Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Armijski dzeneral Krsta Smiljanic...Grk Janis Janulis, koji je u mestu AgiosMateos ma ostrvu Krfu desetkovanoj Drinskoj diviziji uatupio deo imanja za logor Sroskoj vojsci da se oporavi...na tom imanju izdata je citirana naredba,.posle naredbe..kako je zabelezila francuska i engleska stampa usledio je pohod Drinske pesadije za oslobodjenje otadzbine..*bila je brza od francuske konjice*. Armijski djeneral Krsta Smiljanic je, nakon trijumfalnog povratka u domovinu, krajem maja 1919. komadovao jedinicama Drinske dicizije koje su upucene da severno od Ljubljane zaustave Italijane iz Lombardije, a u leto 1920, kao komandant Kosovske divizijske oblasti, zaustavio je pokusaj albanskih jedinica sa 12.000 vojnika da silom zauzmu Prizren, Urosevac, Djakovicu i Debar. Na pocetku Drugog svetskog rata penzionisani armijski djeneral Krsta Smilajnic preselio se u rodni Ljubis na Zlatiboru, da ne gleda dojucerasnjeg neprijatelja koji ponovo nastoji da okupira njegovu zemlju, ali su Nemci i njega kao i vojvodu Petra Bojovica, zeleli da imaju *pod kontrolom* kako svojim ogromnim ratnim iskustvom ne bi pomogao borbu za oslobodjnenje od fasistickog okupatora. Period okupacije proveo je u kucnom pritvoru u Beogradu, sve do smrti 14.maja 1944. godine. Za zivota poneo je 20 domacih imn15 stranih odlikovanja. Na imanju Janisa Janulisa, pre 90 godina borci Drinske divizije sagradili su spomenik na kjem su i danas stihovi....*Na humkama u tudjini nece srpsko cvece nici, porucite nasoj deci necemo im nikad stici. Pozdravite Otadzbinu poljubite srpsku grudu, Spomen borbe za slobodu neka ove humke budu*

Kapu dole.. !

milan · Upisano: 04 Oct 2008 12:29 Naslov komentara: Narodna odbrana

Ove godine navrsava se stolece od osnivanja Narodne odbrane, organizacije koju je istoricar Milorad Ekmecic, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918 !!!, Istorija jedne ovakve organizacije, koja se nasla i medju tackama austrougarskog ultimatuma Srbiji iz 1914. godine do sada je gotovo neistrazena (drug *Stric* nije ni cuo za nju !)...u srpskoj istorijskoj nauci. Ovde je interesantno napomenuti da je za razliku od srpskih istoricara temeljito istrazivanje napravila jos austrougarska policija nakon izbijanja rata 1914, sa namerom da * Narodnu odbranu* svetu predstavi kao teroristicku organizaciju, a njene poverenike izvede na sud. Na osnovu istorijskih izvora konstatovano je da je Narodna odbrana nastala na inicijativu knjizevnika Branislava Nusica, djeneral Bozidara Jankovica i jednog kruga beogradskih intelektualaca sabranih oko Stojana Novakovica, kao akt i reakcije na aneksiju Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske iz septembra 1908 godine. Aneksija NiH bila je direktan povod za svojevrsni ustanak srpskog naroda. Dan posle objavljivanja Aneksije po novinama, 6. oktobra 1908. godine, na poziv lista *Politika* (okupirali ga nemci uz pomoc dr Zorana Djindjica !)...pocele su svenarodne demonstracije sirom Srbije, a najpre u Beogradu, gde je toga dana na ulice izasla jedna cetvrtina stanovnistva glavnog grada. Za mesec dana organizacija se prosirila Srbijom i formirala preko 200 svojih odbora i jos toliko pododbora......Za slucaj potrebe 1913. godine pripremana su i specijalna odelenja komita za podizanje narodnog ustanka na austrijskoj strani. U okviru Narodne odbrane, sto je tek neistrazeno istorijsko pitanje, zapocela je svoje delovanje i konspirativna oficirska organizacija pod nazivom *Ujedinjenje ili smrt*, poznatija kao *Crna Ruka*......Zbog sveukupnog odnosa Austrougarske prema Srpskom pitanju na Balkanu, ali i obaveza prema svom narodu u okupiranim srpskim zemljama, *Narodna odbrana* je spremna i na ratnu opciiju u cilju odbrane srpskih nacionalnih interesa..* Ali ima i jedan jaci razlog sa kojeg Srbija i Crna Gora moraju zaloziti svu snagu, zrtvovati sve sto imaju, metnuti na kocku i opstanak svoj da se Austrija istera iz BiH...........

milan · Upisano: 26 Oct 2008 17:01 Naslov komentara: Narodna odbrana

Pocasni i dozivotni predsednik Narodne odbrane posle Orvog svetskog rata postao je proslavljeni srpski vojvoda Stepa Stepanovic.

U ovom otudjenju novih generacija ogleda se i sve veci uticaj naglog i nekritickog pozapadnjacenja..*i da nismo poverovali u poviku, koju nam decenijama Zapad nabacuje u lice, o tzv. nasem balkanizmu, o nasoj toboznjoj nekulturnosti, mi nismo brzo i lako uvideli da je mnogo stosta nase bolje od njihovog. Taj stid samog sebe lisava nas samopouzdanja i kritickog prosudjivanja onog sto nam Zapad u svojoj samoobmani ubrizgava u cilju da nas oslabi. Pri Narodnoj odbrani se shvatilo da od onoga sta i kako omladina misli zavisi nacionalna i drzavna buducnost, pa je stoga sve cinjeno da ona ne podlegne obolelom ukusu svoga vremena i pretoci se u pometeno pokolenje koje podrzava druge narode*. Taj * duh tudjinstine *, kako su ga prepoznavali mnogi nacionalni mislioci izmedju dva svetska rata, ocenjen je i od strane Narodne odbrane kao opasan proces po nacionalni identitet. * Trcanje za Evropom po svaku cenu oznacavano je bolescu cele jedne generacije formirane na evropskim univerzitetima koja je ucinila da celokupni duhovni zivot postane samo odblesak onoga sto je radjeno u svetu. Evropejstvujusci su oznacvani krivim z formiranje citavih generacija duhovnih snobova koji su vaznost pojava u nasoj kulturnoj sredini vrednovali iskljucivo po zasluzi pretakanja stranih izuma k nama *. U tridesetim godinama 20.veka, kako se priblizava Drugi svetski rat, primetna su naglasenija antinemacka, antiitalijanska i antimadjarska raspolozenja u Narodnoj odbrani. Takodje sve vecim prodorom komunistickog uticaja raste i antikomunizam Narodne odbrane. Tu se zapravo radi o dva sistema vrednosti i pogleda na svet....*Nasuprot tezama o narodu kao zajednici ekonomskih interesa, Narodna odbrana je pokusavala da afirmise tezu o narodu kao zajedici osecanja, istorije, kulture, jezika. Dokazivano je da su kultura i duhovni zivot vazniji od ekonomije i materijalnog zivota. Internacionalizam je oznacavan produktom velikovaroske civilizacije koja je izgubila kontakt sa narodom, zemljom, tradicijom, religijom, stvarnoscu.. Najvise vrednosti tih dusevnih nomada koji su pledirali z internacionalizam, prema misljenju krugova oko Narodne odbrane, bili su hleb, ekonomija, udobnost, blagostanje-sto je sve ponizavalo coveka. Ovakvi stavovi bili su svakako motiv zasto su se pripadnici Narodne odbrane u toku Drugog svetskog rata u velikom broju nasli u redovina djenerla Draze Mihailovica i na potonjoj antikomunistickoj strani.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

*obnovitelji*...pocese da *obnavljaju*, skida se prasina sa nekih *zapisa*..prorocamstava, istorije..poce tumacenje.. ceprknje po istoriji, cepanje stranica, sludjivanje naroda..brisanje secanja samih aktera dogadjaja...gde smo...kuda cemo jedni bez drugih...u ambis Europe, celjust Aamerike....zar nismo vise *ponositi sred balkana*...na mladjima svet ostje, ne posustanite !

Vuk · Administrator foruma Član od: 23 Dec 2007 Komentari: 1528

milan · Upisano: 05 Jan 2015 12:27 Naslov komentara:

Seća se vremena kada je Ida Sabo, kao trinaestogodišnjakinja morala da napusti nižu gimnaziju i zaposli se u jednoj subotičkoj štampariji. Kao grafička radnica priključila se radničkom pokretu, a u SKOJ je primljena 1934. godine.
Ida Sabo
Zbog političke aktivnosti iz Subotice je morala da beži u Sloveniju, gde je u KPJ primljena 1939. U Ljubljani je obavljala dužnosti sekretara Okružnog komiteta SKOJ-a.

- Pripadala sam grupi komunista koji su u Sloveniji organizovali ustanak 1941, zbog čega sam uhapšena 1942 godine. Kada sam puštena iz zatvora priključila sam se partizanima. Kraj rata sam dočekala u Glavnom štabu partizanskih odreda Slovenije - kaže Ida Sabo.

Za 99 godina života preturila je svašta preko glave

Posle rata službovala je u Sloveniji, a zatim obavljala odgovorne dužnosti u partijskim, sindikalnim i državnim organima Vojvodine i Jugoslavije.

- Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam. Daleko je, ali prija što su me se setili - kaže Ida.
Jezike učila na robiji
– Kad me je unuka pitala da li može tokom Egzita dovesti kod mene prijatelja iz Amerike, poreklom Italijana, pristala sam. Kad je stigao, počela sam s njim da razgovaram na italijanskom. Bio je iznenađen i pitao me gde sam naučila njegov maternji jezik. Odgovorila sam mu: „Kod vas u zatvoru”. Mladom čoveku je to bilo čudno jer ništa nije znao o vremenu kad se kod Musolinija robijalo.
Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam stidimo se svoje antifašističke borbe: Ida Sabo
Sve slabije vidi, manje čita. Upućena je na televiziju i gleda samo ono što je zanima. Voli kad čuje nešto što je dobro i vodi napretku. Izbegava priče o bedi, brzom bogaćenju.
- Kad bih danas bila mlada, uradila bi mnogo toga što u svoje vreme nisam. Vreme više ne mogu vratiti, ali se ni na ovo ne žalim – kaže partizanka.
Veoma joj je žao što se za NOR važni istorijski datumi danas obeležavaju nemušto, “kao da se stidimo svoje antifašističke borbe". Za 99 godina života preko glave preturila je svašta. Bila je u zatvorima Mikloša Hortija i Musolinija.
Napad na komunalnog policajca
Pre tri godine ćerka Uranija ju je spasla od “demokratskog zatvora”. U Dunavskom parku je hranila mačke i pse lutalice. Utom je iz grmlja iskočio krupan muškarac četrdesetih godina. Pomislila je da je reč o naoružanom banditu i snažno ga je udarila tašnom po glavi.

Optužena zbog fizičkog napada na komunalnog policajca

Osoba za koju je mislila da je napasnik, počela je da zapomaže da je inspektor.
- Ma kakav inspektor. Iz grmlja iskaču partizani ili lopovi, a partizana odavno nema - odbrusila je napadaču.
Ni slutila nije da će par meseci kasnije uslediti optužnica protiv nje za fizički napad na komunalnog policajca. Zaprećeno joj je novčanom kaznom, te ako ne plati, mora da odleži u zatvoru. Na sudu je pružila ličnu kartu, sa datumom rođenja - 6. jul 1915. godine. To nije bilo dovoljno sudu i stigla je stroga presuda - kazna ili zatvor. Dok se baka partizanka pripremala za zatvor, krijući od nje, kaznu je platila njena ćerka. Cool Cool Cool Cool
Confused

milan · Upisano: 14 Jun 2016 21:02 Naslov komentara: ....

www.subnor.org.rs

milan · Upisano: 13 Jul 2016 16:48 Naslov komentara: Kucaj

www.yugopapir.com/prota-milan-smiljanic-predsednik

milan · Upisano: 13 Jul 2016 16:50 Naslov komentara: Budite uporni !!!!!

www.prota-milan-smiljanic-predsednik-subnora-u-sirogojnu

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli