Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Nisam bas neki dobar poznavalac slovenackih prilika ( jezicka barijera ) ali sam nedavno procitao zanimljiv clanak o tamosnjoj "tranziciji" i "evropskim integracijama".

Naime kada se postavilo pitanje slovenackog clanstva u EU briselska birokratija je postavila uslov Sloveniji da mora da dozvoli stranom kapitalu prodor u nacionalni bankarski sistem. Slovenci su to glatko odbili izjavljujuci da je ostanak bankarskog sistema u domacim rukama od vitalnog nacionalnog i drzavnog interesa.

Usledili su novi pritisci Brisela i pretnje da Slovenija nece postati clan EU ukoliko ne ispuni zadati uslov.

Slovenci nisu popustali i uporno su odbijali prodaju domacih banaka stranom kapitalu. Nisu pomagale ni pretnje ni pritisci. Slovenci su odlucno branili svoj nacionalni i drzavni interes ne prihvatajuci da finansijski sektor padne u ruke stranaca. Rezultat: i pored odlucnog suprotstavljanja svemocnom Briselu i pored svih pritisaka i pretnji Slovenija je danas punopravna clanica EU i kao takva moze recimo danas da si dozvoli lukzus da zajebava Hrvatsku i da joj postavlja prepreke na njenom "evropskom putu".

Tako su Slovenci jos jednom pokazali ostalim juznoslovenskim narodima kako se brane nacionalni i drzavni interesi. Takodje su pokazali da jedna odlucna vlada cak i jedne male zemlje moze da nadvlada svemocni Brisel.

Sa druge strane imamo ostale bivse jugo-republike koje su davnih dana ispunile doticni uslov i svoj finansijski sektor predale strancima. I ne samo to nego poslusno ispunjavaju svaki uslov koji stize iz Brisela bez obzira koliko blesav bio ne vodeci ni najmanje racuna o nacionalnim i drzavnim interesima. Totalna kapitulacija. Slovenci su pokazali da kapitulacija nije jedina opcija ali proci ce izgleda mnogo vremena dok ostali juznoslovenski Evropejci to ne shvate. Nazalost...

Vuk · Administrator foruma Član od: 23 Dec 2007 Komentari: 1528

I ja mislim da treba tako postupati. Ako vec treba da se ude u EU onda treba obostrano da se ispunjavaju neki uslovi a ne samo jedna strana da cijelo vrijeme popusta i na kraju postane obicna kolonija.

Pozdrav Vuk.
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

Sjećam se onog naivnog i blesavog Confused

Dalmatinca koji se je obrušio na Slovence 1991. da su pobjegli iz Jugoslavije navrat-nanos Confused

Što im je drugo moglo preostat i Rolling Eyes

,inteligentni i pragmatični Slovenci su uvidjeli da će se Hrvati sa Srbima te Bošnjacima pobit Shocked

u dokazivanju čiji je jači i veći i tko je prije bio kokoš ili jaje odnosno tko je od koga nastao Razz

i da će ih u tome podupirat Evropa i SAD(bez obzira na "mir" koji su javno apelirali Twisted Evil

)pa im nije ništa preostalo nego da "dignu sidro". Surprised

Slovenci također ne samo što nisu rasprodali banke(Hrvati su po tome rekorderi,čak 95%banaka drže stranci,političari strpali provizije u svoje džepove,a raju(stoku sitnog zuba Razz

koja im se još i ulizuje Evil or Very Mad

tko šiša

)nego su i izvršili privatizaciju nekad društvenih poduzeća,ne ko Hrvati na Tuđmanovu modelu 200 bogatih obitelji Mad

, već ravnomjerno rasporedili dionice svim radnicima tako da je svaki Slovenac postao ponosni dioničar-vlasnik svoje dežele i tako su Slovenci uz sve"Scile i Haribde" kojima su bili okruženi uspjeli stvoriti sasma:solidnu,pristojnu i respektabilnu državicu. Cool

A,sad dal su inteligentni Cool

Slovenci pičkice,a ljigavi Mad

Hrvati i umišljeni Twisted Evil

Srbi navodno nisu,nije teško iz svega ovoga zaključit. Exclamation

A,kako i ne bi,kad je najveći sin naših naroda i narodnosti Tito zapravo Slovenac kojeg Slovenci cijene i hvale Smile

,a ne pljucaju po njemu ko Hrvati koji ga kad im to zatreba iskoriste u bijelom svijetu Mad

gdje njegovo ime još odzvanja Laughing

,po majci i ocu porijeklom iz jednog malog mjesta,gle "čuda" uz samu granicu sa Slovenijom. Wink

_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!"

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Dakle dogodilo se ono na sta su ne samo evroskeptici vec i svi ljudi sa dva grama mozga u glavi odavno upozoravali.

Od "evrointegracija" nema nista. Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija mogu da zaborave na prijem u evropsku federaciju a od bivsih jugo-republika jedino Hrvatska dolazi u obzir. Ukoliko se s tim sloze Slovenci, naravno.

Barem tako nam porucuju nemacka kancelarka Angela Merker i njen CDU ( Hriscansko-demokratska unija ). A posto su u toj famoznoj EU Nemci ipak gazde poruku treba shvatiti krajnje ozbiljno.

E sad mene samo jedna stvar zanima.

Hoce li u tim bivsim cetiri jugo-republikama, koje po Nemcima nemaju ni teoretske sanse da udju u EU, politicari i "intelektualci liberalne orijentacije" i dalje da lupetaju o "evropskim integracijama", "prilagodjavanju evropskom zakonodavstvu", "evro-reformama", "evropskoj buducnosti" itd.

Hoce li nastaviti da lazu narod sa pricom da "EU nema alternative"?

Anglela Merker i vladajuca CDU im porucuju: "Trazite alternativu jer kod nas nema mesta".

Hoce li se "evro-fanatici" pretvarati da je ne cuju?

Hoce li recimo u Srbiji "pro-evropska" vlada da i dalje jednostrano primenjuje trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju (kakav samo glup naziv) koji ce ove godini ostetiti budzet za nekih 200 miliona evra? Da ne pricam o domacim proizvodjacima koji nemaju tako povlasten pristup na trzista EU.

Maske su pale. U nastupu iskrenosti Nemci su Balkancima porucili ono sto su mnogi odavno i znali: da je sve bila farsa.

Naravno, kojekakvi briselski komesari ce i dalje insistirati na tome da "balkanske drzave ne skrecu sa kursa evropskih reformi" jer u protivnom "nece postati clanovi evropske porodice naroda" i bla, bla, bla i sto je najgore budale ce nastaviti da ih slusaju i da ubedjuju narod da "nema alternative".

Vlade ce i dalje nastaviti da bezuslovno ispunjavaju sve "evropske" uslove iako znaju da to rade za dzabe.

Umesto da se posvete sami sebi i da konacno pocnu da gledaju sta je u njihovom interesu Balkanci ce i dalje nastaviti da jure za utopijama. Do mozda neke nove poruke Merkel ili Sarkozija. Valjda ce tad shvatiti ako do sada nisu.

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

EU utopija

Nikola Turajlić

Reakcije na kolumnu Đorđa Vukadinovića „Pometnja u čokoladnom carstvu“ objavljenu u Politici, u kojoj preovlađuje ironija na račun pristalica članstva u EU po svaku cenu, nagnale su me da sa aspekta Srbina koji živi i radi u Slovačkoj skoro dve decenije pokušam da sagledam pozitivne i negativne strane članstva u EU, kao i odnos srpske elite i javnosti prema EU.

Poći ću od značaja članstva i mogućnosti učlanjenja Srbije u EU u svetlu dosadašnjih evrointegracijskih procesa. Srpska elita vidi članstvo u EU kao rešenje svekolikih problema Srbije (ekonomskih, socijalnih, civilizacijskih, kulturnih, moralnih itd.), kao raj na zemlji ili, za razliku od komunista, „klasno društvo u kojem će svako raditi prema mogućnostima, a dobijati prema potrebama“. Ovakvom pristupu priklonio se s vremenom najveći broj građana iz prostog razloga – boljeg života. Ujedno, članstvo u EU bilo je tableta za bolove izazvane nakaradnom tranzicijom i ekonomskom politikom postoktobarskih vlada, koje su nanele nenadoknadivu štetu srpskoj privredi i celokupnom društvu.

Šta to sve Srbija treba učiniti da bi postala članica EU? Pre svega mora, barem formalno, da uskladi svoj ekonomski, pravni i socijalni sistem s evropskim normama, što se svodi na prepisivanje i usvajanje propisa EU i ne bi trebalo da predstavlja problem. Moraju se pridobiti stare članice EU, koje nakon satanizacije Srba i loših iskustava po stupanju istočnoevropskih država u EU (konkurencija jeftine radne snage, širenje kriminala i prosjačenja), a sada i zbog globalne ekonomske krize, neće biti oduševljene prijemom Srbije u svoje redove. To se može uporediti sa usvajanjem evropskog ustava, sa tim da niko neće lobirati za Srbiju.

Iz svega navedenog vidimo da je učlanjenje Srbije u EU u sadašnjim okolnostima teoretska mogućnost, dok obećanja vlade i predsednika da će pristupanje biti najkasnije za nekoliko godina vređaju zdrav razum. Sve to potvrđuje i nedavna izjava nemačkog kancelara Angele Merkel da, osim Hrvatske, nema prijema novih članica i da ostatak Balkana ide u čekaonicu, s tim da Turska može dobiti samo privilegovano članstvo. Pogledajmo šta taj za Srbiju nedostižni cilj pruža članicama i da li su pogodnosti vredne svakog žrtvovanja.

Principi funkcionisanja EU kao zajednice država su opštepoznati i nije ih potrebno ponavljati. Takođe, suvišno je govoriti o starijim članicama i njihovom prosperitetu na plimi svetske ekonomske ekspanzije u drugoj polovini 20. veka. Stoga ću oceniti efekte učlanjenja istočnoevropskih država, koje su manje-više imale sličnu startnu poziciju kao Srbija, ali dosta nepovoljniji tretman nego stare članice, što bi se sigurno primenilo i na Srbiju. Tako je novim istočnoevropskim članicama pripala samo polovina dotacija poljoprivredi i onemogućeno je slobodno kretanje radne snage za određeno vreme (osim Engleske i Irske). Članice plaćaju doprinos u kešu za zajednički budžet iz kojeg se potom stvaraju i fondovi EU namenjeni za dotiranje grana privrede i aktivnosti koje nisu prioritet svih članica. Tako se npr. finansira gradnja postrojenja za prečišćavanje vode, a ne izgradnja kanalizacije, puteva do sela ili nabavka strojeva za muženje ovaca. Fondovi EU se formiraju prema potrebama razvijenih članica i nerazvijene zemlje često nisu u mogućnosti da iskoriste odobrena sredstva. Najveću korist od privlačenja investitora su imale nove članice i to kako iz EU, tako i izvan EU, sa tim da su velikim investitorima davane subvencije koje su se pisale sa osam nula.

Sledeća pogodnost je bila ta da su Engleska i Irska eksploatisale stotine hiljada nezaposlenih iz novih zemalja članica, a nije beznačajan ni broj sezonskih i radnika na crno, što je znatno poboljšalo trgovinske platne bilanse. Međutim, najštetnija za nove članice bila je skoro neograničena mogućnost države, firmi i građana za zaduživanje, što su oni besomučno i koristili. Ove države su istovremeno potrošile i znatan kapital dobijen od privatizacije, pri čemu je sve to imalo blagotvoran uticaj na rast BDP-a.

Međutim, zbog izbijanja svetske finansijske krize u drugoj polovini 2008. godine presušuju izvori svežeg kapitala i celokupna ekonomska konstrukcija u novim članicama počinje da se ljulja. Istovremeno se smanjuju zarade istočnoevropskih radnika u starim članicama i prestaje potreba za njima, tako da se čak i vraćaju, što dovodi do smanjenog priliva deviza u nove članice. Ne asocira li sve ovo na „balkanskog tigra“? Treba li navesti bolji primer od susedne Mađarske koja se zadužila više od 100 milijardi evra, pa je od kredita MMF-a i evropskih banaka u visini od 20 milijardi zasada uspešno ugašen požar. Ostale istočnoevropske članice su u manje-više sličnoj situaciji.

Simptomatičan je primer Slovačke, prozvane još „tatranskim tigrom“, koja je pored proizvodnje miliona automobila godišnje postala i članica Eurozone, a sada joj preti bankrot. O situaciji u automobilskoj industriji, koja je kičma proizvodnje, i posledicama po državu ne treba posebno govoriti. Kada se ovome doda da je u Slovačkoj precenjena kruna zamenjena evrom, a da su susedne članice Mađarska, Češka i Poljska devalvovale svoje valute i do 40 odsto, postaje jasno zašto Slovaci masovno odlaze u kupovine kod suseda, što dovodi do ogromnih gubitaka firmi i manjih prihoda od PDV-a i ostalih poreza. Dakle, članstvo u EU ima mnoge negativne strane, a ne samo pogodnosti.

Nastupanjem globalne ekonomske krize dobar broj inostranih proizvođača zatvorio je svoje pogone u istočnoevropskim zemljama, a nove investicije postaju iluzija. Kako je EU velika porodica država, koja kao svaka porodica funkcioniše kada ima novca, a nastaju svađe kada je kriza, neizvesno je kakvi će biti odnosi unutar EU u uslovima dugotrajne ekonomske krize.

Dakle, ukoliko se izloženi argumenti uzmu kao ispravni (teško ih je pobiti), članstvo u EU, i kada bi bilo dostižno u dogledno vreme, uopšte nije rešenje svekolikih srpskih problema. Oni koji to i sada zagovaraju su ili glupi ili nepošteni. Ove poslednje treba razumeti jer se time održavaju na vlasti ili postižu neke druge ciljeve. Kao alternativa evroatlantskim integracijama trebalo je zatražiti podršku i ponuditi ekonomsku saradnju državama koje nisu podržale protivpravnu vojnu akciju naših evroatlantskih prijatelja protiv Srbije i do sada nisu priznale nezavisnost Kosova (a tih je skoro 150). Otpor velikog broja ovih država mogao je rezultirati njihovim investicijama u privatizaciju srpskih firmi, pogotovo onih koje proizvode sredstva neophodna za obavljanje državnih funkcija (vojska, policija, javne službe i dr.), što bi garantovalo narudžbe. Iluzija je da srpske firme mogu učestvovati u svetskoj tržišnoj utakmici koja se odvija u kategorijama brendova (koje ove nemaju) ili u kategoriji jeftinih roba (poput kineske).

Srpska vladajuća elita je sa „razumljivim“ gnušanjem odbijala i samu pomisao ekonomske saradnje sa onima (osim Rusije) koji nisu pripadali krugu evroatlantskih prijatelja i tako je izgubljeno poverenje potencijalnih prijatelja. Primer za ovo je odbijanje saradnje sa kineskom kompanijom koja je htela da preuzme „Zastavu“ i FAP i ubaci se na evropsko tržište i potpisivanje ugovora sa „Fijatom“. Kako se na navedenoj alternativi nije počelo raditi pravovremeno, ova šansa je otišla u nepovrat. Zbog svega toga Srbija više nema alternativu, ona je čardak ni na nebu ni na zemlji.

Pokušaji vlade i predsednika države da pokažu zube svojim evroatlantskim prijateljima (umesto da im kao do sada donose bačeno drvce) time što će sarađivati s Iranom mogu izazvati bes Izraela, što nije preporučljivo, s obzirom na to da njihovi premijeri „izvlače uši“ čak i američkim predsednicima kada se ne ponašaju primereno. Kada se ima na umu da je Srbija s omčom oko vrata i da MMF svakog trenutka može izvući stolicu na kojoj sedi, eksperti moraju brzo objaviti da se radilo o neukusnoj šali. Građani Srbije su dobili zasluženu nagradu za to što su izdržali kaznu evroatlantskih prijatelja, a potom ponosno podržali svoje slobodno izabrane predstavnike na putu bez alternative.

milan · Upisano: 27 Mar 2009 21:38 Naslov komentara: Lolek i Bolek..

zadihani...prepoznaju drugaricu Jovanku, poprave pionirsku maramu....* drugarice Jovanka, ceski komunista predlozio skupstini da stanu mirno zbog NATO bombardirovke..SRJ, predsednik je rekel..da to mogu individualno ko hoce...dvi su ustali kao da je Staljin usao u salu...* Nesto krijete od mene...? Ne krijemo (u glas)...pukla vlada, kao da je od plisa... i ?...mozda ce da povuku priznanje za Kosovo dikarnicu...Eu, nesto mumla, sapuce...kao da je Markelova inace iz DDR...prosaputala...*ceske komunjara*...otcase, dalje..

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

PROROCI NADREALISTI:

http://www.youtube.com/watch?v=nt9cMJAAwPA&feature=related

milan · Upisano: 02 Apr 2009 19:50 Naslov komentara: Srbija do Tokija...?

......ovoga puta ne, ali via *Kumrovac*..do Kaira...*desavanje naroda*...vratilo se u *desavanje nesvrstanih*.....izbrisanih iz spiska na *prvoj demokratskoj visestranackoj pljuvaonici po komunistima, nesvrstanima...*...Tadic bio u Egiptu...? Revolucija koja tece...* pliva patka preko nila oj srbijo gde si bila*...*ko Maksim po diviziji*

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Ovih dana svi smo imali prilike da posredstvom televizije malo zavirimo u madjarska zbivanja.

I tako vidosmo da je zemlja prakticno pred bankrotom.

Sto je naravno sa svoje strane dovelo do masovnog nezadovoljstva naroda i velikih demonstracija.

Zemlja dakle u haosu. I politickom i finansijskom i ekonomskom i socijalnom.

Pa sad meni nije jasno kako je tako nesto uopste i moguce?

Jer mene su nasi balkanski Evropejci (a svi znamo da su nasi balkanski Evropejci nepogresivi i da je jedino njihovo misljenje ispravno) ubedjivali da u EU "madjarski slucaj" nije moguc.

Cak sta vise govorili su mi (ne skrivajuci dakako svoju evropejsku superiornost u odnosu na nas naivce koji jos uvek verujemo da nacionalni parlamenti nesto znace) da u Uniju treba uci upravo zato da bi se izbegle potencijalne situacije haosa i finansijsko-ekonomsko-socijalnih problema. Na sve moje primedbe odmahivali su rukom tvrdeci da je jedino bitno to sto EU donosi "prosperitet".

Pa sad gledajuci kako madjarski premijer moli sve zive medjunarodne institucije za pomoc i kako od tog "prosperiteta" ni traga ni glasa ne znam vise sta da mislim...

Da se nisu to Evropejci samo malo salili?

Mozda ta Unija i nije bas tako perfektna kao sto Evropejci tvrde? A mozda i nije bas resenje svih ekonomsko-socijalnih problema kako to vec godinama Evropejci ubedjuju naivne Balkance?

Da li je moguce da su nepogresivi Evropejci ipak pogresili? Ne znam, mozda ne bi bilo lose da priupitamo Madjare...

milan · Upisano: 15 Apr 2009 13:29 Naslov komentara: * NA ZAPADU NISTA NOVO *

Istocna Nemacka je prva od svih usla ne samo u Europu nego i sopstvenu maticu, nije isto, cak nisu ni medjunacionalni, medjuljudski odnosi isti. Zasto bi Madjarska bila izuzetak ? Nije u pitanju *Balkan*..u pitanju je kapitalisticki prsten *zastite* iznutra i njegova spoljna stranica *patinirana* imperijalizmom. Zamka je jasna, udjite u EU, skinite *granice*, alias skinite uvozne carine i takse *pa pobogu sad smo jedna zemlja*, pa posto ste slabiji kupite od nas sta vam treba.. Enormno deranje koze, drzanje *istoka* sto dalje, dovelo je do nesrazmerne tehnologije, velika razlika..odvojila je potrebe, pojavio se visak, hiper produkcija...ruse se *prividno* granice, da se rasproda nagomilani lager a proizvodnja prekartira na neki novi kolosek. Neminovno je ulaganje u istok, da koliko toliko prati odmaklu tehnologiju u svojstvu naravno kupca. I gde pise, da mora da se zivi luksuzno ? samo zato sto neko forsira potrosacko *drustvo*... zasto bi neki srbin odustao od coje, caksira i opanaka...boli ga uvo za hap cilindar i *Armani*

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Ma *jok*... sahranjen je malte ne u centru Beograda, po sopstvenoj zelji, proputovao, proratovao celom evropom, calabrcnuo i Aziju,..*zna Baja sta radi*..govorilo se za Nikolu Pasica, nema sumnje i *crveni baja* je uvek znao sta da radi i kad umre. Braca srbi i sestre srpkinje, posredstvom Borisa Tadica, predlozili su da se naredna konferencija kupaca, pardon nesvrstanih odrzi u Beogradu...nemaju snage da priznaju javno da je *baja znao sta da radi*, glogov kolac je bio samo foliranje da upadnu u bajinu fotelju...mislili su da sve ide samo od sebe....*malo morgen*... !

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Degolistička Francuska ima svog kandidata

Mila Alečković-Nikolić

Prvi put posle napuštanja Matinjona, francuski degolista, bivši ministar spoljnih poslova, ministar policije i premijer Dominik de Vilpen vratio se u Skupštinu gde su ga njegove pristalice pozvale da govori o nedavnom NATO „anšlusu“ Francuske. Vilpenov čuveni govor 14. februara 2003. godine u Ujedinjenim nacijama i osuda varvarstva u Mesopotamiji solidarisali su prvo Nemačku i Belgiju, a zatim i čitavu Evropu protiv rata u Iraku, povrativši slavu degolističke Francuske i njenog evropskog luka. Vilpen je već tada demistifikovao veštačku „borbu protiv terorizma“.

Kada je Zapadno Rimsko carstvo shvatilo da je Vilpen (posle Širaka) čovek na koga sa odobravajućim očima gleda Moskva, prilično se uskomešalo. Pogrešno je mišljenje da se degolizam borio samo za vojnu i političku nezavisnost Francuske. Degolistička poruka neulaska u NATO vojni savez, u kome je poneki „generalni sekretar“ mogao da bude Evropljanin, ali je vojna komanda uvek i obavezno bila američka, ugravirana je u jednu mnogo širu sliku sveta i značila je mnogo više. U stvari, poruka degolističke politike bila je: Francuska veruje u multipolarni svet i u veliku Evropu sa Rusijom. Dakle, Francuska neće ulaziti ni u jedan savez protiv Rusije, odnosno ni u jedan savez u kome nije i Rusija.

Čim je Vilpen identifikovan kao autentični degolista, administracija DŽordža Buša izvadila je iz šešira dugo pripremanog Minhauzena koji je stasavao uz Frenka Viznera starijeg – Nikolu Nađ Boča Sarkozija, čoveka za koga se jasno vidi „da ne voli Francusku“, kako kaže Parižanka Dajana DŽonston. Taj kozer i samozvanac ne veruje u suštini ni u šta. Izdao je Klovisa, Kapete, Svetu Jovanku, Komunu, Revoluciju, maj ‘68. Izdao je sve da bi uzvisio sebe. Odmah nakon Vilpenovog odbijanja da u Irak pošalje francuske trupe, on se u ime ne zna se uopšte koga Americi javno izvinio zbog ovog francuskog stava.

Sarkozi je danas Francusku vratio u NATO pakt uprkos protivljenju 90 odsto Francuza. Vratio je državu u vojni deo NATO ugovora kao zaštićeni krijumčar droge koga niko ne sme da uhapsi. Parlament mu je poslužio da ukine poslednju tekovinu demokratije uopšte, a degolizma posebno – narodni referendum. Osim malog sloja ugojenih činovnika i njihovih konkubina zaposlenih u provašingtonskim medijima, Francuzi su užasnuti pred mišlju da Francuska definitivno gubi epitet slobodne zemlje i da njome trenutno upravlja atlantistička inkvizicija sastavljena od prerušenih „liberalnih“ Torkvemadinih doušnika.

Na šezdesetu godišnjicu NATO saveza maljčik Sarkozi poklanja NATO istorijsku Francusku koju njegovi preci nisu stvarali. Poniznost provincijskih vezira i maltretiranje svetske raje obeležili su 3. i 4. april u Strazburu. Strazbur je tih dana bio „zabranjeni grad“, ljudi nisu smeli da izađu bez propusnice, a u jednom trenutku nisu smeli da izađu čak ni iz svojih kuća, kao da su upravo oni najveći neprijatelj NATO vojne alijanse. Saobraćaj je prekinut, sve je stalo zbog rođendana NATO saveza. Sarkozi je među prvima dotrčao da sultanu baci pod noge ukradeni poklon: francuski narod i francusku zemlju.

Međutim, Spinozin bog u prirodi uvek se postara da zlu suprotstavi dobro. Demonstranti su uprkos zabrani izlaska iz kuća probili sve kordone. Ni dvadeset četiri hiljade francusko-nemačkih policajaca nije uspelo da zaustavi reku ljudi. Demonstranti nisu zaboravili pitanje koje je još davne 1954. godine postavio general De Gol: čemu uopšte dalje služi NATO savez? Goreo je i jedan hotel u Strazburu, kao simbol NATO požara u svetu. Istoričar Dominik de Vilpen, starogrčki i evropski duh, čovek koji odlično poznaje istoriju kapesijanske i republikanske otadžbine, pobornik velike Evrope sa Rusijom, savršeni besednik, sinteza Monteskijea, Dodea i Valerija, svedočio je ponovo, u svetu novog ništavila, da je degolizam uprkos svemu živ.

Pristalice jedinog pravog Sarkozijevog protivkandidata organizovale su prošle nedelje Vilpenov kontranapad u Senatu. Vilpen nije zaboravio ni nas Srbe, u jednom trenutku saborce. Njegovu knjigu Krik što tera zle duhove preveli smo pre nekoliko godina na srpski jezik. Tako mi je i sad stigao njegov poziv da prisustvujem uvertiri multipolarnog obračuna sa globalističkom samovoljom.

I dok naša zbunjena televizija u Beogradu ovih dana daje reportaže o francuskim NATO prokuratorima koji na lošem engleskom jeziku (jer ih je sramota da govore francuski) bucmastih obraza i žvaćući žvake tvrde da je NATO baš „o-kej“, niko ni ne zna da postoji jedna lepša, poštenija i uspravnija zemlja. Međutim, ruski mediji o ovoj pravoj Francuskoj uveliko pišu. Pre nekoliko dana u sali „Viktor Igo“ gurali su se svi Vilpenovi prijatelji – poslanici, Širakov establišment, kao i mnogobrojni levičari. Treba početi poređenjem jednog poslanika: „Vilpen je čovek koji želi da pomiri Francuze i zato govori o socijalnoj pravdi, dok Sarkozi govori samo o fiskalnoj pravdi.“ Dominik de Vilpen ponovio je tog dana svoju besedu iz Ujedinjenih nacija. Videlo se da je podrška koju on ima ogromna, i da treba samo da objavi svoju kandidaturu. Kao svaki plemeniti čovek, Vilpen se dugo lomio oko ulaska u najprljaviji deo politike. Vredni ljudi, za razliku od banalnih kreatura, dugo preispituju svoje postupke. Prelomiće sve to za njega ovoga puta sudbina. Ona je već učinila svoje. Umesto da sedi u zatvoru, kako je to bio lukavo projektovao suparnik Sarkozi, izmislivši optužbu protiv njega i smestivši mu da ga mesecima saslušava Sanhendrion, Vilpen je iz sveg tog zamešateljstva izašao nevin i čist i danas ponovo propoveda na najvišem mestu. Ušao je u Palatu Burbon lep, dostojanstven i uspravan, kao i otadžbina koja ga je dočekala. Njega Francuska jednostavno voli, jer on Francusku, kao srednjovekovni riter, podseća na to da ona još uvek postoji i da će neko morati da je oslobodi.

S ironičnim osvrtom na Sarkozija i njegovo guranje da se na rođendanu NATO pakta slika što bliže Obami, Vilpen je govor sadašnjeg predsednika okvalifikovao kao hvalisav i smešan, a njega kao nervoznog, konfuznog i provokatora, koji zemljom vlada sam sa još nekoliko prijatelja. „Sarkozi prvo trči u krilo NATO, a onda tobože preti G20 odsustvom Francuske. Jasno je da će on biti prisutan, i to od predjela do deserta“, zaključio je ironično Vilpen. „Napuštanje velike politike degolizma i ulazak u ratoborni atlantizam za Francusku je greh. Naša zemlja je danas u opasnosti, a Francuzi će suditi“, završio je musketarski, uputivši ovog puta Sarkoziju sasvim jasan poziv na dvoboj.

Na pomen Srbije i Jugoslavije, Vilpen odgovara protiveći se bombardovanju bilo koje zemlje sveta. „Glasaćemo za vas!“ rekli su studenti koji su ušli u Skupštinu. Ostalo je još samo da Vilpen formalno objavi ulazak u predsedničku borbu. Ako to učini, biće to njegova pobeda već danas, budući da je sadašnji šef države i proguran na izborima upravo zbog Vilpenovog uzdržavanja.

Vilpen je govor završio u duhu onoga zbog čega su Francusku nekada poštovali svi ljudi sveta. Bile su to reči novog D’Artanjana: „Ja se ne borim protiv nekoga, nego se borim za Francusku. Jedna stvar potpuno je sigurna. Nikada i niko neće moći da mi otme ljubav koju nosim prema mojoj zemlji.“ Posebno ne neka liliputanska protuva atlantizma, diktature profitarijata i propalog spekulativnog kapitala – odzvanjalo je u glavama brojnih duhova koji su se toga dana solidarno sabili u palati Burbon.

Bivši premijer i jedini pravi suparnik Nikoli Sarkoziju najavio je, najzad, u sali „Viktor Igo“ svoj politički povratak. Sve dok ovaj vitez i Orleankin saborac ne uzjaše svog konja ceo francuski narod ličiće na Igoove „Jadnike“.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli