 |
Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
| Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
| Autor |
Poruka |
Anti-Jenki
Legenda
Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264
|
 Upisano: 31 Maj 2010 10:56 Naslov komentara: |
 |
|
Nemoj Milane na gladan stomak, ne valja...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
| Na vrh |
|
 |
Anti-Jenki
Legenda
Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264
|
| Upisano: 02 Jun 2010 12:45 Naslov komentara: |
|
|
Dezintegracija zemlje koja mu se odigrala pod nosom, losa ustavna resenja, ukidanje funkcije Predsednika Republike, kult licnosti, nedemokraticnost sistema i konstantna popustljivost pred ucenama republickih i pokrajinskih birokratija bili su svakako veliki minusi Titovog dozivotnog mandata.
No bilo je i pozitivnih stvari. Za mene dve najznacijnije: Tito je uspeo sacuvati nezavisnost zemlje i nije dozvoljavao stranim silama da se mesaju u unutrasnje poslove Jugoslavije.
Strancima tada nije padalo na pamet da nam sole pamet a evropski "komesari" u Titovo doba nisu mogli da dolaze u Beograd, Zagreb ili Sarajevo, lupetaju o "evropskim vrednostima" i "evropskom putu" i lupaju samare lokalnim politicarima.
Visoki predstavnici tada nisu postojali.
Strani ambasadori se nisu ponasali kao gaulajteri i bili su srecni i presrecni ukoliko bi sa Titom prozborili par reci na prijemu povodom Dana Republike.
Americki ambasador bio je manji od makovog zrna i nije mogao da prisustvuje sednicama Vlade kao u doba prvog srpskog "tranzicionog" premijera.
Sve su to stvari koje treba ceniti i postovati.
Bilo je naravno jos toga pozitivnog. Recimo ispravna Titova odluka da pojjaca saradnju sa zemljama Treceg sveta stvorila je od Jugoslavije sestu gradjevinsku silu sveta.
Misljenje da se Jugoslavija moze nositi sa razvijenim zemljama samo ukoliko se industrijalizuje je takodje bilo ispravno. Tito je sa svim greskama koje je pocinio u procesu imao barem neki plan industrijalizacije za razliku od danasnjih balkanskih neoliberala koji nemaju pojma sta da rade sa posrnulom industrijom. Proces industrijalizacije pedesetih i sezdesetih zaista je bio impresivan i Jugoslavija je tih godina belezila astronomske stope ekonomskog rasta (pedesetih jedna od najvecih u svetu). Steta sto zbog komunisticke ortodoksije tada nije bila dozvoljena privatna inicijativa, siguran sam da bi te stope bile i vece...
Ne treba smetnuti s uma ni zastitu domace privrede od nelojalne inostrane konkurencije sto je takodje bilo veoma pozitivno. Da nije bilo toga Jugoslavija se verovatno ne bi ni industrijalizovala a stopa nezaposlenosti bila bi daleko veca nego sto je bila.
Dakle, bilo je gresaka ali i dobrih poteza. Nazalost, greske su bile kardinalne tako da svi ovi dobri potezi blede pred njima ali svejedno, treba se objektivnosti radi i njih nekad setiti...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 03 Jun 2010 14:07 Naslov komentara: *Balkanski sijuni*..slicno i u drugim republikama *europskim |
|
|
roba je inace iz zapadnog, demokratskog * bezgresnog* sveta....
Crna Gora - Svetozar Marović je bio švercer cigareta. Na tom poslu zaradio je milion i po maraka! Ove teške optužbe na račun predsjednika SCG u svojoj knjizi "Pravila ćutanja" iznio je Momir Bulatović, bivši predsjednik Crne Gore. Predsjednik Marović odbacuje ove optužbe:- To nije istina! Kada bi to bilo tačno, ja bih podnio ostavku. Ne znam razloge, motive, niti potrebu Bulatovićevog pisanog druženja sa neistinom - bilo je sve što je Marović imao da kaže ovim povodom. S druge strane, Momir Bulatović odbija bilo kakvu polemiku sa Marovićem i ostaje pri svojim tvrdnjama.- Sve što sam imao da kažem saopštio sam u knjizi. Nemam namjeru da komentarišem Marovića - kaže za Kurir Momir Bulatović. Upitan da li to znači da stoji iza svega što je napisao, Bulatović odgovara:- Svojim životom garantujem da je sve u knjizi tačno! - kategoričan je Bulatović.Podsjetimo, u knjizi "Pravila ćutanja" Momir Bulatović je napisao da mu je "Milica (Pejanović-Đurišić) obezbijedila dokumente SDB-a Crne Gore". Iz njih se, nastavlja Bulatović, "nepobitno vidjelo da je Marović omogućio izvjesnom Ćupiću, biznismenu iz Budve da, bez plaćanja bilo kakvih državnih dažbina, četrdeset šlepera natovarenih cigaretama prođe kroz Crnu Goru i uđe u Srbiju"."Po tim papirima, nadoknada koja mu je zbog toga isplaćena bila je četrdeset hiljada maraka po šleperu. Papiri su mi uručeni gotovo slavodobitno, ali ni onda Milica nije htjela da se upliće u prljavi posao međusobnog razračunavanja", piše Bulatović.On dodaje da je posle uvida u tajne papire pozvao Marovića i pokazao mu ta dokumenta."Pogledao ih je krajnje ležerno i bez imalo zbunjenosti. Je li ovo istina, pitao sam. Jeste, mirno je uzvratio. A zašto? Pa, zato što to ovde rade svi koji mogu. Ti svome sinu ostavljaš da si bio prvi izabrani predsjednik Crne Gore, pamtim njegovo obrazloženje, a ja mislim o nekim drugim, konkretnijim stvarima!", prenio je Bulatović Marovićev odgovor.Milica Pejanović-Đurišić, koja je akreditovana za ambasadora SCG u Belgiji, nije željela da komentariše pominjanje svog imena u knjizi Momira Bulatovića.- Ne komentarišem izjave Momira Bulatovića već godinama... - rekla je ona za Kurir. [Postavio: Amaro]
fali jedino..http://www.mycity-military.com/images/gallery/5454681614ba7e50967ee3.jpg |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 23 Sep 2011 15:21 Naslov komentara: Rozalin ne kloni duhom... |
|
|
Najosetljivija politička i druga pitanja u okviru jugoslovenske
federacije rešavala su se na Politbirou CK KPJ, pod Titovim
rukovodstvom. Na sednici Politbiroa CK KPJ 1. jy^üa 1945.
"Mihailo", Blagoje Nešković, referisao je da su "ŠiptafTprofiv
nas frontalno. Mobilizaciju su dosta uspješno izveli. Rekviziciju
daju Šiptari. Vlast je slaba, nema podršku masa . . . " Tito je na
istoj sednici predložio da se diferencijacija vrši na klasnoj
osnovi, to jest na pitanju agrarnih odnosa. Time je kolonizacioni
talas prema Kosovu i Metohiji zadržan, skrećući prema Vojvodini.
Tito je na istoj sednici isticao značaj Makedonije za
Jugoslaviju, kao nerazdvojnog dela jedinstvene države ravnopravnih
naroda. "Miakedonija je", kaže, "najodvojenija zemlja
od Jugoslavije, ne daje koliko može za rat i obnovu. Makedonija
sve više postaje predmet međunarodnih intriga i spletaka.
Part(ijskoj) org(anizaciji) u Makedoniji treba objasniti šta znači
federacija." V. Bakarić je 3. januara 1947. referisao na sednici
CK KPJ, kojoj su prisustvovali Tito, Ranković, Kardelj, Nešković,
Đilas o "pitanju popova". Rekao je, između ostalog: "Proces
protiv Stepinca ima dubok odjek kod njih. Mnogo ih je glasalo
na izborima. Bilo je nerazumevanja kod procesa sa naše strane
1 U " SOCIJALISTIČKA JUGOSLAVIJA
(kod OZN-e i na terenu), tako da je Kaptol dobio utisak da
popuštamo. Treba udariti na centar i Harlija. Pocijepati biskupe.
(Iznosi razne nijanse kod biskupa)." Pod tač. 4. nalazi se
konstatacija: "Zapostavili smo pitanje Srba u Hrvatskoj." Tito
se na sastanku sa slovenačkim rukovodstvom -- prema beleškama
Krsta Popivode -- zalagao za "snažnu republiku", misleći
na Jugoslaviju, za monolitno rukovodstvo; kritikovao je "antagonizam
prema vojsci". Separatizam u federalnim jedinicama
ide nauštrb celine. Kidrič se izjašnjavao za borbu protiv
nacionalizma, kojeg ima i u Osvobodilnoj fronti. Smatrao je da
će teško ići sa crkvom, predlažući čak neki zakon da se suzbije
"popovski uticaj". Na sastanku CK KPJ sa CK KPJ Hrvatske
Tito je smatrao da u Slavoniji slabo stoji po pitanju bratstva i
jedinstva. Po njemu "izbeglice su zagazile svuda gdje su došli.
Prijeti opasnost da Slavonija bude centar mačekovštine . . . " Na
sednici Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije 4.
marta 1947. Tito je istakao -- prilikom rasprave o otkupu i
petogodišnjem planu: "Jedino se CK KP Sr(bije) odupire liniji
CK KPJ. Po političkim (pitanjima ste sektaši, po ekonomskim
-- oportunisti" . . . (Ukazuje ponovo na zamašnost njihovih
grešaka. Od plana nema odstupanja.) "Naša kritika je opravdana,
napravili ste krupne oport (unističke) greške."
Na Politbirou su se prethodno razmatrala sva krupna
pitanja zemlje: Nacrt ustava, izbor članova Prezidijuma FNRJ
(da li za predsednika dr Ivana Ribara ili dr Sinišu Stankovića,
uključujući i sastav ovog tela u celini), izvođenja nacionalizacije,
prelaska na plansku privredu, centralizacije banaka, stvaranja
glavnih i generalnih direkcija kao formi rukovođenja
privredom, "naoružanja i ratnih investicija"; međunarodna
pitanja. Tako je na sednici CK KPJ zaključeno da se "dovrši
definitivan projekt petogodišnjeg i jednogodišnjeg plana i da se
u skupštini prvo primi plan pa onda budžet. Naglašeno je da se
prilikom "raspodjele investicija vodi računa o ekonomski
slabijim republikama i da se poveća budžet za podizanje
porušenih sela i za fiskulturu". Na sednici od 11. aprila 1947.
Kidrič je "detaljno objasnio plan po granama i odnos između
saveznih i republičkih investicija".
U vezi sa podelom preduzeća na "savezna", "republička" i
"lokalna", Boris Kidrič je smatrao da radi razvoja "bazične
industrije" najveći deo najvažnijih preduzeća treba da dođe pod
kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeđuje industrialiPOREKLO
CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI 7 7
zacija zemlje i socijalistička izgradnja. Jedan od tvoraca novog
ekonomskog koncepta razvitka Jugoslavije jednog od retkih
od osnivanja Jugoslavije (Kraljevine SHS) 1918, naravno
zasnovanog na državnoj svojini i po ugledu na sovjetsku industrijalizaciju,
branio je centralistički koncept razvitka privrede.
Napadajući građanske snage koje su branile "nacionalne privrede"
podsećao je da su one u prošlosti potpomagale centralizam.
Za Kidriča je težnja pojedinih republičkih organa i
funkcionera da što više zadrže pod svojom nadležnošću bila
antidržavna tendencija. Odbacivao je teze o tzv. privilegovanim
republikama, naime onima koje su "protežirane", svestan da
takve teze nastaju iz postojeće stvarnosti društveno-ekonomske
neravnomernosti pojedinih jugoslovenskih zemalja i pokrajina.
Po njemu, trebalo je pojačati pažnju prema onoj industriji koja
je ostala u nadležnosti ekonomski razvijenijih republika, smatrajući
da ne treba kočiti njihov razvoj. Bio je istovremeno
raspoložen da administrativnim putem rešava pitanje kadrovske
pomoći razvijenih republika (Slovenija i Hrvatska) nerazvijenim
republikama (Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji).
Saglasno centralističkom uređenju težilo se da se glavna
preduzeća zadrže u "centru" radi efikasnije administrativne
kontrole, koncentracije ekonomske moći, ostvarivanja centralizovane
akumulacije kao izvora industrijalizacije. Kidrič je
prilikom raspodele industrije između saveza i republika nastojao
da pomiri "nužni" centralizam sa inicijativom "baze".
Dopuštao je i neke elastičnije modalitete u međusobnim ekonomskim
odnosima. Tako je smatrao da se neka pitanja između
republika mogu rešiti dogovorom samih republika "bez Beograda".
U vezi sa industrijalizacijom Politbiro je razmatrao septembra
1946. politička merila razmeštaja objekata, geografsku podelu
na bazene, izvore finansijskih sredstava, zaključujući u vezi
sa ovim poslednjim da se teška industrija ne može podići bez
pomoći spolja, pri čemu se tada računalo na SSSR i zemlje tzv.
narodne demokratije. Zavisno od geografskog faktora, predviđeno
je postojanje četiri bazena: 1. Makedonija -- Kosovo i
Metohija do Bosne; 2. Srbija -- Vojvodina -- do Slavonije; 3.
Bosna i Hercegovina -- do Crne Gore; 4. Hrvatska -- Slovenija
-- Istra.
Novoformiranim Vojnim savetom je rukovodio Josip Broz
Tito. Ukidanjem vojnih komisija pri centralnim i pokrajinskim
1 U "
SOCIJALISTIČKA JUGOSLAVIJA
komitetima, nacionalna partijska rukovodstva su zadužena da
obezbede "pravilan rad na predvojničkoj obuci regruta", naročito
putem pomoći fiskulturnim društvima i drugim društvima
u koja su ulazili aktivni i rezervni oficiri. Ovom organizacionom
promenom centralizovani su poslovi narodne odbrane.
Zakon o petogodišnjem planu razvitka narodne privrede
predvideo je u Čl. 21. (tač. 1): "Radi uklanjanja neravnomernosti
u ekonomskom razvitku pojedinih narodnih republika i u
izgradnji Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao privredne
celine, osigurati što brži tempo porasta proizvodnje i
investicija u ekonomski zaostalim narodnim republikama: Bosni
i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori i u ekonomski
zaostalim krajevima u drugim narodnim republikama."
Usvajanjem Petogodišnjeg plana razvitka narodne privrede
porastao je značaj evidencije, statistike, administrativne i druge
kontrole i proveravanja izvršenja plana i drugih zadataka.
Državna kontrola je ustanovljena zakonom 1946. s ciljem
da kontroliše celokupno poslovanje i rad organa državne
uprave i područnih ustanova i preduzeća. Blagoje Nešković,
koji se u to vreme nalazio na čelu državne kontrole (Savezne
kontrolne komisije) napisao je 1950. brošuru "0 razlikama
među osnovnim vrstama proveravanja -- s obzirom na samostalne
službe proveravanja", polazeći od iskustva antike, srednjeg
veka, Srbije i Jugoslavije u savremenom dobu. Težišna
misao ovog spisa bila je da je Staljin povukao jasnu razliku
između kontrole i inspekcije. Osnovna razlika, prema Staljinu,
sastojala se u tome xšto je kontrolna radnja morala imati
sistematski karakter, i na drugom mestu što "kontrolna radnja"
mora da proverava izvršenje odluka "centra" (viših rukovodećih
tela), a ne "sve i svakoga", kao što je to bio slučaj s
inspekcijom. Razliku između kontrole, revizije i inspekcije
Nešković je označavao na sledeći način: kontrola je sistematsko
uporedno proveravanje u svrhu utvrđivanja kako se izvršavaju
odluke višeg rukovodstva, revizija obnavljanje izvršnih radnji u
svrhu proveravanja izvršenja neke odluke, a inspekcija povremeni
pregled u svrhu proveravanja izvršenja neke odluke. Tako,
oslonjen na Staljina, 1950. godine, Nešković je kontroli pripisivao
"najoperativniju" ulogu i suštinu, reviziji "najtemeljitiju" i
inspekciju "najekonomičniju" vrstu proveravanja, kada su
primenjene "tamo gde im je |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 18 Apr 2013 23:01 Naslov komentara: saradnici su morali da znaju " a nisu " |
|
|
Predsednik tročlane komisije Oliver Antić kaže za Njuz da su u
Titovom sefu pored manje-više očekivanih stvari pronašli i nešto za šta su ubeđeni da bi potpuno promenilo tok istorije „samo da se neko setio da virne u sef pre 30-ak godina“.
- U sefu smo pronašli oko 30 kilograma zlata, nekoliko predmeta od brilijanata, određenu količinu deviza, austrijsko-ruski i rusko-srpski rečnik, kao i par lula. I taman kada smo planirali da ga ponovo zapečatimo, kolega je primetio jednu prašnjavu kutiju na kojoj je pisalo„Otvoriti dan nakon moje smrti!“ – prepričava ceo postupak otvaranja sefa Oliver Antić.
- Kada smo otvorili kutiju pronašli smo zamotuljak papira na kojem sustajale jasne instrukcije šta treba raditi u slučaju da neko pokrene proces razdruživanja naroda u Jugoslaviji. Nakon podrobnije analize uputstava, shvatili smo da se radi o savršenom planu kojim bi se skoro momentalno rešili svi problemi na ovim prostorima, a posebno precizno je opisano rešenje pomirenja Srba i Hrvata, sa uputstvima o podizanju životnog standarda i dolasku perioda blagostanja – dodaje Antić. |
|
| Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma
|
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
