milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
 Upisano: 20 Sep 2013 08:03 Naslov komentara: "Drugovi" Comski i Staljin.."antijenki stav&q |
 |
|
Ali, strani autor Amerikanac kaze.“.Borba se nastavlja !“
..............................................................................................................................................
Bitka za slobodu nikada nije zavsrena. Ljudima u zemljama nerazvijenog sveta je potrebno nase iskreno razumevanje i, josvise, nasa pomoc. Mi im mozemo spasiti zivote izazivanjem unutrasnjeg razdora SAD. Da li ce oni uspeti da se odupru nasilju koje im namecemo u mnogome zavisi od toga sta se ovde desava.
Hrabrost koju pokazuju je zaista zadivljujuca.Licno sam imao cast-a to i jeste cast-da neposredno vidim mali deo te hrabrosti, u Jugoistocnoj Aziji,Srednjoj Americi i na okupiranoj Zapadnoj Obali.To je vrlo potresno i nadahnjujuce iskustvo i uvek me podseti na Rusoove reci prezira o Evropljanima koji su se odrekli slobode i pravde zbog spokoja i mira. „koji im pruzaju njihovi okovi“. On dalje kaze: „Kad vidim gomile nagih divljaka kako preziru evropsku pohlepu i trpe glad,mac,vatru i smrt samo da bi odbranili svoju nezavisnost, osecam da robovima i ne prilici da razmisljaju o slobodi“.
Ljudi koji misle da su te reci mrtvo slovo na papiru znaju malo o ovom svetu.I to je samo deo zadatka koji nam predstoji.SAD sve vise poprimaju odlike zemlje nerazvijenog sveta.Sistemi nezakonite vlasti se nalaze u svim delovima drustvenog,politickog,ekonomskog i kulturnog zivota. Po prvi put u ljudskoj istoriji, mi se suocavamo i sa problemom zastite covekove okoline, neophodne za dostojanstven opstanak ljudske vrste.
…………………………………………………………………………………………………
Ali, jedan drugi strani „autor“ Gruzin..“omrazeni Komunista“., je „isto to samo malo drukcije primetio pre 80 pa i vise godina“..“ i kako se to danas kaze „odradio svoj posao“.
…………………………………………………………………………………………………
Mehanizam masovnih represija? Ne dolazi u obzir.
Nekakav kult ličnosti? Hm… Smešno.
Možda bi trebalo likvidirati mehanizam surove odgovornosti elite za rezultate njenog rada? Nažalost, bespredmetno.
Da aktuelizujemo neke „časove istorije“? One iste repesije, pažljiv odnos prema ljudskim resursima, da znači ne ponavljamo „ljudi, budite oprezni“… I sve to je priča u prazno. Niko ne pokušava sada sa jedne strane da obnovi mehanizam masovnih ne adresiranih represija, a sa druge strane niko ne može da pokuša da iskoristi stanovništvo kao potrošni materijal i time „zauzda“ istoriju. Ta pitanja su prošlost. To je pitanje istorije o veličanstvenosti, tragediji, konkretnim uslovima i okolnostima u konkretnom vremenu. Međutim, ne radi se ni o tome.
Radi se, u suštini, isključivo o istorijskom pamćenju, tj. o likovima. Potrebno je demontirati, izbaciti iz društvene svesti lik Staljina. Sam po sebi, čini mi se, krajnje čudan zadatak. Da, lik i heroja. Mongoli su obožavali Džingis Kana, Uzbekistanci Temerlana, Francuzi Napoleona… To su nacionalni heroji, nacionalni simboli.
Međutim, ipak postoji najvažniji momenat koji čini destaljinizaciju nasušnom neophodnošću za značajni deo ruske elite, one iste postnomenklature koja je produkt realne, već izvršene destaljinizacije.
Iza Staljina, iza lika Staljina, iza istorijskog pamćenja koje se naziva rečju „Staljin“, postoji nešto što ne možete naći kod sadašnjih elita. To je pobeda. Smisao destaljinizacije je izbrisati pobedu iz svesti. Ne samo pobedu kao činjenicu u velikom otadžbinskom ratu, već pobedu u najširem smislu reči – pobedu kao zadatak.
Staljin je za razliku od mnogih državnika različitih epoha dobro shvatao glavni zadatak koji država ima: zadatak da pobedi. Fenomen pobede, izvojevan od strane Staljina, nije vezan za lik vojnog vođe koji je nominalno ili čak realno bio na čelu armije i naroda u uslovima najstrašnijeg rata. To je fenomen politike koja je u potpunosti od početka do kraja obavijena pobedom. Da nije izvršena ta ogromna mobilizacija koja je prethodila ratu, ni o kakvoj pobedi, ni o kakvom ratu ne bi bilo govora. „Mi smo zaostali u odnosu na napredne zemlje od 50 do 100 godina. Mi moramo da pređemo to rastojanje za deset godina. Ili ćemo to učiniti, ili će nas rastrgnuti“, ovo je najpoznatiji Staljinov govor iz 1931. godine u kojem je precizno odredio zadatke i izazove.
Tako da je glavni objekat destaljinizacije u principu sama ideja pobede. Vitalij Tretjakov koji je istupio sa idejom devlasovizacije, apsolutno je tačno primetio da je destaljinizacija borba sa Staljinom sa pozicija Vlasova. Uzgred, potpuno logičan stav za vlasovca. To su gubitnici. Gubitnici moraju da izbrišu iz nacionalnog koda, iz svesti, ono čime država treba da se bavi i zašto uopšte postoji – tu tvrdoglavu i neprijatnu stvar. Pobedu. Ako ne ukloniš Staljina ništa nisi uradio.
Inače, njih će rastrgnuti. |
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
