 |
Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
| Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
| Autor |
Poruka |
rozalin
Sekretar
Član od: 24 Dec 2007
Komentari: 825
|
 Upisano: 18 Dec 2008 19:28 Naslov komentara: Dan rudara |
 |
|
Ovih dana u ridnicima uglja BiH obiljezava se Dan rudara. Tradiciomalno se odrzavaju svecani zborovi radnika ( svecana zakuska ). Tako je to i ove godine u Banovicima. Uz pjesmu rudari se opustaju i zaboravljanu bar na trenutak svoj tezak zivot, a kakav je zivot rudara procitajte u clanku o rudarima Breze koji je pisan 2000. godine.
| Citat: |
Breza 22.12.2000.
U Brezi, gradu "cumura i sporta", oduvijek su se slavili svi praznici, ali tek jedan dozivljavaju kao svoj, praznik koji danas postoji samo zbog njih i njihovih komorata iz Kaknja, Zenice, Banovica. Koliku tezinu on ima kad na nekih cetiri stotine metara pod zemljom rudari razmisljaju samo o tome hoce li za Dan rudara, 21. decembra, dobiti 100 ili 150 KM. Nadaju se ovoj drugoj cifri. Osnovano, pa ipak su prebacili plan dvadeset dana prije roka
U SFRJ rudar u svojoj crnoj praznicnoj uniformi bio ponos samoupravne socijalisticke zajednice i kao takav za vrijeme obiljezavanja jubileja zauzimao pocasno mjesto u ikebani kakvu je Tito najvise volio gledati. Taj status je svakako podrazumijevao i dobru platu, pa nije bilo cudo sto bi, u vrijeme kad se ugalj zvao crnim zlatom, muska djeca srednje Bosne, na pitanje sta ce biti kad porastu, odgovarala: rudar. Rudnik je bio sve. Za njega se zivjelo i u njemu se umiralo. Prijetnja jedinicom iz matematike na polugodistu nije mogla prepasti nikoga. Nekome kome jama "ne gine" je bilo sasvim svejedno i za peticom i za jedinicom. Oni koji su od jame bjezali u Njemacku nisu mogli pobjeci od sudbine, obicno bi zavrsavali u nekom od tamosnjih rudnika.
Za sve njih je postojao samo jedan nedostizan uzor. Ime mu je bilo Alija Sirotanovic. Otkako je Bosne i rudnika, nikad u jednom danu sitniji covjek od Alije u jamu nije usao i istog dana vece ime od Alijinog iz jame nije izaslo. Pobijedivsi sa svojim komoratima Rusa Strahanova i postigavsi tom prilikom svjetski rekord u iskopu uglja, Alija je Titi u vrijeme Rezolucije Informbiroa vratio samopouzdanje i dao veliki povod za suprostavljanje ostalom dijelu svijeta. Tito mu za to nije ostao duzan. Alija je tad mogao sto nijedan rudar ni prije ni poslije nece moci. Jeste, ali da Alija nije dobri Bosnjo. Pozalio se samo da mu je mala lopata a da mu je sve drugo potaman. Jedva pristao da mu naprave novu kucu i to u Trtoricima pored stare, jer Alinica ni po zivu glavu nije htjela na drugo mjesto, a kamoli u grad. Zbog otpora koji je pruzala humanom preseljenju sa sela u grad, Rankovic i DJilas joj prijetili lisavanjem slobode, da bi na kraju ipak zatvorilo njih, sto pokazuje da Alinici ne valja prijetiti. U toj kuci u Trtoricima danas zive izbjeglice.
Alijinim lopatama Sve ono sto je vezano za Aliju Sirotanovica je legenda, pa i ona velika lopata koju je izumio i koja se po njemu i zove sirotanovicka i koja je u rudniku mrkog uglja u Brezi i danas u upotrebi. U sve tri smjene. U upravi rudnika se slazu da je sramota sto se danas u Brezi nista po njemu ne zove. Ako ne moze Dom kulture, mogao bi rudnik, u kome se u dvije jame kopa najbolji mrki ugalj u bivsoj Jugoslaviji.
Od svega onoga sto podsjeca na Aliju i rudarska slavna vremena, pored lopate u rudniku se nalazi i jedno poprsje ovoga heroja rada. Tuzno je sto je od gipsa, jer su mnogi manje vrijedni delegati izljevani u metalu i po skolskim i drugim hodnicima zvonili kad ih se kucne u glavu. Kazu da je i Alija isao u bronzi i to u jednom primjerku, koji je u vlasnistvu Alijine unuke, njegovog jedinog potomka. Ako je i isao u bronzi, definitivno nikad nije bio na parama. Onaj lik na novcanici od deset dinara, koju je sav svijet zvao hiljada, nije bio ni rudar ni Alija, nego neki livac. Bilo pa proslo. Danas ni jednih ni drugih nema na mapi. Jedino rudar Juka sa svojim impozantnim brkovima, koga ovdje zovu glumac i medijska licnost, donekle uspijeva odrzati popularnost rudara uzevsi ucesce kao model u jednom dizajnerskom projektu sarajevskih umjetnika.
Nakon procjena o rentabilnosti proizvodnje izvrsenih od stranih strucnjaka, nakon rata u Bosni ce opstati tek nekoliko rudnika: u srednjoj Bosni jedna zenicka jama, jedna kakanjska i obje jame u rudniku Breza. Prije nego se spustite u jednu od njih, jamu Sretno ili Kamenicu, svejedno, najprije ce vas prikladno odjenuti. Za visoke goste (metar i devedeset i sedam) imaju cak i cizme broj cetrdeset i sedam. Onda u lamparu po lampu, pa u jamu. Prije nego se sidje u utrobu Bosne, treba ostaviti cigare i upaljac jer je u rudniku Breza, otkako je otvoren 1907. godine, stalno ramazan. Nekada je na ulazu u jamu bilo obavezno prepipavanje, danas toga nema, nego se vlada po savjesti. Uneses li cigarluk u jamu, velike su sanse da ce ti prahnuti da zapalis. Bolje nemoj. Jame su metanske, sto uz ugljenu prasinu i jednu varnicu sve do Kine moze progoriti i helac otici. Iako se posljednja nesreca u rudniku desila 1976. godine, kada je poginulo 17 komorata, opreza nikad dosta. Uz savremene mjere zastite, ugalj se i danas kopa na tradicionalan nacin. Busilicu, krampu i lopatu ne moze nista zamijeniti, pa ni mocna masina koja izgleda kao monumentalna zubarska burgija iz najgorih mora, a koju iz nekog razloga zovu kombajn, cija demonstracija rada na dubini od 400 metara u onom mraku punom prasine i prikaza izaziva strahopostovanje.
Ono sto se iskopa, a iskopa se - samo ove godine 360.000 tona komercijalnog uglja - vise na povrsinu ne izvlace muhanati rudarski konji koje niko nije mogao prevariti i prikaciti im kile vise nego sto su sami sebi odredili da mogu povuci. Pokretna traka niti jede niti zanovijeta i sutke danas obavlja njihov krvavi posao. Plata rudara u jami, istina redovna, po njihovim vlastitim priznanjima se krece od 350 do 500 KM, vec prema kvalifikacijama dok za inzinjere kazu da izadju i na 1.000 KM. Bravar u rudniku od 1981. godine primi mjesecno 400 KM. Na snazi je jos uvijek pravilo da na svaku godinu radnog staza u jami dolazi pet-sest mjeseci beneficiranog radnog staza. Imajuci u vidu iznos penzija, odlazak u mirovinu nikoga ne raduje.
Mrak a ipak svijetli U rudniku Breza je trenutno zaposleno 1.411 radnika. Direkcija rudnika planira ono sto se inace moze cuti u svim prezivjelim bosanskohercegovackim preduzecima, a to je smanjenje broja radnika a povecanje produktivnosti. Penzionisanje je jedan od efikasnijih metoda rjesavanja prekobrojne radne snage. Iako je rudnik Breza stao na svoje noge deblokiravsi racun i postigavsi nivo odrzive ekonomije, jos uvijek nije u stanju ulagati u savremenu opremu. I najmladja masina u rudniku je punoljetna.
Rudnik je ipak u dobrom stanju zahvaljujuci iskljucivo rudarima koji u toku rata nisu dozvolili da propadne. Mladji su isli na liniju, a penzioneri, pa cak i zene, u jamu. Sada su zadnji u "lancu ishrane". Sve sto se iskopa u Brezi, proguta T.E. "Kakanj". Krajnji korisnici elektricnu energiju placaju Elektroprivredi BiH, koja bi uz danasnji stepen naplate mogla, da ne osjeti, poduplati plate rudarima koliko realno minimalno vrijedi njihov rad. Tako bi trebalo biti da ista nema obaveze prema, sam Bog zna, kome sve ne.
Boraveci u jami nekoliko sati sa komoratima ne moze se steci drugi utisak do da nesto nije u redu. Cetiri stotine metara pod zemljom je vjerovatno najbolje mjesto gdje se, i pored oskudnog svjetla sa rudarskih lampi, vidi sve ono sto se inace ne vidi ni pod svjetlom reflektora u Narodnom pozoristu ili sarajevskoj Zetri. Cak i bolje. Sigurno je samo da u rudarska okna padaju tek mrvice velicine ugljene prasine sa sinije za kojom veceraju oni koji u zadnjih deset godina ako nisu zasluzili da gladuju u mraku a ono da se vise ne pitaju ko ce u ovoj zemlji biti gladan, ko sit, kome ce sijati, kome nece. Rudarima koji bukvalno rade na tome da svima sija, definitivno ne sija, ali da su gladni, nisu, jer za Dan rudara, pored sto maraka premije, ide i bajramski paketic, bozicnica, ili kako to vec zovu.
"Esef, Jusuf, Sulejman, Nusret, Abdulah, Saban, Serif", ide prozivka druge smjene komorata koja pusi posljednju cigaretu pred silazak u nesto gdje vlada mrak a ipak svijetli. Ide smjena da napravi jos bolju kucu nekim novim direktorima Elektroprivrede, bolju od one koju su napravili starim. A kada smjena zavrsi sa poslom, ne preostaje joj nista drugo do da iz pluca iskaslje svoj komad cumura, koji se u neka sretnija vremena zvao crnim zlatom, a danas najjeftinijim energentom.
Ko zna, mozda bi rudarima bilo puno bolje da se po svim kancelarijama direkcije rudnika kako u Brezi, tako u Kaknju, Zenici, Banovicima, sa zidova umjesto lika koji se sada kao nesto rudarima smijesi, smijesi lik heroja rada, komorata Alije Sirotanovica.
|
_________________
MUSKARCI SU RODJENI ZA REVOLUCIONARE,
TIM VISE AKO IMAJU POTPORU U LJUBAVI ZENE |
|
| Na vrh |
|
 |
rozalin
Sekretar
Član od: 24 Dec 2007
Komentari: 825
|
| Upisano: 18 Dec 2008 19:35 Naslov komentara: |
|
|
Drugovi rudari
SRETNO
_________________
MUSKARCI SU RODJENI ZA REVOLUCIONARE,
TIM VISE AKO IMAJU POTPORU U LJUBAVI ZENE |
|
| Na vrh |
|
|
Vuk
Administrator foruma
Član od: 23 Dec 2007
Komentari: 1528
|
| Upisano: 21 Dec 2008 00:50 Naslov komentara: |
|
|
Pridruzujem se cestitkama za Dan Rudara i kao moj mali poklon rudarima
postavio sam kratki film sa slikama vezanim za rudare i muzikom
Rudarske himne na youtube.
http://www.youtube.com/watch?v=FrbD7-uuMmE
Takode zelim da podsjetim i na teske dane koje su rudari prezivljavali u Kraljevini Jugoslaviji kratkim osvrtom na Husinsku bunu:
| Citat: |
Хусинска буна
Са Википедије
Хусинска буна је оружани отпор рудара рудника Креке против насиља органа државне власти у току генералног штрајка рудара Босне и Херцеговине, од 21. до 28. децембра 1920. године, назван по рударском селу Хусино код Тузле.
Мада је штрајк избио због владиног кршења споразума о висини надница, који је она сама потписала, проглашен је субверзијом. У њему је учествовало око 7.000 радника, а водила га је Комунистичка парија преко Савеза рудара, на челу са Митром Трифуновићем Учом.
Рударске породице у Брези, Креки, Тузли и Зеници исељене су из државних станова, а рудари мобилисани. Више од 300 исељених рудара из Креке, претежно Словенаца, повукло се са штрајкачким одбором у Хусино и друга села крај Тузле. Њихов отпор војсци, жандармерији и „Народној гарди“, које су покушале да странце протерају, а домаће рударе приморају да посао, у крви је угушен 28. децембра 1920. Погинуло је седам, а рањено више десетина рудара и сељака. Ухапшено је око 400 лица који су се солидарисала са штрајкачима. Сурови обрачун полиције и жандармерије с рударима у Босни и Херцеговини изазвао је општи револт и протестне акције радника широм земље.
Тринаест месеци касније хусинска буна је добила епилог у великом судском процесу вођеном у Тузли у јануару и фебруару 1922. Оптужница је теретила 350 рудара, а суђено је 20-орици учесника. Јуре Керошевић, оптужен за убиство жандара, осуђен је на смрт вешањем, а 10 рудара на временске казне од једног до 15 месеци.
Против тог суђења и за спашавање Керошевића вођена је у земљи и иностранству акција солидарности, па су власти биле присиљене да му замене казну смрти за 20 година робије.
Занимљивости [уреди]
Народна пјесма „Коњух планином“ инспирисана је Хусинском буном. Опевана је у част Пеје Марковића, који је погинуо 1944. године. Био је припадник хусинске партизанске чете, која је великим делом била сачињена од хусинских рудара, учесника буне. Музика за песму је преузета из већ постојеће руске мелодије.
Телевизија Сарајево снимила је ТВ драму „Хусинска буна“ 1980. године. Редитељ драме је Сава Мрмак, а писац сценарија Вељко Радовић.
Касарна у Тузли, из које се колона војника ЈНА повлачила после чега је нападнута (догађај познатији као „Тузланска колона“), звала се „Хусинска буна“.
Споменик рударима учесницима буне у Тузли. Аутор: Иван Саболић, вајар из Загреба |
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se |
|
| Na vrh |
|
|
rozalin
Sekretar
Član od: 24 Dec 2007
Komentari: 825
|
| Upisano: 21 Dec 2008 05:24 Naslov komentara: |
|
|
Izlaganje dogadjaja
u opste
Izmedju Rudarskog odsjeka Zem. Vlade kao poslodavca i Saveza Rudarskih Radnika kao predstavnika radnistva, sklopljen je 21.07.1920. g. u Sarajevu, kolektivni radni ugovor. Prema zakljucnim radnim odredbama toga ugovora koji je stupio na snagu 01.08.1920.g. imalo bi se po isteku svaka tri mjeseca a na zahtjev jedne od ugovarajucih strana, pristupiti reviziji ugovora.
Prema cl. 6 Sluzbenog Rada radnici mogu istupiti ili biti otpusteni po otkazu nakon isteka roka od 14 dana za stalne radnike i roka od 8 dana za nestalne radnike.( dn. br 1119. strana 6).
Na zahtjev radnika pregovori za reviziju radnog ugovora povedeni su 15.11..1920.g, ali se do sporazuma nije moglo doci (dn.broj1120).
Takav je u glavnom bio odnos izmedju Rudarske Uprave u Kreki i radnika, kada su ovi 22. decembra 1920. stupili u strajk,
Prema telegrafskom naredjenju Rudarskog odsjeka u Sarajevu od 21.12.1920. Rudarskoj Upravi u Kreki, svi oni radnici, koji se u roku od tri dana ne bi vratili na posao, imali su se smatrati otpustenim. Samim tim gubili su pravo na drzavne stanove (dn. broj 1123) . Telegrafsko naredjenje od 24.12.od R.O. veli da trodnevni rok tece od proglasenja strajka oni koji se ne bi vratili u tom roku na posao, imali su biti silom iseljeni (dn. br.1124).
Prema sifrovanom telegrafskom naredjenju Pokrajinske Uprave od 24.12. upucenom okruznom nacelstvu imalo se je, izmedju ostalog, pristupiti prisilnom iseljavanju iz drzavnih stanova onih radnika koji se u roku od tri dana ne bi vratili na posao; isto tako stranci radnici, koji bi se u strajku isticali, imali su biti prebaceni preko drzavnih granica (dn. br. 1127 a). Novim naredjenjem od 24.12., Pokrajinska je uprava potvrdila svoje ranije naredjenja (dn. br.1127 b).
Direktor Rudarske Uprave, cim su mu radnici saopstili da stupaju u strajk, obavjestio je o tome Okr. nacelnika Grudica. To je bilo 22.12. u kancelariji okruznog nacelnika nalazio se privatno pukovnik Ivan Petrovic, komadant mjesta. Na poziv okruznog nacelnika on podje sa njim u Kreku. U kancelariji direktora R. Uprave, okruzni je nacelnik saopstio predstavnicima radnika da ce svi oni, koji se u roku od tri dana ne vtrate na posao, biti primorani da napuste drzavne stanove; zatim da ce strance strajkace prebaciti preko drzavne granice, a one koji nisu iz tuzlanskog kotara pretjerati u njihova zavicajna mjesta. Rekao je i to da izvrsenju tih odredaba pristupa prema naredjenju Zem. Vlade.
Na rudnicima u Kreki rade dvije vrste radnika, i to: pravi radnici, obicni kvalifikovani, mahom Slovenci koji stanuju u drzavnim zgradama i drugi, radnici seljaci, koji rade u rudniku ali zive na selu, gdje se i oni ili samo clanovi njihovih porodica bave poljskim poslovima. Odbor Podruznice Rud. Radnika rijesi da radnici seljaci prime u svoje stanove svoje drugove Slovence. Radnici seljaci su to ucinili i na svojim kolima prevezli njihove stvari u sela i rasporedili ih po kucama zajedno sa njihovim porodicama. Seljenje na Husino obavljeno je 24.12. a u Lipnicu od 24. - 26.12. u redu i prije isteka trodnevnog roka..
Okruzni nacelnik pozivajuci se na vec pomenuto naredjenje Zem. Vlade (dn.br 1127 a) naredio je gradsk. industrijskom kot. nacelniku, da na osnovu spiska strajkasa koji ce dobaviti od Rud. Uprave u Kreki izradi odmah propusnice i sve strajkase sa zandarmerijom sprovede do Broda, a ostale koji nisu iz tuzlan. kotara u Doboj ili koju drugu stanicu, prema cilju njihovog putovanja..
26.12. otisao je u Kreku jedan pristav sa oko 330 propusnica, ali u stanovima nije nasao nikog jer su radnici vec bili u selima. Otisao je u Kreku i sutradan 27.12. istovremeno je poslat i jedan odred zandarma da iz sela dovede strance u Kreku. Sa zeljeznicke stanice bili bi sa propusnicama i u zandarmerijskoj pratnji upuceni dalje, stranci u Brod, a ostali u Doboj ili koju drugu stanicu.
Ocekujuci u Kreki dolazak strajkaca, priistav je saznao da je na Husinu doslo do oruzanog sukoba izmedju zandarma i radnika i da zandarmi nisu uspjeli da ispune nalog. On je odmah o tome telegrafski izvijestio okruznog nacelnika.
Sutradan po proglasenju strajka, 23.12, odrzan je u Rad. domu sastanak Odbora Podruznice Rud. radnika. Na tom sastanku donesena je odluka da seljaci prime u svoje kuce Kranjce a da se naredjenju vlasti o izgonjenju stranaca Kranjaca odupru, ako je potrebno i silom.
Od optuzenih na tom sastunku su ucestvovali Ivan Bracun, Franjo Maric, Mijo Tomic. Bozo Mrkic i Ivusa Peranovic.
Na osnovu toga zakljucka, pristupilo se organizovanju otpora. Povjerenici ucesnici toga sastanka objavili su odluku selima.
Optuzeni Mijo Tomic , dolazeci sa zbora u komunistickom domu u Tuzli, objavio je zakljucak radnicima u jednoj posebnoj sobici u Kovacevica hanu na Ljubacama i Morancanima.
sve do tog trenutka vodja radnika i glavni inicijator bio je Franjo Rezac, Ceh podanik koji je toga dana morao napustiti Jugoslaviju
_________________
MUSKARCI SU RODJENI ZA REVOLUCIONARE,
TIM VISE AKO IMAJU POTPORU U LJUBAVI ZENE |
|
| Na vrh |
|
|
rozalin
Sekretar
Član od: 24 Dec 2007
Komentari: 825
|
| Upisano: 21 Dec 2008 05:25 Naslov komentara: |
|
|
Na Husinu
Medju optuzenima, u dogadjajima na Husinu ucestvovali su: Karlo Zeleznik, Ivan Bracun, Franjo Maric, Mijo Tomic, Juro Kerosevic, Marko Fidler, Simo Topalovic, Bozo Mrkic, Marko Maric, Simo Bisic i Mijo Ilicic.
Soba koju je za stanovanje dobio Ivan Bacun u kuci Jure Ruzica nazvana je "kancelarijom". Uz samu tu kucu nalazila se "Ruzica Basca", mjesto gdje su odrzavani sastanci i dogovori.
Na mjestu "Ruzica Basci" odrzan je prvi sastanak 25.12. Sa tog sastanka odaslao je opt, Karlo Zeleznik ljude u okolna mjesta i javio im da ce se tog dana u vece odrzati skupstina i pozvao ih da dodju sa oruzjem.
Na tu skupstinu odrzanu kod Begova Konaka dosli su svi Husinjani i mnogi seljaci iz okolnih sela. Oboruzani su bili puskama, sjekirama i koljem. Govorili su Karlo Zeleznik, Franjo Maric, Ivan Bracun. Receno je da zandarmerijsku patrolu ako bi dosla po strajkace treba razoruzati. Svi se ljudi imaju okupiti i ponijeti sobom oruzje. Ruzica Basca oznacena je kao srediste akcije. Otud ce biti razaslane patrole koje ce biti u stalnoj vezi sa skupom u R. Basci.- skupstina je to odobrila.
Utvrdjeni su odziv i lozinka i pristupilo se obrazovanju patrola koje su krstarile po selu i neposrednoj okolini. Prvo su patrolu poveli opt. Karlo Zeleznik i Franjo Maric s puskom i Marko Maric.
Drugi dan Bozica, 26.12. , poslije mise odrzan je jos jedan zbor. Tu su se ponovo slozili odnosno odluka donosena dan prije kod Begova Konaka.
Skup se sa Ruzica Basce nikako nije razilazio, a patrole su stalno krstarile.
Pred vece stize vijest da se od Tuzle priblizavaju zandarmi. Na znak uzbune svi su krenuli i zauzeli polozaje na Begovom Brdu, kod vinograda i kod groblja. Vijest se pokazala kao lazna, jer zandarna bije bilo.
Treci dan Bozica, po nalogu gradsko - industrijskog kotarskog ureda posao je narednik Petar Kovacevic sa 11 zandara i 8 policista na Husino i okolna sela. Zadatak mu je bio da sa Husina, Ljubaca, Morancana, Pasaca, Parsela, Dubrava, Lipnice sprovede "strance" (Slovence) radnike strajkace. U isto vrijeme dosao je iz Tuzle jedan pristav industrijsko - gradskog kotarskog ureda u Kreku sa proputnicama za oko 330 tih radnika. Cim stigne u Kreku on je imao da ih uputi zeljeznicim i to strance u Brod a ostale u Doboj ili neku drugu stanicu.
Tog istog dana sa Husina poslat je poziv radnicima da se naoruzaju i dodju na Ruzica Bascu.
Narednik Kovacevic podijelio je svoj odred u 3 patrole. Jednu patrolu od 6 ljudi uputio je ka Lipnici, drugu od 3 covjeka ostavio je na Bukinju, a on sam sa jos desetoricom ostalih posao je na Husino.
Dosavsi pred samo podne na Husino Kovacevic radi brzeg i lakseg nalazenja "stranaca" uputi zandarma Djordja Reljica sa policistima Ibrahimom Nadzakovicem i Mijom Zekicem prema mahali Kerosevica. On sa ostalima podje kuci kneza Bone Pejica.
Radnicki skup na Ruzica Basci obavjesten je o dolasku zandarma i sam se podijelio i krenuo prema Kerosevica kuci i prema groblju.
Knez je u oci tog dana 26. pred vece vidio skup na Begovu Konaku, ali mu nije davao ozbiljniju vaznost. Razmisljao je hoce li reci zandarmima o tome sta ili nece. Usput su ih i neke zene opominjale i govorile im da se ne izlazu opasnosti. Knez je vjerujuci da je ono sto je vidio dan ranije na brdu neozbiljno isao sa narednikom dalje.
Gomila je uz pucnjavu i viku izvrsila napad. Zandarmi i policisti iznenadjeni, odgovore vatrom. Narednik se starao da umiri i jedne i druge. On i policista Josip Stoklasa budu razoruzani i zarobljeni.
U odredu narednika Kovacevica nalazi se i policista Risto Pantelic. On se sa jos nekoliko drugova povlacio i zadrzavao napadace vatrom. Tako je zastao kraj jedne kuci, zaklonio se za njezin cosak i kleknuvsi poceo da puca. Tu je zadobio jedan udarac u ledja kamenom. Od koga je pao. Na njegov poziv dosla su dva oruznika i povela ga sa sobom. Za njima je ispaljeno jos nekoliko metaka iz puske.
Patrola zandarma Reljica i dvojice policista, isto tako iznenadjena je, nakon kratkog puskaranja dala se u bjekstvo. Napred su bjezali policisti Nadzakovic i Zekic, a za njima Reljic, optuzeni Jure Kerosevic ga stigne i rani, a zandarm istog dana umre.
Dok je zandarma Djordje Reljic bjezao putem, policiste Zekic i Nadzakovic okrenuli su preskocivsi vrljike, niz njivu Basinac. Njih je gonila jedna grupa radnika.
Nadzakovic je tom prilikom uhvacen u tucen stapovima i rukama i odveden u selo, gdje je zatekao narednika Kovacevica i policistu Josipa Stoklasa. takodjer zarobljene.
Drugi policista iz Reljiceve patrole, Mijo Zekic najdalje je odmakao. On je bez puske uspio da se izvuce i pobjegne uz brdo u Kreku.
Policistu Josipa Stoklasa radnici stignu, a Marko Fidler mu oduzme pusku. I njega su sa sobom poveli u selo.
Trojicu zarobljenih narednika Petra Kovacevica i policiste Josipa Stoklasa i Ibrahima Nadzakovica. odveli su u kancelaruju Ruzica kucu.
Optuzeni Karlo Zeleznik rekao im je da su taoci.
Jedan je seljak Nadzakovicu skinuo obe bluze sto je na sebi imao a dao mu svoj gunj.
Optuzeni Karlo Zeleznik prinio je svoj revolvor glavi narednika Kovacevica i policiste Stoklasa.
Oni su u toj kuci ostali sve do pred vece kad su prevedeni u kucu Peje Josipovica. Tu su ih cuvala 3 strazara od kojih je jedan bio optuzeni Bozo Mrkic sa zarobljenima postupalo se covjecno. dali su im da jedu i piju,ali su ipak bili u velikom strahu. U toj su kuci ostali sve do iza pola noci, kada su dosli vojnici zarobljenici i oslobodili ih.
Bozo Maric zvani Brkica predradnik u rudniku Kreka, nije pristao na strajk nego je nastavio da radi. Kada se 27. u vece vratio kuci, dosla su trojica radnika, medju njima optuzeni Osman Djulovic s puskom i po naredjenju Zeleznika, odveli ga u "Ruzica Bascu". Tu ga je Djulovic opet po naredbi Zeleznika udario nekoliko puta kundakom. Zatim su ga vezali i odveli u kucu Peje Josipovica. Po naredbi Zeleznika odveden je vezan iz te kuce na Begovo Brdo gdje je ostao do dolaska vojske. i on je bio u velikom strahu.
Tog dana ponovo je odrzan skup na Ruzica Basci. na poziv Zeleznika dosli su radnici sa Husina i okolnih sela. Zelenik ih je kurazio rekavsi im da imaju dosta oruzja i da njihove patrole cuvaju selo. Dao je opt. Osmi Djulovicu 40 ljudi da odvede sa sobom na brdo, a ostatak je dam poveo na brdo.
Te noci dosla je vojska. red je bio povracen.
Optuzeni Karlo Zeleznik i Ivan Bracun dosli su 28.12. u Bistarac Ibri Aticu i kod njega ostali do 30. u jutro.
Odatle su zeljeznicom preko Doboja otisli u Beograd pa u Sisak gdje su uhvaceni i sprovedeni u Tuzlu.
Na sastanku u Komunistickom Domu 23.12.1920. bili su iz Lipnice Bozo Mandic i Ivusa Perunovic. Optuzeni Mijat Marjanovic porucio je Bozi Mandicu da bi trebalo razoruzati patrole ako bi dosle u selo.
Te iste veceri odrzan je sastanak u Lipnici, u kuci Marka Pejica. Na tom sastanku govoreno je o slanju kola u Kreku po Slovence., a zatim se preslo na razgovor o potrebi otpora protiv zandarmerije i o kolicini oruzja s kojim se moze racunati. Ipak na tom sastanku nisu doneseni nikakvi odredjeni zakljucci u tom pravcu. Dok su oni razgovarali pred kucom im je stajao jedan strazar. Od optuzenih na tom su sastanku bili Bozo Mandic, Mijat Marjanovic, Ivusa Peranovic i Marko Peranovic.
26.12. na poruku Zeleznikovu otisao je Bozo Mandic sa jos jednim Lipnicaninom na Husino. preporuceno im je, da se odupru zandarima ako bi dosli da gone Kranjce.
Sutradan 27.12. odvedu zandarmi jednog Slovenca u Tuzlu. Povodom toga odrze Lipnicani sastanak na Kolarovcu. Tu su izrazili svoje negodovanje, sto su im ipak zandarmi odveli jednog Slovenca i rijesili da to vise ne dopuste. Odatle su sisli na poziv opt. Bone Marjanovica na "Luku" i poslali pomoc Husinu. U vece su svi otisli u kucu Bone Marjanovica. Predhodno je bio jedan manji sastanak na "stranama" gdje je opt. Ivusa Peranovic govorio o dogadjajima i obavjestavao prisutne.. U kuci Bone Marjanovica ostali su do ujutro. Namjera im je bila da se odupru zandarmeriji ako bi dosli po Kranjce. Kad su se rastali postavili su straze da paze na raskrsca a oni cim budu jeli, utvrde da se sastanu na kod Begova konaka. Jedni su otisli Begovu Konaku a drugi na Rastik. Svi su skoro bili naoruzani sjekirama i koljem.
29.12. dosla je vojska sa zandarmima i zarobila jednog Lipnicaninam zbog osorljivog ponasanja. Kad su Lipnicani culi za ovo skupe se na njivi, zvanoj "Luka" i stog mjesta podju da udare na na zandarmeriju i vojsku. Cim su ih ovi docekali puscanom vatrom Lipnicani su pobjegli. U bjezanju opalio je opt. Ivo Marjanovic tri metka na vojnike. Time su zavrseni dogadjaji u Lipnici.
_________________
MUSKARCI SU RODJENI ZA REVOLUCIONARE,
TIM VISE AKO IMAJU POTPORU U LJUBAVI ZENE |
|
| Na vrh |
|
|
rozalin
Sekretar
Član od: 24 Dec 2007
Komentari: 825
|
| Upisano: 21 Dec 2008 05:29 Naslov komentara: |
|
|
Optuzeni
K a r l o Z e l e z n i k po cl. 169 /II kz za BiH na kaznu teske tamnice u trajanju od (1) jedne godine, poostrene jednim postom mjesecno koja se kazna po cl 95 kz za BiH istraznim zatvorom smatra pretrpljenom.
O s m a n Dj u l o v i c po cl 169/II kz za BiH uporabom cl 104d. kz. za Kr. Srbiju te obzirom na cl 66 kz za BiH na kaznu teske tamnice u trajanju od (15) petnaest mjeseci u koju se kaznu uracunava po cl. 95 kz za BiH pretrpljeni istrazni zatvor od 10 mjeseci.
J u r o K e r o s e v i c po cl 211 kz za BiH na kaznu smrti koja se ima po cl. 20 kz za BH izvrsiti vjesanjem.
I v a n B r a c u n i M a r k o F i d l e r po cl. 95 kz uporabom cl 104 kz za Kr. Srbiju svaki na kaznu zatvora od (10) deset mjeseci koja se kazna zatvora kod obojice po cl.64 za Kr.Srbiju istraznim zatvora smatra pretrpljenom.
F r a nj o M a r i c i M i j o T o m i c po cl. 395 kz uporabom cl 104 d kz. za Kr. Srbiju svaki na kaznu zatvora u trajanju od (1) jedne godine dana , koja se kazna kod obojice po cl, 64 kz ua Kr. Srbiju istraznim zatvorom smatra pretrpljenom.
B o z o M r k i c i i I v o M a r j a n o v i c B o b i n po cl.95 uporabom zakona cl. 104 kz za Kr. Srbiju na kaznu zatvora u trajanju od (2) dva mjeseca u koju se kaznu uracunava kod obojice pretrpljeni istrazni zatvor.
S i m o T o p a l o v i c po cl. 95 uporabom zakona 104 d i 61 kz za Kr. Srbiju na kaznu zatvora od (15) mjeseci u koju se kaznu uracunava pretrpljeni istrazni zatvor od 15/I 1921.
M a r k o M a r i c po cl 95 kz za Kr. Srbiju na kaznu zatvora od (2) dva mjeseca koja se kazna po cl 65 kz za Kr. Srbuju istraznim zatvorom smatra pretrpjenom.
B o z o M a n d i c po cl 95 kz uporabom clana 104 d kz za Kr. Srbiju na kaznu zatvora od (6) sest nedjelja.
S i m o B i s i c po cl 95 uporabom cl. 104 d kz za Kr. Srbiju na kaznu zatvora od 85) nedjelja koja se kazna po cl 64 kz za Kr. Srbiju u istraznom zatvoru smatra pretrplenom.
M i j o I l i c i c, M i j a t M a r j a n o v i c, M a r k o P e r a n o v i c, I v o zv I v u s a P e r a n o v i c i B o n o M a r j a n o v i c po cl 95 kz uporabom cl 104 d kz za Kr. Srbiju avaki na kaznu zatvora od (1) jedan mjesec.
Po cl 348 kp imaju snositi solidarno trosak kaznenog postupka. a svaki za sebe trosak ove, kazne, koji se troskovi po cl, 350 kp. za sad ne utjerivim proglasuje.
Po cl.325kp. upucuje se priv ucesnik Risto Pantelic sa svojim ostetnim zahtjevom na put redovite pravde.
Na suprot tome rjesava se po cl 271/3 kp. Ibro Atic od optuzbe radi zlocina iz cl. 296 kz za B.H. pocinjenog navodno time sto je u Bistarcu Karlu Zelezniku i Ivanu Bracunu nakon gornjih djela pocinjenih po njima u noci 28-30.12.1920. u jutro dao zaklon i krio ih od poglavarstva.
_________________
MUSKARCI SU RODJENI ZA REVOLUCIONARE,
TIM VISE AKO IMAJU POTPORU U LJUBAVI ZENE |
|
| Na vrh |
|
|
kingaro
Pionir
Član od: 05 Sep 2008
Komentari: 35
Mjesto: Rokycany, CZ
|
|
| Na vrh |
|
|
Vuk
Administrator foruma
Član od: 23 Dec 2007
Komentari: 1528
|
| Upisano: 21 Dec 2008 23:06 Naslov komentara: |
|
|
Za one koji nisu primjetili ovaj link ponavljam ga:
Hvala drugarice Rozalin na ovako opsirnom tekstu o Husinskoj Buni koja predstavlja borbu eksploatisanih radnika u Kraljevini Jugoslaviji koja ni po cemu nije davala pravo obicnim gradanima na zivot dostojan ljudima.
Pozdrav Vuk.
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se |
|
| Na vrh |
|
|
muzaferija
Pionir
Član od: 24 Sep 2009
Komentari: 37
Mjesto: kr sutjeska
|
| Upisano: 02 Dec 2009 21:47 Naslov komentara: |
|
|
RMU Kakanj ,
Sretno !
To je pozdrav, naš - rudarski. To je riječ dobrodošlice i to je znamen nade. Svugdje gdje god rudara ima ovako će vas pozdraviti. Zato i u ovom Rudniku, i u ovom gradu, rudarskom Kaknju, tako vas dočekuju, bilo da susret počinje licem u lice ili ovako virtuelno. Sretno i dobrodošli.
_________________
 |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 03 Dec 2009 15:49 Naslov komentara: Aleksinacki rudnici...SRECNO ! |
|
|
Posle eksplozije metana, sa ugradjenom potpuno novom opremom *siroko celo* prestao je da radi Aleksinacki rudnik. Sada ga spominju, verovatno zbog *uljnih skriljaca* pogodnih za dobijanje nafte iz uglja. Naravno, srbija i rudari od toga nece imati mnogo, gotovo nista..male nadnice a *car* ce kao i sve do sada biti jevtino prodati stranim kapitalstima da nesmetano eksploatisu minerale i ljude.
Smrt fasizmu sloboda narodu ! |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
|
| Na vrh |
|
|
Dana
Omladinac
Član od: 12 Mar 2009
Komentari: 67
|
| Upisano: 09 Dec 2009 13:50 Naslov komentara: |
|
|
Priblizava se Dan rudara. za koji dan pocece svecani zborovi na kojima se rudari okupe i obiljewze svoj dan. tradicija koja je ostala iz SFRJ.
Nekada su rudari Banovica bili Titovi rudari danas oni nisu niciji.
Evo pogledajte malo o Banovicima kakvi su bili nekad a kakvi su danas
http://www.youtube.com/watch?v=_TZVvWaL4LM |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 09 Dec 2009 14:32 Naslov komentara: Rudari |
|
|
U Brezi, gradu "�umura i sporta", oduvijek su se slavili svi praznici, ali tek jedan do�ivljavaju kao svoj, praznik koji danas postoji samo zbog njih i njihovih komorata iz Kaknja, Zenice, Banovi�a. Koliku te�inu on ima kad na nekih �etiri stotine metara pod zemljom rudari razmi�ljaju samo o tome ho�e li za Dan rudara, 21. decembra, dobiti 100 ili 150 KM. Nadaju se ovoj drugoj cifri. Osnovano, pa ipak su prebacili plan dvadeset dana prije roka
biv�oj je Jugoslaviji rudar u svojoj crnoj prazni�noj uniformi bio ponos samoupravne socijalisti�ke zajednice i kao takav za vrijeme obilje�avanja jubileja zauzimao po�asno mjesto u ikebani kakvu je Tito najvi�e volio gledati. Taj status je svakako podrazumijevao i dobru platu, pa nije bilo �udo �to bi, u vrijeme kad se ugalj zvao crnim zlatom, mu�ka djeca srednje Bosne, na pitanje �ta �e biti kad porastu, odgovarala: rudar. Rudnik je bio sve. Za njega se �ivjelo i u njemu se umiralo. Prijetnja jedinicom iz matematike na polugodi�tu nije mogla prepasti nikoga. Nekome kome jama "ne gine" je bilo sasvim svejedno i za peticom i za jedinicom. Oni koji su od jame bje�ali u Njema�ku nisu mogli pobje�i od sudbine, obi�no bi zavr�avali u nekom od tamo�njih rudnika.
Za sve njih je postojao samo jedan nedosti�an uzor. Ime mu je bilo Alija Sirotanovi�. Otkako je Bosne i rudnika, nikad u jednom danu sitniji �ovjek od Alije u jamu nije u�ao i istog dana ve�e ime od Alijinog iz jame nije iza�lo. Pobijediv�i sa svojim komoratima Rusa Strahanova i postigav�i tom prilikom svjetski rekord u iskopu uglja, Alija je Titi u vrijeme Rezolucije Informbiroa vratio samopouzdanje i dao veliki povod za kofr�enje pred ostatkom svijeta. Tito mu za to nije ostao du�an. Alija je tad mogao �to nijedan rudar ni prije ni poslije ne�e mo�i. Jeste, ali da Alija nije dobri Bo�njo. Po�alio se samo da mu je mala lopata a da mu je sve drugo potaman. Jedva pristao da mu naprave novu ku�u i to u Trtori�ima pored stare, jer Alinica ni po �ivu glavu nije htjela na drugo mjesto, a kamoli u grad. Zbog otpora koji je pru�ala humanom preseljenju sa sela u grad, Rankovi� i �ilas joj prijetili li�avanjem slobode, da bi na kraju ipak zatvorilo njih, �to pokazuje da Alinici ne valja prijetiti. U toj ku�i u Trtori�ima danas �ive izbjeglice.
Alijinim lopatama Sve ono �to je vezano za Aliju Sirotanovi�a je legenda, pa i ona velika lopata koju je izumio i koja se po njemu i zove sirotanovi�ka i koja je u rudniku mrkog uglja u Brezi i danas u upotrebi. U sve tri smjene. U upravi rudnika se sla�u da je sramota �to se danas u Brezi ni�ta po njemu ne zove. Ako ne mo�e Dom kulture, mogao bi rudnik, u kome se u dvije jame kopa najbolji mrki ugalj u biv�oj Jugoslaviji.
Od svega onoga �to podsje�a na Aliju i rudarska slavna vremena, pored lopate u rudniku se nalazi i jedno poprsje ovoga heroja rada. Tu�no je �to je od gipsa, jer su mnogi manje vrijedni delegati izljevani u metalu i po �kolskim i drugim hodnicima zvonili kad ih se kucne u glavu. Ka�u da je i Alija i�ao u bronzi i to u jednom primjerku, koji je u vlasni�tvu Alijine unuke, njegovog jedinog potomka. Ako je i i�ao u bronzi, definitivno nikad nije bio na parama. Onaj lik na nov�anici od deset dinara, koju je sav svijet zvao hiljada, nije bio ni rudar ni Alija, nego neki livac. Bilo pa pro�lo. Danas ni jednih ni drugih nema na mapi. Jedino rudar Juka sa svojim impozantnim brkovima, koga ovdje zovu glumac i medijska li�nost, donekle uspijeva odr�ati popularnost rudara uzev�i u�e��e kao model u jednom dizajnerskom projektu sarajevskih umjetnika.
Nakon procjena o rentabilnosti proizvodnje izvr�enih od stranih stru�njaka, nakon rata u Bosni �e opstati tek nekoliko rudnika: u srednjoj Bosni jedna zeni�ka jama, jedna kakanjska i obje jame u rudniku Breza. Prije nego se spustite u jednu od njih, jamu Sretno ili Kamenicu, svejedno, najprije �e vas prikladno odjenuti. Za visoke goste (metar i devedeset i sedam) imaju �ak i �izme broj �etrdeset i sedam. Onda u lamparu po lampu, pa u jamu. Prije nego se si�e u utrobu Bosne, treba ostaviti cigare i upalja� jer je u rudniku Breza, otkako je otvoren 1907. godine, stalno ramazan. Nekada je na ulazu u jamu bilo obavezno prepipavanje, danas toga nema, nego se vlada po savjesti. Unese� li cigarluk u jamu, velike su �anse da �e ti prahnuti da zapali�. Bolje nemoj. Jame su metanske, �to uz ugljenu pra�inu i jednu varnicu sve do Kine mo�e progoriti i hela� oti�i. Iako se posljednja nesre�a u rudniku desila 1976. godine, kada je poginulo 17 komorata, opreza nikad dosta. Uz savremene mjere za�tite, ugalj se i danas kopa na tradicionalan na�in. Bu�ilicu, krampu i lopatu ne mo�e ni�ta zamijeniti, pa ni mo�na ma�ina koja izgleda kao monumentalna zubarska burgija iz najgorih mora, a koju iz nekog razloga zovu kombajn, �ija demonstracija rada na dubini od 400 metara u onom mraku punom pra�ine i prikaza izaziva strahopo�tovanje.
Ono �to se iskopa, a iskopa se - samo ove godine 360.000 tona komercijalnog uglja - vi�e na povr�inu ne izvla�e muhanati rudarski konji koje niko nije mogao prevariti i prika�iti im kile vi�e nego �to su sami sebi odredili da mogu povu�i. Pokretna traka niti jede niti zanovijeta i �utke danas obavlja njihov krvavi posao. Plata rudara u jami, istina redovna, po njihovim vlastitim priznanjima se kre�e od 350 do 500 KM, ve� prema kvalifikacijama dok za in�injere ka�u da iza�u i na 1.000 KM. Bravar u rudniku od 1981. godine primi mjese�no 400 KM. Na snazi je jo� uvijek pravilo da na svaku godinu radnog sta�a u jami dolazi pet-�est mjeseci beneficiranog radnog sta�a. Imaju�i u vidu iznos penzija, odlazak u mirovinu nikoga ne raduje.
Mrak a ipak svijetli U rudniku Breza je trenutno zaposleno 1.411 radnika. Direkcija rudnika planira ono �to se ina�e mo�e �uti u svim pre�ivjelim bosanskohercegova�kim preduze�ima, a to je smanjenje broja radnika a pove�anje produktivnosti. Penzionisanje je jedan od efikasnijih metoda rje�avanja prekobrojne radne snage. Iako je rudnik Breza stao na svoje noge deblokirav�i ra�un i postigav�i nivo odr�ive ekonomije, jo� uvijek nije u stanju ulagati u savremenu opremu. I najmla�a ma�ina u rudniku je punoljetna.
Rudnik je ipak u dobrom stanju zahvaljuju�i isklju�ivo rudarima koji u toku rata nisu dozvolili da propadne. Mla�i su i�li na liniju, a penzioneri, pa �ak i �ene, u jamu. Sada su zadnji u "lancu ishrane". Sve �to se iskopa u Brezi, proguta T.E. "Kakanj". Krajnji korisnici elektri�nu energiju pla�aju Elektroprivredi BiH, koja bi uz dana�nji stepen naplate mogla, da ne osjeti, poduplati plate rudarima koliko realno minimalno vrijedi njihov rad. Tako bi trebalo biti da ista nema obaveze prema, sam Bog zna, kome sve ne.
Borave�i u jami nekoliko sati sa komoratima ne mo�e se ste�i drugi utisak do da ne�to nije u redu. �etiri stotine metara pod zemljom je vjerovatno najbolje mjesto gdje se, i pored oskudnog svjetla sa rudarskih lampi, vidi sve ono �to se ina�e ne vidi ni pod svjetlom reflektora u Narodnom pozori�tu ili sarajevskoj Zetri. �ak i bolje. Sigurno je samo da u rudarska okna padaju tek mrvice veli�ine ugljene pra�ine sa sinije za kojom ve�eraju oni koji u zadnjih deset godina ako nisu zaslu�ili da gladuju u mraku a ono da se vi�e ne pitaju ko �e u ovoj zemlji biti gladan, ko sit, kome �e sijati, kome ne�e. Rudarima koji bukvalno rade na tome da svima sija, definitivno ne sija, ali da su gladni, nisu, jer za Dan rudara, pored sto maraka premije, ide i bajramski paketi�, bo�i�nica, ili kako to ve� zovu.
"E�ef, Jusuf, Sulejman, Nusret, Abdulah, �aban, �erif", ide prozivka druge smjene komorata koja pu�i posljednju cigaretu pred silazak u ne�to gdje vlada mrak a ipak svijetli. Ide smjena da napravi jo� bolju ku�u nekim novim direktorima Elektroprivrede, bolju od one koju su napravili starim. A kada smjena zavr�i sa poslom, ne preostaje joj ni�ta drugo do da iz plu�a iska�lje svoj komad �umura, koji se u neka sretnija vremena zvao crnim zlatom, a danas najjeftinijim energentom.
Ko zna, mo�da bi rudarima bilo puno bolje da se po svim kancelarijama direkcije rudnika kako u Brezi, tako u Kaknju, Zenici, Banovi�ima, sa zidova umjesto lika koji se sada kao ne�to rudarima smije�i, smije�i lik heroja rada, komorata Alije Sirotanovi�a. |
|
| Na vrh |
|
|
muzaferija
Pionir
Član od: 24 Sep 2009
Komentari: 37
Mjesto: kr sutjeska
|
| Upisano: 09 Dec 2009 23:07 Naslov komentara: |
|
|
Druže milane daj popravi to Što se tiče rudnika ja živim u Kaknju rudarskom gradiču gdje je bila jedna od večuih rudarskih nesreća u SFRJ jama Orasi
_________________
|
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
|
| Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma
|
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
