|
Klub SFRJ Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
Autor |
Poruka |
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 12 Aug 2012 13:34 Naslov komentara: Bilo je i lepsih stvari, samo ih treba obelodaniti.. |
|
|
Рани живот
Са шеснаест година одлучује да крене пешке из Крагујевца на пут "како би народ чуо његову музику". Са собом носи само гитару. Пут га одводи у Босну, где пише севдалинке: „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Из Босне се једна песма чује“, „Босанске ме пјесме занијеше“, „Прођох Босном кроз градове“... које су одавна постале трајна музичка баштина.
После Босне, пут га води у Далмацију, где, инспирисан морем и бродовима, пише песме у духу далматиских народних песама: "О, липа ти незнанко", "О, бродићу бели", "Маре, Маре, срићо моја" (Кад си била мала Маре).
По повратку у Србију, ствара низ песама које су временом добиле статус изворних: "Стани, стани, Ибар водо", "Обраше се виногради доле крај Тополе", "Лепе ли су нано Гружанке девојке", "На Морави воденица стара", "Јесен прође, ја се не ожених", "Ајд' д' идемо Радо", "Сиромах сам, друже", "Хармонико моја", "Јутрос ми је ружа процветала" и многе друге.
Други светски рат
У Крагујевцу га затиче Други светски рат. Изведен је на стрељање у Шумарицама, међутим, један од Немаца га препознаје као композитора и он бива депортован у немачки град Дормаген. У Дормагену као ратни заробљеник проводи четири године. После завршетка рата, Недовић се враћа у родни град, и сазнаје да је велики број његових текстова уништен.
После рата
Ипак, наставља да компонује и пише песме. Са пријатељима оснива прво Удружење композитора и писаца песама са народним мотивима, а 1950. године оболева на плућима. Пише тужну песму "Плућа су ми болна", која је забрањена за јавно извођење због великог броја самоубистава. Умире 16 година касније од инфаркта. Иза себе оставља двоје деце, сина Александра и ћерку Раду.
Значај
Посебан печат који ће оставити у историји музике, огледаће се и у великој заоставштини од преко четири стотине песама, без којих данас не прође ниједна светковина у Србији, које се свакодневно могу чути на Баш Чаршији, као и у далматинском приморју.
Логично је да се постави питање како је и зашто име великог песника прекривено велом заборава?! Одговор, пре свега, задире у национално равнодушје којем су Срби према сопственој историји као народ склони.
Са друге стране, добри познаваоци српске музичке историје склони су уверењу да је Драгиша Недовић, као самоук музичар, био жигосан „као машински радник“, што је посебно рабљено у време соцреализма. А тај машински радник је спевао бесмртну песму „У лијепом стару граду Вишеграду“ које се, као то рече један Недовићев пријатељ, „не би постидео ни сам Алекса Шантић“.
Ова песма, која за већину људи и данас слови као изворна, написана је 1936. године и заштићена под именом „Јутрос рано слушам“ (У лијепом стару граду Вишеграду). По први пут је отпевао Химзо Половина средином педесетих година. Али више од 60. година ова песма певана је оскрнављена, јер је из ње избачена строфа у којој се говори о његовом повратку у Србију:[1]
Устај, испрати ме, морам да путујем/ у Србију идем, своме родном граду/ за тобом ћу Кико, вечно да тугујем/ зашто сам те саму оставио младу/.
У Врњачкој Бањи се сваке године, почев од 2006, одржава фестивал народне музике назван по Драгиши Недовићу. |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 15 Mar 2013 15:33 Naslov komentara: alikvotni deo "svesti klero nacista" kapitalista |
|
|
kako, odmeriti stetu i dodeliti „alikvotni deo“…?
………………………………………………………………
U „zdruzenom zlocinackom poduhvatu, cetnika ustasa i balija“..zaklano je bratstvo i jedinstvo, kao civilizacijski gest i poruka,kako bi se obezbedila, pljacka od drugih kao „prvobitna akomulacija kapitala, i eksploatacija..“nize rase“..i klase.. , kod njih “ je strah od istine i moguih sankcionisanja..naravno, kod kuce a ne u „Haskoj bezbednoj izolaciji“. |
|
Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek Patriota
Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471
|
Upisano: 17 Mar 2013 12:31 Naslov komentara: Ne može se sreća jednih graditi na nesreći drugih(Tito) |
|
|
_________________ KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!" |
|
Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu Ne možete prepraviti vlastite poruke Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu Ne možete glasati u anketama foruma
|
|