Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Upisano: 30 Jan 2011 17:00 Naslov komentara: De Gol...ogija

Pominjete da je 1804. godine Haiti bio prva zemlja na svetu koja se oslobodila ropstva: prva zemlja slobodnih ljudi u hemisferi i da su Haićani morali da plate strašnu cenu svog oslobođenja. Haiti je primer zemlje uništavane na sve moguće imperijalne načine. Istorija Haitija svedoči o kontinuitetu agresije i okupacije, pretnji i podmićivanja, ekonomskih sankcija, subverzija: dakle kontinuitetu politike elite.
Nažalost, Haiti, iako veoma značajna priča, ima sasvim drugi kraj u odnosu na Boliviju. I to ne baš kraj, već privremeni zaključak. Haiti ima užasnu istoriju: bio je dopola uništen od Francuza, Francusko bogatstvo preuzele su SAD strahovito terorišući Haiti u kasnom 19 veku, smenjivali su se diktatori, osvajači, Nacionalna garda, potom neoliberalna politika: surova i bespoštedna, strahovito destruktivna. Sve vrste torture koje možete da zamislite zadesile su ovu zemlju. I, konačno, 1990. godine održani su izbori, prvi slobodni izbori u istoriji Haitija. Svi su pretpostavljali da će kandidat bogatih i elite, podržan od strane SAD, odneti pobedu, no, bivši službenik Svetske banke Mark Bazan, koji je imao sva sredstva, podršku domaće i strane elite, bio je poražen. Imao je samo 14% glasova. Tome je prethodilo intenzivno organizovanje grassroots organizacija, lokalna organizacija je bila impresivna, odigravala se u uslovima teško zamislivog siromaštva. Međutim, uprkos tome organizovanje je uspelo, dalo rezultate i Haićani su izabrali predstavnika iz svojih redova, Žana Bertrana Aristida, narodnog sveštenika. Aristid je, tokom meseci dok je bio na vlasti, bio veoma uspešan. Dobio je aplauz

i od strane međunarodnih finansijskih institucija, tipično saosećajnih prema režimima kakav je bio Aristidov, koji je smanjio troškove za birokratiju i počeo sa razvojem programa.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Genocid u službi profita
23:45

Piše Mara Knežević Kern

Tragedija se dogodila aprila 2010. godine, kada je došlo do izlivanja nafte u Meksičkom zalivu nanela je nesagledive štete životu na celoj planeti. O tome svedoče mnogi ekolozi, posebno upozoravajući da simptomi koji su se pojavili odmah posle nesreće (iritacija disajnih puteva, osip, glavobolja) predstavljaju samo uvod u katastrofu, koja će se manifestovati tokom godina koje dolaze

Stanovnici priobalnog pojasa Meksičkog zaliva našli su se u epicentru tragedije, prouzrokovane ljudskom pohlepom i bezobzirnošću magnata naftne industrije. Malo je mesta na planeti pretrpelo više katastrofa u protekloj deceniji, rezultirale su gubitkom života i uništavanjem imovine – a da nisu prouzrokovane ratom ni okupacijom, već gramzivošću domaćih kompanija i bezobzirnošću državnog aparata.
Tragedija se dogodila aprila 2010. kad je došlo do izlivanja nafte i eksplozije Deepwater Horizon crpne platforme, posle čega je nastala lančana ekološka katastrofa, sa nesagledivim posledicama po čitavu planetu. Trenutno se u Zalivu mogu detektovati naftne mrlje – od kojih je jedna duga 22 milje, široka 6 milja, a duboka 3.300 metara, dok druga zahvata površinu od 20 kvadratnih milja.

