|
Klub SFRJ Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
Autor |
Poruka |
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 06 Maj 2010 12:22 Naslov komentara: |
|
|
успоре, и кроз неколико година покушају поново.
Ирска (поново)
Неуспех референдума у Француској и Холандији била је горка пилула за многе унијате. Устав као најважнији закон Уније није могао тек тако бити напуштен. Решење је пронађено, и Устав – толико омражен међу грађанима – је добио ново име. Лисабонски уговор је предложен као алтернатива 2007. године. По мишљењу аутора Устава, Жискара Дестена, уговор је био исти као и Устав. Брисел је то жестоко негирао, наравно, тврдећи да је Лисабон само додатак претходним уговорима. План је био да се нови уговор ратификује у парламентима чланица а не на референдумима, због наводног мањег значаја.
Превара им је за мало пошла за руком, јер су политичари свих држава чланица били више него спремни да прихвате Устав под другим именом, као што су показали спремност и две године раније противно вољи народа. Нажалост за Унију, Устав Републике Ирске је захтевао ратификацију таквог уговора искључиво путем референдума. Ирци су добили нову прилику да искажу „захвалност“ Унији која им је годинама давала далеко више средстава него што су враћали.
Дана 12. јуна 2008. године грађани Ирске шокирали су европску јавност, гласајући 53% против Лисабонског уговора, у инат свим домаћим медијима и политичким партијама. На једином референдуму одржаном по овом питању, у традиционално проевропској држави, Лисабон је доживео пораз. Стрпљење Брисела је дошло крају, Мануел Баросо, председник Европске комисије, изјавио је како Лисабон није мртав и да само треба пронаћи решење. Европска уније није могла да зависи од једне безначајне, незахвалне Ирске.
По трећи пут Европска унија (заједница) је ставила огроман притисак на једну чланицу да понове референдум. Натерали су Ирце да исправе „грешку“. Овог пута више није било шале, референдум је морао да успе. Ирски пропис који је омогућавао једнак приступ медијима за обе стране је поништен, огромне паре су уложене у нову кампању и Ирцима је запрећено да ће, ако не ратификују Лисабон, бити избачени из Европске уније. Притисак је, поново, уродио плодом; Лисабон је прихваћен 2. октобра 2009. године. Европска унија је добила свој устав, додуше под другим именом.
Расположење грађана Европе
Истраживање Отворене Европе из 2007. године, после неуспеха Устава, показало је да 75% грађана Европе жели референдум о сваком новом уговору; само 23% жели да ЕУ добије више надлежности, 41% је против; када би био референдум о Лисабону, на нивоу Европе резултат би био 41:41, 16 земаља (већина) би гласало против; у земљама Еврозоне, 49:47 грађана жели да се укине Евро. Упркос јасним ставовима грађана, доказаним на рефереднумима у више наврата, и у многим истраживањима, предводници Европске уније упорно одбијају да прихвате реалност. Непосредно после пораза у Француској, луксембуршки премијер – касније један од водећих кандидата за председника (Савета) ЕУ – је изјавио да су многи који су гласали против Устава, заправо били за, и када би се „њихови гласови додали онима који су ‘за’, онда бисмо победили“. Лудило унијата не познаје границе.
Последњи референдум
Немогућност Европске уније да победи на референдумима широм Европе натерало је бирократе из Брисела да смисле нови начин даљих интеграција. Уговор из Лисабона има „самомењајући“ карактер, односно омогућује бриселским политичарима да, без сагласност националних институција, мењају постојеће уговоре. Тако ће ирски референдум(и), вероватно, остати запамћени и као последњи о будућности Европске уније.
Коцкање народном вољом је постао превелик ризик за неизабране лидере „нове Европе“. После 5 неуспла и три поновљена референдума у 15 година, Европска унија је и званично одустала од народне воље као „путоказа за будућност“.
Ненад Вукићевић _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 14 Maj 2010 11:56 Naslov komentara: |
|
|
A tko će sutra voziti kamione?
Vedrana Rudan
Svi mi koji smo bili i ostali protivnici ulaska Hrvatske u Evropu polako dolazimo na svoje. Evropa gori. Zasad samo Grčka. Zasad. Građani Slovenije taj će požar morati gasiti milijunima eura. Njemačka milijardama. Za početak.
Njemačkoj je već sada jasno da milijarde nisu dovoljne, za koji će tjedan ili mjesec morati dati još, još, pa još. Ona te jednostavno nema. A na vrata već kucaju Španjolska i Portugal koji će tek planuti.
Uzroci? Razlozi katastrofalne krize koja trese svijet? Treba gledati Hrvatsku televiziju. Oni znaju sve. U “Otvorenom” se nekoliko mudraca i dvije mudrakinje složilo da su u Grčkoj najveći problem previsoke naknade za samohrane majke?! Da nije preglupo bilo bi smiješno.
Ni jednom riječju ta ekipa nije spomenula ulogu međunarodnog krupnog kapitala u bacanju čitavih zemalja na koljena.
Hrvatska je, na našu sreću, miljama daleko od Evrope pa požar možemo gledati iz daljine. Zašto Grci luduju iako će im se udijeliti milijarde? Zato jer će ih morati vratiti. Banke, MMF i ostali bezimeni teroristi koji sve nas pretvaraju u robove neće oprostiti prezaduženim građanima ni pola eura.
U Americi je kriza ispraznila čitave gradove, milijuni Amerikanaca koji su ne tako davno imali kuće danas žive u šatorima. Ne pale gradove jer su navikli živjeti u bešćutnoj zemlji. To ih je ojačalo i pripremilo za život pod platnenim krovom.
Evropljani su zatečeni. Mi smo nekad imali “besplatne” liječnike, zubare, jeftino školovanje, pravo na naknadu ako ostaneš bez posla. Ne tako davno banke nisu bacale na cestu ljude koji su preko noći izgubili posao. U jednom je američkom filmu blagajnica u marketu izrekla antologijsku rečenicu:”Sve nas jedna plaća dijeli od bankrota.” Govorila je o Amerima.
Danas cijeli svijet dijeli jedna plaća od bankrota, onaj svijet koji još radi. Amerika je provalila u Evropu, čini se, preko noći. Zato u Grčkoj gori nebo, gori zemlja.
Neki teoretičari, ugledni filozofi i sociolozi misle kako paljenje gradova, za koji dan i država, ne može promijeniti svijet. Banke neće odustati od kamata i ovrha a korumpirani političari od prebacivanja otplate grčkih kredita na pleća građana Evrope koji još drže glavu iznad vode.
Vođe najjačih evropskih zemalja ipak su uznemirene. Mogu birati između služenja međunarodnim, financijskim teoristima i ubijanju svoga naroda ili…Nažalost, njima je to sve jasnije, nema ili.
Ja sam optimist. Nemamo izbora. Zapali Atenu, zapali Madrid, zapali Lisabon, zapali Ljubljanu… Kuću su ti oteli, plaće nemaš, zdravlja nemaš, djeca ti crkavaju od gladi, bit ćemo robovi dovijeka, pred svima nama samo je dugogodišnje umiranje na rate…Pali!
Što možemo izgubiti? Mi bez plaće ništa. Teroristi mnogo. Ipak, oni drugačije misle. Ne tako davno Kinezi su veliki štrajk kamiondžija ugasili umlaćivanjem kamiondžija. Međunarodni krupni kapital poslužit će se tim principom kad svim snagama krene gasiti Evropu.
U međuvremenu vatra iz Grčke grije srca prezrenih na svijetu i sužnja koje mori glad. _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 17 Maj 2010 13:51 Naslov komentara: |
|
|
Неофункционализам – теорија обмане
Упркос силовитој пропаганди којој смо изложени, тешко је дефинисати идеологију која подупире европскe интеграције, и у коју би, како нам говоре, требало безрезервно да верујемо. Заправо, имајући у виду да овај подухват има подршку свих страна политичке сцене, не може се разматрати у оквирима класичних идеолошких подела. Чак ни уобичајена пропаганда присталица интеграција, осим пуких флоскула попут „европских вредности“, не садржи никакву суштинску поруку из које би се закључила сврха подухвата. Из тог разлога, није увек јасно шта заправо представља тај процес, и које идеје га покрећу. Међутим, Унија свакако следи неку врсту идеологије, јер овај пројекат, започет пре 60 година, тежи једном циљу: стварању наднационалне творевине која би заменила данашње националне државе.
Моне и Шуман
Циљ стварања наднационалне државе се од почетка прикрива, због озбиљног противљења већине грађана. О њему се недвосмислено расправаља само у академским круговима и на затвореним састанцима политичке „елите“, а јавност се замајава причама о економској сарадњи и просперитету. Подухват би био угрожен када би се прави циљ недвосмислено саопштио, због реалне опасности да би подршка коју ужива једноставно испарила. Ипак, докази да полутајни циљ постоји се налазе у оснивачким документима Европске заједнице и политичким теоријама које описују процесе интеграција. Најзначајнија од тих теорија, неофункционализам, детаљно обрађује стратегију обмане коју бриселске бирократе користе у процесу стварање европске „супердржаве“.
Неофункционализам је теорија међународних односа, развијена у другој половини двадесетог века, која говори о постепеном успостављању наднационалних институција кроз процесе одвојених интеграција. Најперфиднији елемент неофункционалне теорије је тзв. ефекат „преливања“, који предлаже да се процес интеграција у једној области (нпр. заједница угља и челика) прелива на сродне области (монетарна унија) и нужно повлачи за собом нове интеграције. Творци Европске уније користе тај ефекат како би спровели даље ширење надлежности Уније. Интеграције по неофункционалној теорији увек теже једном циљу, стварању наднационалне државе, а општеприхваћено је да европске интеграције функционишу по том моделу. Циљ се, заправо, не постиже директно – нпр. проглашавањем федералне државе – него посредно, корак по корак, како би евентуалан отпор сваком појединачном кораку био мањи. У суштини, теорија описује планирану обману грађана ради постизања непопуларних циљева.
Стварање „федералне Европе“ на овакав начин је описано још у Шумановој декларација 1950. године. То не чуди с обзиром да је декларација више масло Жана Монеа – познатог по Монеовој методи, основи неофункционалне теорије – него самог Шумана, чији је углед Моне искористио како би пласирао своје идеје. Моне је разумео да народи Европе не желе вештачку европску државу, али и да се неће противити наизглед одвојеним интеграционим процесима, када се они представе као социо-економски пројекти. У самој декларацији, чије доношење 12. маја 1950. године се слави као Дан Европе, пише:
Европа неће бити створена цела од једном, или на основу јединственог плана. Биће изграђена конкретним успесима који ће прво омогућити де факто солидарности… Спајање производње угља и челика би требало одмах да створи заједничке темеље за економски развој, као први корак ка уједињењу* Европе. Шуманова декларација
* Намерно употребљена двосмислена реч federation.
Дакле, циљ је од почетка био стварања наднационалне државе у Европи. Као најефикасније средство за остваривање тог подухвата примењена је Монеова метода обмане, касније кодификована неофунционалном теоријом, која се и данас користи као примарна стратегија у припремању нових интеграција. Свако јачање Европке уније се представљало као потез од ширег интереса, ван контекста последица по суверенитет држава чланица. Даље, користећи принцип преливања, свака интеграција, по дефиницији, се користила корак ка даљим интеграцијама. Нове интеграције су се, дакле, правдале (не)успехом старих.
Најсвежији пример те неофункционалне стратегије је реакција челника ЕУ на економску кризу у Еврозони. Неколико најповлашћенијих држава у Европској унији – Грчка, Шпанија и Ирска – су на ивици банкрота. Истовремено, јасно је да би те државе, суочене са огромним спољашним потраживањима, биле у далеко бољем положају да су задржале своје валуте, уместо што су прихватиле Евро. Као што су многи евроскептичари предвиђали, монетарне интеграције доживеле су неуспех. Међутим, бриселске бирократе – примењивајући неофункционалну логику да се проблеми никада не јављају због превише интеграција, него увек због премало – су већ смислили нови талас интеграција, предложивши да би Европска комисија требала да контролише буџете држава чланица (саопштење). Уместо прихватања да су преамбициозне монетарне интеграције проузроковале озбиљну кризу, овај неуспех се користи као изговор за нове интеграције. За евро-политичаре, успех и неуспех су исто (европски устав, боље познат као Лисабонски споразум, је најбољи доказ за то), јер се решења, по неофункционалној теорији, увек своде на исто: нове интеграције.
Коначан исход неофункционалне теорије је потпуна социо-економско-политичка интеграција у јединствену европску „супердржаву“. За разлику од федералистичких теорија, које теже истом циљу, неофункционални процеси интеграција то остварују обманом, ослањајући се на небулозну тезу да су интеграције увек позитивне, што данашња економска криза одлучно демантује. Нажалост, политичка елита нема намеру да одустане од тог подухвата, вођени, између осталог, и личним финансијским интересима које остварују у Бриселу, а темељи нове државе се увелико постављју, противно вољи већине грађана Европе.
Nenad Vukicevic _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek Patriota
Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471
|
Upisano: 28 Maj 2010 16:11 Naslov komentara: EU robija |
|
|
Evo jedan srpski CV kao prilog borbi protiv EU:
Citat: |
Potpuno nespreman za rad pod pritiskom,kao i prekovremeni rad,osim
ako nije debelo plaćen.
Iskreno me zabole za ciljeve Vaše kompanije ako
platom ne mogu pokriti sve tekuće troškove,plus,da mi ostane za
malo garderobe,knjiga,putovanja, zlaske,sport i provod.
Funkcionisem po principu,koliko para toliko muzike.
Takođe me savršenone zanima što ste u problemima i očekujem da sve vaše zakonom
predviđene obaveze izvršite na vreme,kao i da poštujete sve praznike i
godišnji odmor.
Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje.
Komunikativan s pristojnim i ljubaznim svetom,za drkadžije imam
kratak fitilj.
Psujem na nekoliko svjetskih jezika,al ozbiljnu prepisku i razgovor
vodim samo na srpskom i engleskom,i ne proseravajte se s multinacionalnim
korporativnim tripom, er vam je i to previše.
Studirao sam 100 godina,ali smatram da je uspeh što sam uopse
završio bilo šta u ovoj zemlji, vakvoj kakva je.
Usavršavam se stalno i bez vas,jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu.
Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju.
Ne gušite me testiranjima i timbilding budalaštinama.
Ako se već preseravate s tim zapadnjačkim forama,onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada.
To što ste pohađali dva,tri seminara,ne čini vas obrazovanom osobom.
Što ne znam,naučiću,nisam debil.
I da,postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma,
ali žalim što vas moram obavijestiti,da to nije posao koji Vi nudite.
Zamislite Mahmut pašu skadarskog koji plaća debelo pojedine Crnogorce unutar plemena da rade za razdor plemena,samim time protiv sebe i svojih obitelji,bi li onda ikoji Crnogorac to učinio i bi li mogao biti u plemenu slobodno činiti?
Predlažem svaki prekid komunikacije na internetu i razgovor oči u oči s ljudima.
Vidjeh pre par m jeseci na TVu kaže Rumunj':
"Dok je Čaušesku bio,nije bilo čokolade,ali je bilo novca,a sada čokolade i te kako ima, oliko hoćeš ali nemamo novca da je kupimo''. |
_________________ KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!" |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 26 Jun 2010 13:17 Naslov komentara: |
|
|
Kraj jedne EU-forije
Đorđe Vukadinović
Bogme, kako je počelo, izgleda da će se moje predviđanje da se bojim da uskoro od evroskeptizma ovde neće moći da se živi ostvariti mnogo pre nego što sam pretpostavljao. (Slično se, nažalost, dogodilo i sa mojim, na ovim stranicama izrečenim strahovanjem za stanje i sudbinu SPC nakon smrti patrijarha Pavla, ali to je već druga priča).
Kao što par meseci nakon 5. oktobra niste mogli naći nikoga ko je podržavao Miloševića, ili kao što posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza gotovo nigde u ovom delu sveta niste mogli naći marksistu, tako će, imam utisak, kroz koju godinu malo ko među srpskim političarima i intelektualcima uopšte želeti da se seća da je zastupao tezu da „Evropa nema alternativu“.
Doduše, vesti poput ove od pre neki dan, da je Evropska unija sa 5,3 miliona evra bespovratne pomoći pomogla određene medije i organizacije civilnog društva u Srbiji koji su angažovani na poslovima evropskih integracija, možda će privremeno još malo prolongirati utanjeni plam ovdašnjeg evro-entuzijazma, naročito među srpskim medijima i civilnim sektorom. Ali i to će trajati otprilike samo onoliko koliko bude trajala donacija i za nju vezani projekti.
Mogao bih da likujem, preturam po još svežim evrofilnim, evrofanatičnim i EU-foričnim citatima pojedinih kolega, novinara, eksperata, analitičara i političara, ali nema previše vajde od toga. A i ne mogu da budem srećan što se otprilike na svakih deset godina iz temelja menja i preokreće strateška geopolitička orijentacija ove zemlje.
S druge strane, dobro je ako se, makar i sa zakašnjenjem, skrene sa pogrešnog kursa. EU ima dovoljno problema sama sa sobom. Nemačka tek treba da vidi šta će i kako će dalje sa Unijom, a ostali Evropljani šta će i kako će sa Nemačkom. Sem toga, uticaj ekonomske i finansijske krize na postojeće mehanizme odlučivanja i upravljanja u EU još je nepredvidiv, a tu se dosta pitaju i Rusija i SAD.
Sve u svemu, reč je o jednačini sa previše nepoznatih da bi se na to članstvo u EU moglo sa sigurnošću računati, pogotovo imajući u vidu sve specifičnosti srpske situacije, gde se ponajmanje radi o tehničkim teškoćama usklađivanja i „harmonizacije“ zakonodavstva i standarda za proizvodnju bureka i krastavaca. Direktno ili indirektno, od Srbije se traže vrlo bolne i ponižavajuće stvari (faktičko prihvatanje nazavisnosti Kosova, odustajanje od čvršće podrške Republici Srpskoj, zaborav srpskog pitanja u Crnoj Gori), na koje, zapravo, niko ovde ne može pristati, pa sve i kad bi, recimo, sledeću vladu pravio LDP i koalicija nevladinih organizacija.
Pošto je već manje-više jasno da u nekoj doglednoj budućnosti od članstva u EU nema ništa, u poslednje vreme se provlači jedna, naizgled, privlačna, ali u suštini opasna teza da mi treba da se ponašamo, reformišemo i „primenjujemo standrade“ kao da smo već članovi EU, bez obzira na to da li ćemo uopšte i kada u EU ući. Nisam siguran. Naime, ne bih baš tek tako i apriori stavljao znak jednakosti između „evropskih standarda“ i „standarda EU“. Među ovim drugima ima i glupih i besmislenih. Odnosno, jedno su demokratija, sloboda, ljudska prava, a nešto drugo birokratsko ludilo i manija normiranja svega i svačega, od pomenutog propisivanja veličine i oblika krastavaca, pa do procenta masnoće u hrani za mačke. Uostalom, neki naši „stari“ ekološki standardi, kada je, na primer, u pitanju hrana ili štetni gasovi bili su čak i stroži od onih u EU. A korupcije, kriminala, rasizma i separatizma, očigledno, ima i unutar EU, baš kao i izvan nje.
I konačno, kada se već na raznim zgradama, autobusima, pa čak i kontejnerima mogu videti natpisi „Obnovljeno sredstvima Evropske komisije“, „Donacija EU“, „“od američkog naroda“ i sl. zašto na primer, analogno tome, na zgradi generalštaba, RTS-a, Hotela „Jugoslavija“ ili kod novosadskog Žeželjevog mosta ne bi stajala tabla „Srušeno bombama NATO“, ili „bombardovano od strane EU i američkog naroda“? Tako bi građani bili objektivnije informisani i imali na raspolaganju relevantne činjenice i mogućnost da bolje procene situaciju i sa jedne i sa druge strane. Zar upravo tako ne bi trebalo da bude po evropskom medijsko-političkom standardu i u skladu sa evropskim vrednostima? _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 01 Jul 2010 22:25 Naslov komentara: |
|
|
Iz hrvatskog tjednika "Nacional"...
EUROPSKI STOP SRBIJI
Merkel: EU će primiti Hrvatsku, i nikog više
NJEMAČKA KANCELARKA Angela Merkel priredila je veliko razočaranje srbijanskom vodstvu uvjerivši druge članice EU da, nakon što joj se priključi Hrvatska, odustane od daljnjeg proširenja na istok
Angela Merkel još je u ožujku 2009. odlučila da EU, nakon Hrvatske, više neće nikoga primati u svoje članstvo, a u toj se odluci do danas pokazala nepokolebljivom.
Njemačka kancelarka Angela Merkel nametnula je dakle Europskoj uniji rezolutni stav u vezi s proširenjem EU: Hrvatska još ulazi, ali nakon nje više nitko. Sve zemlje koje pretendiraju na članstvo o tome su posljednjih dana povjerljivo diplomatski obaviještene. Ta odluka izazvala je paniku u srbijanskim političkim krugovima, jer se ruši politika koju je predsjednik Boris Tadić, zajedno s ministrom vanjskih poslova Vukom Jeremićem i potpredsjednikom vlade Božidarom Đelićem, provodio u zadnje vrijeme, lažno uvjeravajući srpsku javnost da će Srbija u rekordnom vremenu ući u EU.
ODBOR STALNIH PREDSTAVNIKA (COREPER) Vijeća Europske unije odlučio je prošlog petka da se Hrvatskoj dopusti otvaranje triju preostalih poglavlja pregovora o ulasku u EU, ali su vodeće institucije Unije odbile raspravljati o zahtjevu Srbije da se kandidira za članstvo. Opća je ocjena da su tom odlukom COREPER-a Hrvatskoj otvorena i posljednja vrata, a sada je na njoj da pregovore o svim zasad još otvorenim poglavljima završi sljedećih mjeseci, po mogućnosti do kraja godine, kako bi se na proljeće 2011. mogao potpisati konačni sporazum i odrediti datum ulaska. Hrvatska će možda još imati nekih poteškoća pri zatvaranju pojedinih poglavlja, posebno onog o pravosuđu, od nje će se očekivati i neke vrlo teške mjere u toj sferi, no to se sve može prebroditi. Odluka COREPER-a o Hrvatskoj može se protumačiti samo kao iskaz želje članica Unije da napokon skinu s dnevnog reda tu predugačku priču o hrvatskim pregovorima, ne samo zbog Hrvatske, nego još više zbog same Unije. _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 12 Jul 2010 03:51 Naslov komentara: |
|
|
Iz "Vecernjeg lista":
Raspad eurozone spasio bi te zemlje od ekonomske stagnacije
Raspad eurozone mogao bi spasiti ovu regiju od 16 zemalja od godina ekonomske stagnacije, slabiji članovi bit će poticani na konkurentnost, a domaća potražnja u Njemačkoj doživjela bi rast, piše Bloomberg.
- Prijeteći raspad eurozone, koji mnogi vide kao potencijalnu katastrofu, u biti bi mnogima otvorio vrata ekonomskog rasta, ne samo slabijim zemljama članicama, već i cijeloj Europi – zaključili su jučer analitičari Capital Economicsa kao i bivši savjetnik britanskog ministarstva financija Roger Bootle.
Grčka dužnička kriza ugrozila je euro te prisilila vlade od Španjolske do Italije da se prihvate mjera štednje i smanje deficit, umanjujući im izglede za oporavak od najgore recesije u posljednjih šest desetljeća. Međunarodni monetarni fond zadržao je ovih dana svoju prognozu o jedan posto rasta u eurozoni, koja je narasla za 0,2 posto u prvom tromjesečju.
Slabija europska gospodarstva očekuju „godine ekonomske patnje“ dok režu troškove i cijene kako bi vratile konkuretnost u odnosu na Njemačku koja pokreće veliki trgovinski višak i ograničava domaću potražnju, tvrde analitičari Capital Economicsa. Italija, Španjolska, Irska, Portugal i Grčka mogle bi vratiti konkurentnost kada bi vratili svoje valute koje bi im omogućile rast izvoza.
- To bi im ponudilo izlaz iz njihovih poteškoća kroz ekonomski rast, što je bolje od depresije – napisali su analitičari. Potpuno odustajanje od eura, nastavljaju analitičari, pomoglo bi i Njemačkoj koja bi vratila svoju valutu, njemačku marku. Zahvaljujući marki Njemačka bi povećala domaću potražnju kako bi osigurala radna mjesta i rast gospodarstva, što bi povećali standard te zemlje. To bi, pak, povećalo uvoz iz ostalih europskih zemalja i napravilo rebalans europskog gospodarstva.
U zasebnom izvješću ekonomista ING banke NV od 7. srpnja stoji kako je raspad eurozone „zamisliv, ali neprijatan“. Kumulativni gubitak gospodarstava eurozone u prve dvije godine nakon raspada bio bi blizu 10 posto, stoji u tom izvješću. _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 23 Sep 2010 14:11 Naslov komentara: |
|
|
Švicarski franak je, saznasmo neki dan, ''nikad jači''. Općenito, čini se kako i Švicarskoj i Norveškoj, dvjema zemljama izvan EU-a, ako i ne cvatu ruže, a ono im ''ništa ne fali'', van te čudne udruge europskih država, koje pomalo podsjećajući na legendarnog Superhika, sve više otimaju siromašnima, a da bi financirali bogate, ne možda direktno, ali zato sigurno na razne sofisticirane i rafinirane načine. U glavnom, Slovačka, Mađarska, Grčka, teško da su sretne i presretne, iako su u EU-u. A Švicarska i Norveška? To je već sasvim druga priča. Van – EUropska.
Mislimo li ući u EU, i postati Švicarska ili Norveška, ili neka od državica koje vegetiraju unutar paneuropskog supranacionalnog saveza s velebnim briselskim parlamentom, i monumentalnim ustanovama prepunih birokrata iz svih država, sektora, područja, segmenata, kojima moć i utjecaj osigurava centralizirana i posvećena politika, tobože viših i zajedničkih interesa, a koje bi trebale svima osigurati 'jednake izglede' za bolji život i 'ravnopravnost' unutar granica te nadnarodne tvorevine? Koji je naš interes, gdje je naša strategija, koji su naši ciljevi, gdje su naši kratkoročni, a gdje dugoročni potezi, s kojom idejom i kojom garancijom, ili nekim kvantitativnim parametrom, brojkom, pokazateljem? Što će biti s hrvatskim gospodarstvom, konkurentnošću, razvijenošću, a što s vlasništvom, utjecajem, prihodovnom stranom, rashodovnim neugodnostima? Kamo idemo i što hoćemo? Što je naš prioritet, osim ulaska u EU, koji ''nema alternative''? Neki plan?
Ničega se u životu ne treba bojati kao nečega što ''nema alternative''. Ta alternativa je najčešće 'san snova', za one koji je forsiraju, i nemilosrdno provode. Obično, i bez razlike, pa tako i u ovom slučaju, čitava je istina posve drukčija, jer kao što su neki mudri ljudi rekli, neizbježni su u životu samo njegov svršetak i plaćanje poreza, a osim svemira beskonačna je samo ljudska glupost. Mudrinić bi se vjerojatno složio, a što se tiče Sanadera ili političara koji su vodili Hrvatsku od početka milenija na ovamo, u ovom je trenu potpuno nebitno što oni o tome misle. Njihovo je da polože račune za svoja (ne)djela, tome stvarno ne vidimo ''alternative''.
Dr Slaven Šuba _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 12 Nov 2010 02:09 Naslov komentara: |
|
|
Domokracija u Europskoj uniji
1. EU nije zastupnička demokracija
2. Premijeri zemalja-članica kojima su njihove stranke dale vlast čine Vijeće EU
3. Vijeće EU odabire predsjednika EU komisije
4. Predsjednik EU komisije sam odabire članove EU komisije (Vlade EU)
5. Jedino EU komisija predlaže i provodi zakone u EU
6. Zakone za EU komisiju stvara 3000 radnih grupa birokrata za koje nitko ne glasa i nitko ne zna tko su
7. U EU možete glasati samo kako bi izabrali zastupnika pri EU parlamentu, dok zakone odobrava Vijeće Ministara
8. EU parlament nema pravo veta na zakone, nema pravo donositi niti predlagati zakone u EU
9. Vaši EU zastupnici mogu samo raspravljati o već predloženim zakonima i davati svoje mišljenje o njima
10. Da bi prijedlog zakona prošao u Vijeću ministara, za njega moraju glasati prestavnici barem 65% stanovništva
11. Da bi stavili veto na prijedlog zakona u EU morate imati predstavnike 35% stanovništva
12. Time velike zemlje mogu usvajati koje god zakone požele i zabranjivati sve zakone koji im ne odgovaraju
13. S Lisabonskim sporazumom EU postaje federalna država i njeni zakoni su jedini zakoni
14. U toj EU – tvrtke iz siromašnijih zemalja mogu obavljati poslove u bogatijim zemljama plaćajući svoje radnike koliko ih plaćaju u domovini
15. U toj EU vas Velika Britanija može optužiti za terorizam bez ikakvih dokaza i iz HR će vas morati izručiti u britanski zatvor gdje možete ostati zatočeni i do 4. godine bez da vam se pročita optužnica
16. EU ima jednog vođu, europskog predsjednika
17. Europski predsjednik se ne bira, njega postavlja EU Komisija
18. Jednom kada uđete u EU nije predviđeno da iz nje ikada izađete _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 16 Nov 2010 12:35 Naslov komentara: |
|
|
Jean Monnet "otac Ujedinjene Europe" i njegov plan preuzimanja vlasti u europskim državama od strane financijskih institucija
Jean Monnet je duhovni začetnik ideje o ujedinjenoj "Europi 1992". smatran je "ocem Ujedinjene Europe". Na temelju Monnetovih ideja Jacques Delors kasnije je govorio kako će do 1992. godine Europska komisija postati neka vrsta europske Vlade. Ovakav nadnacionalni projekt imao je za glavni cilj uništiti nacionalni suverenitet pojedinih država, čemu je Jean Monnet, zapravo, posvetio svoj život". Najveća prepreka tom projektu je nacionalni suverenitet.
De Gaulle je Monnetov projekt smatrao tehnokratskim projektom kojim bi vlast nad europskim državama preuzele moćne financijske institucije, kompanije ili pak moćne grupacije bogatih i utjecajnih pojedinaca. Iz tih razloga “projekt Europa" De Gaulle je okarakterizirao riječima "Frankenštajnska tvorevina" I "umjetno čudovište". Jean Monnet od početka je projekt Ujedinjene Europe gradio kao projekt Europe ujedinjenih poslovnih kartela, tehnokrata, Europu moćnih oligarha, što je De Gaulle očito prepoznao.
Nemam namjeru (za to uostalom nisam niti kompetentan) ulaziti u analizu “lika i djela” čovjeka iz čijeg je laboratorija izrasla današnja unija, no za lakše shvaćanje nekih događanja kojima smo danas svjedoci navest Monnetove riječi kojima je definirao ciljeve rada svoje grupacije:
*
"Napasti nacionalne suverenitete"
*
"Zaobilaženje nacionalnih interesa"
*
"Europa mora biti organizirana na federalnim osnovama"
*
"Nemoguće je riješiti europske probleme među državama ukoliko one zadrže u cijelosti svoj suverenitet"
*
"Neće biti mira u Europi ukoliko će se države temeljiti na osnovama nacionalnog suvereniteta"
*
"Transformacija kapitalističke forme iz prošlosti"
Sagledavanjem praktične primjene tih razmišljanja u događanjima koja su uslijedila jasno je da apsolutno ništa od osječaja ugroženosti naše male i mlade zemlje nije subjektivan dojam, već da je sve to dio koncepta na kojem se gradi tvorevina u koju ulazimo kao guske u maglu.
Anonimni autor _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 29 Nov 2010 01:49 Naslov komentara: |
|
|
Мит о (анти)корупцији у ЕУ
Прича о будућности Србије у Европској унији је почела као и све добре бајке, са надом да ће протагониста превазићи проблеме, испунити задатке и добити оно што највише жели. У нашем случају, то су били економски просперитет и друштвено благостање. Тешко је било наћи стручњака или економисту који је тада – у период после петог октобра – имао храбрости или знања да каже лошу реч о економским потенцијалима чланства. То се брзо променило.
Мит о економском бољитку
Мит о економском бољитку је срушен 2008. године када су пукотине европског економског модела постале толико велике да ни „креативно“ рачуноводство није могло да их сакрије. Вишегодишње прикривање реалног стања – као дебели слојеви пудера на бубуљичавој кожи – само је продубило проблем и довело ЕУ на ивицу колапса.[i] Најперспективније економије Еврозоне, не укључујући оне које су то већ биле и пре приступања, су колабирале под притиском дугова нагомиланих током година када су се, наводно, најбрже развијале. Грчка, Ирска, Португалија и Шпанија доживеле су економски колапс који ће оптерећивати многе будуће генерације.[ii] Ни друге европске економије, изузев Немачке, нису боље прошле.
Мит о европским вредностима
Када је постало очигледно да од самог чланства у Европској унији нема економске користи, с обзиром да су државе које су сада у најгорем стању добијале највише помоћи од Уније – незамисливе количине у поређењу са оним што добијају нове чланице данас – било је потребно смислити нову причу. Тако смо добили појам европских вредности, а наши владари нови raison d’être. Као и колонизатори Африке својевремено, регионална елита је прихватила задатак да цивилизује дивља балканска племена. Та морална обавеза постала је императив и покретач новог таласа евроунијатсва. Уследила је синхронизована акција политичара, медија и НВО, с циљем усађивања европских вредности у неотесаног српског сељака, оног који није разумео врли нови систем вредности и чији отпор „европеизацији“ је морао бити сломљен.
Када је постало очигледно да тврдоглави Срби нису у стању да преломе да ситнице попут отимања дела територије могу бити у складу са цивилизацијским напретком, иако су им сви релевантни експерти говорили да је могуће, прича је почела да се распада. Заиста је било тешко објаснити „ограниченим“ Србима како врхунац демократије може да буде мафијашка држава Хашима Тачија, или игнорисање воље грађана на разним референдумима по Европи.[iii] Потребна ментална гимнастика се показала претешка за циљану групу. Морали су поново да смишљају нешто ново.
Мит о антикорупцији
Тако смо стигли до актуелне приче о антикорупцијском ефекту евроинтеграција. Колики ли очај влада у евроунијатским круговима када су утопијску визију свели на ниво контраиндикације, споредног ефекта идеологије која је изгубила сваки смисао. Већ неколико месеци слушам тезе како не можемо да се изборимо са корупцијом, како су нам потребни европски штап и шаргарепа. Међутим, свако ко познаје Европску уније зна да је корупција највећа управо у институцијама те творевине.
За почетак, ваљда је познато да се убедљиво највећа корупција у Европи одвија у Европској комисији, чији буџет независни ревизори не потписују већ 15 година због малверзација.[iv] Европски суд ревизора чак тврди да је 95% буџета Комисије подложно корупцији. Чланови комисије, укључујући Предсеника Хозеа Мануела Бароса, редовно примају мито у облику бесплатних летовања на јахтама богатих „бизнисмена“ и осталих привилегија. Корупција је присутна од самог настанка, а 1999. године цела Комисија је морала да поднесе оставку због финансијских нерегуларности.[v] Ипак, нико није одговарао, а они који су открили аферу су протерани из европских институција.
Истовремено, посланици европског парламента су познати по пракси наплаћивања енормних – често непостојећих – трошкова. Све оно што гледамо у домаћем парламенту, само на још већем нивоу. Истрага немачког Шпигла је закључила да администрација у Бриселу проневери више од милион евра на дан кроз директну корупцију.[vi] Европска комисија и Европска унија су, супротно пропаганди коју пласирају, генератори корупције. Бриселска војска од 170.000 бирократа[vii] на папиру кошта 8 милијарди евра годишње.
Притисак који Унија врши на државе да „сузбију корупцију“ је мотивисан заштитом интереса мултинационалних компанија – чије пословање може бити угрожено нестабилним условима – а не интересима грађана. Када се увере да су пословни интереси „бизнисмена“ заштићена, свака прича о корупцији пада у заборав, као и раније приче о европским вредностима или економском благостању. То се може видети на примерима Бугарске, Румуније или Грчке у којима је корупција из године у годину све већа, и које су упркос чланству у ЕУ испод Црне Горе на списку корумпираних земаља![viii]
У исчекивању пете фазе
Све је тако лепо ишло, док је било кредита и наде. Како је европски економски модел, као мотор уједињења, почео да се урушава, многи су се суочили са истином који нису желели да прихвате: да је идеја (проширења) Европске уније на самрти. Као пацијент суочен са смрћу, наша „елита“ је почела да пролази кроз фазе које је др Елизабета Кјублер-Рос дефинисала још пре четрдесет година. Прво су порицали да се ишта дешавало, потпуно игноришући економску кризу и причајући како „ће сви економски проблеми бити решени када приступимо Унији“. Потом су прешли у фазу беса, тражећи кривца у опозицији и народу што већ нисмо достигли благостање. Сада су у фази ценкања: „потребна нам је Унија зато што смо много грешили“. Следи депресија, верујем после следећих избора.
Међутим, на крају неизбежно долази прихватање: нити ће Србија ући у Европску унију нити нам Европска унија може решити проблеме које имамо. Пут без алтернативе је одавно непроходан, а никада није ни водио тамо где смо мислили. Што пре елита стигне до последње фазе, и схвати да морамо наћи нови пут, то ће пре бити боље.
17. новембар 2010. | Ненад Вукићевић _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek Patriota
Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471
|
Upisano: 13 Dec 2010 19:56 Naslov komentara: Što nam donose euroatlantske integracije? |
|
|
_________________ KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!"
Lolek i Bolek: komentar modifikovan dana: 03 Feb 2011 13:41; prepravljeno ukupno 1 puta |
|
Na vrh |
|
|
Anti-Jenki Legenda
Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264
|
Upisano: 16 Dec 2010 15:05 Naslov komentara: |
|
|
Seca li se neko kako su Evropejci (ili Europejci ako je nekome tako draze) do juce govorili kako su Grcka i Irska primeri koji se trebaju slediti?
Eh, glupi Evropejci, nista jos njima nije jasno... _________________ General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite". |
|
Na vrh |
|
|
Vuk Administrator foruma
Član od: 23 Dec 2007 Komentari: 1528
|
Upisano: 23 Dec 2010 13:06 Naslov komentara: |
|
|
Evo jedna vijest kolika je "demokratija" na zapadu (tacnije na sjeveru )
U Svedskoj je sluzba ydravstvene zastite bez da pita osiguranike donjela odluku da ubuduce nece prihvatati otvaranje bolovanja od strane ljekara vec ce to administrativni sluzbenici (koji nemaju pojima o anatomiji i ostalom sto je potrebno da bi se postalo ljekar) da odlucuju samostalno.
Tako da ce sigurno ustediti puno para koje su zaposleni uplatili (da bi imali sigurnost) za svoje potrebe. Ista stvar se desava i sa penzijskim sistemom.
U svakom slucaju o svim vaznim pitanjima odlucuje sacica ljudi a vecina je tu da ko ovce slusaju i podnose. Pravi primjer diktature.
Suti i trpi _________________ "Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se |
|
Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek Patriota
Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471
|
Upisano: 26 Jan 2011 17:05 Naslov komentara: Marko Tulije Ciceron-O dužnostima |
|
|
Sve političke odluke lišene pravednosti i moralnosti te zajedničkog dobra,a sve za vlastitu korist ne samo da je pogrešno i nemoralno nego i nemuževno i radi se o bezumlju koje poništava ljudskost.
Iz te bahate uznositosti se rađa samovolja i pretjranna žeđ za prvenstvom nad ostalima kojeg u raspravama ne pobjeđuje snagom argumenata i dokaza već kupovanjem i strančarenjem jer im je draža moć od pravde.
Zbog toga se treba ne samo kloniti naslade nego i izbjegavati želju za novcem jer ništa nije svojstveno uskogrudnoj i niskoj duši kao voljeti bogatstvo dok nema ničeg takog čestitog i uzvišenog kao ravnodušnost prema novcu i dobročinstvu prema slabijima.
Treba se čuvati želje za slavom koja oduzima duševnu slobodu za kojeg su se muževi velikog duha uvijek dužni zauzimati.
Čestitost i moralna ispravnost se zasniva na promišljanju i njegovanju duše i snage,a ne tijela,što se i očekuje od velikodušnog i uzvišenog karaktera.
Od svega je daleko najbjednije častohlleplje kao i podređivanje cjelokupnog života osobnoj ambiciji.
(karakteristika Hrvata i djece i unuka partizana,moja opaska)
Trebamo biti ponizniji što smo na višem položaju i dokazivati blagost i ljudskost i poštovanje prema narodu.
Raskošnost je za svako životno doba sramotna,a u starosti i odvratna.
Ako se tome i pridruži neobuzdanost u požudi,onda je to dvostruko zlo jer to pobuđuje besramnost kod mladih kad vide stare kako se tako neobuzdano ponašaju.
Iskorištavaju državu u svoje svrhe(
HDZ moja opaska)
ne samo da je nemoralno i sramotno nego je i zločinački i bezbožno.
Sloboda nam je,a priroda se tomu ne protivi,dala da svatko voli stjecati u životu dobra više za sebe nego za drugoga.
Ono što priroda ne podnosi je da pljačkom bez mjere povećavamo našu imovinu i sredstva preko tuđih leđa jer ako svatko otima samo za sebe,svaki ljudski savez se raspada.
(amerikanizacija-egoizacija svijeta,moja opaska)
Ni zakonito nasljedstvo nije stečeno na čestit i moralan način ako je stečeno neiskrenim i lukavim dodvoravanjem te licemjerstvom u pružanju usluga.
Inače,u vrijeme filozofa Cicerona(ko i Seneke)Rim je bio na vrhuncu moći,a kad je došlo do dekadencije,Rim je propao,na što je Ciceron i upozoravao,pa je zbog toga bio i ubijen jer kako znamo iz narodne izreke:"Taština je zla baština". _________________ KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!" |
|
Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu Ne možete prepraviti vlastite poruke Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu Ne možete glasati u anketama foruma
|
|