Klub SFRJ Forum Indeks Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
 
 Kako koristiti ovaj Forum?Kako koristiti ovaj Forum?   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Grupe korisnikaGrupe korisnika   RSS Feed   RegistracijaRegistracija 
 ProfilProfil   Provjeri privatne porukeProvjeri privatne poruke   LoginLogin 




tezak je put do socijalizma..Grcka

 
Otvori novu diskusiju   Odgovori na temu    Klub SFRJ Forum Indeks -> Socijalizam
Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu  
Autor Poruka
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 26 Sep 2011 10:02    Naslov komentara: tezak je put do socijalizma..Grcka Citiraj ovaj komentar

Svedoci smo da u mnogim državama sveta poslednjih godina na vlast dolaze predstavnici autentične levice, dok istovremeno levičarski pokret ponovo jača u gotovo svim evropskim

zemljama. Takva tendencija, sasvim logično, veoma je izražena i u Grčkoj, zemlji u kojoj je, pre svega zbog specifičnih istorijskih događaja (komunisti su imali vodeću ulogu kako u Drugom svetskom ratu, tako i neposreno posle njega, u borbi protiv engleske i američke vojske), komunistički (i anarhistički) pokret bio izuzetno jak tokom čitavog dvadesetog veka, i to pre svega među levičarskom omladinom koja je i danas odlično organizovana na Univerzitetima širom države. Velika svetska ekonomska kriza samo je omogućila da rejting Komunističke partije Grčke (KKE) iz meseca u mesec sve više raste.

Na 18. Kongresu KKE za lidera, odnosno generalnog sekretara partije ponovo je izabrana Aleksandra Aleka Papariga, koja se na toj funkciji nalazi još od 1991. godine (ima najduži staž predvodnika u istoriji Komunističke partije). Prošlonedeljna poseta Paparige Beogradu, bila je prilika da sa predsednicom grčkih komunista porazgovaramo o aktuelnoj političkoj situaciji u Grčkoj, o dobukoj podeljenosti u grčkom društvu, uzrocima i posledicama sve učestalijih protesta, te položaju levičarskih pokreta u novim svetskim prilikama.

Komunistička partija Grčke odigrala je veoma značajnu ulogu u istoriji vaše zemlje, pre svega za vreme Drugog svetskog rata, ali i u borbi Demokratske armije Grčke protiv engleske i američke vojske neposredno posle rata. Kakva je uloga i društvena funkcija levice u Grčkoj danas?

Delovanje KKE je u potpunosti povezano sa važnim borbama i pobedama radničke klase i naroda u Grčkoj, koje se tiču socijalno-ekonomskih pitanja, ali i demokratskih i sindikalnih prava. Vodeća uloga KKE u Drugom svetskom ratu i, kasnije, u herojskoj borbi Demokratske armije Grčke protiv anglo-američke intervencije, duboko je usađena u sećanje našeg naroda. Naravno, naša partija i danas vodi borbu, ali kroz platformu zahteva koju promoviše i kroz odgovore na savremena pitanja sa kojima se susreću radnici. Ono što izdvaja KKE jeste ozbiljan ideološko-politički pritisak koji ona vrši na druge partije koje podržavaju članstvo Grčke u imperijalističkim organizacijama (NATO, EU) i koje proklamuju humanizaciju kapitalizma. Naša partija otkriva grčkom narodu da je socijalističko-komunističko društvo jedino realno i stvarno neophodno rešenje.

Zbog čega je po vašem mišljenju u velikom delu sveta, pogotovo krajem 20. i početkom 21. veka, prevladalo suprotno mišljenje, ono ideološko stanovište koje je afirmisalo novi svetski poredak, baziran na interesima međunarodnog kapitala i globalizacije?

Posle poraza socijalizma u Istočnoj Evropi i raspada Sovjetskog Saveza, izvesna stanovišta da bi formiranje novog svetskog poretka otvorilo puteve prosperiteta i mira i da se sva pitanja mogu rešiti u okviru kooperacije i globalizacije, držala su prevlast tokom jednog perioda. Naša partija je od prvog trenutka ukazala na to da ova stanovišta nisu uzela u obzir inter-imperijalistička suparništva. Danas znamo da je niz regiona pretvoreno u žarišta sukoba i ratova (Balkan, Kavkaz, centralna Azija, Srednji Istok, Afrika) u borbi za sticanje energetskih izvora, puteva za transport fosilnog goriva i za prisvajanje većeg dela tržišta. Nove imperijalističke sile traže veći udeo u svetskom tržištu i odlukama i ovi rivaliteti će se zaoštriti, stvarajući opasnost po sve narode sveta.

Vi smatrate da bi socijalističko-komunističko društveno uređenje tu opasnost moglo da otkloni?

Socijalizam je kvalitativno superiorniji sistem od kapitalizma. Kapitalizam, bilo pod vođstvom neoliberalnih vlada, bilo pod vođstvom socijaldemokrata nema ništa da ponudi građanima osim ekonomske krize, ratova, nezaposlenosti, bede, nevolje i tlačenja. Pošto kapitalistički sistem nema rešenje za ove probleme, potreba za socijalističko-komunističkim društvom dolazi na prvo mesto. 18. kongres KKE koji je održan u Atini od 18. do 22. februara 2009. godine, ticao se bogaćenja partijske koncepcije socijalizma. Stiglo se do krucijalnih zaključaka u vezi sa socijalističkom izgradnjom u Sovjetskom Savezu. Prepoznali smo pozitivan doprinos socijalizma 20. veka čovečanstvu, ali i negativne aspekte ovog perioda.

Da li mislite da kapitalistički sistem posle ove ekonomske krize, odlazi u istoriju?

Koren krize svakako se nalazi u kapitalističkom sistemu, ona je proizvod anarhističkog kapitalističkog razvoja, smanjenja kupovne moći radnika, debalansa među proizvodnim sektorima, parazitizma u ekonomiji koji je prouzrokovan privatnim akcionarskim vlasništvom koncentrisanih sredstava za proizvodnju, dnevne kupovine i prodaje akcionarskih hartija od vrednosti, budućih profita bez osnovice koja se vrši u bankama, osiguravajućim kompanijama, berzanskim razmenama. Kriza je neizbežna sudbina kapitalističkih ekonomija, koja pokazuje da kapitalizam nije svemoguć. Nijedna politika upravljanja sistemom ne može da ga oslobodi od njegovog unutrašnjeg propadanja. Radnici moraju da odbace obmane koje se tiču reforme i humanizacije kapitalizma.

Uzroci sve učestalijih demonstracija u Grčkoj manje-više su poznati. Međutim, da li se ovi masovni protesti vremenom mogu pretvoriti u ustanak protiv vlasti u Atini koje su pod vidnim uticajem Sjedinjenih Američkih Država?

Vlade koje podržavaju izbor kapitala i imperijalističkih organizacija (NATO, EU), bilo da su iz tradicionalne desnice (ND) ili Socijal-demokratske opcije (PASOK), pokazale su zube, svoj autokratski sistem vladanja, represiju protiv mladosti koja se bori za bolje sutra i pokazuje glad za ozbiljnim promenama. Borbe koje se razvijaju u Grčkoj kod radničke klase, mladih, seljaka, a u cilju napretka, moraju, međutim, da steknu čistu orijentaciju, da ne budu usmereni samo protiv trenutne vlade, nego da ciljaju u srž problema. Na nesreću, neke sile, anarhisti i „anti-autoritarci“, igraju ulogu trojanskog konja unutar narodnog pokreta, obezbeđujući izgovor za nove represivne državne mere za slamanje linije fronta radnika, seljaka i samozaposlenih.

Da li očekujete da se slični narodni pokreti osnaže i u drugim državama Evropske unije?

Narodni pokret, koji će se osnažiti u našoj zemlji i inostranstvu, mora da pruži otpor novim antinarodnim i antiradničkim merama, koje će vlade nastojati da osnaže kako bi prevazišle krizu. Pokret mora da pređe u organizovan kontranapad i, koliko je to moguće, koordinirano deluje na evropskom i međunarodnom nivou. Naša partija predlaže ljudima formiranje socijal-političkog fronta, koji ne samo da će ući u konflikt sa interesima monopola i imperijalizma, već će tražiti i državnu vlast u Grčkoj. Naravno, preduslov za ovo jeste jačanje naše partije. Ne mislimo samo na izbornu moć, već prvenstveno na organizaciono i ideološko-političko jačanje snaga naše partije, iznad svega tamo gde radnička klasa živi i radi.

Da li sarađujete sa levičarskim partijama u Evropi, i da li su one uopšte bliske Komustičkoj partiji Grčke?

Suprotno takozvanim levičarskim i progresivnim silama, KKE nije zainteresovana za učešće u upravljanju krizom kapitalističkog sistema. Na nesreću, neke levičarske patrije danas, posebno u Zapadnoj Evropi, pretvorile su se u socijaldemokratske partije, pa se termin „levica“ koristi samo da bi se opravdao kompromis i inkorporacija.

To znači da nemate pozitivno mišljenje ni o partijama koje čine Socijalističku internacionalu?

Te partije oduvek su bile potpuno inkorporisane u kapitalistički sistem. One nisu rešenje za radnike. Oni podržavaju interes velikog kapitala i imaju veliku odgovornost za ukidanje istorijskih socijalnih dostignuća radničke klase, kao i za imperijalističke ratove.

Dakle, vi sarađujete isključivo sa komunističkim partijama?

Naša partija, onoliko koliko od nas zavisi, zalaže se za saradnju između komunističkih i radničkih partija, na bilateralnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Godišnji međunarodni sastanci komunističkih partija, koji su počeli pre deset godina, tokom prvih sedam godina održavani su u Atini, a zatim su se preselili u Lisabon (Portugal), Minsk (Belorusija), Sao Paolo (Brazil). Ove godine susret komunističkih partija biće održan u Kerali (Indija).

Da li sarađujete i sa srpskom levicom?

Naša partija sarađuje sa komunističkim, anti-imperijalističkim snagama, partijama, organizacijama i ličnostima iz Srbije.

Šta je Grčka dobila time što je članica NATO-a?

NATO je bio, a i dalje je moćno političko-vojno oružje imperijalističkih sila koje one okreću protiv drugih zemalja i naroda. Od NATO-a Grčka je „dobila“ huntu vojnih pukovnika, kiparsku tragediju, poricanje suverenih prava u Egejskom moru, sa tzv. „sivim zonama“ „saveznika“ Turske, učešće u imperijalističkim ratovima (Koreja, Avganistan) i preteranu vojnu potrošnju u ime odbrane.

Ovog marta navršava se deset godina od napada NATO snaga na Srbiju i nekadašnju SR Jugoslaviju. Kako komentarišete ulogu koju je odigrala Grčka?

Rat u Jugoslaviji deo je slagalice rivaliteta između imperijalističkih sila koja se slaže na Balkanu, Srednjem Istoku, na Mediteranu, u Africi. Cilj je stvaranje država-protektorata, kao što je Kosovo, koje briše ono što je preostalo od međunarodnog prava, pokazujući ljudima da ne mogu imati nikakvu veru u mir i pravdu koje su imperijalisti nametnuli svojom snagom i oružjem. Grčka i vlada PASOK-a značajno su pomogli realizaciju ovih planova kao članovi NATO-a i EU. Međutim, vlada je jedno, a narod nešto sasvim drugo. Tokom ovih događaja, veliki deo grčkog naroda pridružio se komunistima u osudi ubijanja srpskog naroda od strane NATO-a.

Kako vidite perspektive Balkana?

Uspostavljanjem kapitalizma Balkan karakteriše značajano smanjenje dostignuća naroda tokom svih ovih godina. Karakteriše ga i konflikt između imperijalističkih sila. Uz sve to, on proživljava posledice globalne ekonomske krize. Radni narod na Balkanu mora da odbaci sve oblike nacionalizma, „velike ideje“ koje neguju buržujske političke sile, da osnaži svoju borbu protiv anti-radničkih mera, da se pridruži snagama koje se bore protiv EU i NATO-a. Ako prate taj kurs, onda postoji nada za bolju budućnost.

Šta očekujete od grčkog predsedavanja OEBS-om? Među pomenutim prioritetima su nerešeni konflikti, posebno situacija na Kavkazu posle sukoba između Rusije i Gruzije.

„Dnevni red“ grčkog predsedavanja biće određen zakulisnim kontaktima i pogodbama između SAD-a i Rusije, EU i Rusije i SAD-a i EU. Radnici ne treba da očekuju ništa pozitivno od procesa koji se odigrava u okviru OEBS-a. Nazavisno od pojedinačnih sporazuma, u budućnosti će nastaviti da se zaoštravaju inter-imperijalistička neslaganja i konflikti.

Koju poziciju po vašem mišljenju zauzima Srbija u trenutnim političkim odnosima u svetu? Da li Grčka ima interes da se Srbija integriše u Evropsku uniju i postane deo NATO-a?

Srbija je, isto kao i Grčka, zemlja i Evrope i Balkana. Pokušaj nekih da identifikuju značenje Evrope sa unijom evropskog monopolističkog kapitala, odnosno sa EU, namerno je navođenje na pogrešno shvatanje. Mi komunisti borimo se za Grčku oslobođenu okova i obaveza NATO-a i EU, pa isto to želimo i Srbiji, kao i bilo kojoj drugoj zemlji. Ne želimo nikom da se nađe uhvaćen u zamku ovih imperijalističkih unija. Saradnja sa nekom imperijalističkom silom, koje pominjete, ne garantuje bezbednost i blagostanje svake države. Mi, makar, kao KKE, odbijamo da biramo „finijeg“ imperijalistu. Ne postoji dobar imperijalista. Spoljna politika Grčke, nezavisno od toga ko je u vladi, određena je činjenicom da je naša zemlja članica EU i NATO-a. Stoga, grčka vlada podržava pridruživanje Srbije ovim imperijalističkim organizacijama. Mi ne verujemo da je to dobra budućnost ni za grčki, ni za srpski narod, to je budućnost koju grade industrijalci, brodovlasnici, bankari, veliki kapital i imperijalisti okrenuti sopstvenom interesu. Mi se borimo da se Grčka oslobodi NATO-a i EU, da američke baze odu iz naše zemlje. Mi podržavamo sve snage koje se bore za ovakve ciljeve u svojim zemljama i verujemo da put za saradnju naroda Grčke i Srbije može da ide samo u ovom pravcu.

Potpis 01

Ona je prva žena u Grčkoj koja je postala vođa partije. Diplomirala je na Odseku istorija-arheologija na Filozofskom fakultetu u Atini. U partiji radi od 1976. godine, kada se priključila i mnogim društvenim aktivnostima. Osnivač je Federacije žena Grčke. Član Centralnog komiteta KKE je od Desetog kongresa 1978. godine, član Politbiroa Centralnog komiteta postaje 1986, a od 1991. je generalni sekretar KKE. Poslanik je u grčkom parlamentu od 1993. godine.
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 10 Maj 2012 11:10    Naslov komentara: tezak pu, ali idmo dalje Citiraj ovaj komentar

ŽELIMO DA VAM SE ZAHVALIMO ŠTO STE SVOJIM POTPISIMA OMOGUĆILI KOMUNISTIČKOJ PARTIJI DA IZAĐE NA PARLAMENTARNE I U TRINAEST GRADOVA I OPŠTINA NA LOKALNE IZBORE. JOŠ VIŠE VAM HVALA NA UKAZANOM POVERENJU I GLASU KOJI STE DALI ZA KOMUNISTIČKU PARTIJU. SVESNI SMO DA SU MNOGI RAZOČARANI REZULTATIMA IZBORA, ALI TO SE SADA NE MOŽE PROMENITI. MI MISLIMO DA SMO POSTIGLI MNOGO ZA PETNAEST MESECI OD REGISTRACIJE.


- KOMUNISTIČKA PARTIJA JE SAMOSTALNO IZAŠLA NA IZBORE NA SVIM NIVOIMA. "VELIKE" STRANKE SU NAM NUDILE ULAZAK U KOALICIJU SA NJIMA I SIGURNA POSLANIČKA MESTA, ALI TO NISMO PRIHVATILI. NISMO HTELI DA ODSTUPIMO OD SVOG PUTA, SVOJIH IDEALA I PROGRAMA, A PONAJVIŠE NISMO HTELI DA IZIGRAMO VAŠE POVERENJE. ŽELELI SMO ULAZAK U PARLAMENT, ALI NE PO SVAKU CENU.


- KOMUNISTIČKA PARTIJA SE FINANSIRALA OD ČLANARINA I DONACIJA SVOJIH ČLANOVA. NISMO PRIHVATALI NOVAC NI OD KOGA IAKO NAM JE BIO NUĐEN. NISMO ŽELELI DA SE PRODAMO, TE STOGA NISMO IMALI NI MEDIJSKU PAŽNJU, VEĆ SAMO ONO ŠTO NAM JE PO ZAKONU PRIPADALO. A I DA SMO IMALI NOVAC NE BISMO GA BACALI NA SKUPE REKLAME I BILBORDE, VEĆ BISMO POMOGLI ONIMA KOJIMA JE POMOĆ STVARNO POTREBNA, A KOJIH JE U OVOJ ZEMLJI SVE VIŠE.


- KOMUNISTIČKA PARTIJA JE OSVOJILA 0,8% GLASOVA, A TO JE OKO 30 000. JEDAN GRAD VELIČINE BORA JE GLASAO ZA NAS.


KOMUNISTIČKA PARTIJA JE PONOVO NA POLITIČKOJ SCENI SRBIJE. NISMO ODUSTALI, NISMO POSUSTALI. IZGUBILI SMO JEDNU BITKU, ALI SU VELIKE I TEŠKE BORBE TEK PRED NAMA.


VAŠA KOMUNISTIČKA PARTIJA
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 15 Sep 2012 09:44    Naslov komentara: Tezak put je mogao i da se izbegne..kao i NATO Citiraj ovaj komentar

Kriza koja od septembra dramatično potresa svetsko finansijsko tržište, i koja nastavlja da se produbljuje prenoseći se na realni sektor, donosi uslove za jačanje i razvoj klasne borbe.

Po svom obimu, ova kriza podseća na one koje su izbile 1929. i 1974. godine. Za razliku od finansijskih potresa koji su se dešavali na vrhuncu dominacije neoliberalizma tokom devedesetih i tada pogađali samo zemlje kapitalističke periferije, današnji krah je započeo u samom centru kapitalističkog sistema, odakle se proširio do globalnih razmera. Aktuelna kriza, koja je posledica rasula koje je godinu dana ranije zavladalo američkim tržištem hipotekartnih kredita, izazvala je toliku paniku, da i ozloglašeni desničarski lideri, poput francuskog predsednika Nikole Sarkozija, pozivaju na preispitivanje neoliberalne politike poverenja u moć tržišta da samo sebe reguliše. Na zaokret u globalnoj ekonomskoj politici još više ukazuju mere državne intervencije bez presedana, poput nacionalizacije velikih banaka i osiguravajućih kuća, koja se u Sjedinjenim Američkim Državama sprovodi u cilju spasavanja finansijskog sektora.

Već prvi refleks panike naveo je buržoaske novinare i političare da se naglo sete analiza protivrečnosti kapitalizma, koje je u Kapitalu razvio Karl Marks. Naravno, najveći broj njih se, poput nemačkog ministra finansija, zadržao samo na tome da dâ uzgredan komentar o destruktivnosti ljudske pohlepe i pomene kako „neki delovi Marksove teorije i nisu tako pogrešni“. Nasuprot takvom površnom pristupu, stvarni cilj kritike koju je Marks formulisao još pre uspona imperijalističke faze kapitalizma u poslednjim decenijama XIX veka, bio je da se ukaže na dugoročnu neodrživost načina proizvodnje koji je usmeren isključivo na stvaranje viška vrednosti.

„Periodično obezvređivanje postojećeg kapitala, koje je imanentno sredstvo kapitalističkog načina proizvodnje za zadržavanje pada profitne stope i za ubrzavanje akumulacije kapital-vrednosti stvaranjem novog kapitala, narušava date odnose u kojima se zbiva prometni i reprodukcioni proces kapitala, i zato je praćeno iznenadnim zastojima i krizama procesa proizvodnje“, piše u trećem tomu Marksovog Kapitala. Ali se Marks ne zadržava samo na takvom konstatovanju ekonomske zakonitosti kapitalizma, već razmatranje pojave krize smešta u širu perspektivu istorijskih ograničenja tog sistema: „Prava granica kapitalističke proizvodnje jeste sâm kapital, jeste to što se kapital i samooplođavanje njegove vrednosti ispoljava kao polazna i završna tačka, kao pobuda i svrha proizvodnje; što je proizvodnja samo proizvodnja za kapital, a ne obrnuto, da su sredstva za proizvodnju prosto sredstva za sve šire razvijanje životnog procesa za društvo proizvođača. Zbog toga granice u kojima se jedino može kretati održanje i oplođavanje kapital-vrednosti, koje počiva na eksproprijaciji i osiromašivanju velike mase proizvođača, te granice stalno dolaze u protivrečje s metodima proizvodnje koje kapital mora da upotrebi u svoju svrhu, i koji guraju na neograničeno uvećanje proizvodnje, na proizvodnju kao samocilj, na bezuslovni razvitak društvenih proizvodnih snaga rada. Sredstvo – bezuslovni razvitak društvenih proizvodnih snaga – dolazi u neprekidni sukob sa ograničenom svrhom, oplođavanjem vrednosti postojećeg kapitala“.

Aktuelna kriza zaoštrava i čini vidljivijim postojeće sukobe između onih koji žive od svog rada i kapitalista koji ih eksploatišu. Vladajuće klase ne kriju nameru da teret krize prebace na radništvo i široke slojeve neprivilegovanih. Talasi otpuštanja, rast troškova života, zamrzavanje plata i „stezanje kaiša“, pokazuju kakva je defanzivna taktika kapitala. S druge strane, ugroženi radnici i radnice imaju prilike da se organizuju u otporu prema otpuštanju, prema smanjivanju plata i poskupljenjima, i da razviju mehanizme borbene klasne solidarnosti koji bi mogli da predstavljaju ozbiljan izazov vladajućem poretku.

Dugotrajna strukturalna kriza, poput one iz tridesetih godina XX veka, suočava kapitalistički sistem s razvojem antiimperijalističke borbe, koja dobija opšti karakter, a otpor s periferije sistema povećava i mogućnosti jačanja međuimperijalističkih sukoba. Takođe postoji i opasnost od jačanja fašizma tamo gde se kapitalisti osećaju nesposobni da organizovano radničko nezadovoljstvo suzbijaju drugim sredstvima, poput kontrolisanja putem korumpiranih sindikata i uvlačenja u „socijalni pakt“.

Krize u kapitalizmu, u principu, obezbeđuju perspektivu nove ekspanzije, jer čine pretpostavku dalje akumulacije kapitala. Međutim, to je samo jedna dimenzija ovog problema političke ekonomije. Marksova teorija predviđa da kapitalizam mora propasti zbog svojih protivrečnosti. Ali, pošto – po Marksovim rečima – ljudi sami stvaraju svoju istoriju, tako se ni do sloma kapitalizma ne dolazi automatizmom ekonomske nužnosti proširene negativne reprodukcije i dovođenja do nemogućnosti akumulacije, već putem proleterske revolucije, koja predstavlja pravu istorijsku granicu kapitalističkog načina proizvodnje.

S takvim saznanjem, kao imperativ se nameće rad na jačanju organizovanih revolucionarnih snaga i sistematsko razvijanje masovnog pokreta koji bi kao cilj imao uspostavljanje vlasti najširih slojeva nad sredstvima za proizvodnju. Potrebno je osposobiti revolucionarni pokret za delovanje u pravom momentu, jer u razvijenom kapitalizmu svaka velika kriza može da izraste u krajnju krizu, da dovede do sloma kapitalizma i ostvarivanja humanijeg, komunističkog društva.
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 20 Aug 2013 18:59    Naslov komentara: Staljin izdao medjunarodni komunisticki pokrt Citiraj ovaj komentar

Tito je povukao nekoliko poteza koji su razbesneli Staljina, a kap koja je prelila čašu bio je Grčki problem i Titova pomoć (oko 10.000 "dobrovoljaca"), komunistima koji su se borili u toj zemlji. Staljin je Titu poslao pismo kritikujući "Grčku liniju", smatrajući da komunisti u Grčkoj nemaju nikakve šanse zato što Atinu podržavaju Sjedinjene Američke Države, "najmoćnija država na svetu". Pošto je Beograd odbio da popusti, Staljin je zahtevao oštru kaznu. Osim izbacivanja iz Informbiroa, Sovjeti su započeli zajedljivu propagandu proglašavajući Tita i njegovu vladu za "špijunske grupe", odane američkom i britanskom imperijalizmu. Shocked Confused Confused Confused Confused Confused Shocked Shocked Shocked
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 22 Dec 2016 14:39    Naslov komentara: Hm,hmm Citiraj ovaj komentar

www.srpskariznica.net/kosta-abrasevic
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Pokaži ranije komentare:   
Otvori novu diskusiju   Odgovori na temu    Klub SFRJ Forum Indeks -> Socijalizam Vremenska zona: CET (Evropa)
Stranica 1/1

 
Idi na:  
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma


MojForum.si - brezplačno gostovanje forumov. Powered by phpBB 2.