Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

rozalin · Sekretar Član od: 24 Dec 2007 Komentari: 825

Ovo je samo jedna od prica, postoji jos apsurdnijih prica. Samo citajuci tu pricu vidis da je 100 % nelogicna.
_________________
MUSKARCI SU RODJENI ZA REVOLUCIONARE,
TIM VISE AKO IMAJU POTPORU U LJUBAVI ZENE

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

kada je Josip Broz, 1974 odbio da potpise ustav 1974, kada su ga Spiljak i Gligorov NEOVLASCENO potpisali..obratio se partijskom i drzavnom rukovodstvu..*dok sam ja ziv kosovo nece biti republika, zbog toga sam 1945 zaveo vojnu upravu, ako se to desi..ucinicu to opet !*..price su razne, ova je istinita, price danasnjih kulova su lazi vezane za Broza...

NKPS · Pionir Član od: 09 Mar 2008 Komentari: 37 Mjesto: CACAK

NOVA KNJIGA O TITU NA INTERNETU

Drugarice i drugovi, na forumu Doba Heroja biće po poglavljima postavljena knjiga Tito - Život i rad. Knjiga je štamapana 1977. (dakle dok je Tito još bio živ) i obuhvata jako puno podataka iz Titovog dotadašnjeg života, pa će vam, nadam se, biti zanimljiva.

Na stranici dobaheroja.page.tl nalazi se link ka knjizi (na forumu), a na stranici će se knjiga naći čim bude u celosti postavljena.

Sve predloge i pitanja možete ostavljati na forumu Doba Heroja (Podforum INFO - ne morate se registrovati) ili na opciji KNJIGA GOSTIJU na stranci.

Drugarski pozdrav Vihor.
_________________
Smrt vama, fašistima!
Partizani će se opet vratiti...

GLASANJE SE NE ISPLATI, UZMIMO PUŠKE!

http://vihor-vihor.blogspot.com/

Lola60* · Upisano: 22 Jan 2009 00:55 Naslov komentara:

Drugovi i drugarice protezale su se razne priče i dok je Tito bio živ , a još više posle njegove smrti . Sve su to bujne mašte onih provokatora sa zapada da bi zbunili narod . No ta propaganda nije uspela , većina iz naroda nije nasela na te laži i dezinformacije . Ove priče su obična glupost , a prenosili su ih naši domaći izdajnici i petokolonaši koji su za *samo* 8 godina uspeli da od Srbije i ostatka SFRJ naprave pepeo i prah . Pozdrav . zvijezda

_________________
*SOCIJALIZAM JE NOVI SVETSKI POREDAK , UJEDINIMO SE U NOVU SFRJ , proleteri svih zemalja ujedinite se ......+*
www.bojant.blogspot.com www.nkpj.co.nr
www.bojant1.blogspot.com www.skoj.org.yu
www.boki.5forum.net www.crvenazvezdafk.com

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

vrednosti, svojim novim ocima, gleda u Novi Beograd* i pita, nekada omladinca, ucesnika radnih akcija, dvostrukog udarnika, doktora filoloskih nauka....*da li je *najveci sin naroda i narodnosti Jugoslavije* obilazio svoje omladince koji su zakleti njemu, partiji, ali ponajvise utopijskoj ideji o pravdi, jednakosti i besklasnom drustvu gradili njegov najveci legat-novi grad u pustahiji medjurecja Save i Dunava*...Nije mu odgovorio potpitanjem, da li je bilo bolje da je ostala *pustahija* izmedju Zemuna i Beograda..i da nema *dokaza* da je njegovo pitanje glupo, da utopija nije Novi Beograd, da brigadiri nisu gradili Titu legat, nego stanove, Studentski dom, hotel jugoslaviju...sve ono oko cega se besomucno otimaju pa i ubijaju...*neutopisti*, gangsteri, ubice..pardon *demokratski biznismeni*.......*Jeste cak cetiri puta. Secam se 1.januara 1949 godine primio delegaciju graditelja Novog Beograda (xe,xe utopije)..i zadrzao ih na rucku, iako je protokolom bilo predvidjeno tek kratko vreme. Pamtim da je voleo da dodje u iznenadnu posetu gradilistima, ali ne zato da bi nas uhvatio u kakvoj nepravilnosti, vec da bi izbegao ceremonije i svecane doceke.....
Voleo bih da vidim, ove danasnje lelemude, u znatno boljim uslovima da im dodje 142.400 omladinaca i omladinki...na ledinu samo na smotru...nemoraju nista da rade...

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Tito je primao platu

U poslednjoj godini života Josip Broz Tito primao je svakog prvog u mesecu četiri i po miliona dinara. Kurs nemačke marke prema podacima Narodne banke Srbije 31. decembra 1980. godine bio 1.512 dinara za 100 nemačkih maraka, odnosno jedna marka vredela je 15,12 dinara). To će reći da je Broz imao platu od 297.619 maraka. Tu platu odredila je Kadrovska komisija Predsedništva SFRJ. Josip Broz Tito imao je mesečna primanja od oslobođenja Jugoslavije 1945.

Čovek koji se decenijama brinuo o njegovim finansijama bio je Tihomir Stanojević. Novčanice koje je Tito dobijao stizale su u Užičku ulicu broj 15 u bakarnim kutijama veličine 50 sa 30 santimetara neposredno iz Kovnice novca u Topčideru. Svi papiri koji potvrđuju njegova primanja sačuvani su u arhivama i danas se ne smatraju nekom poverljivom informacijom. Deo tog novca Josip Broz je davao supruzi Jovanki, potom sinu Žarku i njegovoj kćeri Zlatici, a najveću sumu zadržavao je za sebe. U suštini, osim Stanojevića, niko nije znao šta je on činio sa tim parama.

Verovatno je Predsedništvo SFRJ imalo na umu platu koju je Broz primao u poslednjoj godini života kada je supruzi Jovanki, posle njegove smrti, odredilo specijalna mesečna primanja u visini od 2.400.000 dinara. Tu odluku donelo je Savezno izvršno veće 19. juna 1980. godine. Visina te penzije ili naknade isplaćivana je redovno. Usklađivana je i povećavana u skladu sa postojećim propisima. O tome ona obaveštava svog advokata u pismu koje je poslala 27. decembra 1985. godine naglašavajući da tri meseca od smrti svog supruga nije dobijala ni dinara, da bi je potom uveravali da je za nju bolje da uzme svoju a ne Titovu penziju.

– ...Zatim me je te 1980. godine drug Fadilj Hodža (visoki državni i partijski funkcioner u SFRJ, prim. aut.) u prisustvu dva pravnika – piše, između ostalog, Jovanka Broz – dugo uveravao da nema nikakvih dokumenata na osnovu kojih bi mi mogli dati tu penziju, da Tito nikad nije primao platu, da to dobro zna jer je na tome lično radio. I to sam opovrgla, jer smo mi živeli od te plate. Nakon toga je došao drug Špiljak (Mika Špiljak, takođe visoki partijski i državni funkcioner u SFRJ, prim. aut.) i tražio da se opredelim da li ću da uzmem penziju Srbije ili Hrvatske, da bi mi u jednom pismu saopštio da bi pun iznos Titove penzije bio milion i devetsto hiljada dinara, a da mi je određen daleko viši iznos... napisala je Jovanka Broz.

Tako je to išlo do te 1985. godine kada je Jovanka Broz, kako piše, prvi put pročitala u „Politici” da će mesečno dobijati 172.079 dinara na ime naknade, a taj novac je dobila dva dana kasnije. Prema kursu od 31. decembra 1985. jedna marka vredela je 127,23 dinara. Dakle, Jovana Broz je tada primala 1.352 nemačke marke mesečno.

Taj odnos države prema Jovanki Broz zadržan je do današnjih dana.

Dragan Vlahović

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Marina Zivkovic folk pevacica se zasitila ciganskih *tulma*...pevala je na svadbama...*ako se Cigani malo posvadjaju, obavezno pocne psovanje. Onda Ciganin koji vodi to veselje uzme mikrofon i kaze...* Alo, bre, stoko jedna ! Jesmo lepo rekli da necemo da psujemo*, a onda opsuje na ciganskom *Hav cokar* ili *Dobro bre, sta ja pricam ? Jel pricam ili jedem govna..*....* na jednoj od mnogobrojnih ciganskih svadbi kum je u zanosu ubacio mikrofon u corbu, pa je sam bog spasao prisutne goste da ne izginu*... Shocked

milan · Upisano: 21 Jun 2009 14:35 Naslov komentara:

ШТА БИ ДАНАС УРАДИО ТИТО

exof (), 19/06/2009, 22:13
Борис Тадић ко Борис Тадић.Само се грли,љуби,тапше по раменима уз неизбежни осмех.Гледао сам дневник ХТВ и вест о овом догађају је приказана негде на половини емисије и то куртоазно и прилично кратко.Прва вест им је био боравак кинеске привредне и државне делегације.Тек толико да се зна.Шта је Борис са овим хтео постгне није ми баш јасно.Да је све коштало ко светог Петра кајгана то је сигурно.
milan , 19/06/2009, 22:24
Tito sigurno ne bi dozvolio mnoge od nabrojanih stvari. Zašto ga napadaju? Zato što se u njegovo vreme nismo gurali u redovima za pasoše i vize. Zato što je otvorio granice, pa ko nije mogao da radi u zemlji, išao je u inostranstvo. Zato što ništa nije odneo ili ostavio ženi, deci, familiji i slično. E da bi sebe opravdali, vladari ovih prostora posle Tita, okrivljuju upravo Tita za ratove i raspad zemlje deset godina posle njegove smrti. Narod se sve više seća Tita i priziva Tita, ne njega kao pojedinca, nego jedno vreme koje je obeležio. Zašto? Pa to neka se pitaju ovi naši ''vladari''. Možda zato što svi oni hoće da liče na Tita. Da li se sećate gospodine Lazanski šta je rekao bivši američki ambasador Voren Cimerman političarima bivše SFRJ pred rat? Najveći njihov problem je što su svi osima Alije Izetbegovića bili visoki partijski funkcioneri i što su svi želeli da budu ''Tito'' u svojim dvorištima. Posebno naš vladar Milošević Slobodan. On se čak uselio u Beli dvor, kao pravi Tito. Pozdravljam Vas gospodine Lazanski.
dragan bogdanovski, 19/06/2009, 22:27
I sta sad dase radi.Nazad se ne moze.Za sve sto se desilo krivi su svi.Ostaje samo napred,pametnopazlivo bez preterivanja.Na malim zaklucocima ne upotrebljavati velike odluke.Svakome pozeleti najbole.a zasebe uraditi ono sto je sada najrealnije,pa mozda nekad bice izmezu svih bice bolje/sada svaki svoj put bez vredzana nikoga to je logika.
Danijela , 19/06/2009, 22:39
Stavljanje Kralja Aleksandra u isti kos sa Brozom je neumesno, ali razumljivo za one koji zale za bravarskim vremenima
Miloš Kikić, 19/06/2009, 22:39
Kada jedan ovakav tekst čiji se autor u naslovu pita šta bi danas uradio Tito, a na kraju odgovara da Tito ne bi ni dozvolio da do svega ovoga dođe, kada, dakle, jedan takav tekst bude objavljen istovremeno sa pričom u nastavcima o nedaćama Jovanke Broz, jasno je da je to učinjeno tendenciozno i s namerom da ponovo izazove stotinak i više komentara za i protiv Tita, za i protiv bivše Jugoslavije, za i protiv sadašnje vlasti koja se automatski upoređuje sa Titovom. Nejasno običnom čitaocu ostaje jedino ko je inspirator ovakve jedne kampanje i zbog čega se ona odvija baš u ovom momentu. Na prvi pogled, reklo bi se da neki još nisu zaboravili ono čuveno „ I posle Tita Tito“ ali možda je i nešto sasvim drugo u pitanju. Valjda ćemo i to saznati nekog lepog dana
Ana , 19/06/2009, 22:43
Sjajni ste kao i svakog puta! Pozdrav iz Ceske.
Ceca , 19/06/2009, 22:52
Šarmantno,duhovito, poučno. I sasvim objektivno.Velika istina.
ШТА БИ ДАНАС УРАДИО ТИТО

exof (), 19/06/2009, 22:13
Борис Тадић ко Борис Тадић.Само се грли,љуби,тапше по раменима уз неизбежни осмех.Гледао сам дневник ХТВ и вест о овом догађају је приказана негде на половини емисије и то куртоазно и прилично кратко.Прва вест им је био боравак кинеске привредне и државне делегације.Тек толико да се зна.Шта је Борис са овим хтео постгне није ми баш јасно.Да је све коштало ко светог Петра кајгана то је сигурно
milan , 19/06/2009, 22:24
Tito sigurno ne bi dozvolio mnoge od nabrojanih stvari. Zašto ga napadaju? Zato što se u njegovo vreme nismo gurali u redovima za pasoše i vize. Zato što je otvorio granice, pa ko nije mogao da radi u zemlji, išao je u inostranstvo. Zato što ništa nije odneo ili ostavio ženi, deci, familiji i slično. E da bi sebe opravdali, vladari ovih prostora posle Tita, okrivljuju upravo Tita za ratove i raspad zemlje deset godina posle njegove smrti. Narod se sve više seća Tita i priziva Tita, ne njega kao pojedinca, nego jedno vreme koje je obeležio. Zašto? Pa to neka se pitaju ovi naši ''vladari''. Možda zato što svi oni hoće da liče na Tita. Da li se sećate gospodine Lazanski šta je rekao bivši američki ambasador Voren Cimerman političarima bivše SFRJ pred rat? Najveći njihov problem je što su svi osima Alije Izetbegovića bili visoki partijski funkcioneri i što su svi želeli da budu ''Tito'' u svojim dvorištima. Posebno naš vladar Milošević Slobodan. On se čak uselio u Beli dvor, kao pravi Tito. Pozdravljam Vas gospodine Lazanski.
dragan bogdanovski, 19/06/2009, 22:27
I sta sad dase radi.Nazad se ne moze.Za sve sto se desilo krivi su svi.Ostaje samo napred,pametnopazlivo bez preterivanja.Na malim zaklucocima ne upotrebljavati velike odluke.Svakome pozeleti najbole.a zasebe uraditi ono sto je sada najrealnije,pa mozda nekad bice izmezu svih bice bolje/sada svaki svoj put bez vredzana nikoga to je logika.
Danijela , 19/06/2009, 22:39
Stavljanje Kralja Aleksandra u isti kos sa Brozom je neumesno, ali razumljivo za one koji zale za bravarskim vremenima.
Miloš Kikić, 19/06/2009, 22:39
Kada jedan ovakav tekst čiji se autor u naslovu pita šta bi danas uradio Tito, a na kraju odgovara da Tito ne bi ni dozvolio da do svega ovoga dođe, kada, dakle, jedan takav tekst bude objavljen istovremeno sa pričom u nastavcima o nedaćama Jovanke Broz, jasno je da je to učinjeno tendenciozno i s namerom da ponovo izazove stotinak i više komentara za i protiv Tita, za i protiv bivše Jugoslavije, za i protiv sadašnje vlasti koja se automatski upoređuje sa Titovom. Nejasno običnom čitaocu ostaje jedino ko je inspirator ovakve jedne kampanje i zbog čega se ona odvija baš u ovom momentu. Na prvi pogled, reklo bi se da neki još nisu zaboravili ono čuveno „ I posle Tita Tito“ ali možda je i nešto sasvim drugo u pitanju. Valjda ćemo i to saznati nekog lepog dana.

milan · Upisano: 21 Jun 2009 21:57 Naslov komentara: ???????????????

http://alas.matf.bg.ac.yu/~ml01172/rkp-bih/?lang=domaci&page=193

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Ricard Barton je za vreme snimanja stalno bio pijan... Da, Tito je izjavio..*Ljudi moji, pa ja nisam bio bas pijan tokom rata.*...

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

*Marsal bi pobegao od svog obezbedjenja i isunjao se iz Belog dvora da bi se nasao s Batom u kafani *Topciderska noc*...na zurku sa Batom.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

*Taj Titov angazman vezan je za Svetsko prvenstvo u Nemackoj iz 1974, kada jugoslovenski reprezentativci nisu hteli da igraju jer nisu dobili premije. Tito je dosao u Nemacku, uzeo zajam i isplatio premije fudbalerima. *

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

SOVJETSKI IMPERIJALIZAM
U takvim prilikama našao se partner za razgovore. Načelnik Generalštaba JNA, pesnik i ratni komandant, general Koča Popović po povratku iz šestonedeljne tajne misije iz Vašingtona sreo se sa Ajzenhauerom 10. juna 1951. Upravo zbog atmosfere koja je vladala u Parizu, osoblje američke i jugoslovenske ambasade iz petnih žila trudilo se da sakrije i susret i mesto susreta da im za vreme razgovora demonstranti ne bi ubacivali Molotovljeve koktele u konferencijsku sobu.
Razgovor je počeo u devet sati ujutru u svečanom salonu rezidencije američkog ambasadora. To je sigurno jedna od najluksuznijih i najskupocenijih prostorija u diplomatskom svetu uopšte: pozlaćene štukature, brojna dela proslavljenih renesansnih slikara i venecijanska ogledala. U razgovoru sa američke strane, pored Ajzenhauera učestvuje pukovnik Vernon Volters, a sa jugoslovenske strane, uz Koču Popoviča, tu je otpravnik poslova jugoslovenske ambasade Slavoljub Petrović - Đera. Vernon Volters je umro pre tri godine kao slavni diplomata.
U svojoj karijeri bio je zamenik direktora CIA, a kao ambasador u SR Nemačkoj početkom osamdesetih izazivao je konsternaciju u Stejt Departmentu stalnim najavama da če se dve Nemačke ubrzo ujediniti. Govorio je četrnaest stranih jezika i po tome bio je apsolutni kuriozitet u svetskoj diplomatiji. Čitavog života gajio je veliku naklonost i simpatije prema Beogradu koji je više puta i posetio.
Slavoljub Đera Petrović danas je u penziji posle decenija provedenih u jugoslovenskoj diplomatiji.
Više od unutrašnjeg luksuza i sagovornike je trebalo da impresioniraju okolnosti razgovora: sa američkim oslobodiocem koji tek što je stao na čelo zapadnog vojnog saveza, NATO-a, ne žele da razgovaraju njegovi ideološki istomišljenici nego su sagovornici iz zemlje koja polako postaje ključni faktor američke evropske strategije - iz Titove Jugoslavije. O ovom susretu postoji i tačan transkript razgovora s kojeg je nedavno u Ajzenhauerovom arhiva skinuta oznaka "strogo poverljivo". Za Ajzenhauera činjenica da postaje "brat po oružju" ideološkog suparnika bila je zanimljiva i izazovna. On nije izdržao da ne pita svog jugoslovenskog partnera: "Ja dolazim iz zemlje demokratskog poretka, poretka u koji i sam duboko verujem. Vi ste iz komunističke zemlje. Možete li da zamislite da se vaši vojnici koji su iz vaše, komunističke zemlje, bore rame uz rame sa našim vojnicima protiv sovjetskih vojnika koji su takođe komunisti?". Popović je umirio Ajzenhauera: "Doktrinarni razlozi ovde ne igraju nikakvu ulogu. Sovjetski komunizam je imperijalistički", uzvratio je Popović.

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Goli otoci Jova Kapicica-Tamara Nikcevic
Postovani forumasi nedavno je bila promocija knjige novinarke Tamare Nikcevic
Goli otoci Jova Kapicica,tko zeli moze je procitati ovde ima li neko mozda pdf verziju bilo bi bolje ?

Goli otoci Jova Kapičića

Tamara Nikčević

T.Nikčević: Kažete da ste najveća žrtva Golog Otoka, da su Vam priču o upravljanju logorom namjestili Crnogorci. Ali, zar ne mislite da često sami tome doprinosite?! Osim Vas, danas gotovo više niko ne brani Jugoslaviju, ni Tita, ni Neretvu, ni Sutjesku… O Golom Otoku da i ne govorimo…

J.KAPIČIĆ: Neka ne brane, ja ću! Braniću svoje nasljeđe, jer sam bez njega niko i ništa.

T.Nikčević: Vaše nasljeđe je i Goli Otok?!

J.KAPIČIĆ: Sve je to moje nasljeđe, i Trinajestojulski Ustanak, i Sutjeska i Sinjajevina, i Neretva… I Goli Otok. Ne mislite valjda da ću da pokazujem termopilsko pismo Titu, da se dičim onim što je bilo dobro, a da bježim od onoga što nije valjalo… Ne pada mi napamet?!
.
T.Nikčević: U međuvremenu, postali ste komesar Druge dalmatinske brigade?

J.KAPIČIĆ: Zamjenik komesara, partijski rukovodilac, komadant te herojske brigade bio je takođe Crnogorac, Ljubo Vučković, njegov zamjenik Srbin – Ratko Sofijanić, a komesar – o tome se vodilo računa – Hrvat, Mate Ujević. Bili smo došli do Neretve, ali se na drugu stranu nije moglo. Njemačka i italijanska komanda koncentrisala je jake snage u dolini rijeke, a na lijevoj obali i ističnoj Hercegovini čekalo nas je blizu 20 hiljada četnika. U međuvremenu, pristizalo je 4 hiljade ranjenika koje je štitila Sedma banijska divizija i koje smo morali da prebacimo na drugu obalu Neretve. Titova naredba je bila da se sruši most. Vlado Rus, inžinjer pri vrhovnom stabu, digao je most u vazduh, tako je 27. februara 1943.g. počela bitka za ranjenike.

T.Nikčević: Da li je Titova odluka da se sruši most bila ispravna?

J.KAPIČIĆ: Naravno, jer su Njemci bili sigurni da se povlačimo. Kad je most srušen, Ttito je u Vrhovni štab pozvao komadanta Ljuba Vučkovića i mene. Drugoj dalmatinskoj brigadi dao je zadatak da tokom noći pređe na drugu stranu Neretve, napravi improvizovani most preko koga bi prešli vojska i ranjenici. Od žice su napravili opasače na kojima su visile male italijanske bombe razorne snage…Dalmatinci, i plivaci i junaci- ne znam da li je i jedan bio stariji od 20 godina – skočili su u ledenu i zastrašujuću Veretvu. Opačić Glišo, koji je zubima držao gvozdenu sajlu, uspio je da je veže za drugu obalu. Bila je noć, pljuštala je kiša. Kada se Opačićeva desetina dočepala druge strane Neretve, bombama su zasuli četnike koj su se dali u bijeg, ostavivši nam konje, hranu i municiju…pomoću sajle, izgrađen je improvizovani prelaz preko Neretve. Borci sa ranjenicima su polako počeli da prelaze na drugu obalu. Bio sam 17 u redu…

T.Nikčević: Svi ste prešli?

J.KAPIČIĆ: Svi! Zato smo, uprkos ogromnim gubitima, Bitku na Neretvi, svakako jednu od najstrašnijih i najkrvavijih bitaka Drugog Svjetskog Rata, doživjeli kao veliku pobjedu, ma koliko bio nadmoćniji, neprijatelju smo zadali ozbiljan udarac, spasili ranjenike, tako da smo bez obzira na sve, osjećali moralno nadmoćnima. A, to je za nas borce bilo izuzetno važno. Druga dalmatinska brigada se povlači prema Crnoj Gori i tamo boravi do Maja 1943, kada je počela najžešća i najužasnija bitka Narodno Oslobodilačkog Rata, tzv. Peta Neprijateljska Ofanziva.
Okupator je u ovu operaciju, poznatu ”Peta neprijateljska ofanziva” ili Bitka na Sutjesci, uveo127 hiljada (67 hiljada Njemaca, 43 hiljada Italijana, 2 hiljade Bugara i oko 15 hiljada četnika), uz podršku 170 aviona, 8 artiljerijskih pukova i velikog broja tenkova – protiv Glavne operativne grupe jačine 22 hiljade partizana. Šest na jednog, što je po vojnim normama duplo više nego što je potrebno za apsolutni borbeni uspjeh napadača.
Glavna operativna grupa se uspješno probila iz okruženja uz ogromne gubitke od 7543 poginula borca, među njima 597 partizanki, što je nezabilježeni primjer gubitaka žena-boraca u istoriji ratovanja. Najviše je bilo Srba 11851, Hrvata 5220, Crnogoraca 3295, Muslimana 866, Jugoslovena 757, Jevreja 74, Slovenaca 21, Makedonaca 4, Albanaca 3, Italijana 10 i Njemaca 4.
Kapetan Vilijem Dikin Englez lkoji je bio kod TITA u Vrhovnom Štabu, još prije bitke na Sutjesci viđevši što se sprema, rekao je TITU: ”Pri ovakvom odnosu snaga, bitka se predaje”. “Nećemo se predati, probićemo se”- odgovorio mu je TITO.
Na Sutjesci smo pokazali međuljudsku hrabrost…Dalmatinci na Barama, Srbijanci na Vučevu, Crnogorci na Ljubinom Grobu – odbranivši Sutjesku-platili su stravičnu cijenu. To su bili – HEROJI DIVOVI…

T.Nikčević: Ali ranjenike ste ostavili Njemcima što vam se zamjera?

J.KAPIČIĆ: Nijesmo imali izbora. Treća udarna divizija je koliko- toliko štitila ranjenike i Glavnu bolnicu…Ne mogu da vam opišem što se događalo… Sjećam se Dalmatinca, hrabrog borca iz naše brigade koji je, čuvši kako gadoziva ranjeni brat, vratio se, poljubio ga, pokrio šatorskim krilom i krenuo dalje, ili Crnogorac koga ranjena žena moli ”Nemoj da dozvoliš da me zakolju četnici, ubij me molim te”, izvadio pištolj i ubio je.
Imao sam čast da ratujem sa najboljom vojskom. U Goraždu je TITO nama, Lovćencima, rekao: ”Ovo je moj najbolji bataljon, ponosim se VAMA”

T.Nikčević: TITO namjerno nije dozvolio dvojici Srba da sa vojskom prvi uđu u Beograd?

J.KAPIČIĆ: Ne znam da li je bilo namjerno, ali činjenica je da je čast da oslobod Beograd dobio Crnogorac, Peko Dapčević.
…..

De Gol, inače, nije mnogo volio Jugoslaviju i TITA. Valjda je mislio da mu je TITO, našom antifašističkom borbom, oduzeo mjesto u istoriji za koje je smatrao da njemu i Francuskoj pripada.
….

Marko Ristić je rekao TITU ili on (KAPIČIĆ), ili ja. TITO je pravilno procijenio da je u tom trenutku za Jugoslaviju bolje da u Parizu ostane Marko Ristić. Čim sam stigao zvali su me iz TITOVOG kabineta. ”Ajde, sjedi” -ponudio me je TITO još na vratima. “Znam da si ljut, ali moram da ti objasnim. Jova, čim je Ristić došao, sebi sam postavio pitanje: ko će bolje da razgovara sa Marloom – Marko Ristić ili ti koji si juče stigao iz šume. Ko bi Jugoslaviju bolje predstavio?”. ”Druže TITO, u pravu ste”- shvatio sam. Pa, stvarno šta bih ja sa Marloom.
…

“Vidiš Jova, to je moje jagnje” – rekao je ponosno. Zaista je bilo lijepo. “Kada odraste, odvedi ga u Kumrovec u moju kuću” - reče TITO lugaru. “Druže TITO, đe ćes sa ovim jagnjetom, iako znate da je cijela Jugoslavija Vaša” – čudio sam se… “E moj Jova, osim ovog, jagnjeta i kuće u kojoj sam rođen u Jugoslaviji ništa nije moje. Svojim potomcima, osim časnog imena i djela – TITO nije ostavio ništa.
…

Neđe uoči Plenuma 1966, pozvao me je Vlado Popović, tada čovjek od TITOVOG povjerenja i rekao mi da Stari želi da me vidi.Nijesam ni slutio što se sprema. TITO me je primio u svom salonu. Šetao je gore – dolje, bio vidno uznemiren. ”Sjedi Jova’. Znas li što sam te pozvao”. Nijesam imao pojma. ”Znas ti, Jova, da Ranković sprema državni udar”? Bio sam šokiran. ”Druze TITO, ne mogu da vjerujem, da li je moguće da Ranković Vama nešto sprema? Jeste li sigurni?.” “Siguran sam Jova, siguran”- nastavio je TITO. “Hajde u moju spavaću sobu da vidiš kako mi je uređaje postavio ispod kreveta.

T.Nikčević: Jeste li otišli?

J.KAPIČIĆ: Nijesam. Odbio sam da uđem u TITOVU sobu, objasnivši da mu vjerujem na riječ i da mi nijesu potrebni dokazi. Bilo bi opasno da sam pokazao da mu ne vjerujem. A ne bi bilo ni fer.

T.Nikčević: Zasto je TITO baš Vas pozvao?

J.KAPIČIĆ: Zato što sam radio u UDB-i i zato što je u mene imao povjerenje. ”Druze TITO, ako ste me pozvali da vam dam savjet, moram da vam kazem da sam spreman da za vas poginem kada god to od mene budete trazili” – rekao sam uzbuđen.
….

Na svečanosti povodom otvaranja Mauzoleja 1974.g. iz Srbije je došao samo Petar Stambolić, ali kao TITOV izaslanik. Ostali su bojkotovali.
…

Bio sam jednom sa TITOM u lovu, u Karađorđevu. Hodali smo u tišini i ,odjednom bez ikakvog povoda, TITO zastade: ”Jeli Jova, zašto ste vi Crnogorci tako nepouzdan narod?”. Tačno je znao kakvi smo. Svi redom.
…

Poslije onog 1941, nije mi svitalo ljepši 13 Jul. Otisao sam u Podgoricu pružio ruku i čestitao Milu Đukanoviću, ali sam ga podsjetio na TITOVE riječi: ”Teško je napraviti državu, ali je još teže – SAČUVATI”. Nijesam siguran da me je čuo.
…

TITO je vladao na jedan mogući nacin u zemlji kakva je Jugoslavija. Više-nacionalna zajednica se nije mogla drugačije održati. Ne mozemo TITA za sve okriviti. Da nije bilo republičkih nacionalističkih i šovinističkih vođa, Jugoslavija se ne bi u krvi raspala.

TITO je bio veliki čovjek, slavna istorijska ličnost i jedan od svjetskih priznatih antifašističkih vođa, Drugog svjetskog rata. Osim nas – malih, jadnih posvađanih zaraćenih jugoslovenskih naroda, to TITU niko ne osporava. TITO je napravio veliku, pravednu državu u kojoj su svi ljudi, sve vjere i nacije bili JEDNAKI.

T.Nikčević: U međuvremenu drugi rat; Rezolucija Informbiroa i Goli otok?

J.KAPIČIĆ: Goli otok je mrlja na licu velike države kakva je bila Jugoslavija. Morate da znate – to je vazno, da tokom rata slavu nijesmo sticali boreći se samo protiv fašizma nego i protiv svih okupatora. Jugoslavija je u NOB-u izgubila mnogo ljudi, bila nam je uništena ekonomija, privreda…Nijesmo mogli da dozvolimo da to bilo ko negira ili omalovažava.

T.Nikčević: Prije 1948. god., što je za vas značio Sovjetski Savez?

J.KAPIČIĆ: Sve! SSSR je dugo bio ideal, a Staljin gotovo Božanstvo.

T.Nikčević: Po čemu se Jugoslavija razlikovala od ostalih zemalja istočnog bloka?

J.KAPIČIĆ: Bili smo samostalni, krvlju se izborili za svoju državu… Na drugoj strani, Staljin je zemljama istočnog bloka diktirao i sistem i način života i način rada partije…

T.Nikčević: Kako se TITO usudio da se suprostavi Staljinu? Na šta se oslanjao, na koga je računao?

J.KAPIČIĆ: TITO je bio izuzetna ličnost, harizmatični vođa, hrabar čovjek… Nije zelio svađu sa Rusima, ali nije dozvoljavao da nas bilo ko izjednačava sa Mađarskom, koja se u Drugom svjetskom ratu bila na strani fašističke koalicije. Od svih, pa i od SSSR-a, TITO je zahtijevao da nas poštuju. Osim toga, naše su ratne rane te 1948.g. još uvijek bile svježe, a mi opijeni sopstvenom pobjedom.

T.Nikčević: U otporu Staljinu, imali ste pomoć ili podršku sa Zapada?

J.KAPIČIĆ: Vodili smo borbu i na tom planu. Kada su krenuli napadi M. ĐILAS je otišao u London, a K. POPOVIĆ u SAD-e. Englezi su ĐILASU rekli da će nam pomoci, ali neće sa Staljinom zbog nas ulaziti u rat. Za Staljina smo bili imperijalni špijuni. Nemojmo zaboraviti da se prije sukoba sa SSSR-om dogodio incident zbog koga nas Amerikanci umalo nijesu bombardovali.

T.Nikčević: Mislite na rušenje američkog aviona 1948. god.?

J.KAPIČIĆ: Tako je. Oborili smo američki avion, što je shvaceno kao neprijateljski akt protiv SAD. Američka štampa je bila ogorčena, pozivala svoju vladu da na Jugoslaviju baci atomsku bombu.TITO je bio van sebe. Pozvao je D. LEKIĆA, komadanta korpusa na odgovornost.

T.Nikčević: Zašto ste uopšte srušili američki avion?

J.KAPIČIĆ: Avion je zaista ušao u vazdušni prostor Jugoslavije i oboren je iznad Slovenije. Tačno je – nijesmo baš morali da ga rušimo ali…Znate kako je… Osjećali smo se moćno…Osim toga, bili smo veoma bliski sa Staljinom koji nas je stalno huškao protiv ”Imperijalističkog Zapada”.

T.Nikčević: Što jepredhodilo Rezoluciji Informbiroa ?

J.KAPIČIĆ; Staljin je htio da nas pokori po svaku cijenu.Iz Moskve je u početku slao tkz savjetnike, koji su kontrolisali jugoslovensku ekonomiju privredu, spoljne poslove vojsku i SSSRu o tome slali izvještaje. Sovjeti su nas kritikovali zbog toga što ”idemo u kapitalizam”, ponašali su se kao da smo njihova gubernija.
Na TITOVU adresu su iz Moskve stigla dva pisma - prvo 27 marta a drugo žešće 4 maja 1948 god, Bio je optužen da služi imperijalizmu. 19 maja 1948 TITU dolazi poziv da ide na sjednicu informacionog biroa komunističkih partija u Bukurešt.

T.Nikčević: Kakva je jugoslovenska reakcija?

J.KAPIČIĆ: Osim A HEBRANGA i S ZUJOVICA, koji su prvi napali TITA, izjasnili su se za Staljina, bili smo u soku. TITO je odmah sazvao CK KPJ. Obavijestio je clanove CK da nece ici u Bukurest i predlozio im ako misle drugacije da ga smijene. Svi su odmah skocili; kako da ides?! Necemo te slati pod Staljinov noz.

T.Nikčević: Dali je SSSR bio iznenadjen odgovorom?

J.KAPIČIĆ: Sada su oni bili sokirani. Sa sjednice u Bukurestu, koja je odrzana 28 juna 1948 stigla je Rezolucija Informbiroa u kojem su Jugosloveni bili pozvani da ustanu protiv ” sluga imperijalizma”. Odgovor Jugoslovenske Vlade SSSRu ”BORBA” JE 30 JUNA1948 prenijela u cjelini…

T.Nikčević: Taj odgovor je pisao DJILAS ?

J.KAPIČIĆ: DJILAS je pisao tekst, a CK KPJ usvojio

T.Nikčević: Da li je bilo tesko ljudima objasniti, kako je to Staljin od polubozanstva, kako ste ga opisali,odjednom postao najveci naprijatelj?

J.KAPIČIĆ: Užasno teško! U Partiji su počela stravična kolebanja, teški lomovi. Kroz Goli otok je prošlo 16 hiljada ljudi.

T.Nikčević: Mnogi izvori tvrde 31 hiljada ljudi?

J.KAPIČIĆ: Ne nego milion! To su laži i gluposti. Kao da 16 hiljada nije dovoljno, pa moraju da dodaju. Mnogi funkcioneri na položajima, bivsi partizani, dugo nisu mogli da shvate sto se dogadja. Protiv nas su bile sve komunističke zemlje, ali i komunisti Francuske i Italije. Bili smo sami. Bili smo ljuti razočarani i spremali smo se za RAT.

T.Nikčević: Protiv koga?

J.KAPIČIĆ: Protiv SSSRa. Deset ruskih divizija je stajalo na granicama Madjarske, Rumunije i Bugarske i čekalo da napadne Jugoslaviju. Industriju smo prebacili u Bosnu. Ocekujuci ruske tenkove, po Vojvodini smo bili iskopali rovove u kojima će naši momci čekati Ruse. Hiljade i dvije stotine naših ljudi je poginulo na granici. Najveći skandal su napravili generali K PETRIČEVIĆ, A. JOVANOVIĆ i pukovnik V. DAPČEVIĆ pri pokušaju bjekstva u Rumuniju.

T.Nikčević: A JOVANOVIĆ je te noći ubijen?

J.KAPIČIĆ: Bježeći preko granice nalećeli su na policiju koji su u mraku mislili da je riječ sitnim prestupnicima,lovokradicama. Pokušali su da ih zaustave, ali kad su odbili da se predaju zapucali su i ubili A JOVANOVIĆA. K PETRIČEVIĆ I V DAPČEVIĆ su pobjegli. PETRIČEVIĆ se vratio u Beograd i predao. DAPČEVIĆ je krenuo za Banat i uhapšen je prilikom prelaska Madjarske granice. Prije njih, general Pero Popović, zamjenik komadanta ratnog vazduhoplovstva, takodje Crnogorac, oteo avion i pobjegao u Rumuniju.

T.Nikčević: Nećete valjda da kažete da je UDBa bila poslednja odbrana Jugoslavije?

J.KAPIČIĆ: Hoću, baš to ću da kažem! Jedino u vrhu UDBe nije bilo ljudi koji su izdali zemlju. Zato je RANKOVIĆ vijest o skandalu generala javio meni. Kako bismo blokirali eventualni ulaz pobunjenika iz Banata u Beograd, morali smo da zatvorimo Pančevački most. Nijesmo tačno znali koliko ih je. Sobzirom na to da je i sa Banatske strane tenkovskom jedinicom komandovao Crnogorac, prijetila je opasnost da pobunjenici udju u Beograd i naprave čudo.

T.Nikčević: Koji Crnogorac?

J.KAPIČIĆ: DUKLJAN VUKOTIĆ

T.Nikčević: Koje sve od visokih crnogorskih funkcionera bio na GO ?

J.KAPIČIĆ: Mnogo njih! Kada sam drugi put bio na GO, sjećam se da sam vidio Boza LJumovića, jednog od najstarijih komunista, divnog čovjeka. Pita sam ga kako je. ”Dobro sam. Otišao sam za svojim idealima”- odbrusio mi je. Ovaj je najgori ”- reče mi stražar. Božo je bio zagrižen. Da je mogao, za Staljina bi zapalio TITA i sve ono što smo zajedno stvarali. Bez obzira na to naredio sam da se pošalje u bolnicu i zadrži na liječenju mjesec dva. Mnogo godina kasnije, sreli smo se slučajno na beogradskom aerodromu. Prišao mi je, skinuošešir. ”Hoću da ti zahvalim što si mi spasio život”- rekao je i prošao.

T.Nikčević: Dali je tačno da ste Boža LJumovića, prije odlaska na GO, i lično pokušali da ubijedite, da se odrekne Staljina?

J.KAPIČIĆ: Tačno je. Božo LJumović je bio istaknuti partijski funkcioner, ugledan čovjek i za njega smo se morali boriti. Ranković je dao zadatak meni i Ćeći Stefanoviću da odemo u CZ i razgovaramo sa Božom. Kad su ga doveli obratio mi se. ”Nije trebalo da dolazite, da mi držite predavanje! Posebno ti” Inače ne slušam što govorite.
”Vidiš Božo što Staljin radi svim zemljama koje je zgazio svojom čizmom?! Pusti ga tvoja zemlja je Jugoslavija. Za nju si se borio”. ”Jovo pošto si već takav stručnjak za spoljnu politiku, da ti kažem; ako za interes SSSRa i Staljin treba da sagori cijela zemljina kugla neka sagori, nebih prstom mrdnuo”- uzvratio je.
”Je li tako Božo’?!- pitah ga ljutito.
”Tako je Jovo”
E onda ćeš ići na GO, pa SAGORIJEVAJ tamo, rekao sam i izašao.

T.Nikčević: Osim Boža, jeste li još nekom pokušali da ubijedite da se odrekne Staljina?

J.KAPIČIĆ: Jesam. K Petričević je dobio mjesto šefa zatvorske biblioteke, Čeda Iličkovića poslao sam na rad u medicinsku ambulantu, što im je koliko toliko olakšalo boravak u zatvoru. Sjećam se Mirka Živkovića, bio mi ješkolski drug, cimer na studijama. Rekao sam da napiše izjavu u kojoj bi potvrdio da niti je bio niti ima ikakve veze sa IB-om. ”E neću, Jovo, pa kad bi mi kosti odje ostale”- rekao mi je. Oslobodio sam dvadesetak Cetinjana, medju njima i reditelja Mila DJukanovića.

T.Nikčević: Po kom kriterijumu ste oslobobadjali ljude?

J.KAPIČIĆ: Neke sam odranije poznavao sa drugima razgovarao…

T.Nikčević: Bili ste svjesni da od vas zavisi nečiji život?

J.KAPIČIĆ: Iako nam to danas tako izgleda, vjerujte da na te stvari nijesam gledeo tako. Nijesam mogao da oslobodim one koji su napravili neki težak prekršaj, kovali zavjeru ili pobunu protiv TITA. U tom smislu, moja vlast je bila ograničena.

T.Nikčević: Da li ste imali neke posledice zbog toga što ste ljude oslobadjali?

J.KAPIČIĆ: Ne ali sam imao problem zbog mog traženja da oslobodim moga brata od tetke Vukolu Stojovića.Zbog te moje intervencije mogo sam past pod sumnju. Zamolio sam Voja Kovačevića komandanta Niškog korpusa da vidi o čemu se radi. Nakon nekoliko dana Vukola je bio oslobodjen. Došao je u Beograd da mi se zahvali na pomoći, pokunjeno i suznih očiju se kleo da nije kriv. Ali posle pet šest dana, Božo Begović, šef odsjeka za IB, javio mi je da je grupa predvodjena Vukalom Stojanovićem prebjegla u Rumuniju.

T.Nikčević: To je bio ozbiljan problem?

J.KAPIČIĆ: Zbog takvih stvari lećele su glave. Odmah sam pozvao A. Rankovića, primio me je. Objasnio sam mu čitav slučaj i Ranković se zamislio. Šetao je sa jednog na drugi kraj sobe.
”Slusaju me dobro Jovo, da si oslobodio stotinu takvih gadova, mi ti opraštamo. Nije to tvoja greška. Nemoj da brines idi kući.

T.Nikčević: Jesteli li ipak brinuli?

J.KAPIČIĆ; Nijesam, znao sam što znači Markova RIJEČ.

T.Nikčević: Nedostaje li vam Crna Gora?

J.KAPIČIĆ: Mnogo. Crna Gora je čudo, ideal. Kada pomislim da bi ponovo mogla da nestane, dodje mi da vrištim iz sve snage da zakukam…Kao da ponovo vidim Gaetu…Ne ponovilo se!
Često odem u Crnu Goru, u svoje selo.

Na Cetinju ću se kopat, tamo imam grob…
Odatle sam krenuo…

A ,eto…Juče sam sa slovenačkim novinarima razgovarao pet sati. Traže me Hrvati, Bosanci…Svi.

Samo me Crnogorci neće!
Jedini sam ostao, ali im ne trebam.

Ne trebaju ni oni meni.

T.Nikčević: Kažete da ste najveća žrtva Golog Otoka, da su Vam priču o upravljanju logorom namjestili Crnogorci. Ali, zar ne mislite da često sami tome doprinosite?! Osim Vas, danas gotovo više niko ne brani Jugoslaviju, ni Tita, ni Neretvu, ni Sutjesku… O Golom Otoku da i ne govorimo…

J.KAPIČIĆ: Neka ne brane, ja ću! Braniću svoje nasljeđe, jer sam bez njega niko i ništa.

T.Nikčević: Vaše nasljeđe je i Goli Otok?!

J.KAPIČIĆ: Sve je to moje nasljeđe, i Trinajestojulski Ustanak, i Sutjeska i Sinjajevina, i Neretva… I Goli Otok. Ne mislite valjda da ću da pokazujem termopilsko pismo Titu, da se dičim onim što je bilo dobro, a da bježim od onoga što nije valjalo… Ne pada mi napamet?!
.
T.Nikčević: U međuvremenu, postali ste komesar Druge dalmatinske brigade?

J.KAPIČIĆ: Zamjenik komesara, partijski rukovodilac, komadant te herojske brigade bio je takođe Crnogorac, Ljubo Vučković, njegov zamjenik Srbin – Ratko Sofijanić, a komesar – o tome se vodilo računa – Hrvat, Mate Ujević. Bili smo došli do Neretve, ali se na drugu stranu nije moglo. Njemačka i italijanska komanda koncentrisala je jake snage u dolini rijeke, a na lijevoj obali i ističnoj Hercegovini čekalo nas je blizu 20 hiljada četnika. U međuvremenu, pristizalo je 4 hiljade ranjenika koje je štitila Sedma banijska divizija i koje smo morali da prebacimo na drugu obalu Neretve. Titova naredba je bila da se sruši most. Vlado Rus, inžinjer pri vrhovnom stabu, digao je most u vazduh, tako je 27. februara 1943.g. počela bitka za ranjenike.

T.Nikčević: Da li je Titova odluka da se sruši most bila ispravna?

J.KAPIČIĆ: Naravno, jer su Njemci bili sigurni da se povlačimo. Kad je most srušen, Ttito je u Vrhovni štab pozvao komadanta Ljuba Vučkovića i mene. Drugoj dalmatinskoj brigadi dao je zadatak da tokom noći pređe na drugu stranu Neretve, napravi improvizovani most preko koga bi prešli vojska i ranjenici. Od žice su napravili opasače na kojima su visile male italijanske bombe razorne snage…Dalmatinci, i plivaci i junaci- ne znam da li je i jedan bio stariji od 20 godina – skočili su u ledenu i zastrašujuću Veretvu. Opačić Glišo, koji je zubima držao gvozdenu sajlu, uspio je da je veže za drugu obalu. Bila je noć, pljuštala je kiša. Kada se Opačićeva desetina dočepala druge strane Neretve, bombama su zasuli četnike koj su se dali u bijeg, ostavivši nam konje, hranu i municiju…pomoću sajle, izgrađen je improvizovani prelaz preko Neretve. Borci sa ranjenicima su polako počeli da prelaze na drugu obalu. Bio sam 17 u redu…

T.Nikčević: Svi ste prešli?

J.KAPIČIĆ: Svi! Zato smo, uprkos ogromnim gubitima, Bitku na Neretvi, svakako jednu od najstrašnijih i najkrvavijih bitaka Drugog Svjetskog Rata, doživjeli kao veliku pobjedu, ma koliko bio nadmoćniji, neprijatelju smo zadali ozbiljan udarac, spasili ranjenike, tako da smo bez obzira na sve, osjećali moralno nadmoćnima. A, to je za nas borce bilo izuzetno važno. Druga dalmatinska brigada se povlači prema Crnoj Gori i tamo boravi do Maja 1943, kada je počela najžešća i najužasnija bitka Narodno Oslobodilačkog Rata, tzv. Peta Neprijateljska Ofanziva.
Okupator je u ovu operaciju, poznatu ”Peta neprijateljska ofanziva” ili Bitka na Sutjesci, uveo127 hiljada (67 hiljada Njemaca, 43 hiljada Italijana, 2 hiljade Bugara i oko 15 hiljada četnika), uz podršku 170 aviona, 8 artiljerijskih pukova i velikog broja tenkova – protiv Glavne operativne grupe jačine 22 hiljade partizana. Šest na jednog, što je po vojnim normama duplo više nego što je potrebno za apsolutni borbeni uspjeh napadača.
Glavna operativna grupa se uspješno probila iz okruženja uz ogromne gubitke od 7543 poginula borca, među njima 597 partizanki, što je nezabilježeni primjer gubitaka žena-boraca u istoriji ratovanja. Najviše je bilo Srba 11851, Hrvata 5220, Crnogoraca 3295, Muslimana 866, Jugoslovena 757, Jevreja 74, Slovenaca 21, Makedonaca 4, Albanaca 3, Italijana 10 i Njemaca 4.
Kapetan Vilijem Dikin Englez lkoji je bio kod TITA u Vrhovnom Štabu, još prije bitke na Sutjesci viđevši što se sprema, rekao je TITU: ”Pri ovakvom odnosu snaga, bitka se predaje”. “Nećemo se predati, probićemo se”- odgovorio mu je TITO.
Na Sutjesci smo pokazali međuljudsku hrabrost…Dalmatinci na Barama, Srbijanci na Vučevu, Crnogorci na Ljubinom Grobu – odbranivši Sutjesku-platili su stravičnu cijenu. To su bili – HEROJI DIVOVI…

T.Nikčević: Ali ranjenike ste ostavili Njemcima što vam se zamjera?

J.KAPIČIĆ: Nijesmo imali izbora. Treća udarna divizija je koliko- toliko štitila ranjenike i Glavnu bolnicu…Ne mogu da vam opišem što se događalo… Sjećam se Dalmatinca, hrabrog borca iz naše brigade koji je, čuvši kako gadoziva ranjeni brat, vratio se, poljubio ga, pokrio šatorskim krilom i krenuo dalje, ili Crnogorac koga ranjena žena moli ”Nemoj da dozvoliš da me zakolju četnici, ubij me molim te”, izvadio pištolj i ubio je.
Imao sam čast da ratujem sa najboljom vojskom. U Goraždu je TITO nama, Lovćencima, rekao: ”Ovo je moj najbolji bataljon, ponosim se VAMA”

T.Nikčević: TITO namjerno nije dozvolio dvojici Srba da sa vojskom prvi uđu u Beograd?

J.KAPIČIĆ: Ne znam da li je bilo namjerno, ali činjenica je da je čast da oslobod Beograd dobio Crnogorac, Peko Dapčević.
…..

De Gol, inače, nije mnogo volio Jugoslaviju i TITA. Valjda je mislio da mu je TITO, našom antifašističkom borbom, oduzeo mjesto u istoriji za koje je smatrao da njemu i Francuskoj pripada.
….

Marko Ristić je rekao TITU ili on (KAPIČIĆ), ili ja. TITO je pravilno procijenio da je u tom trenutku za Jugoslaviju bolje da u Parizu ostane Marko Ristić. Čim sam stigao zvali su me iz TITOVOG kabineta. ”Ajde, sjedi” -ponudio me je TITO još na vratima. “Znam da si ljut, ali moram da ti objasnim. Jova, čim je Ristić došao, sebi sam postavio pitanje: ko će bolje da razgovara sa Marloom – Marko Ristić ili ti koji si juče stigao iz šume. Ko bi Jugoslaviju bolje predstavio?”. ”Druže TITO, u pravu ste”- shvatio sam. Pa, stvarno šta bih ja sa Marloom.
…

“Vidiš Jova, to je moje jagnje” – rekao je ponosno. Zaista je bilo lijepo. “Kada odraste, odvedi ga u Kumrovec u moju kuću” - reče TITO lugaru. “Druže TITO, đe ćes sa ovim jagnjetom, iako znate da je cijela Jugoslavija Vaša” – čudio sam se… “E moj Jova, osim ovog, jagnjeta i kuće u kojoj sam rođen u Jugoslaviji ništa nije moje. Svojim potomcima, osim časnog imena i djela – TITO nije ostavio ništa.
…

Neđe uoči Plenuma 1966, pozvao me je Vlado Popović, tada čovjek od TITOVOG povjerenja i rekao mi da Stari želi da me vidi.Nijesam ni slutio što se sprema. TITO me je primio u svom salonu. Šetao je gore – dolje, bio vidno uznemiren. ”Sjedi Jova’. Znas li što sam te pozvao”. Nijesam imao pojma. ”Znas ti, Jova, da Ranković sprema državni udar”? Bio sam šokiran. ”Druze TITO, ne mogu da vjerujem, da li je moguće da Ranković Vama nešto sprema? Jeste li sigurni?.” “Siguran sam Jova, siguran”- nastavio je TITO. “Hajde u moju spavaću sobu da vidiš kako mi je uređaje postavio ispod kreveta.

T.Nikčević: Jeste li otišli?

J.KAPIČIĆ: Nijesam. Odbio sam da uđem u TITOVU sobu, objasnivši da mu vjerujem na riječ i da mi nijesu potrebni dokazi. Bilo bi opasno da sam pokazao da mu ne vjerujem. A ne bi bilo ni fer.

T.Nikčević: Zasto je TITO baš Vas pozvao?

J.KAPIČIĆ: Zato što sam radio u UDB-i i zato što je u mene imao povjerenje. ”Druze TITO, ako ste me pozvali da vam dam savjet, moram da vam kazem da sam spreman da za vas poginem kada god to od mene budete trazili” – rekao sam uzbuđen.
….

Na svečanosti povodom otvaranja Mauzoleja 1974.g. iz Srbije je došao samo Petar Stambolić, ali kao TITOV izaslanik. Ostali su bojkotovali.
…

Bio sam jednom sa TITOM u lovu, u Karađorđevu. Hodali smo u tišini i ,odjednom bez ikakvog povoda, TITO zastade: ”Jeli Jova, zašto ste vi Crnogorci tako nepouzdan narod?”. Tačno je znao kakvi smo. Svi redom.
…

Poslije onog 1941, nije mi svitalo ljepši 13 Jul. Otisao sam u Podgoricu pružio ruku i čestitao Milu Đukanoviću, ali sam ga podsjetio na TITOVE riječi: ”Teško je napraviti državu, ali je još teže – SAČUVATI”. Nijesam siguran da me je čuo.
…

TITO je vladao na jedan mogući nacin u zemlji kakva je Jugoslavija. Više-nacionalna zajednica se nije mogla drugačije održati. Ne mozemo TITA za sve okriviti. Da nije bilo republičkih nacionalističkih i šovinističkih vođa, Jugoslavija se ne bi u krvi raspala.

TITO je bio veliki čovjek, slavna istorijska ličnost i jedan od svjetskih priznatih antifašističkih vođa, Drugog svjetskog rata. Osim nas – malih, jadnih posvađanih zaraćenih jugoslovenskih naroda, to TITU niko ne osporava. TITO je napravio veliku, pravednu državu u kojoj su svi ljudi, sve vjere i nacije bili JEDNAKI.

T.Nikčević: U međuvremenu drugi rat; Rezolucija Informbiroa i Goli otok?

J.KAPIČIĆ: Goli otok je mrlja na licu velike države kakva je bila Jugoslavija. Morate da znate – to je vazno, da tokom rata slavu nijesmo sticali boreći se samo protiv fašizma nego i protiv svih okupatora. Jugoslavija je u NOB-u izgubila mnogo ljudi, bila nam je uništena ekonomija, privreda…Nijesmo mogli da dozvolimo da to bilo ko negira ili omalovažava.

T.Nikčević: Prije 1948. god., što je za vas značio Sovjetski Savez?

J.KAPIČIĆ: Sve! SSSR je dugo bio ideal, a Staljin gotovo Božanstvo.

T.Nikčević: Po čemu se Jugoslavija razlikovala od ostalih zemalja istočnog bloka?

J.KAPIČIĆ: Bili smo samostalni, krvlju se izborili za svoju državu… Na drugoj strani, Staljin je zemljama istočnog bloka diktirao i sistem i način života i način rada partije…

T.Nikčević: Kako se TITO usudio da se suprostavi Staljinu? Na šta se oslanjao, na koga je računao?

J.KAPIČIĆ: TITO je bio izuzetna ličnost, harizmatični vođa, hrabar čovjek… Nije zelio svađu sa Rusima, ali nije dozvoljavao da nas bilo ko izjednačava sa Mađarskom, koja se u Drugom svjetskom ratu bila na strani fašističke koalicije. Od svih, pa i od SSSR-a, TITO je zahtijevao da nas poštuju. Osim toga, naše su ratne rane te 1948.g. još uvijek bile svježe, a mi opijeni sopstvenom pobjedom.

T.Nikčević: U otporu Staljinu, imali ste pomoć ili podršku sa Zapada?

J.KAPIČIĆ: Vodili smo borbu i na tom planu. Kada su krenuli napadi M. ĐILAS je otišao u London, a K. POPOVIĆ u SAD-e. Englezi su ĐILASU rekli da će nam pomoci, ali neće sa Staljinom zbog nas ulaziti u rat. Za Staljina smo bili imperijalni špijuni. Nemojmo zaboraviti da se prije sukoba sa SSSR-om dogodio incident zbog koga nas Amerikanci umalo nijesu bombardovali.

T.Nikčević: Mislite na rušenje američkog aviona 1948. god.?

J.KAPIČIĆ: Tako je. Oborili smo američki avion, što je shvaceno kao neprijateljski akt protiv SAD. Američka štampa je bila ogorčena, pozivala svoju vladu da na Jugoslaviju baci atomsku bombu.TITO je bio van sebe. Pozvao je D. LEKIĆA, komadanta korpusa na odgovornost.

T.Nikčević: Zašto ste uopšte srušili američki avion?

J.KAPIČIĆ: Avion je zaista ušao u vazdušni prostor Jugoslavije i oboren je iznad Slovenije. Tačno je – nijesmo baš morali da ga rušimo ali…Znate kako je… Osjećali smo se moćno…Osim toga, bili smo veoma bliski sa Staljinom koji nas je stalno huškao protiv ”Imperijalističkog Zapada”.

T.Nikčević: Što jepredhodilo Rezoluciji Informbiroa ?

J.KAPIČIĆ; Staljin je htio da nas pokori po svaku cijenu.Iz Moskve je u početku slao tkz savjetnike, koji su kontrolisali jugoslovensku ekonomiju privredu, spoljne poslove vojsku i SSSRu o tome slali izvještaje. Sovjeti su nas kritikovali zbog toga što ”idemo u kapitalizam”, ponašali su se kao da smo njihova gubernija.
Na TITOVU adresu su iz Moskve stigla dva pisma - prvo 27 marta a drugo žešće 4 maja 1948 god, Bio je optužen da služi imperijalizmu. 19 maja 1948 TITU dolazi poziv da ide na sjednicu informacionog biroa komunističkih partija u Bukurešt.

T.Nikčević: Kakva je jugoslovenska reakcija?

J.KAPIČIĆ: Osim A HEBRANGA i S ZUJOVICA, koji su prvi napali TITA, izjasnili su se za Staljina, bili smo u soku. TITO je odmah sazvao CK KPJ. Obavijestio je clanove CK da nece ici u Bukurest i predlozio im ako misle drugacije da ga smijene. Svi su odmah skocili; kako da ides?! Necemo te slati pod Staljinov noz.

T.Nikčević: Dali je SSSR bio iznenadjen odgovorom?

J.KAPIČIĆ: Sada su oni bili sokirani. Sa sjednice u Bukurestu, koja je odrzana 28 juna 1948 stigla je Rezolucija Informbiroa u kojem su Jugosloveni bili pozvani da ustanu protiv ” sluga imperijalizma”. Odgovor Jugoslovenske Vlade SSSRu ”BORBA” JE 30 JUNA1948 prenijela u cjelini…

T.Nikčević: Taj odgovor je pisao DJILAS ?

J.KAPIČIĆ: DJILAS je pisao tekst, a CK KPJ usvojio

T.Nikčević: Da li je bilo tesko ljudima objasniti, kako je to Staljin od polubozanstva, kako ste ga opisali,odjednom postao najveci naprijatelj?

J.KAPIČIĆ: Užasno teško! U Partiji su počela stravična kolebanja, teški lomovi. Kroz Goli otok je prošlo 16 hiljada ljudi.

T.Nikčević: Mnogi izvori tvrde 31 hiljada ljudi?

J.KAPIČIĆ: Ne nego milion! To su laži i gluposti. Kao da 16 hiljada nije dovoljno, pa moraju da dodaju. Mnogi funkcioneri na položajima, bivsi partizani, dugo nisu mogli da shvate sto se dogadja. Protiv nas su bile sve komunističke zemlje, ali i komunisti Francuske i Italije. Bili smo sami. Bili smo ljuti razočarani i spremali smo se za RAT.

T.Nikčević: Protiv koga?

J.KAPIČIĆ: Protiv SSSRa. Deset ruskih divizija je stajalo na granicama Madjarske, Rumunije i Bugarske i čekalo da napadne Jugoslaviju. Industriju smo prebacili u Bosnu. Ocekujuci ruske tenkove, po Vojvodini smo bili iskopali rovove u kojima će naši momci čekati Ruse. Hiljade i dvije stotine naših ljudi je poginulo na granici. Najveći skandal su napravili generali K PETRIČEVIĆ, A. JOVANOVIĆ i pukovnik V. DAPČEVIĆ pri pokušaju bjekstva u Rumuniju.

T.Nikčević: A JOVANOVIĆ je te noći ubijen?

J.KAPIČIĆ: Bježeći preko granice nalećeli su na policiju koji su u mraku mislili da je riječ sitnim prestupnicima,lovokradicama. Pokušali su da ih zaustave, ali kad su odbili da se predaju zapucali su i ubili A JOVANOVIĆA. K PETRIČEVIĆ I V DAPČEVIĆ su pobjegli. PETRIČEVIĆ se vratio u Beograd i predao. DAPČEVIĆ je krenuo za Banat i uhapšen je prilikom prelaska Madjarske granice. Prije njih, general Pero Popović, zamjenik komadanta ratnog vazduhoplovstva, takodje Crnogorac, oteo avion i pobjegao u Rumuniju.

T.Nikčević: Nećete valjda da kažete da je UDBa bila poslednja odbrana Jugoslavije?

J.KAPIČIĆ: Hoću, baš to ću da kažem! Jedino u vrhu UDBe nije bilo ljudi koji su izdali zemlju. Zato je RANKOVIĆ vijest o skandalu generala javio meni. Kako bismo blokirali eventualni ulaz pobunjenika iz Banata u Beograd, morali smo da zatvorimo Pančevački most. Nijesmo tačno znali koliko ih je. Sobzirom na to da je i sa Banatske strane tenkovskom jedinicom komandovao Crnogorac, prijetila je opasnost da pobunjenici udju u Beograd i naprave čudo.

T.Nikčević: Koji Crnogorac?

J.KAPIČIĆ: DUKLJAN VUKOTIĆ

T.Nikčević: Koje sve od visokih crnogorskih funkcionera bio na GO ?

J.KAPIČIĆ: Mnogo njih! Kada sam drugi put bio na GO, sjećam se da sam vidio Boza LJumovića, jednog od najstarijih komunista, divnog čovjeka. Pita sam ga kako je. ”Dobro sam. Otišao sam za svojim idealima”- odbrusio mi je. Ovaj je najgori ”- reče mi stražar. Božo je bio zagrižen. Da je mogao, za Staljina bi zapalio TITA i sve ono što smo zajedno stvarali. Bez obzira na to naredio sam da se pošalje u bolnicu i zadrži na liječenju mjesec dva. Mnogo godina kasnije, sreli smo se slučajno na beogradskom aerodromu. Prišao mi je, skinuošešir. ”Hoću da ti zahvalim što si mi spasio život”- rekao je i prošao.

T.Nikčević: Dali je tačno da ste Boža LJumovića, prije odlaska na GO, i lično pokušali da ubijedite, da se odrekne Staljina?

J.KAPIČIĆ: Tačno je. Božo LJumović je bio istaknuti partijski funkcioner, ugledan čovjek i za njega smo se morali boriti. Ranković je dao zadatak meni i Ćeći Stefanoviću da odemo u CZ i razgovaramo sa Božom. Kad su ga doveli obratio mi se. ”Nije trebalo da dolazite, da mi držite predavanje! Posebno ti” Inače ne slušam što govorite.
”Vidiš Božo što Staljin radi svim zemljama koje je zgazio svojom čizmom?! Pusti ga tvoja zemlja je Jugoslavija. Za nju si se borio”. ”Jovo pošto si već takav stručnjak za spoljnu politiku, da ti kažem; ako za interes SSSRa i Staljin treba da sagori cijela zemljina kugla neka sagori, nebih prstom mrdnuo”- uzvratio je.
”Je li tako Božo’?!- pitah ga ljutito.
”Tako je Jovo”
E onda ćeš ići na GO, pa SAGORIJEVAJ tamo, rekao sam i izašao.

T.Nikčević: Osim Boža, jeste li još nekom pokušali da ubijedite da se odrekne Staljina?

J.KAPIČIĆ: Jesam. K Petričević je dobio mjesto šefa zatvorske biblioteke, Čeda Iličkovića poslao sam na rad u medicinsku ambulantu, što im je koliko toliko olakšalo boravak u zatvoru. Sjećam se Mirka Živkovića, bio mi ješkolski drug, cimer na studijama. Rekao sam da napiše izjavu u kojoj bi potvrdio da niti je bio niti ima ikakve veze sa IB-om. ”E neću, Jovo, pa kad bi mi kosti odje ostale”- rekao mi je. Oslobodio sam dvadesetak Cetinjana, medju njima i reditelja Mila DJukanovića.

T.Nikčević: Po kom kriterijumu ste oslobobadjali ljude?

J.KAPIČIĆ: Neke sam odranije poznavao sa drugima razgovarao…

T.Nikčević: Bili ste svjesni da od vas zavisi nečiji život?

J.KAPIČIĆ: Iako nam to danas tako izgleda, vjerujte da na te stvari nijesam gledeo tako. Nijesam mogao da oslobodim one koji su napravili neki težak prekršaj, kovali zavjeru ili pobunu protiv TITA. U tom smislu, moja vlast je bila ograničena.

T.Nikčević: Da li ste imali neke posledice zbog toga što ste ljude oslobadjali?

J.KAPIČIĆ: Ne ali sam imao problem zbog mog traženja da oslobodim moga brata od tetke Vukolu Stojovića.Zbog te moje intervencije mogo sam past pod sumnju. Zamolio sam Voja Kovačevića komandanta Niškog korpusa da vidi o čemu se radi. Nakon nekoliko dana Vukola je bio oslobodjen. Došao je u Beograd da mi se zahvali na pomoći, pokunjeno i suznih očiju se kleo da nije kriv. Ali posle pet šest dana, Božo Begović, šef odsjeka za IB, javio mi je da je grupa predvodjena Vukalom Stojanovićem prebjegla u Rumuniju.

T.Nikčević: To je bio ozbiljan problem?

J.KAPIČIĆ: Zbog takvih stvari lećele su glave. Odmah sam pozvao A. Rankovića, primio me je. Objasnio sam mu čitav slučaj i Ranković se zamislio. Šetao je sa jednog na drugi kraj sobe.
”Slusaju me dobro Jovo, da si oslobodio stotinu takvih gadova, mi ti opraštamo. Nije to tvoja greška. Nemoj da brines idi kući.

T.Nikčević: Jesteli li ipak brinuli?

J.KAPIČIĆ; Nijesam, znao sam što znači Markova RIJEČ.

T.Nikčević: Nedostaje li vam Crna Gora?

J.KAPIČIĆ: Mnogo. Crna Gora je čudo, ideal. Kada pomislim da bi ponovo mogla da nestane, dodje mi da vrištim iz sve snage da zakukam…Kao da ponovo vidim Gaetu…Ne ponovilo se!
Često odem u Crnu Goru, u svoje selo.

Na Cetinju ću se kopat, tamo imam grob…
Odatle sam krenuo…

A ,eto…Juče sam sa slovenačkim novinarima razgovarao pet sati. Traže me Hrvati, Bosanci…Svi.

Samo me Crnogorci neće!
Jedini sam ostao, ali im ne trebam.

Ne trebaju ni oni meni.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli