listovima i verujem da se nakupilo blizu dve
stotine raznih listova i časopisa u kojima sam odonda do danas
sarađivao.
Mnoge svoje radove iz tih listova i časopisa preneo sam posle u svoja
izdanja za odrasle i za decu. Kako je toga bilo mnogo, to prenošenje
trajalo je gotovo pola veka, i nije nikakvo čudo što se dosad nakupilo
preko trideset mojih knjiga i knjižica za velike i male čitaoce.
Za decu sam počeo pisati tek pošto sam objavio nekoliko zbirki za
odrasle. Do toga je došlo tako što sam kao mladić u Beogradu stanovao
kod najstarijeg brata, pa sam, uspavljujući često uveče njegovu
kćerćicu, izmišljao stalno za nju nove priče.
Tako sam jednom počeo priču o devojčici koja je jednog jutra našla pred
svojom kapijom mrtvu pticu, uzela je, raširila joj krila i zamahnula
njome, a uveče, kad je utonula u san, ugledala je pred sobom tu istu
pticu, sada živu, i odletela s njom u daleki ptičji grad. To pričanje
bilo je koren mojoj prvoj knjizi za decu, koju sam uskoro posle toga
napisao i kojoj sam dao naslov, "Srmena u gradu ptica". Knjiga je
izašla sa mnogo crteža mog brata Marina.
Za ovom su sledile druge moje knjige pesama, priča i malih scena za
dečje priredbe. Međutim, poslednje moje zbirke za decu za mene su i
najznačajnije. Tu spadaju: "Vesela zoologija", u kojoj sam dao neku
vrstu karikatura u stihu velikog broja domaćih i divljih životinja,
prikazavši na šaljiv način njihove fizičke i druge osobine; zatim "Dedin
šešir i vetar", sa zgodama i nezgodama jednog šešira koji:
čim se vetar javi,
već nije na glavi.
te u ortakluku sa vetrom izvodi razne vragolije; onda "Gusarska
družina", gde sam prikazao mnoge negativne osobine članova jedne
gusarske družine i time gusare skinuo sa postolja heroja i napravio od
njih obične dembelane, pijanice, neznalice i hvalisavce; i najzad "Od
oblaka do maslačka", u kojoj sam dao najveći broj pesama sa motivima iz
prirode.
Objavio sam, davno, i jednu malu knjigu članaka iz dečje književnosti, u
kojima sam pisao o prvim susretima deteta sa čarolijom slova, zatim o
Nušiću povodom njegove knjige za decu "Hajduci", naglašavajući kako se
često granični kamen između humorističke književnosti i književnosti za
decu pomera čas amo čas tamo, onda o hrvatskoj spisateljici Ivani
Brlić-Mažuranić čije su "Priče iz davnina" prevođene u raznim zemljama,
itd.
Za vreme dugogodišnje književne delatnosti upoznao sam se sa mnogim
našim istaknutim piscima iz tadašnje starije generacije, kao što su Ivo
Ćipiko, Vladimir Nazor, Branislav Nušić, Ivo Vojnović, Jaša
Prodanović, Jovan Dučić (koji je napisao srdačan predgovor za moju
zbirku "Lirika", Milan Begović i drugi. Što se tiče pisaca mojih godina
ili nešto starijih, u svojoj biblioteci, kao prave dragocenosti, čuvam
knjige koje su mi sa prijateljskim posvetama poklonili pesnici i
pripovedači Rastko Petrović, Branimir Ćosić, Rade Drainac, Tin Ujeveć,
Sibe Miličević — da pomenem samo neke od onih koji nisu više među
živima, a s kojima me vezuju mnoge drage i nezaboravne uspomene.
Dok pišem ove redove o sebi i svojim drugovima iz mladih dana, na mom
stolu leži kao podsetnik i kao opomena pismo koje sam upravo dobio: u
njemu me neki od njih pozivaju da u septembru ove, 1966. godine dođem u
Split na proslavu pedesetogodišnjice naše mature.
Dečji pisci o sebi, 1966 |
|
| Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma
|
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