PRIKRIVANJE KATASTROFE
U cilju zataškavanja nezaustavljivog podzemnog vulkana nafte, veličine Mont Everesta, pokrenuta je jedna od najvećih vojnih akcija američke armije na domaćem terenu. U „sanaciju“ su uključeni stručnjaci iz petrohemijskog vojnoindustrijskog kompleksa, koji su izašli sa predlogom da se na naftne mrlje dejstvuje iz vazduha – disperzantima benzenom i corexitom – ne bi li se nafta uklonila sa površine u dublje nivoe okeana.
Ovaj masovni eksperiment in vivo izazvao je burne reakcije uznemirenog stanovništva iz Grand Isle i Port Fourchon (Luizijana), pa su umesto dnevnih preleta počeli da raspršuju hemikalije noću – tajno, iz neosvetljenih aviona, ili iz brodova. Obama je u početku negirao da se disperzant još uvek koristi, ali su istraživači na licu mesta otkrili kontejnere s natpisom Nalco Corexit. što nedvosmisleno govori o smišljenim lažima u korist naftaša iz BP-a.
U nastojanju da opravda lažne medijske izveštaje, i tvrdnje da se radi o „benignom“ akcidentu, čija je sanacija pod kontrolom, a posledice po okolinu minimale, Obamina administracija je lansirala priču o neophodnosti da se sačuva „tajna od važnosti za nacionalnu bezbednost“. Da se ne radi o „nacionalnoj bezbednosti“ već o „bezbednosti kompanija“ svedoče brojni novinari, aktivisti i volonteri na terenu, zgroženi nemarom, bestijalnošću i nedostatkom trunke zdravog razuma kod vladinih predstavnika i vlasnika BP-a.
Umesto brige o stanovništvu, koju je preuzela grupa volontera iz organizacije „Bosonogi lekari“, ogromna sredstva se troše na „uklanjanje mrlja sa mesta zločina“. Sem Corexita, u akciju je uključeno i prskanje sredstvom za „beljenje“ – u cilju promene boje preostale nafte, ne bi li se stvorio utisak da je uklonjena. Ova hemikalija je prouzrokovala dodatno trovanje i smrt mnogih živih bića, uključujući ptice gnezdarice, školjke i vegetaciju. Iako su Obalska straža, US Fish and Wildlife Commission i Department of Interior znali o čemu se radi, niko ih u tome nije sprečio.
Sem disperzanata i sredstava za „izbeljivanje“, Obamina administracija je pozdravila ideju da se u Zaliv ubace bakterije koje se hrane naftom, kako bi se još jednim eksperimentom pomerile granice mogućeg i okean pretvorio u džinovsku laboratoriju u kojoj „psihopate eksperimentišu na živim organizmima“ – nekažnjeno i uz svesrdnu podršku medija.
Novinar Vejn Medson prenosi informaciju da je 40 miliona litara disperzanata ispušteno u Zaliv, što je dovelo do otrovnih kiša i masovne pojave unutrašnjeg krvarenja. Brojni okeanolozi i toksikolozi tvrde da će ceo lanac ishrane u Zalivu i u dubini kopna biti ugrožen godinama i decenijama, što ukazuje na neophodnost preduzimanja mera za hitnu evakuaciju stanovništva.
Bela kuća je, umesto evakuacije pozdravila trijumfalni Izveštaj Karol Braun, radosnu vest objavljuje narodu, da je posle njihove akcije „ogromna količina nafte nestala“!

FAŠIZAM I MIRIS NOVCA
Događaji iz Makonda naneli su nenadoknadivu štetu životu na celoj planeti. O tome svedoči i dr Rodni Soto ukazujući na dugoročne posledice uticaja organskih isparljivih jedinjenja iz naftnih proizvoda i hemijskih disperzanata po prirodno okruženje i zdravlje ljudi, uz posebno upozorenje da simptomi koji su se pojavili odmah posle nesreće (iritacija disajnih puteva, osip, glavobolja) predstavljaju samo uvod u tragediju, koja će se manifestovati tokom godina koje dolaze. U ovom trenutku su najugroženije trudnice i nerođene bebe, zbog izuzetne osetljivosti na kancerogene supstance iz sirove nafte i njihov kapacitet za izmenu DNK. Psiholozi na terenu skreću pažnju na pojavu ozbiljnih poremećaja psihe, koji se manifestuju pojačanom anksioznošću i agresivnošću. Usled nedostatka kiseonika iz mora su počele da beže ribe, rakovi, delfini… a stanovništvo se našlo u klopci ekonomskog i zdravstvenog kolapsa.
Ugledni novinar Dar Džamil tvrdi da je na delu čist fašizam, koji se sprovodi spregom vlade i privatnog sektora. On smatra da je ova biohemijska bomba sa usporenim dejstvom opasnija i destruktivnija od nuklearne eksplozije i da je EPA saučesnik u prikrivanju zločina. Emi Gudman je tim povodom intervjuisala Hju Kaufmana, višeg političkog analitičara pri EPA, koji je od početka bio kritički nastrojen prema odluci BP da se prilikom sanacije koristi Corexit, upozoravajući na posledice po zdravlje miliona ljudi koji žive na kontaminiranom području. Kaufman smatra da bi mediji i ovom prilikom morali da odigraju ulogu koju su odigrali u aferi Votergejt, krenuvši za „mirisom novca“ ne bi li raskrinkali inspiratore i profitere u genocidnom trovanju stanovništva.
Majk Adams optužuje EPA-u za saučesništvo u čuvanju „poslovne tajne“ naftne industrije, i pretpostavljanje korporativnih interesa javnom interesu: „Oni su uz pomoć FDA, EPA, FTC i U. S. Patent and Trademark Office krili tajnu od svih nas, da bi EPA – tek posle dužeg perioda prećutkivanja – iznela u javnost listu sastojaka korišćenih za proizvodnju Corexita, potvrdivši da su ovi sastojci izuzetno toksični.“
Dok zabrinutost usled rastućeg broja obolelih raste, stanovnici priobalja se suočavaju sa novim poniženjem: Vlada je najavila da će izdvojenih 20 milijardi dolara za čišćenje Zaliva biti odbijeno od fonda za kompenzaciju žrtava – iz čega proizlazi da će narod o svom trošku čistiti životni prostor, zatrovan od strane BP-a?!.
Kaufman je s tim u vezi optužio zvaničnike BP-a da preko „Vessels of Opportunity“ programa za čišćenje zaliva, u kojem je angažovano na stotine nezaposlenih radnika, nameravaju da smanje broj zahteva za nadoknadu štete: „Vlada , EPA, NOAA i ostali samo su lutke na koncu BP-a, u funkciji zataškavanja zločina i izbegavanja plaćanja stotine biliona dolara na ime kazni za zagađivanje okeana i trovanje ljudi.“ Ovaj analitičar direktno optužuje ljude iz Obamine administracije: Mr. Geithnera i Mr. Summersa – koji su u bliskim odnosima sa Larijem Finkom, vlasnikom BlekRoka – u čijem posedu se nalazi većina BP deonica.
Kaufman upozorava na opasnost po decu koja se igraju u Zalivu i kopajući po pesku dolaze u kontakt sa morskom vodom: „Voda je toliko zatrovana da je jedan uzorak – posle stavljanja rastvarača radi identifikovanja količine nafte – naprosto eksplodirao! Najverovatnije zbog velike količine Corexita… Laži se nastavljaju, kao u slučaju Grand Zero, kad je EPA dala lažnu izjavu o ‘bezbednosti vazduha’.“

POBUNA SREDNJE KLASE
O humanitarnoj krizi u Meksičkom zalivu javno govore samo „Bosonogi lekari“, volonteri, nastojeći da animiraju svetsku javnost ne bi li se što veći broj ljudi uključio u pružanje pomoći, od države otpisanom, stanovništvu. Delia La Barre predvodi ovaj „bosonogi“ tim, opremljen jakom voljom i iskustvom stečenim posle uragana Katrin, kad su usled opstrukcije vršenih od FEMA-e tih dana morali sami da se snađu i opskrbe stanovništvo vodom i hranom, ne bi li sprečili tragediju. Delija sa žaljenjem konstatuje da se u Zalivu ponavlja matrica iz Nju Orleansa, kad su siromašni Indijanci iz Lujizijane bili prepušteni sudbini da bi preživeli samo zahvaljujući pomoći njene ekipe.
Poslednjih nedelja iz Vašingtona stižu ohrabrujuće vesti: američki narod se konačno probudio. Čini se da je samo Vlada iznenađena masovnim marševima ka Beloj kući, organizovanim u cilju sprečavanja novog sumanutog projekta kanadske naftne kompanije Keystone XL, koja namerava da – uz Obaminu saglasnost – sprovodi prljavu naftu iz kanadskih „tar sends“ do Meksičkog zaliva, radi izvoza u Evropu.
Oni to zovu „energetska sigurnost“ a radi se u stvari o „sigurnosti naftnih kompanija“ – uzvikuju protestanti, osvešćeni posle promene zakona iz 2010. kojim korporacijama dozvoljava neograničeno investiranje u izbornu trku – posle čega je svima postalo jasno ko vlada Amerikom. Iznenađujuće je što se u protest uključila i srednja klasa, nenaviknuta da bude hapšena, ali se ipak izložila tom riziku participirajući u „najrasprostranjenijoj političkoj akciji u istoriji SAD“.
Intelektualni guru pokreta otpora – Derik Dženson pokušao je da odgovori na pitanje: zbog čega se to ranije nije desilo.
„Jedan od razloga je što njihova egzistencija zavisi od tog sistema, koji nas eksploatiše i ubija, i koji nas je do te mere učinio zavisnim da ne možemo da zamislimo život van njega, niti da takav život realizujemo… Tu je i strah da bismo nešto mogli da izgubimo, a to su naši automobili, frižideri, mobilni… oni su simbol napretka ali i uzročnici smrti planete.“

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

AUDIO SNIMAK ŠOKIRAO AMERE: DŽEKI MRZELA FRANCUZE

(5) Send to friend Print Sreda, 14. Septembar, 2011.| Autor: Novinske agencije

VAŠINGTON - Džeki Kenedi Onazis nije volela generala De Gola, a ni Francuze. Za prvu damu Amerike francuski general je bio zao, a svi Francuzi su sebični, izjavila je u osmosatnom razgovoru sa istoričarem Bele kuće Arturom Šlezingerom 1964, koji je objavljen posle Ej-Bi-Siju

"De Gol je bio moj junak kada sam se udala za Džeka, ali je ispao tako zao kada smo bili u poseti Francuskoj.

Džeki, koja je vrlo dobro govorila francuski, budući da je na Sorboni, nije bila ništa nežnija ni prema Francuzima.

"Mrzim Francuze. Oni su vrlo priprosti i misle samo na sebe", izjavila je Džeki.
Karolina Kenedi, kćerka bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija, kaže da su njene kćerke bile "zgrožene" staromodnim stavovima o ulozi žena u društvo koje njihova baka, Žaklina Kenedi Onazis, iznosi u snimljenim intervjuima čiji je sadržaj nedavno obelodanjen.

U intervjuu je Džeki Kenedi opisala je svoj brak kao "užasno viktorijanski ili azijski odnos" i navodi da je sve svoje stavove preuzela od supruga Džona Kenedija.

Gostujući u emisiji "Good Morning America" televizijske mreže ABC, Karolina, ćerka bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija, izjavila da su njene dve kćerke sa "apsolutnim zgražavanjem" slušale delove snimljenih traka.

"Da li to ona ozbiljno misli?", pitale su je ćerke.

Karolina, međutim, ističe da su ti snimci samo "delić slike sveta koji jedva da i prepoznajemo".

Vesti: intervju, Džeki Kenedi Onazis

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Bez Kine, SAD bi odavno bankrotirale. Sada Kinezi hoće da počnu i sa otkupom evropskih dugova. Italija je već pozvala Peking u pomoć. Nemački mediji upozoravaju na moguće posledice…

Nordvest cajtung (Oldenburg) piše o mogućnosti da Kina pruži finansijsku pomoć Italiji i drugim ugroženim zemljama: „Zapadne zemlje moraju dobro da razmisle u kojoj meri će se upustiti u tu trgovinu. Od ljudskih prava preko klimatske politike pa sve do geopolitičkih ciljeva Kine, ima dovoljno tema koje upućuju na uzdržan stav prema kineskoj političkoj liniji. Istovremeno, Zapad ne može ni da zaustavi ni da ignoriše veliko carstvo koje se polako uzdiže ka svetskoj sili. Evropa mora da se suoči sa izazovom. Tu ne pomaže panika zbog 'žute opasnosti'. Evropa mora da istupa ekonomski snažno i politički složno - jer samo tako može da pregovara sa jakih pozicija. Taj cilj bi trebalo da zbliži evropske zemlje u vremenu dužničke krize.“

Kinom se bavi i diseldorfski dnevnik Rajn-nekar cajtung: „Bez Kine, SAD bi odavno bankrotirale. Sada Kinezi hoće da počnu i sa otkupom evropskih dugova. Italija je već pozvala Peking u pomoć. Ponuda kineskog premijera nije samo plod želje da se pomogne, već se iza nje kriju politički i ekonomski interesi - kao i naraslo samopouzdanje. Kina želi da bude priznata kao tržišna privreda, što bi olakšalo trgovinu. Ali, zemlja sa najvećim izvozom želi pre svega da očuva tržište za plasman svojih proizvoda. Veliki deo robe proizvedene u Kini ide u Evropu i SAD. Zbog toga je u interesu Kine da tamo vladaju stabilni odnosi. Recesija u Evropi i SAD imala bi dramatične posledice po zaposlenost u Kini.“

Dnevnik Ostze cajtung (Rostok) smatra da nema razloga za bojazan zbog angažovanja Kine u Evropi: „Dolar je slab, Peking baca sidra po Evropi. U prezaduženim državama poput Grčke, Portugalije, Mađarske ili Italije, Kinezi su dobrodošli kao spasioci u krizi. Na to se neki političari još mršte. Na primer, komesar Evropske unije Ginter Etinger smatra da "mi Evropljani prodajemo svoju dušu." Ali, 'žuto iskušenje' je jednostavno preveliko. [...] Kinezi investiraju u konkretne vrednosti, u Nemačkoj su kupili proizvođača računara Medion, u Engleskoj Rovera, u Švedskoj Volvo, u Grčkoj pirejsku luku, na Islandu pola jednog koncerna za preradu ribe. U Rumuniji grade nuklearnu elektranu, u Srbiji termoelektranu, u Poljskoj - autoput. Kinezi su odavno tu - Evropa ne treba da ih se plaši.“

Odlaganje bankrota zbog nedostatka plana

Rajniše post iz Diseldorfa poručuje da Evropa mora pomoći Grčkoj: „Sve je manje vremena za spasavanje Grčke. Finansijska tržišta ne veruju da program štednje, koliko god bio hrabar i rigorozan, može da sačuva zemlju pred bankrotom. Dugovi i kamate su previsoki, privredni učinak premali. Grčka, i pored dobre volje, verovatno neće biti u stanju da ispuni uslove koje su postavili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Zvuči surovo, ali ta zemlja neće moći da izbegne kontrolisani bankrot. To znaju i francuski predsednik i nemačka kancelarka. Oni odlažu taj bankrot pre svega zato što još nemaju pravo rešenje za tu situaciju...“

Majn-post (Vircburg) piše: „Kada je 15. septembra 2008. bankrotirala banka Leman braders, nije samo par hiljada bankara izgubilo svoj posao. Svet je, sedam godina posle terorističkih napada od 11. septembra 2001, doživeo još jedan preokret. Otada važi: pre 11. septembra i posle 11. septembra, pre Lemana i posle Lemana. I sada? Hoće li početi da se govori: pre Grčke i posle Grčke? Napori da se reši dužnička kriza - ne samo Grčka - širom sveta ovih dana poprimaju bizarne razmere.“

Pripremio: Saša Bojić

milan · Upisano: 20 Apr 2012 17:02 Naslov komentara: jos malo "oko" kine

Пре америчког искрцавања 6. септембра 1945. у Сеулу скупштина јужне провинције као и скупштина северне провинција врше избор Ким Ил Сунга за председника и проглашавају Републику Кореју, али Американци не признају ту скупштину. Поред осталог Американци не прихватају ни уједињење, па преговори пропадају.

Под америчким патронатом 15. августа 1948. на југу прокламована Република Кореја, а Ји Сунг-ман је пложио заклетву као први председник Јужне Кореје. Сходно томе Северна Провинцијална Влада мења име и 9. септембра 1948. проглашава Демократску Народну Републику Кореју са Ким Ил Сунгом на челу као премијером.

milan · Upisano: 20 Apr 2012 18:42 Naslov komentara: .

http://ivinsvet.wordpress.com/2012/03/22/%D1%80%D0%B2-%D0%B8-%D0%BF%D0%B2%D0%BE-vs-nato/

milan · Upisano: 21 Apr 2012 10:27 Naslov komentara: jos po nesto...

Svoj radni vek aerodrom Željava kod Bihaća, najviše najčuvanija vojna tajna bivše SFRJ je završio 16 maja 1992. godine. Bila je subota, tačno u 5 časova i 30 minuta odjeknula prva eksplozija.
Pet minuta pre šest časova začula se serija eksplozija na pistama i svih pet pista je prekrio gust dim. Trinaest minuta pre 8 časova i Bihać se zatresao od snažne eksplozije, planina je gorela, a plamen je dosezao samo nebo. Plamen i eksplozije su uništile jedan od najvećih i najutvrđenijih aerodroma u Evropi.
Aerodrom je uništen sa blizu 60 tona najmoćnijeg eksploziva.
Željava danas izgleda sablasno, oko samog kompleksa ima još uvek zaostalih mina, pa se ne preporučuje obilazak objekta bez posebne pratnje. Uz to, na hrvatskoj strani, ukoliko tamo dođete, čeka vas mnogo neprijatnosti i privođenje u policijsku stanicu u Korenici.
Hrvatska i Bosna su u više navrata pokušavale da se dogovore oko obnove ovog kompleksa, a u jednom trenutku Željava je ponuđena i na prodaju strancima.
Čini se, kažu stručnjaci, da su tuneli Željave ovako kako danas izgledaju pogodni za gajenje pečuraka.

* * * * * * * * * *
Nekadašnja, Titova SFRJ, bila je vojna sila.
Činjenice govore!
Iz ugla dobrog poznavaoca te vojne sile, reč je o vojsci koja se, ipak, nikad i nigde nije iskazala - kao takva.
Stvarna moć Titove vojne sile ostaće, dakle, zauvek velika tajna, bliže rečeno - mrtvo slovo na papiru.
Bez obzira na to što danas Josipa Broza više nema, ostalo je mnogo toga što podseća na njega i njegov, kako su, tada, mnogi govorili, genijalni um.
Naravno, teško je pobrojati sve izgrađeno u okviru sistema odbrane bivše SFRJ, ali ako se pogleda samo deo tih odbrambenih mehanizama, onda će biti jasno da je sistem odbrane bivše SFRJ bio brižno planiran i građen.
Mnogi vojni objekti Titove Jugoslavije su i danas velika tajna, posebno kad je reč o podzemnim objektima.
Takvih, podzemnih gradova u bivšoj SFRJ bilo je oko 40, u njih je Jugoslavija uložila 90 milijardi dolara.
Takozvani podzemni gradovi Titove Jugoslavije građeni su širom bivše SFRJ, ali su ti objekti i dan-danas obavijeni velom tajne. U Hrvatskoj je izgrađeno pet, u Sloveniji tri, u Srbiji sedam, u Crnoj Gori tri u Makedoniji dva.
Reč je o podzemnim skloništima i centrima veze iz kojih bi se, da je SFRJ ratovala, komandovalo odbranom. Reč je o objektima od više hiljada kvadrata, u kojima se moglo smestiti više hiljada ljudi, i zato su komandna mesta JNA i nazvana „gradovima“.
Najpoznatiji „podzemni gradovi“ Titove Jugoslavije izgrađeni su u centralnoj republici bivše SFRJ, u BiH. Verovatno da sva podzemna skloništa vojske SFRJ još uvek nisu otkrivena javnosti, a za ona koja jesu, i koja su su obišli strani i domaći vojni stručnjaci rečeno je da su genijalna.
„To je nepojmljivo, tako nešto ne postoji nigde, to je fantastični vojni podzemni svet opremljen za duži boravak nakon atomskog udara“, izjavio je nemački pukovnik, član komande EUFOR-a, evropskih vojnih snaga u BiH nakon detaljne inspekcije Titovog podzemnog skloništa u Han Pijesku - komandnom skloništu združenih snaga JNA.
Teško da će se u svetu naći zemlja sa 22 miliona stanovnika koliko je u Titovo vreme brojala SFRJ, koja je više izdvajala za potrebe vojske od tadašnje Jugoslavije. Treba napomenuti da je Tito podjednako planirao odbranu SFRJ i od NATO-a i od Varšavskog ugovora.
Jednostavno nije verovao nikome.
Ono što je sigurno, vojska Titove Jugoslavije je bila velika vojna tajna, ali ipak, čini se, u toj hijerahiji vojnih tajni, najveća je bila i ostala podzemni aerodrom Željava kod Bihaća, pod konspirativnim imenom „Objekat 505“ ili objekat KLEK.
Samo je u ovaj kompleks podzemne vazdušne luke Željava, na granici BiH i Hrvatske, uloženo 8,5 milijardi dolara, a s obzirom na to da je aerodrom zbog nedostatka sredstava građen dugo pretpostavlja se da je cena izgradnje bila i veća od 8,5 milijardi dolara. Neki stručnjaci su izračunali da bi sredstvima koja su izdvojena za aerodrom Željava mogla da se izgradi supermoderna autostrada sa četiri trake od Triglava do đevđelije.
Nedavno je jedan bivši političar izjavio da je bivša Jugoslavija bez tolikog odvajanja za vojne potrebe mogla još 70-ih godina imati standard tadašnje Austrije.
Nedavno je ovaj vojni aerodrom bio predmet tvrdnji da je na njemu Tito razvijao svemirski program.
Slovenački dokumentarni film „Hjuston, imamo problem“ („Houston, we have a problem“) autora Boštjana i Žige Virca otkriva da je nekadašnja SFRJ na Željavi u tajnosti razvijala svemirski program koji je kasnije prodala SAD, za 2,5 milijardi dolara, koje su zahvaljujući tome uspele da pošalju čoveka na Mesec.
Ova tvrdnja Slovenaca dovoljno govori o kavom je vojnom objektu reč. Premda je tokom rata u BiH ovaj nesvakidašnji aerodrom miniran i teško oštećen, još uvek ispod i iznad površine zemlje postoje nedirnuti ostaci koji nedvosmisleno ukazuju da je aerodrom Željava bio svetsko vojno čudo izgrađeno za potrebe odbrane SFRJ.
Poput Slovenaca koji govore o svemirskom programu koji je navodno razvijan na ovom aerodromu, mnogo je onih koji o ovom aerodromu i dan-danas pričaju bajke. Ono što je sigurno mit o moći vojske SFRJ će se još dugo prepričavati, aerodrom Željava je očigledno na samom vrhu ove mitomanije.
Nakon svega što se dogodilo na prostoru bivše SFRJ, danas se u centrima moći zapadnih zemalja i SAD može čuti da je rat u BiH izazvan isključivo sa namerom da se otkriju i po mogućnosti zauzmu, a ako se ne osvoje onda unište sva Titova podzemna vojna postrojenja, koja su oduvek bila velika i dobro čuvana tajna, posebno podzemni aerodrom Željava kod Bihaća, najveći aerodrom takve vrste u Evropi. JNA je znala za namere onih koji su izazvali i započeli rat na prostoru bivše SFRJ, onog trenutka kad je započeo rat u BiH JNA je donela odluku, s obzirom na stanje u okruženju, to jest da besni rat u Hrvatskoj, da se Željava napusti i uništi kako ne bi pala u ruke NATO-u?!.
Znali su u JNA da će se uništenjem ovog vojnog aerodroma otvoriti prostor za napad NATO avijacije na Srbe u BiH, a kasnije i na Srbiju, ali drugog izbora nije bilo.
Ali, sve dok je ovaj aerodrom imao operativnu moć, NATO avijacija je bila prizemljena.
Treba reći da je ovaj aerodrom bio najčuvanija vojna tajna bivše SFRJ od početka njegove izgradnje pa sve do njegovog rušenja. I NATO i planeri Varšavskog ugovora su godinama pokušavali da dođu do podataka o njegovoj konfiguraciji.
Odluku da se ovaj aerodrom izgradi vojni vrh SFRJ na čelu sa vrhovnim vojnim komandantom Josipom Brozom Titom je doneo nakon što je italijansko vazduhoplovstvo predalo vojnu bazu Aviano na korištenje NATO-u 1954. godine! Vojno-politički vrh SFRJ je tad doneo odluku o izgradnji vojnog aerodroma Željava koji će biti geo-strateški smešten tako da u svakom trenutku može da se sa njega dejstvuje prema Italiji, odnosno prema NATO-u.
Izgradnja je počela 1956. godine i nakon 12 godina izgradnje počeo je da radi 1968. godine zbog čehoslovačke krize, to jest napada SSSR na Čehoslovačku.
Ideju o izgradnji podzemnog aerodroma vojni vrh je našao u Švedskoj, konkretno na vojnom aerodromu švedske armije kod Geteborga, reč je o više puta manjem objektu nego što je Željava. Aerodrom Željava je lociran u podnožju planine Plješevica, na zaravni Željava (po kojemu je aerodrom i dobio ime) te zaravnima Debeli Lug i Baljevačko polje. Vojno politički vrh SFRJ je u tajnosti i više meseci brižno i strpljivo birao lokaciju za izgradnju ovog aerodroma. Izbor da se aerodrom gradi podno Plješevice je pao zato što su stručnjaci rekli da se ovaj plato kod sela Željave nalazi u radarskoj senci, pa radari s druge strane Jadranskog mora ne mogu videti kada avioni uzleću ne mogu odmah ni pratiti.
S druge strane, radarski položaj Željave, Gola Plješivica je smještena na samom vrhu planine sa koje se mogao nadzirati gotovo sav vazdušni prostor od Trsta preko Rima do Barija na zapad, celu Jugoslaviju i deo Mađarske sve do Budimpešte.
Unutar aerodromskog prostora bio je smešten obaveštajni centar.
Stariji građani SFRJ se verovatno sećaju čuvenog filma koji je snimila JNA o uvozu oružja iz Mađarske za potrebe Hrvatske. Iz obaveštajnog centra na Željavi je sniman ulaz oružja iz Mađarske u Hrvatsku i razgovor Boljkovca i Špegelja.
Aerodrom Željava je, dakle, imao ulogu da brani zapadne vazdušne i kopnene granice Jugoslavije od prodora neprijatelja. Aerodrom je bio izgrađen tako da je tehnika i ljudstvo unutar objekta bilo maksimalno zaštićeno od nuklearnog udara.
Dakle, cela infrastruktura aerodroma je bila ugrađena u planinu Plješevicu, osim poletno-sletnih staza, koje su bile van.
Da li igrom slučaja ili je u pitanju namera, aerodrom Željava je koncipiran tako da se danas nakon raspada SFRJ deo aerodroma nalazi u BiH, a deo u Hrvatskoj. I danas ovaj objekat JNA posećuju mnogi vojni stručnjaci sa zapada i SAD koji izražavaju čuđenje i nevericu da je takav objekat uopšte postojao.
Od početka izgradnje aerodroma pa sve do njegovog rušenja područje aerodroma i bliže okoline su bili pod stalnom mrtvom stražom.
Pucano je bez upozorenja na većem delu Plješevice gdje je bio smešten aerodrom.
Ukupna dužina podzemnih hodnika (galerija i pomoćnih prostorija) iznosila je 3500 metara.
Kompletan objekat je imao 4 ulazno-izlazna tunela, koji su međusobno povezani hodnicima, od kojih su se 3 koristila za izlaz aviona.
Svaki od tih tunela hermetički su zatvarala masivna vrata od čelika i betona. Vrata su bila debljine 1, visine 21 i širine 9m, težine 100 tona i bila su pokretna. Svaki tunel je bio povezan sa 2 poletno-sletne i 3 poletne piste. Objekat je u celini bio zaštićen od svih prizemnih nuklearnih eksplozija jačine 20kT. Zato je ispred ulaza u svaki od 4 tunela napravljena pretkomora tzv.“blenda“ odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa plafona raspoređeni na svakih desetak metara, radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vrata od čelika i betona ne bi trpela udar veći od tri atmosfere.
Razmak između tunela je projektovan tako da je sprečeno istovremeno uništenje dva tunela, čemu doprinosi i konfiguracija Plješevice.
Prostorije u unutrašnjosti objekta su povezane sa 56 teških pancirnih vrata.
Tri glavne podzemne galerije za smeštaj 120 borbenih aviona su međusobno povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za pregled i servis dva aviona i dodatnom galerijom sa strane. Visina hodnika je 8-10 m, a širina 20 m.
Avioni su se unutar objekta razmeštali elektroakumulatorskim tegljačima, a izvan objekta, do i od poletno-sletnih staza i od njih, kretali su se na vlastiti pogon.
Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakač za punjenje aviona mlaznim gorivom. Svaka od 3 pojačane stacionirane eskadrile imala je poseban pripremni prostor. Unutra se nalazio i veliki restoran koji je mogao odjednom da primi 1000 ljudi.
Bilo je predviđeno namensko korištenje objekta sa potpunom autonomijom do 30 dana: električna, vodovodna i kanalizaciona mreža; dve rezervne dizel-električne centrale (1000 kVA i 625 kVA); skladišta ubojnih sredstava i rezervnih delova; skladište dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13 klima-komora sa specijalno zaštićenim ventilacijskim izlazima (koji ujedno služe kao rezervni izlazi na površinu zemlje), a postojali su i izlazi za neprečišćeni vazduh; stanica za dopunjavanje avionskih i zemaljskih akumulatora; operativni, prislušni i centar veze; padobranska sekcija; skladište visinske opreme; stanica za ispitivanje raketa; kotlarnica; kuhinjsko-prehrambeni blok; -ambulanta; spavaonice...
Objekt je snabdevan mlaznim gorivom podzemnim cevovodom iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća. Sam cevovod bio je dug preko 20 km.
Spoljni magacin borbenih sredstava bio je udaljen oko 5km u selu Vedro Polje. Za skladištenje mlaznog goriva unutar objekta je primenjen tzv. „aqua-sistem“ gde u 5 cilindričnih čeličnih rezervoara, svaki kapaciteta po 100 tona, mlazno gorivo stoji na „vodenom jastuku“ što je od posebnog značaja za sigurnost podzemnog objekta od mogućeg požara i eksplozije.
U okruženju samog aerodroma bilo je mnogo drugih pratećih objekata koje je izgradila JNA: Kasarna, stražare, kućice za pse, radarski položaj jedinice VOJIN (vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje). Abdića Brdo, vojno skladište kerozina „Pokoj“ - povezano podzemnim cevovodom koji vodi do aerodroma. Vojno skladište i kasarna borbenog materijala „Grabež“ - u ratu 1992-1995 položaj VRS. vojno skladište „Vedro polje“ u ratu, položaji jedinica HVO. Pozadinska baza i skladište „Račić“, radarski položaj „Gola Plješevica“.
Očigledno da je ovaj aerodrom ličio više na svemirsku stanicu nego na zemaljski aerodrom. Za oficire i pilote Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva bila je stvar prestiža da rade na ovom aerodromu.
Van četiri tunela na platou ispred planine Plješivica nalazilo se pet aerodromskih pista, od kojih su dve bile poletno-sletne, sa dimenzijama za sletanje i najvećih transportnih aviona. Tu su se nalazile i tri stajanke za avione na otvorenom gde je danonoćno spreman dežurni par aviona čija je svrha bila presretanje neprijateljskih letelica u vazdušnom prostoru SFRJ.
Na Željavi je bio stacioniran Lovački 117. avijacijski puk koji je imao 2 eskadrile aviona presretača MIG 21, a delovala je i 352. izviđačka eskadrila koja je elektronski izviđala po Italiji, Albaniji, Austriji i Mađarskoj. Često je preletano i preko državne granice mada nije bilo potrebno pošto su avioni bili opremljeni opremom za koso izviđanje i snimanje ukoso za oko 200 km. U poslednjim danima funkcionisanja, na Željavi su bile stacionirane dve lovačke (124,125) i jedna izviđačka eskadrila (352) koja je u svom sastavu imala i 8 aviona tipa „jastreb“.
Na Željavi je bilo instalirano 7 radara koji su koštali svaki po 12 miliona dolara, a sistem za navođenje je koštao 50 miliona dolara koji je ujedno bio i najskuplji sistem u JNA.
Unutar objekta se nalazio i savremeni centar veze sa komandnim mestom vazduhoplovnog korpusa. Na ovom operatorskom centru su se objedinjavali svi podaci o stanju u vazdušnom prostoru SFR Jugoslavije, što je bilo omogućeno mrežom radara koji su bili postavljeni na Plješevici, u Zadru, na Kozari, Biokovu, u Puli, zatim na Vrhnici, u Sisku, Bjelovaru itd.
Na samom vrhu planine Plješevica - Crni vrh, na nadmorskoj visini od 1648 metara se nalazio radarski položaj Plješevica (RP Plješevica), centar veze. Ovde je bio instaliran britanski osmatrački radar „Markoni“ S-600 koji je sa dometom od 600km nadgledao vazdušni prostor većeg dela Italije, Austrije i Mađarske, a tu je bio i radar za merenje visine S-613.
Aerodrom Željava je imao i svoj pomoćni aerodrom, na teritoriji Hrvatske, kod mesta Udbina. Planina Plješevica je prirodna granica BiH sa Hrvatskom, a Udbina je paralelno sa druge strane planinine u odnosu na Željavu.
Na početku rata u BiH, aerodrom je još uvek bio pod kontrolom JNA.
Manji broj aviona sa Željave je prebačen na teritoriju pod kontrolom bosanskih i hrvatskih Srba, a veći deo u Srbiju i Crnu Goru. Deo „Migova“ sa Željave je završio u Hrvatskoj jer su piloti hrvatske nacionalnosti jednostavno pri letačkim dežurstvima odleteli sa Željave za Zagreb.
Navigacijski uređaji su sa drugom tehnikom demontirani-odneti ili uništeni.
Aerodrom Željava danas je predmet graničnog spora između Hrvatske i BiH.
Treba naglasiti da su većinu stručnjaka i pilota na Željavi činili: Slovenci, Hrvati i Bošnjaci, a da je Srba na Željavi bilo malo. U trenutku kad je doneta odluka da se Željava napusti, JNA je bila primorana da dovodi penzionisane pilote kako bi se svi avioni evakuisali.

milan · Upisano: 12 Mar 2013 11:49 Naslov komentara: Zeljava...?

Utroba , aerodroma Bihac, u periodu 1 avgust 1993 do 1 novembar 1993, imala sadrzaj od 3 borbena aviona MIG 31, crne boje, vojnicku kantinu "kao na americkim filmovima", ukljucujuci i rusku posadu..vojnike. Paljene su gume, i blef eksplozije, i prave eksplozije nekih drugih namera..avionoma, nisu potrebne spoljne piste za izletanje, dovoljne su im unutrasnje..dalje se nisam interesovao, u pitanju su ruski radari spona Bihac-Ural- i negde kod Egipta...snimali su svi letovi malte ne planete...itd,,,,itd

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Француски усељеници основали су тајну организацију ОАС, која је вршила многе терористичке нападе на Алжирце, који су на терор одговарали противтерором. 17. септембра 1961. ФНЛ је организовала протест у Паризу, на којем је учествовало 30.000 Алжираца. Полиција у Паризу је спречила протест, тако што је пуцала у масу. Тог дана убијено је око 200 Алжираца, чија су тела бацана у Сену[тражи се извор од 08. 2011.], а 14.000 било је ухапшено и допремљено на спортске стадионе.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli