Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Crveni Macak · Pridoslica Član od: 29 Aug 2008 Komentari: 9

Dragi moji Jugosloveni,

Ja sastavljam knjigu o Jugoslaviji, iz perspektive onih koji su je voljeli i vjerovali u njene ideale. Nesto cu napisati ja, vecina ce biti prilozi drugih, a editorski tim iz snova ce sve to lijepo uvezati. Sve priloge, sa odobrenjem autora, anonimno ili s punim kreditom, cemo objaviti na web stranici, a najuzi izbor ce uci u knjigu. Poruka ce biti vise. Moja namjera je da svijetu pokazemo zasto smo mi Jugoslaviju toliko voljeli, sta je to bilo jedinstveno Jugoslaviji sto je moglo biti znacajan doprinos svijetu ovakvom kakav jeste, i da se Jugoslavija nije raspala nego da je razorena. Ovo zadnje ne uvodim kao poziv na lov na vjestice, nego kao doprinos kontekstu, u cijem okviru smo mi svi izigrani, ali isto tako svi na neki nacin i odgovorni za to sto se desilo. Cemu se najvise nadam je da ce knjiga biti doprinos daljem procesu izcjelenja i pomirenja na prostorima bivse Jugoslavije.
Ja vas pozivam da posaljete svoje priloge, i time postanete koautori knjige. Pisite sta vam je srcu najdraze, cega se najdraze sjecate, kao i sta je za vas najvaznije. Mozete pisati na Srpsko-Hrvatskom i Engleskom jeziku, knjigu cemo stampati na oba. Vasi prilozi ne bi trebalo da bude duze od stranicu ili dvije, u izuzetnim slucajevima tri. Ako vam treba vise prostora, javite se, pa cemo se dogovoriti. Takodje vas pozivam da pisete sa prijedlozima za doprinos i saradnju.
I na kraju, nemojte mi pisati ako cete lajati na majku i oca, Tita i Jugu. To ovde vode ne pije. Ovo je prica nas koji smo je voljeli. Ovo je Slobodna Jugoslavija. Eto tako raja. Hajmo sada da im pokazemo kako se to radi.

Pisite na adresu:
bratstvo.jedinstvo@xtra.co.nz
ili
brotherhood.unity@xtra.co.nz

Unaprijed zahvalan
Alen Hadzikaric
Possibility: Brotherhood and Unity

milan · Upisano: 14 Mar 2010 14:38 Naslov komentara: *zenica oka tvoga*

Момчило Пантелић
Баба Мартини следбеници

slika

Ја сам мартовац– каже познаник. Живот му је, каже, ћудљив као март: час га огреје сунце, час га, као ових дана, заспе снег, а све у стилу: такав је то месец, испуњен сменама лепог и ружног времена.

Са Баба Мартом се сада поистовећују и многи званичници, иако су они, у свом и општем интересу, задужени за одржавање стабилности (друштвене) климе. Одговара им да причају да смо сада у прелазном добу, с подразумевајућим температурним шоковима, који подразумевају дејство режима „вруће-хладно” пре него што буде пријатно.

С таквим следбеницима и подржаваоцима њеног рецепта у државним апаратима, савремена Баба Марта се протегла изван календарске орочености и постала вишесезонски симбол лидерских тумарања у трагању за изласком из системских кошмара, крштеним као СЕКА и ДЕКА (по иницијалима за светску и домаћу економску кризу). Траје већ годину и по дана, такорећи као БАКА (бескрајна акциона конфузија).

Изразе привржености БАКА добија од традиционално најјачих страна. Прво јој се приклонила Америка, одакле је потекла криза за којом је уследила конфузија, а сада предњачи, рекло би се, Европа, тачније њена зона обједињене валуте– евра.

Поводом финансијског посртања Португалије, Ирске, Грчке и Шпаније, повезаних погрдном скраћеницом ПИГС (на енглеском– свиње) распламсавају се чак спекулације о судбини Европске уније (ЕУ). Па се говори и да би криза могла да разори, или бар битно омете, комплетирање тог највећег мирног обједињавања држава у историји.

Људе са ових простора, који би сви да се нађу у ЕУ, то посебно брине. Поготову кад им се учини да је садашња криза у ЕУ слична оној која је довела до распада њихове некадашње заједнице. Не зато што жале за Југославијом, мада и тога „поприлично има”, већ зато што се прибојавају да би нова перспектива могла да наследи судбину прошле, ратовима раскомадане, уније.

Присећају се, наиме, да је СФРЈ била оно чему сада тежи ЕУ– заједница различитих нација, језика, вера– али да је почела да се распада када је избила свађа, каква се актуелно региструје у ЕУ, око „плаћања за кафанским столом”, за којим је свако наручивао шта му се прохтело а да никоме није дато право да „пресуди” колики цех ко треба да намири. Такву моју давнашњу тезу подупро је лондонски „Економист” чланком у коме каже да се пријатност ресторанске вечеринке претвара у свађу око тога шта ко треба да „цалне”, и да на то личе и препирке око покривања нараслих буџетских дефицита.

Више је кандидата за плаћање мањка у насталом „протезању преко губера”. По британском недељнику, међу њима су најизгледнији: порески обвезници, радници у државном сектору, пензионери, здравствени осигураници, страни улагачи и– будуће генерације.

Произлази да дефиците и остале мањкавости– у којима су се махом оћарили они који су законе доносили и они који су законе кршили– треба да плате углавном грађани, садашњи и тек стасајући, који „нису ни лук јели ни лук мирисали”. Недужни не прихватају, међутим, да су дужни.

Демонстрације и штрајкови, чији је епицентар Грчка, као и референдумско одбијање Исланђана да подмире спољне дугове својих немарних банкара, сведоче да су сумње у путеве новца надмашиле чак и подозрење према политичким курсевима. Још је теже, тако, да се усред кризе успостави доза сагласности, неопходне да се из кризе изађе.

Одрицања су неизбежна, и то ће ставити на деликатан тест социјално заједништво у низу земаља, који многе неће положити, такође је констатовао „Економист”. Уз закључак: „Наредних неколико година ће каријере политичара бити грађене и разграђене на акционарском тржишту”, што ће рећи– зависиће од поверења које стекну или изгубе у курсевима националног и интернационалног опоравка.

Опет се присећам једног нашег давнашњег дипломате који је, поводом тумбања у страној земљи, казао: „Нисам знао да је економија толико битна за политику.” Рекао је то само две године пре распада његове државе, Југославије, у околностима за које „није знао да су толико важне”.

У опсежној анализи немачки „Шпигл” сугерише да се до увођења евра дошло претезањем политичких над економским факторима. По тој верзији су, после пада Берлинског зида, порасле „старе стрепње”, нарочито у Француској, од економске доминације Немачке –па је монетарна унија испослована као средство за сузбијање бојазни.

Од промене је, пак, Немачка „највише профитирала па треба да највише допринесе и изласку из садашње кризе”, оцењују познаваоци. Исто се препоручује и Америци и Кини, као главним добитницима збивања после Другог светског и хладног рата, па и Русији због њеног узлета у повећаној глобалној тражњи енергената…

И поменути и многи други следе, међутим, курс Баба Марте. Најподеснији је да се системски ломови правдају просто, као– склад са „ћудима више силе”.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Narodne skupštine DFJ o oduzimanju državljanstva članovima porodice Karađorđević i konfiskovanju njihove celokupne imovine.
Prema naređenju vlade, sreski sudovi na čijoj se teritoriji nalazila imovina članova porodice Karađorđević sprovodile su konfiskaciju i određivale organe upravljanja imecima. U naređenju je tačno određeno koji će sreski sud konfiskovati pojedina od trideset tri imanja.
Evo tog spiska: električna centrala u Varoši Topola na ime Aleksandra Prvog Karađorđevića, Sreska bolnica u Topoli na isto ime, stari Karađorđev konak, Prva srpska kasarna u Topoli, kraljeve livade u Sokobanji. Zatim slede dvorci Dedinje i Beli dvor na ime Petra, Tomislava i Andreje Karađorđevića, dvorska bašta Rakovica na ista imena; kuća u Bulevaru Crvene armije broj 24, vođena na ista imena, kuća u Sarajevskoj ulici 37, vila u Tolstojevoj 2 koja se vodila na ime Tomislava Karađorđevića, kuća sa placem u Rumunskoj 1-3 i Topčiderski venac 8 na ime Olge P. Karađorđević, zgrada u Aberdarevoj 1 na ime Marije A.Karađorđević, Dom kralja Aleksandra u Ulici Miodraga Davidovića na Topčiderskom brdu koja se vodi na kraljevo ime (sve u Beogradu).
Tu su potom: vila na Bledu na ime kraljice Marije, Gornja i Donja Radovna, letovalište Mežakli (Andrejevo selo), na isto ime, Gospodarski dvorac čiju je tapiju imao lično kralj, zakup lovačkog dvorca u Kamniškoj Bistrici na trideset godina za korist kraljevu, dvorac „Brdo“ koji se vodi na ime Pavla Karađorđevića, dvorsko poljoprivredno dobro Demir-Kapija na ime Tomislava Karađorđevića; dvorac „Miločer“ kraj Budve na kraljičino ime, dvorac „Leskovac“ u ataru Crnojevića Rijeke, koji se vodi na ime trojice kraljevih sinova, kuća i plac na Cetinju, ugljeni rudnik „Sikole“, sastavni deo rudarskog preduzeća Neresnica-Glogovica, Fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici, zatim laboratorija za preradu zlata Neresnica, bager u reci Pek, Brodica – rudnik za vađenje zlatne rude, Železnik – rudnik zlata, sve na kraljevo ime; Radenka, rudnik lignita, Ševica-takođe rudnik uglja; uložne knjižice, obveznice, akcije, strana valuta, sanduk dragoceni broj 23 i druge dragocenosti na pohrani kod Prinudne uprave kraljevih dobara, biblioteka i arhiva.
Teško je, kaže istoričar Momčilo Mitrović, potpuno precizno utvrditi kolika je bila ukupna vrednost imovine dinastije Karađorđević, jer mnogi objekti nisu procenjeni, Ipak, prema podacima koji se mogu naći u dokumentaciji, ta vrednost je iznosila oko 159,621,969 dinara (za imanje i preduzeća), dok je priznata ratna šteta na istom vlasništvu ocenjena frapantnom cifrom od 322,081,351,40 ondašnjih dinara.
Primerice, kraljeve livade u Sokobanji su procenjene na 93.630 dinara, dvorska bašta u Rakovici na 2,910.000 dinara, kuća u Bulevaru Crvene armije 24, prema proceni iz 1934. godine, vredela je ondašnjih 2,640.000 dinara; kuća u Krunskoj – 3,100.000, dvorci Dedinje i Beli dvor stajali su prema komisijskoj proceni Predsedništva vlade Srbije 58,005.000 dinara, kuća u Sarajevskoj 37 vredela je u godini kraljeve pogibije 920.000 dinara. Celokupno zemljište, objekti i drugo, podignuti na Bledu, procenjeni su na 12,881.675,50 FNRJ dinara…
Sve u svemu, kralj Ujedinitelj nije bio go. Francuski list „Korfur“ je u to vreme mesecima pisao da se Titova Jugoslavija dokopala na gnusan način dijamantskog majdana nekada najsiromašnijeg evropskog princa, a potom najbogatijeg monarha starog kontinenta. Da li je, i hoće li uopšte takozvani Krunski savet, pokrenuo spor za povratak oduzete imovine dinastiji Karađorđević drži se u strogoj tajnosti. Ipak, odnekud je procurila vest da se već bije bitka sa Slovenijom, Crnom Gorom i drugim bivšim jugoslovenskim republikama oko prisvojenih dobara. U Strazburu, nego šta. Ako Srbija najzad usvoji zakone o denacionalizaciji i obeštećenju bivših vlasnika, čiji je broj dosegao numeru od osamdeset tri hiljade porodica, Karađorđevići bi po istom osnovu mogli dobiti više nego svi ostali potražioci, čiji se imetak procenjuje od 102 do 221 milijarde evra.
Hoće li dobiti svoja dobra natrag, da li će biti isplaćeni u naturi ili kešom, ostaje da se vidi. Zasad su tek neki od njih u postojbini svojih očeva podstanari. Aleksandar Drugi Karađorđević je odavno zaseo u Belom dvoru, dobija pozamašnu apanažu za održavanje palate i reprezentaciju, ali mu tron, naravno, nije vraćen. Princeza Linda, udova kraljevića Tomislava takođe je dobila vilu na korišćenje. Princeza Jelisaveta tvrdi da živi u iznajmljenom stanu. Ostali, a ima ih na desetine, tu i tamo skoknu do prazavičaja, s nadom da će jednog dana i ovde biti svoji na svome.
Nade uvek ima, zar ne? Sve može da se pretvori u dim i maglu, ali nada uvek poslednja umire.
Tags: aleksandar karađorđević, karađorđevići, petar drugi karađorđević, petar prvi karađorđević

milan · Upisano: 19 Mar 2010 15:26 Naslov komentara: protest

Protest zbog "brisanja" Jugoslovena
19. mart 2010. | 14:58 | Izvor: B92 Beograd -- Centar za razvoj civilnog društva kritikovao je izjavu ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića da Jugosloveni ne mogu biti nacionalna manjina.

CRCD upozorava javnost da ministar Čiplić briše jednu nacionalnu manjinu iz sastava građana ove zemlje na potpuno arbitraran način. Ministar Čiplić je na konferenciji za štampu 12. marta 2010. izjavio da Jugosloveni ne mogu imati status nacionalne manjine niti svoj savet, "jer im nedostaju jezik, pismo i književnost".

Teme
Ljudska prava i diskriminacija

* Petrušićeva prihvata kandidaturu | 18. mart | 12:25
* Ombudsman: Vratiti imovinu | 17. mart | 20:35
* Janković:Nepoštovanje prava građana | 17. mart | 00:34
* “Uprava ne poštuje prava građana“ | 16. mart | 18:11
* Gej udruženje tuži ministarku | 16. mart | 18:07
* Novi napadi na Rome u Češkoj | 15. mart | 15:04
* Amnesti kritikuje SAD | 13. mart | 18:17
* Šoljom za veću zastupljenost Mađara | 13. mart | 16:21
* Jevreji traže zabranu knjige | 13. mart | 00:52
* Izveštaj SAD o Hrvatskoj | 12. mart | 16:26
* Prikaži više vesti iz ove teme
* Prikaži manje vesti iz ove teme
* sve vesti iz teme "Ljudska prava i diskriminacija"

"Danas se ne priznaju manjinska prava nacionalno deklarisanim Jugoslovenima; ko će sutra biti sledeći na 'spisku nepriznatih' koji sastavljaju bahati predstavnici izvršne vlasti protiv slobodno, masovno i javno izražene volje građana ove zemlje", pita CRDC u saopštenju dostavljenom medijima.

"Ovakvim stavom (o Jugoslovenima) ministar Čiplić grubo krši manjinska prava deklarisanih Jugoslovena, kojih je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002. bilo 80.721, što ih čini trećom po veličini manjinskom zajednicom u Srbiji (van područja AP Kosovo i Metohija)" navodi se u saopštenju i dodaje: "CRCD je sa uznemirenošću i zaprepašćenjem primio ovakvu vrstu odsečnog prosuđivanja ministra Čiplića o jeziku, pismu i književnosti, odnosno o stvarima koje se tiču struke i nauke i nadilaze kompetencije i nadležnosti ministarstva na čijem čelu je ministar Čiplić."

CRDC dalje navodi da "složena stručna tema jezika, pisma i književnosti etničkih Jugoslovena ne može biti predmet jedne polurečenice niti pitanje političke (ne)spremnosti da se jednom manjinskom identitetu osiguraju po zakonu pripadajuća mu prava".

"Jugosloveni svoj jezik nazivaju srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim, imaju dva pisma, latinicu i ćirilicu, i vrhunsku književnost stvaranu upravo na tom jeziku. Stvaraoci koji su se izjašnjavali kao nacionalno deklarisani Jugosloveni dobijali su najveća priznanja za svoj doprinos svetskoj kulturi, uključujući tu i Nobelovu nagradu".

CRCD podseća javnost na svoje iskreno zalaganje za očuvanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava samo par dana pre ove diskriminatorske izjave ministra Čiplića. "Ovakvo ponašanje ministra na žalost dovodi u ozbiljnu sumnju kompetencije i namere prvog čoveka ovog ministarstva. Ne samo što krši odredbe iz niza članova Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, odredbe iz niza članova Zakona o zabrani diskriminacije, člana 26 Zakona o ministarstvima, odredbe Deklaracije Ujedinjenih Nacija o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskih i jezičkih manjina i Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, nego ministar Čiplić, grubo kršeći manjinska prava pripadnika jugoslovenske nacionalne manjine, izlaže etničke Jugoslovene podsmehu i nipodaštavanju, kakvom nijedna manjinska zajednica u Srbiji nije izložena", kaže se u saopštenju.

CRCD sa zadovoljstvom konstatuje da 814 Egipćana, 584 Aškalije i 572 Grka u Srbiji uživaju priznanje države tj. da ih država uvažava kao nacionalne manjine. Ali CRCD ne može da prećuti da je diskriminacija Jugoslovena koju primenjuje ministar dr Čiplić nešto najneprimerenije što se može očekivati sa mesta prvog čoveka resora koji se zove Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. CRCD poziva javnost da u skladu sa načelom nediskriminacije i pravnim propisima reaguje na ovaj skandalozan, nezakonit i svake osude dostojan atak ministra za ljudska i manjinska prava na nacionalni identitet 80 hiljada građana Srbije, kaže se u saopštenju.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Seselj: Ali meni ni na kraj pameti nije da nekoga ko misli ili govori da nije Srbin na silu natjerujem da bude Srbin.
Mislim da je tako lijepo pripadati srpskom narodu da bi bilo uvredljivo tjerati nekoga da bude Srbin ako on to ne zeli.
Bilo da je rijec o bosanskim Muslimanima,bilo da je rijec o Makedoncima,ili bilo kome drugom.
Sto se tice odnosa, ja sam uvijek imao simpatije prema Muslimanima.
I mogu vam ovo reci,to otvoreno govorim na vise drugih mjesta:kroz djetinjstvo,kroz mladost,zivot u Sarajevu,ja sam uvijek medu Muslimanima imao iskrenih prijatelja,a medu Hrvatima nikada nijednog.
Ja sam 1993. dosao u sukob sa Karadzicem i jos nekim drugim srpskim funkcionerima koji su drzali stranu Hrvatima u muslimansko-hrvatskom sudaru.
Ja sam trazio da se napravi sporazum i kompromis sa Muslimanima,da se razgranicimo i da im budemo saveznici protiv Hrvata,i to mogu posvjedociti mnogi ljudi,medu njima i Nikola Poplasen, koji je bio istoga misljenja te '93. godine.
Karadzic je mislio drugacije,on je saradivao sa Bobanom.
Neki drugi ljudi su mislili drugacije i desilo se to sto se desilo.
Ali ja sam jos '90. godine uputio jedno cirkularno pismo najistaknutijim muslimanskim intelektualcima u Sarajevu koje je pocinjalo rijecima "Braco Muslimani",gdje sam ih upozorio sta Hrvati spremaju,sta razmisljaju,koje su opasnosti,uputio ih na citav niz istaknutih imena srpske istorije,imena ljudi muslimanske vjeroispovijesti koji su bili veliki Srbi i trazio sam bratsku slogu i solidarnost.
Mozete da dobijete tekst tog pisma.
Objavio sam ga u knjizi Debrozovizacija drustvene svesti.
Jos bih htio nekoliko rijeci povodom toga.
Sto se tice sadasnjeg naseg odnosa,on je determinisan ratom.
Da se nije desio ovaj rat,mi bi i dalje bili za zajednicki zivot,bili bi za zajednicku drzavu itd.
Ovaj rat je ipak donio izvjesne posljedice.
Velika je krv prolivena i treba da prode mnogo vremena dok se izbrisu uspomene na tu veliku krv. Ne mogu se nikada definitivno izbrisati,ili bar dok ne zacijele rane onih koji su direktno pogodeni ovim ratom.
U svakom slucaju,treba sto prije normalizovati politicke odnose,treba stvoriti jednu tolerantnu atmosferu,i mislim da bi najbolja varijanta bila definitivno razgranicenje u BiH,s tim sto bi Muslimanima moralo da se garantuje onih 35 odsto teritorije koje je garantovala Kontakt-grupa, Srbima 49 odsto,a Hrvatima 16 odsto.

milan · Upisano: 01 Apr 2010 15:32 Naslov komentara:

Kalakurnica *...
Group: Members
Posts: 1078
Joined: 27.05.2004
From: Novi Sad
Member No.: 7521
Za mene lično nema nikakve dileme da je taj sistem uz sve svoje manjkavosti bio ne samo bolji, nego se ova kalakurnica danas teško može nazvati nekakvim sistemom... Činjenica je da je ovaj sistem, država, uređenje, nesposoban da napravi jedan železnički most na koridoru 10, a o projektima tipa Đerdapa, kanalske mreže DTD, Novog Beograda i sličnih umotvorina ne vredi ni govoriti. A ni plakati.
Osnovna zamerka onom sistemu je da nije bio demokratski. Nešto ne osećam da je ijedan posle njega, znači od zvaničnog uvođenja višestranačja i raspada Države nešto demokratskiji. Naprotiv. Kažu, to je bio jednopartijski sistem. Iz ove perspektive to uopšte nije bilo loše; svi stručnjaci koj su pretendovali na mesto direktora nekakvog preduzeća, instituta, zdravstvenog centra, bilo čega, bili su članovi iste partije, pa se veoma često događalo da posao dobije najbolji. Danas su na rukovodećim položajima ne mediokriteti, već kompletni moroni a u najvećem broju slučajeva i veoma nepošteni ljudi, isključivo na osnovu pripadnosti određenoj partiji koja u tom trenutku odlučuje o toj stvari.
Druga zamerka je da smo tada 'živeli na kredit'. Što je čista nebuloza. Svako sa dva grama mozga može videti da je 99% onoga što nas okružuje izgrađeno u to vreme 'življenja na kredit'. Istina je da danas zaista živimo na kredit, jer smo dug u odnosu na ono vreme multiplicirali i pojeli ga. Kad više ne budemo mogli da ga servisiramo, a nećemo moći jer ništa ne proizvodimo već sve kupujemo od mleka do automobila i pravimo jeziv deficit koji pokrivamo kreditima, opet ćemo živeti uz restrikcije, benzin u bočicama i mešenje hleba iz prošle decenije. Onda ponovi ovu temu wink.gif
Onda, Tito je vladao carski, sve mu je pripadalo... Nešto ne vidim da je silna lovišta i oldtajmere odneo sa sobom u grob ili ostavio potomstvu. Ili prodao a pare sakrio na egzotičnim ostrvima kao ovi danas. Vidim da Hrvatska prodaje Brione...
A vredi li pominjati apstraktne stvari kao što je ugled zemlje? Veru u to da sutra može biti samo bolje, kao što je i bilo? Život bez bojazni da će te sutra neko bombardovati, otpustiti, istući na ulici...?

Bilo kakvo poređenje je nemoguće ustvari. A celu stvar su izgurali sinovi, kćeri i unuci onih koji su se krajem rata našli u pogrešnoj uniformi, špekulanata i crnoberzijanaca koji su se obogatili bilo u prvom, bilo u drugom ratu pa su im onda tu imovinu konfiskovali. Oni su ustvari teška ali jezivo agresivna manjina koja je svoje izgurala ali i dan danas prdi kako 'ovo' nije 'ono' za šta su se borili, kao ili je Miloševićev komunizam ili Koštuničin fašizam, uglavnom nije to ona prava demokratija. E, pa mislim da bi se posle deset godina Miloševića i deset godina neprave demokratije valjda 90% populacije rado vratilo u onu Titovu tamnicu naroda. I ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji... A najlepše od svega je što je prvi korak zvani Zapadni Balkan tu, pred vratima biggrin.gif
Mala satisfakcija za svo to zlo mi je što ni dvadeset godina nakon upokojenja bivše Države naslednici konfiskovanih lopova ne mogu da dođu do 'svoje' imovine. Niti će doći. Jer došli su neki drugi

milan · Upisano: 03 Apr 2010 16:42 Naslov komentara: *razjugokurnica*... ?

Stipe Mesić

Linkovi

* Lupiga
* Posluh.hr
* Predsjednik.hr

Pojmovi

Deložacija
(franc. deloger - iseliti, istjerati)
Prisilno iseljenje stanara.

SFRJ
Skraćenica za službeni naziv socijalističke Jugoslavije - Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

Citati

* Mi smo dva puta pobijedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobijedili 10. travnja kad su nam Sile osovine priznale hrvatsku državu i pobijedili smo jer smo se našli poslije rata, opet s pobjednicima, za pobjedničkim stolom.

Knjige

* I.Đikić: Domovinski obrat
* D. Margetić: Stipe Mesić - dosje izdaje

Stipe MesićPosljednji predsjednik socijalističke Jugoslavije i drugi predsjednik Republike Hrvatske rođen je pred samu ponoć 24. prosinca 1934. u Orahovici. Majka Marija za njega kaže da je od malena bio lukav, pametan i prepreden dječarac. Uvijek glavni u društvu. Popularnost mu ne pada niti u požeškoj gimnaziji gdje je bio omiljen u ženskom društvu. Pred maturu razrednica je obavijestila njega i još nekolicinu učenika iz razreda da su zadovoljili kriterije i da su primljeni u Savez komunista. To je tada bila neka vrsta nagrade. Nakon završene gimnazije upisuje se na Pravni fakultet u Zagrebu. Tijekom studija u studentskom je domu dijelio sobu sa Stipom šuvarom. U filmu Ne okreći se sine imaju je manju ulogu ustaškog časnika.

Nakon završenog fakulteta pripravnički staž odradio je u Orahovici na Općinskom sudu te u kotarskom pravobranilaštvu u Našicama. Odsluživši vojsku položio je pravosudni ispit te je kratko vrijeme radio kao općinski sudac. Kako su tada svi gradski komunistički čelnici uz posao i studirali na predavanja i ispite išli su službenim automobilima u Zagreb. Mesić se usudio javno progovoriti o tome i to ga je skoro stajalo izbcivanja iz stranke. Već 1964. došao je u Zagreb i postao direktor općeg sektora poduzeća Univerzal. Mesićevi su prijatelji 1966. prikupili potpise (ukupno 5000 potpisa) i suprostavili ga na listi građana dvojici kandidata vladajuće komunističke stranke. Naredne godine postaje gradonačelnik Orahovice, a uskoro i zastupnik u Saboru. U Orahovici pokreće izgradnju prve privatne tvornice u ondašnjoj Jugoslaviji. Međutim zbog takve incijative prozvao ga je osobno Tito prebacujući mu uvođenje kapitalizma na mala vrata. Ranih sedamdesetih djeluje u okviru Matice hrvatske, podržava tzv. masovni pokret i zbog svoje političke aktivnosti biva osuđen za "djela neprijateljske propagande" po članku 118. Krivičnog zakona. Suđenje je trajalo tri dana i na njemu je saslušano 55 svjedoka, od kojih je 50 svjedočilo njemu u korist, dok ga je tek pet, kako je rekao u jednom interviewu "naručenih svjedoka i pokvarenjaka" teretilo. U sudskim procesima koji su trajali sve od 1971. do 1975. i u kojima mu je prvostupanjska kazna od dvije godine i dva mjeseca na Vrhovnom sudu Socijalističke Republike Hrvatske smanjena na godinu dana branio se sa slobode. U zatvoru je robijao s mnogim ljudima koji će početkom devedestih godina XX. stoljeća biti važne ličnosti hrvatske politike - Vladom Gotovcem, Markom Veselicom, Petrom šaleom i Draženom Budišom. Budiša mu je poslije predbacio da je u zatvoru imao privilegiran tretman - palio je i gasio televizor političkim zatvorenicima. U zatvoru se sprijateljio i sa zatvorenicima s kriminalnom prošlošću te im je pisao žalbe, zamolbe i sl.

Na političkoj pozornici ponovo se pojavljuje 1990., kada postaje tajnik HDZ-a te politički i osobni prijatelj Franje Tuđmana. Iako različiti po dobi, mentalitetu, obrazovanju i ambicijama prva su obiteljska ljetovanja i druženja provodili zajedno. Kada je izabran za hrvatskog predsjednika Tuđman Mesića imenuje prvim hrvatskim premijerom u demokratskoj Hrvatskoj. U trenutku kada je bio izabran za predsjednika hrvatske vlade, na pitanje novinara lista Start hoće li tražiti reviziju sudskog procesa koji je vođen protiv njega odgovorio je: "Meni je najveća satisfakcija to da svi oni koji su sudjelovali u mom procesu imaju ogledalo u svom stanu i da oni moraju svaki dan gledati svoje face - koja je to grozota! "Ali ubrzo Tuđman procijenjuje kako će mu Stipe Mesić biti korisniji u Beogradu te ga Sabor Republike Hrvatske (nakon što je tri mjeseca bio hrvatski premijer) imenuje hrvatskim članom Predsjedništva SFRJ. Kao hrvatski član jugoslavenskog predsjedništva trebao je postati predsjednikom Predsjedništva i barem formalno vrhovni zapovjednik JNA. Velikosrpski krug oko Miloševića protivio se imenovanju Mesića na to mjestu predsjednika Predsjedništva. Kako bi onemogućili Mesićevo legalno preuzimanje predsjedničke dužnosti upogonili su i svoj propagandi medijski stroj te u javnosti širli svakojake laži i besmislice, a svakako je nabedastija ona prema kojoj Mesić ispod brade ima istetovirano slovo U. Pod pritiskom međunarodne zajednice, prvenstveno europske trojke (Poos, Gianni de Michelis i Hans van den Broek), imenovan je predsjednikom Predsjedništva (28. lipnja 1991.). Na toj dužnosti ostaje do 5. prosinca 1991. kada daje ostavku. Nakon Beograda ponovo je u Zagrebu te nakon međunarodnog priznanja Republike Hrvatske u siječnju 1992. postaje predsjednikom Sabora. Povratkom iz Beograda u Saboru izjavljuje da je izvršio zadatak jer "Jugoslavije više nema". Povodm toga objavljuje knjigu "Kako smo srušili Jugoslaviju", da bi kasnije promijenio naslov te knjige u "Kako je srušena Jugoslavija". Do drugih demokratskih izbora u Hrvatskoj predsjednik je Izvršnog odbora HDZ-a. U vrijeme početka srbijanske agresije na Hrvatsku izjaviti će kako Srbi iz Hrvatske "mogu odnijeti jedino onoliko zemlje koliko su donijeli na opancima", što će srbijanski mediji često koristiti u svoje promidžbene svrhe.

Nedugo nakon toga počinju pucati Mesićevi odnosi s pojedinim čelnicima HDZ-a. Prvo oko upitno provedene pretvorbe, a uskoro se spori i s predsjednikom Tuđmanom oko bosansko-hercegovačkog pitanja. Kako se nije uspio izboriti da njegov stanovište prevlada u stranci okuplja skupinu istomišljenika iz HDZ-a i s Josipom Manolićem i oporbom pokušava preuzeti saborsku većinu. Međutim, u zadnji tren neki od HDZ-ovaca koji su mu već dali pismenu podršku predomišljaju se i u samo nekoliko dana od potencijalnog dobitnika Mesić postaje gubitnik. Po izlasku iz HDZ-a Tuđman svog donedavnog bliskog suradnika naziva Ciganom i izdajnikom. Potom Mesić s još 11 saborskih zastupnika HDZ-a 1994. osniva stranku HND (Hrvatski nezavisni demokrati). Dio te stranke, zajedno s Mesićem, 1997. pristupa Hrvatskoj narodnoj stranci (1997.). Ulaskom u HNS Mesić postaje Izvršni dopredsjednik stranke i predsjednik gradske organizacije stranke u Zagrebu. Premda na medijskoj margini nakon izlaska iz HDZ-a ne prestaje s političkim aktivnostima. Prosvjeduje protiv svake nasilne deložacije, redovno je uz radnike čija se poduzeća nakon pretvorbe upropaštavaju i gase.

Novi politički uspon doživljava na predsjedničkim izborima u veljači 2000. kada u drugom krugu uvjerljivo pobjeđuje Dražena Budišu i time postaje drugi predsjednik Republike Hrvatske. Nakon pobjede na izborima istupa iz stranke smatrajući nespojivim članstvo u stranci s mjestom predsjednika države te pristaje na smanjenje predsjedničkih ovlasti. Nakon prvog predsjedničkog mandata kandidra se i ponovno na predsjedničkim izborima 2004. kao kandidat grupe građana i uvjerljivo pobjeđuje u drugom krugu izbora kandidatkinju HDZ-a Jadranku Kosor s dobivenih 66 % glasova. Oba predsjednička mandata obilježiti će njegove izjave koje su često u hrvatskoj javnosti izazivale pravu buru. Tako jer primjerice jednom prilikom izjavio da Hrvatska i Crna Gora nikada nisu ratovale (zaboravljajući valjda pri tome da su crnogorski vojnici okupirali jug Hrvatske i pucali po Duborvniku), a u sjećanju je ostala i njegova izjave da su za pogibiju 185 hrvatskih branitelja u akciji Maslenica odgovorni Ante Gotovina i Janko Bobetko. Na optužbe da ima vlasnički udjel u našičkoj cementari uzvraća: "Neman ni vreću cementa, a kamoli cementaru. Neman ništa ni s jednom cementarom, kao ni s onima koji imaju cement u glavi." Politički protivnici optuživati će ga da je tijekom devesetih godina pjevao ustaške pjesme što je u suprotnosti s njegovim današnjim antifašističkim stavom na što će odgovriti da je "nekad šutio, a nekad otvarao usta".

Oženjen je s Milkom Mesić i otac je dvije kćerke (Dunja, Saša) i djed dvoje unučadi. Vlasnik je obiteljskog stana i garaže u Zagrebu te osobnog automobila marke Golf. Kažu da je veliki radoholičar i da zna povremeno planuti. Poklonik je istočnjačke borilačke vještine nanbudo.

milan · Upisano: 07 Apr 2010 11:53 Naslov komentara: www.kps.rs

У паклу лажи

Више пута смо писали о Новом светском поретку као настављачу фашистичког Новог светског поретка. Носиоци овог Новог светског поретка су путократе ( путократија је власт богатих или власт у име богатих ) које владају западном цивилизацијом. Углавном то су лудаци са суманутим идејама који покушавају да упрегну цео свет да оствари њихове сулуде планове. Може им се, јер за њих новац не представља проблем. Имају га у неограниченим количинама. Главна идеја је што лакше овладавање свим светским ресурсима, посебно оним необновљивим од којих су многи на издисају. Да би то остварили створили су помагаче, односно компрадоре (на португалском стручњаци за урођеничка питања) у многим деловима света. Као карцином, преко својих компрадора,трују и душу и тело свеколиког човечанства. Обично новцем потпомажу довoђење жељених личности и партија на чело држава које желе да подјарме.Обично су то особе које су или корумпиране ( поткупљене ) или уцењене, сумњивих људских или моралних квалитета којима је лако манипулисати. Србија није изузетак.
Ови на власти су само део једног сулудог пројекта који Србима, Републици Српској и Републици Србији припрема нестанак. Власт већ одавно не поступа у складу са националним и државним интересима ни на једном плану, било да је реч о економији, финансијама, образовању, здравству, пензионом систему или социјалним правима. Она само испуњава вољу својих западних господара који су одавно наменили нестанак Републике Србије и стављање Срба под контролу околних народа ( оно што од Срба остане ). Због тога и не треба да нас чуди изгласавање декларације о Сребреници. То је само један непрекинути низ потеза који имају за циљ уништење Србије. Тиме је се отвора нова сезона лова на Србе.
Сви „међународни“ судови створени или контролисани од западне плутократије суде искључиво у интересу или по налогу истих, тако да се нико не може надати да они раде у интересу правде, истине или права. Они су једноставно упрегнути да што лакше остваре интересе правих господара западног света. Позивање на одлуке Међународног суда правде или сличних институција изазивале би подсмех када се у њиховим рукама не би налазила батина која виси над нашим главама. Што такве одлуке немају везе са истином, немају везе са логиком, немају везе ни са правом и правдом, већ имају само са плутократским геостратешким интересима.
Подсмех би изазвао нови термин „општински геноцид“ везан за Сребреницу, јер тако нешто у међународном праву и не постоји, поготово јер није извршен ни над децом, ни над женама ни над неборачким становништвом. Геноцид је јасно дефинисан као појам још 1948.год. у Правној дефиницији геноцида и све релевантне институције би требало да се држе те дефиниције, а не да измишљају све и свашта.
Усвајањем такве декларације којом се догађаји у Сребреници 1995. год. дефинишу као „геноцид“ од стране српског парламента и сва муцава и идиотска објашњења од стране представника владајуће већине, само показује у ком правцу срља ова земља и шта можемо врло брзо очекивати. Ова резолуција ће бити основ за укидање Републике Српске као „геноцидне“ творевине, а пошто су Срби постали „геноцидан“ народ који вршио „ злочине“ у дугом историјском периоду над осталим околним народима, све националне мањине тиме имају апсолутно право да се отцепе од Србије на територијама на којима живе. Оваквом резолуцијом се стичу сви услови за даљим растакањем Србије. Сем Косова и Метохије, откидају се Војводина, Рашка област и ко зна шта још, јер Запад очито још није завршио са Србијом и српским народом. Не само то. Овом декларацијом се директно потпирују нови сукоби на ионако политички нестабилном простору.
Овде нико не спомиње све злочине које је извршила 28. Дивизија армије БиХ под командом Насера Орића у периоду од 1992 до 1995.год. У том периоду је убијено преко 3200 Срба око Сребренице. Не треба посебно ни спомињати да је заштићена зона Сребренице морала бити пацификована, а не до зуба наоружана, а из које су стално нападана околна српска места. Више од ¾ убијених Срба нису били борци, већ цивили. Они Срби који су погинули су имали „срећу“ да су брзо умрли. Срби који су ухваћени живи, углавном су усмрћени после животињских иживљавања које нормално људско биће није у стању да уради другом људском бићу. Тиме ова декларација владајуће већине српског парламента показује колики је морални пад српских властодржаца када од нас траже да жалимо зликовце који су учествовали у покољима над Србима. Многи од погинулих муслиманских бојовника нису ни смели да дочекају српске војнике, бојећи се заслужене казне. Наравно, овим не амнестирамо ни један злочин над муслиманима и сматрамо да свако мора да одговара за злочин који је починио, али не можемо да прихватимо колективну кривицу да је за било какав злочин одговоран цео народ. Сваки злочинац има своје име и презиме и мора да одговара за своја недела без обзира којем народу припада.
Није да смо малоумни да не схватамо да је оваква декларација донесена како би се на Западу млатарало још једним „доказом“ како смо као народ заслужено бомбардовани и за „наше добро“ убијани. Тиме је Запад амнестиран за сво зло које нам је и које ће нам учинити. Било каква одбрана Србије, Срба и српских националних интереса постаје готово немогућа мисија. Овим се само појачавају муслимански апетити, јер народ који се самопонижава може да очекује и друге захтеве које на крају неће моћи да испуни,чак ни по цену нестанка. Ако мислите да претерујемо, уђите на сајтове муслиманских медија, прочитајте их, па ће вам све бити јасно.
Жао нам је што оваквом декларацијом испадамо будале, јер никакав реципроцитет нећемо добити од стране других народа учесника у малом прљавом грађанском рату, јер би тиме они изгубили ореол жртава. Једино што ћемо добити то су нове тужбе за ратним репарацијама које ни наши унуци неће моћи вратити.
Да ли треба да спомињемо да смо као Срби етнички очишћени из Хрватске, Муслиманскохрватске федерације и са Косова и Метохије уз немерљив допринос „пријатеља“ из Натоа, Европске уније и САД, а да су једино Срби оптужени за етничка чишћења, да су други рушили бившу СФРЈ, а да су само Срби оптужени за рат и распад земље. Наравно да ови компрадори на власти никада неће својим западним господарима потурити под нос чињенице о свему горе наведеном, јер идиотска мантра „европске интеграција немају алтернативу“ заиста нема алтернативу.

milan · Upisano: 07 Apr 2010 16:49 Naslov komentara: Knjiga

http://www.komunisti.srbije.4t.com/images/juga-sks.gif

milan · Upisano: 17 Apr 2010 14:33 Naslov komentara: Da li je bas tako ?

Slano, 16. 01. 2007.

Protiv naroda

[Političari svih boja, ujedinite se!]
Dok nam komunistički mentalitet sustavno urušava naciju, a ratni profiteri neumoljivo gmižu po bastionima vlasti, lustracija dođe tek kao molitva vjernika. Ljigave spodobe što se hrane tuđim znojem, ravnaju narod po svojim prilikama kroz zakone što ih donese ova vlast. Zvono s mirisom soli unovčenog profita zla, ugasit će žeđ za pravdom tek s istinom kad dođu riječi do čovjeka. A, malo je ovdje ljudi, premalo ih je tu; da bi glas pravednika u pustinju dobio snagu koja lebdi nad vodama.

Kancelarija im je maćeha jer su majku prodali, a novac hostija kojom se rugaju sirotinji. Oni ne znaju što je svetost, jer nemaju svetost; ni domovinu, niti ljubav; oni su ništa i sve, jer imaju vlast, ili ovlast nad onima koji su krvarili za ovu zemlju.

Ne znam kojim prokletstvom se hrane, niti znam što ih dijeli od nas; gledam im lica dok usnama serviraju laži, dok ubijaju istinu daveći je kopiranim rečenicama s nekog portala. Prazna im je savjest jer su očišćeni od općeg dobra, a duša mrtva jer u njoj nema niti riječi, niti slova ...

milan · Upisano: 27 Apr 2010 09:50 Naslov komentara: prava *faca*

http://www.facebook.com/pages/STIPE-MESIC-FASISTA/295019413082

milan · Upisano: 14 Jun 2010 13:05 Naslov komentara: Hm,hmm.... ?

Savka, Mira i Pera
POČETKOM jula 1971. pričalo se da je u razgovoru sa Dražom Markovićem predsednik Tito o nacionalizmu u Hratskoj rekao: **Majku im božiju, šta to rade! Dozvolili su da se od Matice hratske stvara druga Partija, a Sveučilište u Zagrebu prepustili su u ruke klerikalcima. Uskoro ću imati sastanak s užim rukovodstvom Hrvatske gde ću im sve to reći**. Međutim, ponovio je već izrečenu ocenu kako nije zadovoljan ni hrvatskim, ni srpskim rukovodstvom, jer u oba postoje ljudi koji su protiv njega. Tito je zapitao Dražu: **Zašto ste predložili Koču Popovića za člana Predsedništva SFRJ, kad znate da se u nekim stvarima ne slažem sa njim? Trebalo je da se najpre sa njim dogovorimo o kandidatu**. Na Dražino pitanje da mu Tito objasni zašto toliko kritikuje srpske rukovodioce kada oni nemaju nikakve lične ambicije, niti dopuštaju da se nose njihove slike u javnosti ili na drugim mestima, Tito je eskivirao direktan odgovor i rekao: **U Hrvatskoj se zaklinju u Savku i Miku, nose njihove slike i parole podrške**.
Od polovine oktobra 1971. situacija u Hratskoj se pogoršava. Eskaliraju javne diskusije i mitinzi na kojima se ističu razni nacionalistički i separatistički zahtevi. Traži se prijem Hrvatske u UN. Zalažu se za pun državni i narodni suverenitet, uz trdnju da država bez vojske nije ni država. Pronose se parole da od nove godine Hrvatska više neće davati svoje devize u buxet Federacije, nego će ih koristiti za sopstvenu izgradnju.
Početkom novembra Tito je bio u NJujorku. Kada je čuo da Hrvatska traži članstvo u UN i svoju vojsku, bio je besan i ljut kao nikada. Posebno je bio nezadovoljan ponašanjem Tripala. Počelo je i javno raskrinkavanje Bakarića. Izvršni komitet CK SKH je podeljen: jedan broj članova podržava Savku, Tripala i Pirkera. Unutar Sekretarijata CK SKH kradomice se sastaju oni koji su za radikalne promene. Vrše pritisak da se brže menjaju kadrovi u opštinama, na fakultetima, u medijima i naročito na TV. Jača tzv. mas-pokret izvan Socijalističkog Saveza i drugih organizacija. Matica hrvatska okupila je oko sebe sve najekstremnije nacionalističke snage i postala glavna inspiracija mas-pokreta.

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Sto se onda Juga nije raspala (ako joj je vec bilo sudjeno). Ovako se bez veze izgubilo 20 godina...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

U pitanju su Kurilska ostrva koja su Rusi okupirali i prisvojili 1945. kada su objavili rat Japanu. Takođe su prisvojili i južni deo Sahalina, ostrvo severno od Japana.
Iz tabela se vidi koliko je surov bio francuski pokret otpora. Onih 250000 poginulih vojnika je sa početka 1940. kada su kapitulirali, a nešto je poginulo od strane Britanije i SAD dok su se borili na strani fašista pod upravom maršala Petena.
Takođe se vidi koliko veliki teret je Britansko kraljevstvo podnelo. Veliki broj od onih 354000 vojnika su izginuli Indijci koji su zaustavili Japance u Burmi.
Ma, izlišno je pričati o licemerju zapadnih zemalja. Samo da podsetim na proslavu godišnjice pada fašizma u Evropi, ove godine, kada su namerno izostavili da spomenu doprinos Rusa pobedi.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

E, moj tetrebe!

Oliver Dragojević, Marko Perković Tompson i Tereza Kesovija pevali na koncertu podrške haškim optuženicima. HRT direktno prenosio koncert "Za istinu", a organizacije građanskog društva upozoravaju da je manifestacija bila "na granici ratnohuškačke propagande".

Organizacije građanskog društva iz Hrvatske optužile su Hrvatsku radioteleviziju (HRT) da je direktan prenos koncerta "Za istinu", na kome je pružena podrška Hrvatima optuženim pred Haškim sudom, bio "na granici ratnohuškačke propagande".
Iz izveštaja hrvatske TV Nova
Tomson i Dragojević o koncertu

Jedan od učesnika koncerta Marko Perković Tomson rekao je da je naziv koncerta jasan i da svi imaju pravo da saznaju istinu.

"Hrvatski narod, posebno ovi mladi ljudi koji su došli, žele da istina dođe na videlo", naveo je Tomson.

Oliver Dragojević je takođe istakao važnost i značaj koncerta.

"Čast mi je što sam tu u ovom društvu, i kada god mogu na koncertima dajem podršku generalima za koje mislim da su tamo nezasluženo, i očekujem da će se vratiti kućama brzo, kao i da smo im malo pomogli", rekao je Dragojević.

Na koncertu, održanom 13. juna, nastupili su, između ostalih, Oliver Dragojević, Marko Perković Tompson, Tereza Kesovija, Mate Bulić, Dražen Zečić, Tomislav Bralić.

Kako prenosi Radio Dalmacija tokom koncerta u splitskoj Spaladium areni prikupljeno je 100 hiljada kuna (oko 14.000 evra) od telefonskih poziva i 50 hiljada kuna prodajom slika.

Organizatori su saopštili da je 70 odsto sredstava prikupljenih na koncertu namenjeno pravnoj pomoći hrvatskim generalima koji su u Hagu, a 30 odsto onima koji su u pritvoru u Hrvatskoj.

Koncert su organizovali HVIDR-a Splitsko-dalmatinske županije i nacionalna Zaklada za istinu o Domovinskom ratu, a pod pokroviteljstvom grada Splita i Splitsko-dalmatinske županije.

Ratni zločinci kao heroji!

U otvorenom pismu 17 građanskih organizacija kaže se da je HRT prenosom dao "javni značaj osobama koje su kršile pravno-demokratska načela osporavajući presude Tribunala".

"Te osobe su osporavale i presude hrvatskih sudova, donesene u korektno vođenim postupcima, insistirajući na nevinosti osoba za koje je nedvosmisleno utvrđeno da su naredile ili izvršile ratne zločine i zločine protiv čovečnosti", navodi se u tekstu.

Konačno, HRT je u potpunosti zanemario patnju žrtava ovih zločina, veličajući i nazivajući "herojima" ratne zločince, kao i osobe protiv kojih se vode procesi za ratne zločine ili za koje postoji osnovana sumnja da su učestvovali u počinjenju zločina.

"Prenos koncerta 'Za istinu' bio je na granici ratnohuškačke propagande i kao takav je ozbiljno ugrozio proces pomirenja u Hrvatskoj i regionu, ali i sam proces demokratizacije za koji je nužno suočavanje sa prošlošću na temelju verodostojnih činjenica", upozorava se u saopštenju.

Posebno je problematična činjenica da je ovaj prenos, koncert i njegovu poruku podržao i predsednik Programskog veća HRT Zvonko Milas, što navodi na zaključak da se ovde radi o službenom stavu HRT, smatraju građanske organizacije.

"Pozivamo nadležne institucije da reaguju na ovo kršenje Zakona o HRT, kao i na pojave osporavanja utvrđenih činjenica o ratnim zločinima i krivičnoj odgovornosti pojedinaca u medijskom prostoru javne televizije", navodi se u tekstu.

Saopštenje su potpisale građanske organizacije iz Zagreba, Osijeka, Poreča, Pule, Vukovara i drugih hrvatskih grado

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli