Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Upisano: 18 Oct 2010 09:49 Naslov komentara: hm, hmm maline..hm, hmm

Srbija koristi 15 odsto potencijala Sporazuma sa Rusijom
Objavljeno u kategoriji:- TRGOVINA dana 09.12.2009

beograd2BEOGRAD, Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević ocenio je da Srbija koristi manje od 15 odsto potencijala Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

“Bez ikakvih posebnih naprezanja Srbija može godišnje da ostvari bar dvije milijarde dolara izvoza koristeći te pogodnosti”, rekao je na otvaranju dvodnevnog zasjedanja Zajedničke ekspertske radne grupe za ekonomsko-trgovinsku saradnju između Vlade Srbije i Vlade Moskve.

Prema njegovim riječima, Srbija “nije napravila ni dovoljno dobro predstavljanje tog Sporazuma investitorima iz Evrope koji bi proizvodnjom u Srbiji značajnije mogli da iskoriste te benefite”.

Govoreći o saradnji Srbije sa Moskvom, Milosavljević je naveo da je obim ukupne razmjene prošle godine dostigao oko 800 miliona dolara, sa deficitom na strani Srbije koja je iz glavnog grada Rusije uvezla proizvode u vrijednosti od oko 500 miliona dolara.

Ocijenio je da su potencijali sa obje strane nedovoljno iskorišćeni i istakao je da je Moskva jedno od najkonkurentnijih tržišta na svijetu, navodeći da “Srbija ima dobru političku potporu” da ugovori nove poslove sa ruskom prestonicom.

Milosavljević je precizirao da postoji raspoloženje funkcionera Moskve da za potrebe njihovih javnih institucija kupuju hranu u Srbiji.

Prema njegovim riječima, poljoprivreda i prehrambena industrija su i dalje najveći potencijal za povećanje srpskog izvoza u Moskvu, što je moguće samo dodatnim proširenjem asortimana i povećanjem količina tih proizvoda namijenjenih izvozu.

Prema podacima ruske carine, za prvih šest mjeseci 2009. godine trgovina između Srbije i Moskve bila je manja za 45,5 odsto nego u istom periodu 2008. i iznosila je 207,8 miliona evra.

Razmjena Srbije i Moskve čini 0,45 procenata ukupne trgovinske razmjene Moskve.

Robna razmjena između Srbije i Ruske Federacije u poslednjih 10 godina je u stalnom porastu i u 2008. godini dostigla je nivo od četiri milijarde dolara, što je najveći iznos u proteklih 20 godina, ali je istovremeno ostvaren i najveći deficit na strani Srbije od 2,94 mlijarde evra.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

http://sksrbije.blog.rs/gallery/7146/previews-med/n1346196003_15433_955.jpg

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Nakon zavrsetka Drugog svetskog rata, svet je navodno *odahnuo*, ali nekadasnji *saveznici oslobodioci*, borci protiv fasizma i Hitlera, kao kameleoni, menjaju *boju* i preuzimaju impeijalisticke fasisticke ciljeve, tako da neki De Gol i tri americka predsednika, od *oslobodioca* prelaze u okupatore i ratne zlocince, bez ikakve odgovornosti..za unistavanje i cepanje Vijetnama, pa i okolnih zemalja..taj talas *novog fasizma*, *prohujace kao vihor*, preko SFRJ, SRJ, Iraka, Somalije... *smrt fasimu sloboda narodima*, francuski fasisti su dobili po usima, kasnije i americki..*sa saveznicima*

*Vijetnamski rat
Izvor: Wikipedija

Ishod Poraz Amerike i pobjeda Sjevernog Vjetnama
Casus belli Eskalacija Hladnog rata i nacionalizam
Teritorijalne promjene Ponovno ujedinjene Vijetnama
Sukobljeni
Antikomunističke sile:
Flag of South Vietnam.svg Južni Vijetnam
Flag of the United States.svg SAD
Flag of South Korea (bordered).svg Južna Koreja
Flag of Thailand.svg Tajland
Flag of Australia.svg Australija
Flag of New Zealand.svg Novi Zeland
Flag of the Philippines.svg Filipini Komunističke sile:
Flag of North Vietnam.svg Sjeverni Vijetnam
FNL Flag.svg Việt Cộng
Flag of the People's Republic of China.svg NR Kina
Flag of the Soviet Union.svg SSSR
Flag of North Korea.svg Sjeverna Koreja
Vođe
Flag of the United States.svg Lyndon B. Johnson
Flag of the United States.svg Richard Nixon
Flag of the United States.svg William Westmoreland
Flag of the United States.svg Creighton Abrams
Flag of South Vietnam.svg Nguyễn Văn Thiệu Flag of North Vietnam.svg Le Duan
Flag of North Vietnam.svg Nguyen Chi Thanh
Flag of North Vietnam.svg Vo Nguyen Giap
Flag of North Vietnam.svg Van Tien Dung
Flag of North Vietnam.svg Tran Van Tra
Vojne snage
~1,200,000 (1968.) ~520,000 (1968.)
Posljedice
Flag of South Vietnam.svg J. Vijetnam
Mrtvi: 230,000
Ozlijeđeno: 300,000
Flag of the United States.svg SAD
Mrtvi: 58,209
Ozlijeđeno: 153,303
Flag of South Korea (bordered).svg J. Koreja
Mrtvi: 5,000
Ozlijeđeno: 11,000
Flag of Australia.svg
Mrtvi: 505
Ozlijeđeno: 2,400*
Flag of New Zealand.svg Novi Zeland
Mrtvi: 37
Ozlijeđeno: 187 Flag of North Vietnam.svg FNL Flag.svg SVI/NFL
Mrtvi: 1,100,000
Ozlijeđeno: 600,000*
Flag of the People's Republic of China.svg NR Kina
Mrtvi: 1,100
Ozlijeđeno: 4,200
Mrtvih civila (ukupno Vijetnamaca): 900,000–4,000,000*
(* = aproksimativno)

Ono što poznajemo pod pojmom "Vijetnamski rat" zapravo su dva rata: prvi, koji je Viet min vodio protiv francuskih kolonijalnih vlasti (1945.-1954.), i drugi, za ujedinjenje sjevernog i južnog Vijetnama (1955.-1975.), u kojem su glavnog neprijatelja predstavljale SAD.

S preko milijun poginulih, to je jedan od najsmrtonosnijih sukoba u modernoj ljudskoj povijesti.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

*..Da, teorija socijalizma se najpre zacela u zapdnoj hriscanskoj misli, ali je realizovana upravo u ruskoj civilizaciji! A to, naravno, nije slucajno. Dok je za Zapad socijalizam bio samo teorijska reakcija na socijalnu nepravdu kapitalisticke realnosti, za rusku civilizaciju pokazao se kao sansa da se mimoidje put kapitalistickog razvoja...*

*..A zapad nije mogao da savlada sopstvenu civilizacijsku barijeru i zauvek ostao u okvirima burzoaskog uredjenja, samo malo ga korigujuci u pravcu veceg paternalizma...*

*..Pri tom, kao sto je sada ocigledno, prelomna operacija tog rata bio je porazavajuci slom privredno-ekonomskog sistema socijalizma, cinicno zavrsen tehkovskim *plotunom* po Belom domu 1993. godine. Istorija ce zauvek zapamtiti imena izdajnika i saucesnika ove *sok diverzije* Zapada protiv Rusije. Za nas je bitno da shvatimo da bi obnavljanje drzavne moci trebalo pocinjati obrnuto-od uspostavljanja socijalistickih nacela drustvenog bica,najbliza ruskom duhovnom poretku. Nastavakk igre sa *trzisnom ekonomijom* samo ce nas sve dalje i dalje odvojiti od samih sebe-za dvadeset godina *reformi* vreme je da se to vec jednom shvati....*

*To nije danak socijalnoj zastarelosti. Socijalisticki put Rusije..(i Srbije..)..predodredjen je ne samo njenom patrijarhalnom tradicijom, nego i misijom pravoslavlja prema hriscanskom preobrazaju zivota....*

milan · Upisano: 07 Jan 2011 17:50 Naslov komentara: Plavi voz...???

*...1975.poceo sam da radim na zeleznici kao otpravnik vozova i sve do 2002.kada odlazim u ameriku da "bolje zivim".dok se tito vozio plavim vozom zeleznicar je mogao od svoje plate za godinu dana da kupi kravu,traktor,zida stalu,zida kucu,skoluje decu.napravljene su mnoge pruge,nabavljene dizel i elektro lokomotive.sve nam to verno i danas sluzi.a danas pa nemoze da se zavrsi zeleznicka stanica prokop.treba puno para za skupe automobile i avionske karte.stali ce nam ovo vreme ostaviti za uspomenu?...* affraid affraid affraid affraid affraid

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/hs058.snc6/168885_146306325422574_100001296236214_234650_1820571_n.jpg

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Lenjinov NEP, pripremljen jos 1921.godine je *oziveo*...!

Ху Ђинтао подсетио је да је кинеска роба Американцима уштедела више од 600 милијарди долара, али то није умањило амерички осећај да им један „црвени капиталиста“ дише за врат

Ху Ђинтао може бити задовољан: посета Сједињеним Америчким Државама завршена је на обострано задовољство, пред госта је прострт црвени тепих, испаљени су почасни плотуни, организовани су сусрети са политичарима и бизнисменима, склопљени су послови, Барак Обама хвалио је односе између две државе, он и његова супруга приредили су раскошну вечеру у част госта, Обамина ћерка вежбала је са Хуом кинески...
Многи су је назвали најважнијом посетом кинеског лидера још од 1979. године, када је неспорни тадашњи вођа комунистичке Кине, Денг Сјаопинг, боравио у САД као доказ отопљавања односа двеју земаља. Хенри Кисинџер присетио се преговора о успостављању дипломатских односа с почетка седамдесетих, када му је приликом тајне посете Кини тадашњи премијер Чу Енлај рекао “Ово ће потрести свет” . Сада је могуће рећи, изјавио је Кисинџер, да “радимо на изградњи света, а не на његовом потресању”.
Приметна је била разлика у третману и у односу на последњу посету кинеског председника Америци, 2006. године. Ху тада није добио ништа више од радног ручка у Белој кући са Џорџом Бушом, амерички медији углавном су поводом овог сусрета говорили о Тајвану и недостатку слобода, желећи да ставе до знања да за Вашингтон посета није од претераног значаја. Сада је, међутим, кинеско-амерички сусрет био сусрет једнаких.
Што се самих разговора тиче, доминирале су сасвим другачије теме. Све донедавно нико није могао ни да замисли да ће кинески председник усред Вашингтона расправљати о долару и јуану, остајући при том прилично хладнокрван, док су његови саговорници постајали све нервознији.
Уочи посете, амерички председник примио је писмо које су потписала 84 политичара захтевајући да се на дневном реду нађе и питање кинеске валуте. Америку прилично љути то што Пекинг држи низак курс, чиме свој извоз чини јефтинијим, а америчке увозне производе скупљим.
“Не можемо да дозволимо да губимо послове и добит јер Кина манипулише курсом”, оштар је био сенатор Чарлс Шумер, залажући се за то да се Кина кажњава за вештачко одржавање курса валуте.
Кинеско јачање постаје веома опасно за америчку економију, те је Шумер свакако погодио суштину страховања када је рекао да је кључно супротставити се кинеској манипулацији курсом да би се „сачувао амерички сан“. Америка би могла да буде скинута са трона водеће светске економије, ако Кина настави да се развија овим темпом. Стручњаци процењују да ће 21. век бити век Кине, као што је 20. био столеће САД.
Америчка економија бележи последњих година раст од три одсто, колики ће вероватно бити и у следећој години. Кинеска привреда расте по стопи од 10 одсто, а прогнозира се да ће се тај темпо наставити и у годинама које долазе. То је тренутно најбрже растућа светска економија.
Трговинска размена двеју земаља достигла је 400 милијарди долара, што је четири пута више него пре тридесет година, када су биле на почетку формализовања односа.
„Желимо да вам продамо разне ствари“, рекао је Обама у шали, али је у тој шали била сва истина. Две земље склопиле су овом приликом пословне споразуме вредне 45 милијарди долара, а Обама је истакао да је Кина постала једно од „најважнијих тржишта за амерички извоз“ , да је сарадња са њом омогућила одржање пола милиона радних места и да је важно да две државе сарађују док остају такмичари.
Некако у пакету са темом јуана, која Америци озбиљно диже притисак, неизоставно је ишла и тема људских права, на којој се у више наврата инсистирало, али је тон овом приликом ипак био мало другачији. Сенатор Џон Мекејн приметио је да „има неке ироније у томе да један добитник Нобелове награде за мир (Обама) приређује вечеру... док је прошлогодишњи добитник у затвору“.
Додела Нобелове награде за мир кинеском дисиденту Лију Сјаобаоу прошлог месеца била је прилика да Кина тестира свој растући утицај. Било је довољно да њени званичници пошаљу поруку да ће државе морати да „преузму одговорност за последице” уколико дају подршку Сјаобаоу, па да се вагајући између „Нобела“ и добрих односа са Кином неколико оданих америчких пријатеља, ипак, одлучи за ово друго. Међу њима и Египат, Филипини и низ арапских земаља.
Кинески политички врх свакако није навикао на непријатна питања. Приликом сусрета са новинарима Ху Ђинтао прво је пречуо питање о људским правима, а затим је ипак одговорио: „Кина је земља у развоју са огромном популацијом и такође земља у развоју у кључној фази реформи. У том контексту Кина се суочава са многим изазовима у економском и социјалном развоју и још увек много тога треба да буде учињено у погледу људских права у Кини.“
И док је за Кину само спомињање ове теме било већ мало превише, за америчку јавност одговор који је Ху дао није био довољан, нити је звучао претерано обећавајуће. Барак Обама се зато изразио нешто јасније: „Верујем да је део људских права пружити људима могућност да зарађују, да имају довољно да једу, да негде станују и да имају струју.“
Реформе кроз које Кина пролази приближиле су је тржишној економији и донеле и неке слободе, али је утицај државе остао снажан. Ова комбинована економија омогућила је отварање приватних фирми, подстицане су стране инвестиције, створене су специјалне економске зоне, охрабривани су предузетници и инвеститори, све у свему створено је нешто сасвим другачије од онога што је некада значила комунистичка Кина.
Ова “социјал-тржишна економија”, или црвени капитализам, направила је бум у кинеском друштву, повећана је куповна моћ, порастао је животни стандард, а све већи број људи добио је могућност да изађе из сиромаштва. Истовремено су, наравно, настале драстичне социјалне разлике, па је унутрашњост остала далеко иза развијених индустријских области. Кина има више од 800 милиона радно способног становништва, а упркос подстицајима проблем запошљавања остаје на дневном реду и у наредној деценији. Борба против сиромаштва такође је задатак који неће ускоро бити решен, а нагли развој донео је и корупцију која узима све више маха.
Гледано споља, међутим, Кина има мање разлога за бригу, економска криза, која је озбиљно пољуљала либералну тржишну економију, не само да ју је заобишла, већ јој је и пружила прилику да поентира када је реч о интервенцијама државе, што су и многе западне земље морале да учине како би спасиле што се спасти може, када су се највеће фирме нашле на ивици пропасти.
Према анкети Еј-БИ-Си њуза, већина Американаца сматра да је Кина економска претња Сједињеним Државама и многи не могу да се одлуче да ли је треба сматрати савезником или непријатељем.
Председник Ху није пропустуо да подсети да је јефтина кинеска роба америчким потрошачима уштедела више од 600 милијарди долара у последњих десет година, али то није умањило амерички осећај да им један црвени капиталиста дише за врат и све брже их сустиже. Америка је суперсила која се још бори са економском кризом, док је Кина сила у успону и, упркос томе што је Ху Ђинтао уверавао Обаму да неће ометати постојећи поредак у свету, а Обама да нема ништа против кинеског убрзаног развоја, обе државе једна у другој виде колико партнера толико и опасну претњу. Америка однос са Кином види као најважнији, али нервозу уноси то што се даљи развој не може предвидети.
Бољи познаваоци кинеског менталитета воле да подсете на разговор који је давних седамдесетих Хенри Кисинџер водио са тадашњим кинеским премијером Чу Енлајем. На питање шта мисли о Француској револуцији из 1789. године, премијер је одговорио: “Прерано је за одговор.”

Ивана Јанковић

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Kina je danas kapitalisticka zemlja i tu povratka vise nema. I susedni Vijetnam ide istim putem.

Kinezi su svesni da su za vreme "socijalistickog raja" bili najobicnija vukojebina i da su tek kad su se oslobodili marksisticko-maoistickih gluposti postali svetska super-sila. I sumnjam da ce im ikad pasti na pamet da se vrate Mau, Marksu, Engelsu i Lenjinu.
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

da prvo treba da najure imperijaliste, konsoliduju redove, sto su uspeli borbom i revolucijom, pa da primene *Marksisticko Lenjinisticki* program, poznat kao NEP.
Po marksu, trziste je priznato, rad i napredak, on jedino iskljucuje, otimacinu, pljacku..ekspolataciju i robdke odnose, i uvek je tvrdio, kina potvrdila da to mogu da izvedu komunisti. Mozda, nje sve potaman u koni, mnogo usta je u pitanju, ali je sigurno bolje i vidljivo lakse, bez franuza, amerikanaca, engleza u sopstvenoj kuci, a, kao uljudni partneri da. I SFRJ, ona *omrazena komunisticka* je imala za partnere kapitaliste...

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Jednom se neko zajebavao pa rekao da je "socijalizam prelazni stadijum od kapitalizma u kapitalizam" sto se potvrdilo kao tacno u kineskom slucaju.

Hvala Bogu da su Kinezi imali Denga Xiaopinga koji je sve te marksisticko-lenjinisticke gluposti bacio u kantu za otpatke inace bi Kina i danas bila go k.... kao pod Maom.
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Upisano: 31 Jan 2011 19:07 Naslov komentara: Ali, na tom prelasku..

trebalo je prvo izvuci iz kandzi imperijalista svoju zemlju i svoj narod, to je oko tri milijarde ljudi..da rade i grade svoju drzavu, svoje drustvo privredu i kapitalizam..ta uloga je po ideji Marksa dodeljena Komunistima...i oni su je kako tako realizovali, hebiga SFRJ je tu izvela *demokratski iskorak u nazad*..umesto svog kapitalizma, uvukla je opet tudji !!!

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Znaci da bi Kinezi dosli do danasnjeg kapitalizma trebali su prvo proci kroz socijalizam.

Mislim da se Marks u grobu okrece...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

pa bez zavisnosti od MMF...* use i u svoje kljuse*..u *svetsku revoluciju*..jer, *be cucrca mladozenja ne ide na svadbu*...?
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1968. - revolucija i reakcija

Poslednji veliki revolucionarni talas zapljusnuo je svet pre 40 godina. Ta 1968. protekla je u borbenoj, i naizled apsurdnoj, poruci: “Budimo realni, tražimo nemoguće!“. Ali, apsurda nije bilo. Ono što se do tada činilo nemogućim, radikalna promena postojećeg kapitalističkog poretka, bila je tada realna mogućnost. Kako bi rekao Sartr, vlast se valjala ulicama, i trebalo je samo sagnuti se i uzeti je u svoje ruke. A da nije reč o običnom preuzimanju vlasti, prostoj promeni unutar postojećeg poretka, svedoči jedan drugi poklič iz tog revolucionarnog vremena: „Fantazijom do vlasti!“ Na vlast je, dakle, trebalo postaviti samu fantaziju, samu utopiju jednog slobodnog i pravednog društva. Učesnici ’68. verovali su da se svet može bitno promeniti, i da je ta promena na delu.

U Jugoslaviji su zahtevi pobunjenih studenata i njihovih profesora iz te 1968. godine bili još realniji nego na Zapadu. Oni su tražili povratak principima već formulisanim u Programu SKJ iz 1958. i Ustavu SFRJ iz 1963., kao i dotadašnjoj samoupravnoj praksi. Jačanje birokratskog državnog i partijskog aparata, rastuću liberalizaciju privrede i dezintegraciju jugoslovenske zajednice, razumeli su kao odustajanje od tekovina zadobijenih na putu socijalističke revolucije, i zbog toga su podigli svoj glas. Dakle, njihov cilj je bio zaustavljanje pogrešne tendencije u okviru sistema, a ne radikalna promena tog sistema, pošto je ovaj već bio socijalistički u svojim osnovama. Oni su želeli još više samoupravnog socijalizma, a ne dalje jačanje hibridnog poretka birokratskog socijalizma i liberalnog kapitalizma. Njihove zahteve možemo naći u knjizi „Juriš na nebo“ akademika Mihaila Markovića, jednog od vodećih aktera ovog burnog vremena, i jednog od retkih koji je ostao dosledan tadašnjim idealima: demokratizacija društva, ukidanje birokratskih privilegija, rešavanje problema nezaposlenosti i reforma univerziteta. Demokratizacija društva značila je jačanje samoupravljanja u politici i privredi, ukidanje birokratskih privilegija trebalo je da spreči pojavu socijalnog raslojavanja, problem nezaposlenosti je trebalo rešavati zaustavljanjem liberalnih mera koje su i dovele do rasta nezaposlenosti, a reforma univerziteta trebalo je da ide u pravcu jačeg ućešća studenata u upravljanju. Ovakvi zahtevi bili su tako autentično levi, ništa manje anti-kapitalistički nego što su bili anti-birokratski i anti-etatistički. Parole poput „Dole crvena buržoazija“ ili „Dole kneževi socijalizma“ bile su uperene protiv buržoazije uopšte, i devijantnih kapitalističkih pojava unutar socijalističkog društva. Pa ipak, nakon neuspeha ove pobune, većina njenih učesnika i promotera raskrstila je sa samoupravnim socijalističkim idealima, vremenom se sve više okrećući buržoaskoj ideologiji i njenim vodećim mantrama (koje se danas nazivaju „vrednostima građanskog društva“). Slično mnogim drugim pripadnicima ove generacije u svetu, postali su aktivisti kapitalističkih snaga koje su se 80-tih godina obrušile na socijalistički Istok i preduzele radikalno demontiranje socijalističkog sistema. Iz te nove pozicije počeli su da pretumačuju pobunu ’68., izvitoperavajući njen socijalistički smisao u pravcu navodne borbe za vrednosti „građanskog“ društva.

Jedan ubedljiv primer takvog ideološkog iskrivljavanja predstavlja intervju Sonje Liht u „Politici“, u okviru temata posvećenog revoluciji ’68. Kada spominje vrednosti za koje su se borili učesnici pobune ’68. kod nas, ona u njih izgleda učitava sasvim drugačiji sadržaj, na osnovu naknadnih, bitno promenjenih uverenja. Recimo, „modernizacija fakulteta“ svakako nije značila podređivanje fakulteta zahtevima slobodnog tržišta, a „autonomija univerziteta“ njegovu samovolju u pogledu pljačkanja studenata posredstvom školarina. Kao što borba protiv „rigidnosti jednopartijskog sistema“ nije značila zalaganje za višepartijski sistem. Naprotiv, autonomija univerziteta bila je shvatana kao razvijanje kritičkog mišljenja naspram dominantnih društvenih tokova, koje danas na univerzitetu u potpunosti izostaje. Kao što je demokratizacija političkog života podrazumevala jačanje neposredne demokratije socijalističkog tipa, a ne predstavničke demokratije buržoaskog tipa. Ipak, neke stvari je Lihtova tačno navela. Učesnici ’68. su se zaista borili „protiv snage novce i potrošačkog društva“ i „protiv političkih karijerista“. Na žalost, ona je odavno tu borbu napustila jer, kako sama kaže, više nije verovala „da svet može da se promeni“. Štaviše, postala je prvo direktor organizacije iza koje stoji snaga globalnog novca, kapitala (tzv. Sorošev Fond), a zatim i direktor tzv. Fonda za političku izuzetnost, koji obrazuje nove političke karijeriste, pardon, „mlade lidere“. One koji, kao i ona, ne veruju da svet može da se promeni, i čije ambicije dosežu stoga samo do fantazama vlasti unutar postojeće kapitalističke stvarnosti. Tako su nekadašnju parolu iz ’68. „Studenti-radnici“, koja je ciljala na potrebu klasnog i političkog jedinstva studenata i radnika, danas zamenili ideološki obrasci koji obrazovanu omladinu upućuju na „izuzetnost“, pripadanje eliti koja nema i ne treba da ima ikakve veze sa radničkom klasom. Nekadašnju borbu protiv „crvene“ buržoazije i „kneževa“ socijalizma, zamenila je borba u službi istinske buržoazije i magnata kapitalizma, a protiv egalitarističkog društva u kome nema podele na prosvećenu elitu i neprosvećenu masu. U tom smislu je Lihtova u pravu kada kaže da je ostala aktivista - ovog puta aktivista reakcije na emancipatorske ideale iz 1968.

Tragičnost ’68. je u tome što je ostvarenje utopije bilo tako blizu, a istovremeno tako daleko. Od tada živimo u oseci utopijskih projekata, u kojoj je vlast nad fantazijom do kraja potisnula vlast fantazije. Nove generacije su „realne“, i zahtevaju samo ono što je neposredno moguće u dominantnom okviru društvenog života. Njihova imaginacija svedena je samo na horizont sadašnjeg, na prošlost i bitno drugačiju budućnost one ne pomišljaju. Kao što ne pomišljaju ni njihovi učitelji, čiji se intelektualni i moralni sunovrat najbolje može videti podsećanjem na revoluciju u kojoj su nekada učestvovali.

Mario Kalik, tekst objavljen u nedeljniku "Pečat" br.13, 23.05.2008.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

nisu sve zemlje imale ise drustvene i materijalne uslove, nije li iz tog ugla, kina uvek tvrdila *da svako ima svoj put u socijalizam*..a, to je sirok pojam, jer kapitalizam, koji postuje rad, ulozena sredstva trziste bez prvare i pljacke.., korektnu raspodelu pstvarene dobiti, socijalnu i zdravstvenu sigurnost.. vec nije *kapitalizam*..to je vid socijalizma, zajednicki obrazac u razlicitim uslovima ne postoji..

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Zemlja u kojoj predominira privatno vlasnistvo nad sredstvima za proizvodnju je kapitalisticka.

Postoje naravno razni kapitalizmi: razvojni kapitalizam, produktivni kapitalizam, socijalni kapitalizam, drzavni kapitalizam, finansijski kapitalizam, neoliberalizam, dirigovani kapitalizam itd.

Planski i razvojni kapitalizam su uglavnom sinonimi kao i finansijski i neoliberalni kapitalizam.

Kina se trenutno nalazi u fazi planskog odnosno razvojnog kapitalizma. Sto ruku na srce nema nikakve veze sa marksizmom...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli