milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
 Upisano: 14 Maj 2010 21:43 Naslov komentara: Danilo Srdic |
 |
|
Najviša ratna priznanja i najviši vojni položaj u SSSR-u kao general-pukovnik Crvene armije, stekao je Srbin iz Like Danilo Srdić. ON je na početku i na kraju vojničke karijere bio vezan za Belorusiju. Njegov borbeni put ujedno odražava učešće Srba u Prvom svetskom ratu na teritoriji Ruskog carstva i u Oktobarskoj revoluciji.
Danilo Srdić je rođen u srpskoj porodici 1896, u Vrhovinama. Rano je sa roditeljima prešao u Beograd, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Školovanje nije mogao da nastavi zbog siromašnog stanja roditelja, pa se zaposlio najpre kao fizički radnik, a potom kao kancelarijski službenik. U svojoj biografiji napisanoj u Sovjetskom Savezu naveo je da je kao šesnaestogodišnji mladić, oduševljen ratnim podvizima Srbije u Prvom balkanskom ratu, 1912. godine krenuo za Rusiju, želeći da stupi u Vojnu školu. To mu je marta 1914. godine i uspelo kada je stupio u Vojnu školu u beloruskom gradu Grodnu.
Iz Vojne škole je izašao sa činom višeg podoficira, kada je počeo vojnu karijeru u garnizonu u Grodnom, u sastavu konjičkog puka. odatle je po izbijanju Prvog svetskog rata otišao u Odesu i uključio se u sastav Prve srpske dobrovoljačke divizije. U njenom sastavu se borio u Dobrudži protiv vojske Centralnih sila. Za ratne zasluge dobio je Orden viteza Georgijevskog reda.
U vreme Februarske revolucije 1917. godine uključio se u revolucionarni pokret. Zbog učešća u demonstracijama u Petrogradu, u leto 1917. godine bio je zatvoren. Oslobođen je po izbijanju Oktobarske revolucije, 25. oktobra 1917. godine, kada je učestvovao u osvajanju Zimskog dvorca u Petrogradu. Postao je komandir u Petrogradskom odredu. Zatim je otišao u Ukrajinu i uključio se u redove srpskih dobrovoljaca. Hrabar i neustrašiv, sa smislom za komandovanje, ubrzo je postao komandant Prvog srpskog revolucionarnog odreda u Jekaterinoslavsku, krajem novembra 1917. godine, a kada je formiran Prvi srpski sovjetski revolucionarni bataljon, postaje njegov komandant. Potom se bataljon uključio u Caricinski front. Komandant Caricinskog fronta bio je Kliment Jefimovič Vorošilov. U danima odbrane Caricina od belogardejskih napada "borci pod komandom Danila Srdića učili su kako da ratuju protiv neprijatelja". Srpski dobrovoljci sa Srdićem na čelu borili su se na najsloženijim odsecima caricinske odbrane: "Stupili su u žestoku borbu protiv nadmoćnijih protivničkih snaga podržavanih artiljerijom i konjicom. Srbi su prešli u napad u rejonu stanice Log. Borili su se junački, do poslednje kapi krvi, do poslednjeg daha. Taj podvig ušao je u slavne stranice istorije odbrane Caricina". Zajedno sa sovjetskim crvenoarmejcima, očistio je put ka istoku.
Krajem avgusta 1918. godine, kada je formiran Prvi jugoslovenski revolucionarni puk, Srdić je postao njegov komandant. Novembra 1918. godine, kada je rasformiran Jugoslovenski puk, postao je komandant Trećeg krimskog konjičkog puka. Na tom mestu nasledio je legendarnog Semjona Konstantinoviča Timošenka. Divizijom je komandovao Semjon Mihajlovič Buđoni.
U sastavu Prve konjičke armije kojom je komandovao Mihail Vasiljevič Frunze, učestvovao je u razbijanju belogardejske vojske generala Krasnova i Donjikina, Škura i Mamontova. U oslobađanju Voronježa i Donbasa, Rostova i Severnog Kavkaza, borio se protiv stranih intervencionista i generala Vrangela. Čistio je Don i Ukrajinu od kontrarevolucionarnih snaga. Puk Danila Srdića posao je uzor heroizma u bitkama na Južnom frontu. Njegovi vojnici su ga zbog smelosti, hrabrosti i odvažnosti prozvali "neustrašivi".
Herojstvo Danila Srdića do punog izražaja je došlo u vreme napada na Aksaj. Tada "ni neprijateljsko opkoljavanje, ni druge složene vojne situacije nisu obeshrabrile Srdića. Uvek je nalazio izlaz, delovao je smelo, odvažno i uvek pobeđivao". Za uspešna dejstva u bici za Čongarsko poluostrvo, za Krim, Danilo Srdić, komandant crvene konjičke divizije, bio je odlikovan Ordenom crvene zastave.
Obraćajući se tokom 9. kongresa Ruske komunističke partije (boljševika) dvojici srpskih revolucionara Danilu Srdiću i Aleksi Dundiću, Vladimir Ilič Lenjin im je rekao: "Svojim učešćem u borbi Crvene armije vi ostvarujete internacionalizam na delu".
U periodu posle Građanskog rata Danilo Srdić je ostao u redovima Crvenearmije. Godine 1930. po drugi put dobio je Orden crvene zastave kao komandant 12. konjičke divizije. Potom je studirao na Vojnoj akademiji "Frunze". Službovao je posle studija u Vitebsku, Krasnodaru, Novgorodu, da bi 1936. godine došao u Minsk. Ovde je kao general-pukovnik postao komandant Trećeg konjičkog korpusa i načelnik garnizona u glavnom gradu Belorusije. Bio je jedan od šesnaest komandanata korpusa u SSSR-u. Iste godine postao je član Centralnog komiteta KP Belorusije. "Talentovani visoki vojni rukovodilac davao je svoj veliki doprinos izgradnji i jačanju oružanih snaga Sovjetskog Saveza. I ovde je Srdić uživao kod potčinjenih ogroman autoritet. Njega su iskreno voleli, poštovali, ponosili se s njim - aktivni učesnici građanskog rata, pripadnici Konjičke armije", rekao je o velikanu Oktobarske revolucije Danilu Srdiću maršal Semjon Mihajlovič Buđoni.
U vremenu priprema Nemačke za osvajačke pohode, general-pukovnik Srdić se našao na isturenom položaju Sovjetskog Saveza na mestu moguće agresije u Belorusiji. U tom smislu, pod rukovodstvom maršala Mihaila Nikolajeviča Tuhačevskog, načelnika Generalštaba SSSR-a, pripremio je vojnu vežbu o mogućem napadu hitlerovskih snaga na Sovjetski Savez na području Belorusije. Tada su Tuhačevski i Srdić izneli procenu da će neprijatelj na ovom sektoru izvesti iznenadni napad u jačini 200 divizija. Predlog nije prihvaćen, jer se smatralo da na ovom sektoru može da se u proboju nađe 130 divizija, a da je iznenadni napad isključen. Događaji posle pet godina dali su za pravo Tuhačevskom i Srdiću. Tada njih dvojica već nisu bili među živima. Postali su žrtve Staljinovih čistki u vojnom rukovodstvu Crvene amrije.
Dve i po decenije posle, govoreći o liku Danila Srdića, njegov saborac maršal Buđoni je rekao: "Tragična smrt crvenog komandanta Danila Srdića u godinama kulta ličnosti Staljina, bolno je odjeknula u srcima svih koji su ga poznavali. Postavši žrtva podle klevete, samovolje i bezakonja, naš drug ostao je u sećanju boraca Prve konjičke armije, ostalih ratnika Sovjetske armije, kao kristalno čist čovek, kao pravi komunist". |
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
