 |
Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
| Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
| Autor |
Poruka |
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
 Upisano: 18 Apr 2008 19:28 Naslov komentara: Što nam daje,a što nam uzima sport te show business! |
 |
|
"ISTRENIRALO NAS!"
"Evo,ni dica,ni njihovi prijateji(prijatelji),niko(nitko)nije žestoko zagriza u ove sportske događaje.
Ajde,pogleda se koja od ovih utakmic,ali nema padanja u trans.
Uvečer se pita:
"Kako smo ostali?!",
i kad ti rečedu:
"Dobili smo",sekund ti zatitra osmijeh,i to je sve.
Jer,ima bit da je svit svatija(shvatija).
Kad se,recimo,naši vaterpolisti plasiraju na Olimpijske igre u Atenu,onda tamo nećemo poć svi mi,cila Hrvatska,nego će poć samo njih dvadeset.
I oni će igrat,oni će guštat(uživati),oni će zaradit,oni će plesat i vatat(hvatat) sportašice iz ciloga svita.
A mi ćemo bit ovamo di smo i bili,sa svojim prosječnim plaćama i prosječnim životima,ako i to imamo.
Ajde,lipo je čut da su naši dobili,ali tu prestaje sve.
Sve ono posli,oni komentari,euforije,izvještaji,sve je to sviranje onoj stvari.
Sve je to tuđi život,tuđa radost,tuđa korist
A,valjda nas je tako istreniralo.
Da više mislimo o njima,nego o sebi.
Stalno nas držidu(drže) na laštik(ono što drži bokserice tj.donji veš npr.)
Stalno nas mataju(izluđuju) i ništo nan nudu.
Ka pasu kost
I držu televizijske debate,guraju sponzore i misice,
i Zafrkavaju nas sa sportskim događanjima,koji nemaju veze s našim životima.
Stalno nika šarena laža(laž).
A sve to da ne bismo svatili(shvatili)koliko smo u biti mi veliki"
ĐERMANO SENJANOVIĆ
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:48; prepravljeno ukupno 4 puta |
|
| Na vrh |
|
 |
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 18 Apr 2008 19:29 Naslov komentara: "I Vaš Euro pomaže nogometnim trenerima!" |
|
|
"I VAŠ EURO POMAŽE NOGOMETNIM TRENERIMA"
"Branko Ivanković,novi trener na klupi nogometnog kluba "Dinamo"-Zagreb,primat će mjesečnu plaću od 20 000 eura mjesečno.
Dvaset tisuća i to neto!
Ne čudite se,pa ista je to plaća kakvu je do jučer primao i Josip Kuže,sada već bivši Dinamov "strateg".
Povrh toga,trener još može dodatno zaraditi kroz stimulacije i premije kroz važne utakmice.
"OSTAVITE SVAKU NADU"
Josip Kuže,proveo je 18 mjeseci na mjestu Dinamova trenera i zaradio kroz to razdoblje 360 000 eurane računajući stimulacije i premije,a o "đentlmesnkoj otpremnini" nemojmo ni razmišljati jer bi se cifra onda popela i do milijun eura ukupno neto.
Milijun eura,mili moji,to vam je više od onih milijun mitskih dolara iz vaših mladalačkih maštarija.
To je novac koji vi i vaša šira obitelj nećete zaraditi,svi zajedno,kad bi vam sve ama baš sve zbrojilo od prvog džeparca do sprovoda što ste zaradili,a da niste ništa potrošili.
A nogometni trener Kuže,ne napravivši ništa suvislo niti korisno za opću zajednicu,zaradio je samo za godinu i pol,dok nogometni trener Ivanković toliko može uprihoditi za godinu dana.
Mjesečno je Kužeu na njegov račun svakog prvog u mjesecu,bez kašnjenja,za razliku od vaših radničkih plaća i penzija od par stotina eura,stizalo,ni više ni manje doli 20 000 eura samo zato da bi on šmrkavcima u kopačkama neprestano ponavljao jednu te istu rečenicu:
"Najvažnije je u ovoj igri dati barem jedan gol više od protivnika!"
"Idemo!"
I zbog tih "umnih i čarobnih" riječi on(i) u džep spremi(e) svaki mjesec 20 000 eura,onoliko koliko vi možda cijeli život nećete zaraditi!
Ma,kvragu sve to skupa,odmahujute rukom rezignirano,ionako je "Dinamo" pun para zato što je iz glavnog grada,a Hrvatska je visoko centralizirana država u kojoj čak 90% prihoda što ga ostvari "periferija",odlazi u "metropolu",dok je u mrskoj srbojugolaviji taj postotak bio skoro pa duplo manji(50%) i još k tome,prihod od poreza na dobit ne uprihođava jedinica koja ga stvara,već sjedište centrale,a sjedišta svih firmi su u Zagrebu,tako da novac ide tamo,a ne mrskim Srbima u Beograd,kao nekoć.
Za koji dan stoga,kad vas spopadne otajstvo predblagdanskog katoličko-obiteljskog ozračja,pa krenete bezglavo jurcati po megamarketima i šoping centrima,glancati kartice i potpisivate snopove čekova
Vjeran opis ovaca  
,sjetite se toga "neobičnog" poreznog običaja
"I VAŠA KUNA POMAŽE KUŽEU I IVANKOVIĆU"
U molitvama će vam isti tren pasti na pamet više puta spomenuti nogometni treneri,možda ne odmah,no glavno je da se ipak (pri)sjetite njih i odmah će vam biti lakše jer iako kroz cijelu godinu niste dali ni lipe
(stoti dio kune,milijunti dio eura   )
nekom prosjaku,ako ste staru odjeću umjesto da ih čiste proslijedite nekom prosjaku,odjeću o obuću ste bacili u kontejner,svejedno ste učinili karitativno djelo i dobra,boguugodna djela.
I to na najljepši mogući način,diskretno i samozatajno,bez samohvale i busanja u prsa.
A ni Kuže ni Ivanković ni mnogi drugi nespomenuti,iako pojma neće imati odakle im toliki basnoslovni honorari,neće vam biti ni malo zahvalni"
RENATO BARETIĆ
Ova tema se može staviti i pod onu:
"GDJE SU NESTALA RADNA MJESTA?!"
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:36; prepravljeno ukupno 4 puta |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 18 Apr 2008 19:29 Naslov komentara: Moj komentar! |
|
|
Najlakše je u životu puno ne razmišljati  ,nego se prepustiti čoporu,bio on nacionalni,bio sportski,konkretno,nogometni,u ovom slučaju. 
Bez obzira što čovjek ima potrebe za zabavom  ,danas je zabave previše,i još k tome,nekvalitetne  te je preprepreplaćena  ,a posla,i to kvalitetnog,je sve manje  i potplaćen je. :
O okusima se ne raspravlja  ,ali je činjenica da je za razliku od sporta i nogometa ,film i glazba daleko zabavnija inteligentnija vrst zabave.
Ljudi,iako s punim pravom,gnjevni su na svoje poslodavce-buržuje  ,a ne na sportaše i ostale iz svijeta tzv. show biznisa ne,unatoč činjenici,da kapitalisti,iako radnike ekonomski iskorištavaju  ,ipak im pružaju kakvu takvu ekonomsku egzistenciju,a šta im pružaju npr.:nogometaši na svjetskom prvenstvu,Severina sa svojom štiklom,Goran Višnjić sa svojim holivudskim uspjehom... 
Dal,od toga,mogu platiti režije i jesti. 
A,ti paraziti(nametnici) ,za kojima puk slini ne mogu biti pohlepniji(gramzljiviji) ,no što jesu.
| Ivl (citat): |
"Bazna industrija je uništena,ono malo što je ostalo,dato je nesposobnima da na nekretninama stvore kapital i presele se u inozemstvo.
Proizvodne firme je pokojni Tuđman i njegov HDZ uništio,znanost su zapostavili,stvorili lošu strukturu radne snage,visokoobrazovane ljude rastjerali,zapošljava se i napreduje po podobnosti,a ne sposobnost.i
Banke su rasprodali,nakon ogromog ulaganja u njihove investicije,nekretnine podijelili odabranima kroz pljačku stoljeća-tzv.pretvorbu i privatizaciju,a narod se zabavlja sportom i pjesmama,dok mu se esencijalni kapital rasprodajeili čak poklanja domaćim hohštaplerima i strancima." |
Malo mog:cinizma,sarkazma i ironije,za kraj.
Olić na desnoj strani,dodaje Prši na lijevoj,Pršo dribla,puca i
Penzioner prebire po jednom,pa po drugom kontejneru jer nema što jesti,a pandur je na vidiku
Goooooooooooooooool
Policajac mu odrešuje novčanu kaznu za remećenje javnog reda i mira
Hrvatska vodi jedan nula
Prijestupnik,koji je vrijeđao moralne osjećaje pijane i drogirane tzv."zlatne mladeži",će završiti u zatvoru.
Suma sumarum,sve se vrti oko ljudske pohlepe("čobani" ) i ljudske gluposti("ovce" )
A,danas nikoga nije briga ni za koga...
Rezime ovog primjera:
"Ne može se sreća jednih,gradit na nesreći drugih"-TITO
| Emsa (citat): |
| "Najglasniji protiv socijalističke i samoupravne Jugoslavije su bili upravo oni,kojima u SFRJ nije bilo dozvoljeno da žive na tuđoj grbači,da:izrabljuju,pljačkaju i bogate se na tuđoj muci i znoju! |
Valjda je sad i svima više konačno jasno ZAŠTO JE SRUŠENA SAMOUPRAVNO-SOCIJALISTIČKAJUGOSLAVIJA
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:37; prepravljeno ukupno 3 puta |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 18 Apr 2008 19:30 Naslov komentara: Moje mišljenje i moj stav o show businessu |
|
|
Ja,na prepreprepreplaćene sportaše(vrijedi i za:
muzičare=glazbenike,glumce,poduzetnike,menađere...)
gledam kao na parazite i nametnike ,iako,imaju dijelom,ali samo dijelom (ulaznice,rekviziti npr.)pokriće u svojim astronomski-pervezno velikim svotama koje zarađuju ) koji iskorištavaju svoju prepreprepreplaćenu poziciju ,a vjerojatno bi je i mi,da smo u mogućnosti,jer nisu krivi oni koji tu poziciju iskorištavaju ,nego oni koji te pozicije povlađuju-kapitalistički sponzori koji na taj način većinu ljudi drže u hipnozi i pokornosti
Sve te prepreprepreplaćene,malo prije spomenute kategorije ljudi, te te prepreprepreplaćene iznose koje legalno zarađuju gledam kao na tisuće i tisuće
IZGUBLJENIH I UKRADENIH
radnih mjesta i riješene egzistencije tisućama i tisućama ljudi
Meni je jasno da čovjek ima potrebu i za zabavom ,ali meni je je osobno puno kvalitetnija i bolja zabava,neovisno o onoj da se o ukusima ne raspravlja ,film i muzika(glazba) budući da oni u nekim svojim djelima promiču neke pametne:poruke,ideje i poante,za razliku od sporta,čija je jedina prednost zdravlje(iako i to sve više danas pada u vodu,jer više nije važno sudjelovati,nego i pobijediti jer pobjednik dobiva sve ,a poraženi ništa pa se i za postizanje rezultata koji vodi ka velikoj lovi koriste sve više raznorazne droge )
Prvotna nakana sporta je bila:rekreacija,druženje,zabava  ,a to se pretvorilo u biznis u kojem sudjeluju svi paraziti(nametnici) počevši od parazita(nametnika) kapitalista(buržuja) koji sponzoriranjem sporta i sportaša,oduzimaju radna mjesta radnicima i smanjuju njihove plaće ,preko parazita(nametnika) sportaša i drugih koji tu situaciju koriste ,pa do parazita(nametnika) političara i menađera koji time peru novac i ubiru provizije sebi i svojima na korist njihovih:žena,ljubavnica,djece... (vrijedi i za prve dvije kategorije ) ,pa sve do kretena i idiota navijača ,koji zadnji teško zarađeni euro,oduzimaju,počesto:sebi,roditeljima,djeci,ženi iz usta ,kako bi sudjelovali u tom cirkusu ,u kojem samo oni gube i oni su gubitnici kojima se svi ovi spomenutu smiju i cere iza leđa.
Nogometni klubovi "Dinamo" i "Hajduk" su npr. bili dužni milijune i milijune kuna državi Hrvatskoj za neplaćene doprinose i takse tj.poreze državi i,za razliku od drugih poduzeća("Jugolinija","Jugoplastika","Prerada","Ilova","Razvitak","Diona","Nama"...)nisu išle u stečaj ,zahvaljujući i onim,malo prije spomenutim kretenima i idiotima ,koji bi prije i samu Hrvatsku postali u stečaj nego "Hajduka"(jer on živi vječno ) i "Dinama"
Nedavno došao kapetan "Dinama"u "Hajduk",a na ulice izašlo na tisuće i tisuće ljudi koji nisu izlazile na ulice uopće,a kamoli u ovolikom broju,kad su se pljačkala njihova poduzeća i zatvarala njihova radna mjesta
"O tempora,o mores!"
Samo mogu zahvaliti Bogu ili/i Majci prirodi da je ovaj licemjerno -kretenoidni cirkus ograničila(limitirala) na 80 godina u prosjeku P.C.(per capita=po glavi stanovnika) 
Znam da je život borba ,al nije samo u pitanju snaga volje i mišića za tu borbu,već i snaga želuca za svariti sve te kretene i licemjere oko nas prožvakati
KRETENI I LICEMJERI SU OKO NAS,DRUGOVI I DRUGARICE
A što se tiče sportaša i ostalih parazita(nametnika) općenito,mene osobno boli k....  i za Janicu,i za rukometaše,i za glumce,i za misice i za političare... i za sve ostale parazite(nametnike)
VIŠE CIJENIM NPR. RADNIKA KOJI JE RADIO NA AUTO CESTI I SVIMA OMOGUĆIO DA:
BRŽE,UDOBNIJE I UGODNIJE
DOĐEMO DO CILJA I DA SE TO REFLEKTIRA NA BOLJEM FINANCIJSKO-EKONOMSKOM POLOŽAJU VEĆINE LJUDI ,A NE NEKOG TAMO SPORTAŠA KOJI:
NAGURAVA,BACA,ŠUTIRA...
NEKU TAMO:
LOPTU,LOPTICU,BALUN...
JER OD TOGA NI JA NI SVI MI NEMAMO NIKAKVE KORISTI,VEĆ SAMO ŠTETE
PO ČEMU SU ONI BOLJI OD MENE/ NAS I PO ČEMU SU ONI ZASLUŽILI DA ŽIVE KAO BOGOVI,A MI KAO ROBOVI
Kao i pogotovo za one kretene(idiote) koji zadnju paru:
na njih davaju ,tuču se među sobom zbog njih ,urliču za njima ,trče za njima po autograme (a kaže sedma Božja zapovijed)  :
"NEMAJ DRUGIH BOGOVA OD MENE!"
jer zbog svih ovih navedenih,i ja,i svi vi ostali imamo/imate male i nesigurne te nadasve potplaćene plaće ,a mnogi od nas na svijetu niti to već umiru od gladi ,dok ovi paraziti(nametnici) ne znaju što će od puste  :!
Nedavno sam bio u prilici da upoznam hrvatske sportaše,stjecajem okolnosti
Dok je bila ta mogućnost,ja sam bio zauzet sa pričom sa jednim "običnim" čovjekom,a drugi naokolo su:
slinili ,gmizali ,puzali
ne bi li upoznali slavne i bogate sportaše
Cijela ulica je odzvanjala od srceparajućih i slatkorječivih pozdrava i javljanja okoline(okolice)osim mene
Ja sam bio zauzet sa pričom sa onim "običnim" čovjekom,tako da ih nisam imao vremana upoznati
A,oni su tom mojom reakcijom bili iznenađeni,samo tako
Uostalom,tko su oni
Preprepreprepreplaćeni sportaši čija preprepreprepreplaćenost uzrokuje našu potplaćenost i neplaćenost i boli mene k.... i za njih i za svu njihovu lovu i slavu kao i sve gmizavce oko njih:lol:
Kamo sreće da nas je više takvih
Kako bi ljepši i pravedniji onda bio naš svijet...
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:38; prepravljeno ukupno 3 puta |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 18 Apr 2008 19:30 Naslov komentara: "Ceremonija dobrodošlice za šampione" |
|
|
"CEREMONIJA DOBRODOŠLICE ZA ŠAMPIONE"
"ZAJEDNIČKI NACIONALNI DUH" SE SLOMIO I PRE NO ŠTO SE SLAVLJE ZAVRŠILO"
PREUZETO SA WEB SAJTA:
"IN DEFENCE OF MARKSIZM"
"Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice da bi proslavili ogroman uspeh grčke fudbalske reprezentacije na Euro-u 2004 i da bi dočekali igrače i trenera kao junake.
Većina prisutnih bili su obični ljudi,radnici i omladina.
Nesumnjivo je među njima bilo dosta nezaposlenih radnika i mnogo imigranata koji su došli da žive u Grčkoj ovih nekoliko godina.
Za sve ove ljude pobeda na Evropskom prvenstvu bila je velika prilika da pobegnu od stresa i problema svakodnevnog života,no,ova pobeda je takođe bila viđena kao moćan udarac velikim evropskim zemljama,čije reprezentacije su grčki autsajderi uspeli da pobede.
Slogani,pesme i slavlja nisu bili samo posvećeni igračima i treneru,već i bojama i simbolima nacionalnog tima koji su samo doprineli opštoj atmosferi "nacionalnog" ponosa.
Prirodno,grčka buržoazija nije mogla propustiti ovu šansu,a da se o nju ne okoristi,za svoje ciljeve.
Od prvih pobeda reprezentacije,oni su počeli da pumpaju nacionalističke sentimente i da politički ulažu u rezultate ovih 15 vrlo dobro plaćenih grčkih igrača.
Kroz državne i privatne medije,stotine novinara,članova vlade,političara, sitnoburžoaskih intelektualaca,poznatih ličnosti i bezvrednih sociologa, svoj posao podredili su širenju i odbrani serija klasičnih ideja i parola nacionalne buržoazije,kao što su:
"Ovo je ono što mi Grci možemo postići kada smo ujedinjeni","konačno možemo ponovo da pričamo u ime naše otadžbine","konačno smo videli nacionalnu zastavu u rukama naše omladine","mi Grci bi trebali ovo da uzmemo kao primer i budemo jedinstveni",itd.
Sve ovo ima jednu zajedničku komponentu navodnu potrebu za "nacionalnim jedinstvom i zajedničkim duhom".
"MIT NACIONALNOG DUHA"
Jedan mali događaj sa Eura 2004 je dovoljan da se pokaže šta buržoazija podrazumeva pod "zajedničkim nacionalnim duhom".
Dan finala u Lisabonu,nekoliko stotina ovih "dobro znanih" ljubitelja "zajedničkog duha" nisu oklevali da iskoriste svoje veze sa zvaničnicima Grčkog fudbalskog saveza da bi zadržali van stadiona stotine običnih Grka,Grke "sa ulice",koji su putovali hiljadama kilometara iz svakog dela sveta sa obećanom kartom.
Tako da,dok su obični Grci zadržani ispred,ovi "zvanični Grci"(pevači, političari,novinari,kapitalisti) su bili u mogućnosti da u zadnjem momentu nađu sedišta na stadionu i poziraju ispred kamera tako "puni radosti".
"Nacionalno jednistvo i zajednički duh" o kojima smo slušali tako puno u ovih nekoliko zadnjih dana,se šire medijima u ime ovog "nacionalnog uspeha" na Euro-u 2004.
U stvarnosti,ovo je baš ono što je buržoaziji potrebno da bi držala pod opresijom sve ostale napredne snage među grčkim narodom i da bi uvećala svoj profit u periodu internacionalne ekonomske stagnacije.
Ništa dobro ne može da izađe iz ovog 'jedinstva' za ogromnu većinu ljudi koji su učestvovali u slavlju.
Ovo jedinstvo i zajednički duh sa kapitalistima pretpostavlja da će radnička klasa i siromašni slojevi društva odustati od svojih potreba i zahteva za dobro "nacije" i "ekonomije",što zapravo znači – za dobro eksploatatora.
Ova vrsta jedinstva i zajedničkog duha koja se širi od strane kapitalista putem medija,njihovih sluga i servilnih piskarala koji nose kape sa nacionalnim simbolima i vijore nacionalnu zastavu,ne može biti prihvaćena od radnika i od omladine.
"FIJASKO CEREMONIJE DOČEKA"
Reakcionarni pokušaj iskorištavanja ovog fudbalskog događaja je takođe bio izražen,u slabijem obliku,sa pokušajem raspaljivanja nacional-šovinističkih osećanja od strane dobro znanih ultra-desničara,uglavnom od strane LAOS partije i njenog TV kanala,i kroz aktivnosti ultra-desnih huligana tokom slavlja koje su bile vidljive pojavom fašističkih simbola, pozdrava i rasističkih slogana.
Kako god bilo,najuverljiviji primer ovog pokušaja iskorištavanja uspeha reprezentacije je bila glavna ceremonija na olimpijskom stadionu Kalimarmaro u Atini,kojoj je prisustvovalo desetine hiljada ljudi.
Ova fešta je pokazala,u svojoj svojoj slavi,reakcionarne namere grčke buržoazije i njene države.
Ona je čak ignorisala elementarne buržoaske protokole za ovakve ceremonije i način na koji je ona organizovana savršeno bi odgovarao bilo kom otvoreno nazadnom i teokratskom režimu.
Na mesto predsednika ili premijera,koji su bar "izabrani predstavnici" nacije u okviru buržoaske demokratije,imali smo Hristoduloa,lidera Grčke pravoslavne crkve,koji je preuzeo na sebe centralnu ulogu.
Posle završetka jednog od njegovih vatrenijih nacionalističkih govora koji su bili puni bravura koje su se odnosile na "pobedu nacije i pravoslavne vere",organizatori su poređali igrače i trenera jednog po jednog da bi Hristodulou poljubili ruku i da bi ih on "prekrstio".
Posle ovog velikog Hristodulovog nastupa,došli su ministar sporta i gradonačelnik Atine,koji su igrali sporedne uloge.
I oni su davali nagrade i još jednom skrenuli pažnju za potrebom "zajedničkog nacionalnog duha".
Sve se ovo dešavalo dok ljudi nisu izgubili strpljenje.
Tišina je počela da se širi stadionom i svima je postalo jasno da se kod prisutnih javlja želja da napuste stadion,pogotovo omladina.
To je bilo kao da su hiljade mladih ljudi pomislile istu stvar:
"Kakve veze naši igrači,koji su nam pružili takvu radost,imaju sa popovima,sa ovim praznim rečima i ovim zvaničnicima?
Dosta nam je svih ovih klovnova koji svi obećavaju nešto naciji,ali su samo oni bogati.
A,još su bogatiji njihovi idoli koji oni slave.
Oni nemaju nikakve veze sa nama i mi ih ne želimo u našem slavlju".
Ovo objašnjava zašto se svečanost završila fijaskom.
Uzvikivanje slogana i klicanje stalo je odjednom kada je postalo očigledno o čemu se radi.
No,otišlo je i dalje od toga.
Kada se predsednik Grčkog fudbalskog saveza pojavio,veoma glasno negodovanje se moglo čuti stadionom.
Mnogi od prisutnih su se razbesneli kada su videli osobu koja je na čelu nečega što je znano kao prljava i korumpirana organizacija,koja je dobro poznata po svojim vezama sa krupnim kapitalističkim ajkulama koje eksploatišu grčki fudbal,kao što su Sokratis Kokalis i Vardis Vardinoganis.
Masa jednom nije odgovorila aplauzom ili bilo kakvim entuzijazmom tokom govora Hristodula i ostalih "zvaničnika".
I kao da to nije bilo dovoljno,nakon 20 minuta Hristodulovog govora videli smo kako ljudi počinju da napuštaju stadion,jer su počeli da se osećaju neprijatno i nisu želeli da učestvuju u fešti koja je pokušala da se okoristi o njihovo prisustvo.
Nije ništa značilo ni to da su ovo bili isti ljudi koji su,pre no što je ceremonija počela,čekali ispred 3 do 4 sata da bi ceremonija počela.
Čak i poznati novinari i TV komentatori,koji su prenosili ceremoniju za velike TV kuće,primetili su razočarenje kod ljudi i pokušali da pokriju to time što su govorili da je bilo 'nekih tehničkih problema tokom ceremonije zbog koje je opao entuzijazam' (npr. Predstavnici najveće grčke privatne TV stanice – MEGA).
Ova instiktivna reakcija ljudi,posebno omladine,protiv buržoaskih "zvaničnika" i Hristoduloa,je bilo indirektno upozorenje onoga što će se desiti u grčkom društvu u bliskoj budućnosti.
Posle celonoćnog slavlja,grčki radnici se već sutra vraćaju njihovoj svakodnevnoj mori masovne nezaposlenosti,ekonomskog pada,marginalizacije i uvećavajućeg siromaštva,gde su momenti slavlja i užitka samo mali intervali u bedi svakodnevne borbe za golu egzistenciju.
U ovim uslovima "nacionalni duh" i "nacionalno jedinstvo" će završiti tamo gde im je mesto.
Ostaće neispunjen san buržoazije.
Na mestu slavlja sa belim i plavim zastavama,uskoro ćemo gledati povratak štrajkova i demonstracije protiv programa osiromašenja, privatizacije i smanjenja koje Nova Demokratija želi da uvede.
Na mesto nacionalnog ponosa će doći klasni konflikt koje će konstantno biti pojačavan velikim delom nezaposlenih koji će se pojaviti nakon završetka konstrukcionih radova za Olimpijske igre i ostalih radova finansiranih od strane Evropske Unije.
Na mesto nacionalnih proslava koje "povezuju sve nas zajedno",doći će klasna borba.
Tada će Hristodulo,buržoaski političari,vlada i njeni žurnalisti i desničarski intelektualci biti svedeni na njihove prirodne pozicije.
Još jednom će oni biti na "drugoj" strani,braneći svoju nazadnu, kapitalističku klasu protiv grčkih radnika i omladine."
STAMATIS KARAGILOPULOS
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:38; prepravljeno ukupno 3 puta |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 18 Apr 2008 19:31 Naslov komentara: Odlomak iz knjige:"Sport,kapitalizam,destrukcija" |
|
|
PRILOG "NAVIJAČKOM PITANJU":
ODLOMAK IZ KNJIGE:
"SPORT,KAPITALIZAM,DESTRUKCIJA"
"Svakodnevno smo svedoci da sportski stadioni i hale postaju poprišta sve bespoštednijih obračuna između "navijačkih grupa".
Građanski teoretičari,kao što je Erik Daning,nastoje da dokažu da je nasilja na sportskim borilištima bilo uvek i da ono nije uslovljeno društvenim odnosima,a pogotovu ne prirodom vladajućeg poretka,već da se radi o ispoljavanju agresije koja je čoveku urođena.
Na taj način se današnje kapitalističko društvo stavlja u istu civilizacijsku ravan sa,npr.rimskim robovlasničkim društvom.
Istovremeno,taj argument pokušava da dokaže da je nasilje, buduči da ono potiče iz "nasilne čovekove prirode",neminovnost koja ne može nestati,već se samo može dovesti na nivo podnošljivog.
Dakle,najviše što se može učiniti je suzbijanje agresije putem institucionalizovane (državne) respresije,odnosno,stvaranje prostora na kojem će ljudi,ne ugrožavajući celu strukturu poretka,regularno -davati oduška- svojim agresivnim potrebama.
U tome sport kao takav ima nezamenljivu ulogu.
Po Konradu Lorencu,na stadionima se postiže "prečišćavajuće oslobađanje agresivnih nagona".
Interesantno je da kada građanski teoretičari društva govore o "agresivnoj prirodi čoveka" i o potrebi da se ona suzbije i kanališe,oni po pravilu misle na pripadnike "nižih slojeva",pre svega radnike i omladinu koja dolazi iz radničkog okruženja.
Iz njihove analize jasno proističe da je njihovo "nasilničko ponašanje" kompenzacija za "neuspeh" u životu (čitaj:
lošu ili užasnu materijalnu situaciju) za koji su sami odgovorni, budući da "kapitalističko društvo svakome nudi jednake šanse za uspeh".
Stadioni su postali društvene lomače na kojima treba da sagori ogroman bes tih "nižih slojeva",mesta na kojima se odražavaju svojevrsne psihoterapeutske seanse koje pretpostavljaju,nažalost- nasilje.
Na njima se vladajuća klasa obračunava sa "masama" tako što nastoji da uništi njihov "negativni" energetski naboj koji bi,kada bi se uobličio u organizovanu društveno/političku akciju, mogao da se izlije u širokom društvenom prostoru i ugrozi stabilnost uspostavljenog poretka.
Obračun kapitalista i vladajućih političkih grupa sa "masama" na stadionima i halama je način da se radnici i radnička omladina drže pod kontrolom da bi se sprečilo rasplamsavanje klasnog sukoba.
Pomoću "sportskih spektakala" postiže se marginalizacija i getoizacija potlačenih,obespravljenih, odbačenih.
Sport je postao jedan od najvažnijih "sigurnosnih ventila" građanske demokratije i takav- najmilije čedo kapitalista i njihovih političara.
Kao što je još "stari,dobri" Kuberten govorio :
"Sportom treba 'neutralisati' pritiske",koji, očekivano,dolaze od nezadovoljnih pojedinaca (radništva),lekcija koju su vrlo dobro naučili kako i 'real-socijalističke' (staljinističke i titoističke) birokrate,tako i kapitalisti.
Nastojanje da sport igra ulogu "sigurnosnog ventila" dovodi do toga da se na stadionima ne samo toleriše,već i podstrekava nasilje.
Praktično,stadioni su postali mesta na kojima vlada režirano i ono što je vrlo važno-institucionalizovano nasilje.
Zbog toga je na stadionu dozvoljeno mnogo toga što se obično na drugim javnim mestima kažnjava:
jake vulgarnosti,pretnje,pljuvanja,nanošenje telesnih povreda,rasistički i šovinistički slogani,pozivi na nasilje, paljenja,ubistva,teror- sve to spada u "pravi" sportski ambijent današnjice.
Sve krvavije "sportske priredbe i manifestacije" su postale sredstvo za vaspitavanje ljudske jedinke da prihvati nasilje kao svakodnevnu,dakle "normalnu" pojavu; sredstvo za obračun sa kritičko-menjalačkom svešću čoveka koja je usmerena na iskorenjivanje uzroka koji dovode do nasilja.
Istovremeno,nasilje na stadionima treba uvek iznova i iznova da podseća čoveka da je on "po svojoj prirodi agresivno biće" i da samo represivne institucije uspostavljenog poretka (daklesnage 'javnog reda i mira') mogu sačuvati društvo od "zla" koje vlada čovekom. Ubijanje vere čoveka u samog sebe,u svoju sposobnost da kao razumno,društveno i solidarno biće organizuje društveni život bez tutorisanja represivnih institucija građanskog društva - to je jedna od najbitnijih i najpogubnijih posledica nasilja u sportu.
Stadioni su za mlade postali svojevrsne škole divljaštva.
Oblik stadiona,visoka žičana ograda ojačana betonom, policijski kordoni,pendreci,suzavci,kamere, kontrole,iskežene čeljusti treniranih policijskih pasa,kopita konja,borna kola,vodeni topovi - da li to možda blago podseća na prizor koncentracionog logora ?
Stadion je slika nasilja i ujedno poziv na nasilje.
To je ambijent koji svojim izglednom sugeriše mladima da nisu ljudi i da se od njih ni ne očekuje ljudsko,već varvarsko,vandalsko,životinjsko ponašanje.
Izgled stadiona je od prvorazrednog značaja za stvaranje slike mladog čoveka o samom sebi,za uništavanje njegovog ljudskog samopoštovanja.
Istovremeno,samom pojavom na stadionima mladi stiču status koji je određen samom prirodom stadiona,kao i prirodom "spektakla" - postaju "huligani",što bi značilo "društveni otpadnici",kao takvi i "neprijatelji društva" (prosto kada slušate ovo na TV-u ili čitate u novinama,samo čekate ono famozno :
"Zlo koje se mora iskoreniti";
svakako da mora i da je nužno,ali ne na način karakterističan za represivna društva, jer su ona ta koja generišu i omogućuju sve neophodne uslove za takve stvari).
Kada se zna da je stadion postao glavno mesto za okupljanje mladih, onda je jasna sva pogubnost pojavljivanja i formiranja ličnosti u takvom okruženju.
I upravo u takvom okruženju mladi na najneposredniji način dolaze u kontakt sa vladajućim poretkom,sistemom koji se legitimiše kao "zaštitnik društva od antidruštvenog ponašanja";sa vladajućim društvenim vrednostima (slava,moć,novac, društveni položaj) koje su otelotvorene u sportskim "zvezdama"; sa opštevladajućom moći kapitala koja se pojavljuje u svemu što okružuje i manifestaciju,a i sam teren (reklame moćnih kompanija),kao i sa takmičenjem i "rekordomanijom"- osnovnim principima kapitalističkog društva.
Na stadionima se,zapravo, ogleda pravi odnos vladajućeg sistema prema mladima ("nižim slojevima") - što im se u svakodnevnom životu pruža manja mogućnost za ljudsku afirmaciju na ljudski način,to su ograde višlje, a policijski kordoni jači i zbijeniji.
Na stadionima se za veliki broj mladih,koji potiču iz "nižih društvenih slojeva",definiše njihov budući društveni položaj.
Njih pripremaju da zauvek ostanu na "drugoj strani",iza žičane ograde koja razdvaja one koji se,pod blještavim sjajem reflektora i u zagrljaju simbola njihovih kapitalističkih sponzora,bore za "prave vrednosti",od onih koji su, kao buduća "prljava,musava,neobrazovana i neotesana" radna snaga,svedeni na bezobličnu navijačku masu čija se "šansa" u životu svodi na divljanje na stadionu i oko njega.
Položaj mladih na stadionu simboliše njihovu getoizaciju u društvu u odnosu prema odnosima,procesima i institucijama koje određuju njihovu egzistenciju i društveni položaj.
Najgore je to što mladi svoje iživljavanje neslobode,odbačenosti,obezvređenosti,očajničko nastojanje da se približe vladajućim vrednostima koje su osnov njihovog ljudskog obezvređivanja,doživljavaju kao "slobodu".
Sportsko borilište postaje otelotvorenje njihovih želja,mesto na kome oni društvu koje ih odbacuje kao izvestan socijalni višak- pokazuju da su "neko",da postoje,da se računaju.
Posredstvom stadiona i sportskog "spektakla",duh čoveka postaje rob vladajućih društvenih odnosa koji se na stadionu pokazuju u kondenzovanom,maglovitom obliku.
"Sloboda" koju mladi "stiču" na stadionima je sloboda jednog roba čije je divlje urlanje,nasilno i vandalsko ponašanje- gledano sa kritičke distance - samo zveckanje lancima,u slavu svojih gospodara.
Sportski "spektakli" su postali postali svojevrsna duhovna droga za mlade koja razara njihovu ličnost,njihovu ljudskost i stvara od njih duhovne invalide.
Na stadionima mladi uvek iznova dobijaju svoju dozu agresivnog "klubaštva", lokal-patriotizma, nacionalizma,rasizma...
Potisnute potrebe,kao i neostvarene želje kojih je tako punedostatak ljubavi i humanosti,osećanje odbačenosti i bezvrednosti- ispoljavaju se u obliku zavisti,mržnje,manijakalne agresivnosti,bahatog ponašanja.
Simboli pod kojima se mladi okupljaju (nacistički simboli mrtvačkih glava,frontova,kukastih krstova, rasističkih i šovinističkih obeležja),kao i nazivi "navijačkih grupa",uz tekstove pesama istih,nisu izrazi "urođenog zla" koje je navodno u njima,već zla kojima su oni i njihovi najbliži izloženi tokom radne nedelje,sve do vikenda.
"Navijačke grupe" su zaista formirane po uzoru na vojske,gde imaju svoje vodje,svoje zastave,svoje zaklete neprijatelje,svoje teritorije,svoje grupe,svoje oružje,svoje parole,svoje ciljeve.
To su vojske ljudi koji su jednostavno upućeni jedni na druge,dolazeći is istog/sličnog okruženja i suočeni sa zajedničkim izvorom svojih problema.
Vojske ljudi koji pokušavaju da jedni uz druge,zajedničkom snagom,koja je ogromna,nekako razbiju na prvi pogled nevidljive društvene okove.
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:40; prepravljeno ukupno 3 puta |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 18 Apr 2008 19:31 Naslov komentara: "Psihologija masa i fašizam light u Italiji" |
|
|
"PSIHOLOGIJA MASA I FAŠIZAM LIGHT U ITALIJI"
"PROMIJENITI SVE DA SE NE PROMIJENI NIŠTA"
"U davnim tridesetim godinama minulog vijeka neseretni je psihijatar Wilchelm Reich(umro umno poremećen u zatvoru najslobodnije države svijeta,SAD-a)napisao veoma zanimljivu knjižicu, koja je savršeno objašanjavala uspon i uspjeh nacifašizma u masama.
Knjiga se zvala "Masovna psihologija fašizma".
A kako je s tim stvarima danas,kad se sve izmijenilo?
Kako je rekao Lampedusa,u čuvenom romanu i kasnije u Viscontijevom filmu "Gepard":
Sve se promijenilo,da se ne bi izmijenilo ništa...
Bilo je to tako na Siciliji,zaostalom i izoliranom otoku,kojim su surovim feudalnim apsolutizmom vladali Burboni i njihovi namjesnici,sve dok nije došao Garibaldi i njegove "crvene košulje".
Garibaldinac Nino Bixio,usprkos očekivanjima naprednih,krvavo je ugušio pobunu seljaka protiv sicijalnske aristokracije i zemljoposjednika i na svaku granu maslinika objesio po jednog "prostaka"...
Na čelo zemlje došli su pijemontezi,odnosno dinastija Savoja,ali se za sirotinju ništa nije izmijenilo.
Ujedinjenjem Italije južnjačka bijeda ostala je to sve do dana današnjeg...
Prezirana,zaostala,divlja,krvavo iskorištavana i najsurovije kažnjavana za najmanji neposluh...
U dvadesetogodišnjoj vladavini fašizma,koliko je trajao Mussolinijev režim,malobrojni su bili uvjereni fašisti,psi režima,s nožem u zubima, crnom košuljom,pendrekom i ricinusovim uljem.
A ipak ti su malobrojni fašisti sa svojim operetskim "Maršem na Rim" i manje operetskim batinanjem uništili jake i veoma brojne socijalističke organizacije na sjeveru zemlje,razbili zadrugarski pokret,potrošačke zadruge,organizacije socijalističke omladine,pošto su prebili i pobacali kroz prozore i s balkona gradonačelnike manjih i većih gradova i na smrt pretukli njihove advokate,zapalili Društvene domove od Trsta do Bologne i Rima,a socijalističke agitatore napojili ricinusom.
Broj onih što su tukli i palili bio je neznatan,ali kako je napisao Nenni:
"Fašizam je pobijedio ne zbog terora malobrojnih,već zbog konformizma većine,koja je pristala uz režim i trajno se prilagodila fašizmu."
Može se preslikat i na našu situaciju iz 1990-ih,zar ne
Baš o tome govori poznato Moravijino djelo "Konformist",pretočeno u istoimeni film Bernarda Bertolluccija.
Prihvaćajući iz konformizma fašistički režim protagonist priče odlazi u Pariz i glumeći da je opozicionar uvlači se u intelektualne krugove talijanske političke emigracije u Francuskoj.
Tamo,srdačno prihvaćen u krugovima antifašista,priprema umorstvo svog pokrovitelja i nekadašnjeg profesora na Univerzitetu...
Uvaženog naučnika i njegovu mladu ženu fašisti zvjerski ubiju na putu u šumi.
No šta vrijedi pisati knjige i pravite filmove,ako priblesavo čovječanstvo stalno,kao nedotupavi đak,pravi iste pogreške?
Režim umjesto partija i vođa masa
Svakako situacija u kojoj se našao svijet nakon pada Berlinskog zida ide tome na ruku.
Kad se srušila takozvana "gvozdena zavjesa" oslobodivši "okova totalitarizma" milione i otvorivši "put na istok" svjetskom kapitalu, evropska - smjesta reformirana - ljevica previdjela je dramu,koja će se dogoditi...
Kapitalizam,lišen opasnog rivala,potpuno je pobjesnio.
To bješnjenje zapanjilo je one koji su živjeli na pravoj, odnosno "pobjedničkoj" strani,na zapadu i sjeveru zemaljske kule.
Oni su,budući da su komunisti i njihove masovne partije nestali sa političke pozornice,očekivali od kapitalizma lojalno ponašanje.
Ali vuk ostaje vuk i hrani se jaganjcima...
Budući da nije više bilo protuteže ni opasnog neprijatelja,koji bi ga mogao napasti,kasni se kapitalizam prepustio dotad susprezanim neumjerenostima i devijacijama,bez zadrške.
Pobjednički marš imperijalizma više ništa nije moglo obuzdati.
Više nije postojala prijetnja,nekad realna na evropskom Zapadu,koja se čini smiješnom današnjim vlastodršcima,da bi se široke narodne mase, koje su još bile čvrsto vezane za političke partije i njihove ideologije,ako ih previše nagaze,mogle okrenuti i odustavši od opreznog pristajanja uz sistem,učiniti skok,koji bi značio njegovo radikalno odbacivanje.
Kako je danas van pameti i sama pomisao na takvo što,kasni je kapitalizam mogao bez straha pokazati svoje istinsko lice.
A ono je kao i uvijek light fašizam,a drugačije i ne može da bude ,jer to je u samoj prirodi vlasti,naročito vlasti,koja počiva na svemoći kapitala.
Prvi i najbolji primjer za to stanje stvari u Evropi i svijetu jeste Italija Silvija Berluconija.
Fašizam je režim,a šta je režim?
To je vremensko-prostorni zatvoreni krug u kojem su moralna pravila donedavno općeprihvaćena,sada poništena i pogažena,a sama logika okrenuta naglavačke.
U takvom naopakom sistemu izgleda logično,dubokoumno i mudro sve ono što je nelogično,apsurdno i glupo,ali budući da se to opsesivno i neprestano ponavlja,postaje uobičajeno i normalno.
Šta je normalno?
– pitao se Lav Tolstoj i s njim teoretičar književnosti Viktor Šklovski.
Normalan je onaj,odgovara Tolstoj, koji u jednom vremenu najbolje usvoji i saživi se sa svim postavkama,predodžbama i predubeđenjima toga vremena...
A onda to vrijeme mine i ono što je bilo normalno postaje apsurdno, zastarjelo i smiješno...
Nešto kao staromodne haljine – dobre jedino za maskaradu.
Italija,najtradicionalnija zemlja u Evropi,a stalno opsjednuta modernitetom i ovoga je puta kao i 1922. pojurila u prve redove,poput ambicioznog đačiča.
Da bi se sve što se događa u toj zemlji shvatilo treba znati šta je dvadesetgodišnji fašistički režim značio za Talijane.
Za osvještene on je značio apsolutno zlo,ukidanje demokracije,nasilje, rasne zakone,imperijalističke ratove,ratnu katastrofu,koja se s njemačkom okupacijom i savezničkim bombardiranjem pretvorila u općenarodnu tragediju te krvavi partizanski i ustvari građanski rat.
Ali za mase koje su ga živjele i proživjele tokom dvadeset godina fašizam je značio i uobičajeni način mišljenja,koji je ostavio duboke tragove.
Za siromašne seljake,koji su umirali od malarije na zapuštenom jugu,on je značio isušivanje močvara,kakvu-takvu agrarnu reformu,uvođenje osmosatnog radnog dana i pojavu državnih institucija za brigu o djeci i materinstvu te nekakvu obrazovnu i zdravstvenu politiku...
Značio je i slavu pobjede u ratovima u Africi,samozadovoljnu sliku jednog naroda i jedne monarhije,koja je napokon u vlastitim očima stekla dignitet i opila se nacionalnim ponosom.
Pobjeda u borbi za žito,pobjeda u borbi protiv boleština,masovno preseljenje težaka bezemljaša sa sjevera u isušene močvare centra Italije,na takozvani Agro Romano,gušenje svake "subverzije",odnosno opozicije,izgradnja novih gradova u slavu rimskih legija,sa zvučnim imenima "Littoria","Sabaudia","Latina",rast industrije i opće zaposlenosti, koja je proizvodila za vojsku,opijali su mase.
Društvo je država,a ona je u prvom redu kasarna i stadion i narod je zadovoljan.
Bavi se svojim poslom,dok ga gladijatori zabavljaju,po starom prokušanom receptu rimskog imperija.
Dejavous,vec viđeno mnogo puta zar ne
"REVIZIONIZAM"
A danas?
Danas jasno nije više moguće tako.
Ali se zato počinje slikanjem fašizma kao dobroćudnog paternalizma.
Berlusconi tvrdi da fašizam uopće nije bio tako dramatičan moment u historiji Italije kako to govori ljevica,jer su opozicionari jednostavno konfinirani,to jest poslati na plaćene ferije na Lipare ili Poncu i Kikladske otoke,sve sama krasna mjestašca,današnje skupe vrhuške najeksluzivnijeg turizma.
Ipak te perle,što ih bacaju sa svih šest (tri državna i tri privatna) berlusconijevih TV kanala njegovi istomišljenici i pripuzi,nisu još same po sebi toliko opasne.
Daleko je gora zatvorenost sistema,navođenje publike da se bavi glupostima i samom sobom i da sa treskom zatvori prozore prema istinskim svjetskim zbivanjima i problemima kako talijanskog društva i Evropske Zajednice,tako i svijeta.
Nije da o tim problemima ne govore i vijesti i mnogi specijalizirani komentari.
Ali govore onako i onoliko kako to režimu i njegovom protagonisti Silviju Berlusconiju odgovara.
Kreveljenje na TV kanalima je dopušteno,izrugivanje i imitiranje premijera je uobičajeni ispušni ventil.
Ono što nije dozvoljeno jeste ozbiljna i duboka sociološka analiza situacije u kojoj se danas nalaze Italija,Evropa i svijet.
Radikalizam je prepušten Radikalnoj partiji,a ona je izravni eksponent politike SAD-a u Italiji i Evropi,jer su talijanski radikali – transverzalni.
Ljevičarima na televiziju pristup nije zabranjen,ali za njih jednostavno nema vremena,osim za po koju rečenicu u debatama,jer čitavo TV vrijeme do kraja pokrivaju sve gluplji i sve ništavniji programi,u kojima se ne događa ništa osim igara za maloumne.
Pošast na svim kanalima jeste poplava svuda sličnih ili jednakih kvizova, lišenih obrazovnog cilja,jer nisu usmjereni na sticanje znanja već predstavljaju vid igre ne sreću.
A sve to se čini s namjerom da potpuno zaokupi i anestezira gledaoce.
Uz to treba dodati ogromne zarade na reklamama,jer sve televizije i javne i privatne,žive od propagandnih poruka koje,da bi došle na  , moraju proći kroz agenciju Publitalija,a ova je opet vlasništvo Silvija Berlusconija.
I tako u Italiji Berlusconi i njegovi drže svu medijsku tj. informativnu, ekonomsku i političku vlast.
Preostaje još ona sudska – koja im se opire,ali kako se čini,ni ona neće dugo.
Namjerno se zaboravlja i prenebegava činjenica,da bi suvremena demokracija trebala počivati na jednakosti u pristupu javnim institucijama,zaštiti prava manjina,na podjeli vlasti,na uvažavanju pluralizma,na otvorenosti.
Belusconi i njegov model ponovo su uspostavili autarhičnu zatvorenost, koja ne dopušta protivljenje,jer po vlastitom shvaćanju predstavlja najbolji od mogućih svjetova.
"UMJESTO PENDREKA EKRAN"
Kod toliko ogromnog monopola nad sredstvima informiranja i uz toliko opčinjavanje masa u suvremenoj Italiji političko ubojstvo je potpuno nepotrebno.
Ono predstavlja prevaziđenu,zastarjelu metodu – metodu prošlog vijeka.
Mase su zaokupljene gledanjem Big Brothera ili Otoka slavnih,zabavama i zabavljačima,koji ih opijaju svakidašnjim trivijalnostima,golotinjom,plesanjem,pjevanjem i ljubakanjima i tako u beskraj,dok potpuno ne otupi svaka forma osporavanja i svaka želja za ozbiljnim razgovorom i istinskom kritikom i kontestacijom.
Cijeli dan se prikazuje kako obični ljudi ili slavne ličnosti provode vrijeme u banalnim zanimacijama,kako se svađaju,pare,ljube ili tuku u kući iz koje nema izlaza ili na usamljenom otoku.
Taj usamljeni otok i ta zatvorena kuća u kojoj milioni gledaju ishitrene trivijalnosti,istinska su metafora današnje Italije i svijeta te stanja svijesti,koje prevladava.
U Italiji je Berlusconijev režim baš zbog toga zasnovan na širokom, gotovo plebiscitarnom pristajanju masa,kao i na jednoobraznom načinu mišljenja.
I evo nas opet u jednoumlju, ali onom sufliranom od kapitalizma,i to onog kasnog.
A šta dalje?
Treba odmah objasniti: stvarnost je danas mnogo manje dramatična od prvog i pravog fašizma, ali baš zato čini sve forme osporavanja, različitog mišljenja i neslaganja daleko bezopasnijim i beznačajnijim nego nekad.
Režimu više nisu potrebni ricinus i pendreci da bi stvarao i održavao opće pristajanje i odobravanje.
Dovoljan je pristup i monopol nad sredstvima informiranja - u prvom redu nad televizijom.
Pendrek je zamijenjen televizijskim ekranom.
Eto tako napreduje light fašizam u Italiji i svugdje drugdje.
A fašizam light kao i light hrana izaziva bulimiju,stalnu glad i stalnu potrebu za sve većom količinom jela,odnosno za sve većom količinom TV i telematske zabave đubretarskog tipa i sadržaja.
Davna je istina,koju je već iskušala Catarina Medici,kraljica Francuske,u osam vjerskih ratova s hugenotima:zabranom se ne postiže ništa,zlo se tako ne može iskorjeniti
Štaviše,ono se uvećava,dok ga dopuštanje i tolerancija umanjuje.
Ranije su istu paradogmu već bili pokazali vjerski progoni i Bartolomejska noć.
Grozan pokolj nije smirio ni preplašio reformirane – štaviše oni su gordo podigli glave i s pjesmom bogu istine ponosno se penjali na gubilišta.
Što su više palili hugenote,više su se punile protestantske bogomolje i sve je više rastao broj onih što su pristajali uz Reformaciju i pod prijetnjom užeta i vatre.
Kad je zavladala vjerska tolerancija i pošto je potpisan Nantski edikt, protestantska je crkva u Francuskoj izgubila bitku.
U Italiji danas ne progone opoziciju nasiljem,već je guše ograničavanjem i zatvaranjem za nju medijskog prostora te opijanjem masa trivijalnošću ponuđenih TV sadržaja i ordinarnim glupostima.
Utapnje u banalnosti i uspavljivanje kritičkog duha pokazalo se dosad vrlo uspješnom metodom.
Kako je dvadesetih godina rekao njemački dramaturg Erwin Piscator,da bi se fašizam doveo na političku pozornicu trebalo je prethodno cijeli svijet pretvoriti u golemu instituciju za imbecile.
A da bi se to postiglo treba se vješto služiti mas-medijima.
OPČINJENOST EKRANOM"
Danas se stvaranje konsenzusa javnosti ne postiže propagandom nego stvaranjem ugode TV-gledalaca.
Za vrijeme tako zvanih totalitarizama uloga radija bila je sasvim drugačija i vrlo važna.
No radio se danas smatra za "teško" sredstvo:
potrebna mu je politička propaganda i zvučni slogani koji se neprestano ponavljaju,jer je poruka verbalna.
TV slike,i slike s a uopće,kao na primjer one u kinu,djeluju drugačije i drugačije se koriste.
Njihova je moć da potpuno zaokupe pažnju i opčine gledaoca daleko veća.
Narodni su vođe nekad govorili na dupke punim trgovima pred masama koje su pljeskale,a radio je prenosio njihove govore.
Danas je sve to izišlo iz mode.
Mase drži i opčinjava mali s malo misli i to plitkih.
I ovdje caruje minimalizam.
Njihova glavna zabava su reality show i Veliki brat,koji ih odvodi od grube svakidašnjice i njezinih problema i navodi na neprestani dijalog s ničim.
Društvo je zabavljeno površnom psihologijom ličnosti i introspekcijom,a politička analiza postala je sasvim demodirana.
Tako je direktni televizijski prijenos dobio vrijednost grčke "agore", zajedničkog društvenog prostora.
A on je preplavljen neizmjernom glupošću psihološke iznutrice tako zvanih "malih ljudi".
Tako je javno postalo privatno.
Televizija ne nudi prozor u svijet,već pogled u privatnost kroz ključanicu.
Banalno i bezsadržajno krčmi se kao zanimljivo i važno te predstavlja jedini ponuđeni sadržaj i duhovnu hranu masa.
Dokle će tako?
Ne zna se,iako se počinje primjećivati izvjestan zamor.
Jer kad se ugase "svijetla pozornice" ostaje stvarnost,mizernija nego ikada.
I krajnje razgolićena kao i djevojke na TV ekranima.
Najgore je što zasad tome nema ozbiljne alternative:jedini postojeći drugačiji put jeste onaj što ga je pokazala Amerika na nedavnim izborima.
Put kojim je još jednom izabran Bush.
A on znači povratak na vječne vrijednosti desnice:Bog,Domovina, Porodica,vjerski integralizam i izvoz sopstvene civilizacije oružanom silom.
U to ime propagira se i koncept da je rat neophodan,jer je isti nezamjenjiv vid borbe jedine istinske kulture i civilizacije protiv terorizma.
Zar će Italija,Evropa i svijet na tome ostati i opstati?"
JASNA TKALEC
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:43; prepravljeno ukupno 4 puta |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 18 Apr 2008 19:32 Naslov komentara: Zagrebačko šetalište "slavnih" |
|
|
ZAGREBAČKO ŠETALIŠTE "SLAVNIH"
Ako ste ikad željeli gaziti po Miroslavu Radmanu,Miljenku Jergoviću,Ivanu Ljubičiću,Nives Celzijus ili Vjekoslavu Šuteju,pruža vam se prilika.
Šetalište slavnih u centru Zagreba samo što nije tu.
ZAGREB – Po uzoru na holivudski Walk of Fame i Zagreb će dobiti Ulicu slavnih,i to u centru grada.
Svoju zvijezdu dobit će poznate osobe iz javnog života koje ostavljaju pozitivan trag svojim djelima u Hrvatskoj ili promiču njezino ime u svijetu.
Zvijezde će se birati u znanosti,kulturi i umjetnosti,sportu,lifestyleu,a posebnu zvijezdu Life Star dobit će osoba koja više nije među živima,a ostavila je dubok trag svojim djelima na Hrvatsku.
Javnim glasanjem bit će izabrani oni koji će se moći pohvaliti svojom zvijezdom.
Dobitnici prvih pet zvijezda bit će poznati do kraja godine,a postavljanje zvijezda očekuje se potkraj siječnja.
Neki od pametnih komentara forumaša:
| Citat: |
"Vidla žaba da se konji kuju,pa i ona digla nogu"!
...........................................................................................................
Joj..sad se bu to davalo svakoj sponzoruši i zvejzdicama jednodnevnicama....znamo kako to ide kod nas...pokažeš sisu..."daš" nekom poznatom i opa evo tebi prostor na šetalištu...mislim stvarno...ako to dobi jedna Nives "fukam sve za lovu" Celzijus onda možemo početi i svima to djeliti...od stana do stana...
...........................................................................................................
Evo jedna anegdotica;bio jednom jedan koncert Jelene Rozge ilitiga Magazina,nije sad važno di,ovoga ljeta
Skupila se ekipa (nismo imali di ić) i odemo mi,jel,na Jelenu Rozgu
S nama pođe jedan od njezinih (bivših) najvećih obožavatelja (ajmo reć da je to bio mlađi brat od,nije bitno,nekoga od nas).
Momčić je bio zaluđen njom i dao bi bio sve na svitu da dobije njezin autogram..i tako mi krenemo put stola kraj bine gdje je (ne)dotična sjedila kad tamo op...ne može...šta ne može,pitamo mi...ne može,kaže (pazite)tjelohranitelj...kako,zašto,pa samo sekundu....ma ne može,opet će on...a dobro recite nam zašto....gospodična Jelena je izričito tražila da je se ne uznemirava!?
Hallooo?
Zna li ta anoreksična tuka da ona živi od ljudi koji dolaze na njezine koncerte i slušaju njezinu kvazi muziku!!
Takvoj još samo fali da završi na šetalištu slavnih,ej morat će mo joj počet plaćat poglede kad je negdi ne daj bože slučajno ugledamo usput!
P.S.
Da ne bi netko pomislio da se to čekalo u redu za njezin autogram..nije bilo žive baje oko nje!
...........................................................................................................
Ma zbljuvat ću se... |
Slaven: komentar modifikovan dana: 19 Aug 2008 03:45; prepravljeno ukupno 1 puta |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 19 Aug 2008 03:45 Naslov komentara: "Veliki Brat,a mala pamet" |
|
|
"VELIKI BRAT,MALA PAMET"
"Napokon je došao kraj i trećeg po redu hrvatskog Big Brothera!
I ovaj nam je pokazao koliko je čovjek sposoban samog sebe degradirati zbog novca.
Eksperiment s polupismenim stanarima bez ikakve samosvijesti,ljudima na testu izdržljivosti u prostoru i vremenu,bio bi upitan i kao istraživačka studija biheviorista,a kamoli kao model zabavnog programa.
Projekt,koji je zauzeo čelno mjesto gledanosti na našoj televiziji,nedvojbeno je odraz kulture i načina života današnjemladosti koja pored:znanstvenih,obrazovnih i drugih emisija prednost daje (ne)sadržaju reality programa.
Svi znamo na što se to svodi:na voajerstvo,stupidne igre,naslađivanje tuđim nesrećama i zadiranje u tuđu intimu.
Čini se,međutim,kako je to poželjan model ponašanja u današnjem društvu koji mediji agresivno i nesavjesno potiču.
Nedavno je u jednom dnevnom listu objavljeno kako urednici "Big Brothera" mole boga da nastane neki skandal,da se neko potuče,da se dvoje uhvati "in flagranti" u seksualnom klinču,kako bi javnost,u nedostatku vlastita privatna života i zaposlenja,imala šta za gledati i tako kratiti vrijeme.
Ovom fenomenu bila je nedavno posvećena i ne samo jedna cijela "Latinica",nego i mnoge kolumne svih značajnih komentatora u zemlji.
Ali,ni to nije bilo dovoljno da se podigne kriterij svijesti.
Štoviše,još uvijek gdje god se gradom prođe,slušate samo priče o intimnostima stanara,njihovu pljuvanju između sebe,neisključivanju mikrofona pri obavljanju nužde,perveznostima ispod popluna itd.
"POLITIKA-MEDIJI-MAFIJA"
Naravno da se nitko od njih nije potrudio pomoći nekom slabijem članu društva,bože sačuvaj,jer zabavnije je izbaciti neku od ništarija iz igre za milijun kuna,koju,uzgred budi rečeno,financiraju samo gledatelji nazivanjem telefonskih brojeva podrške pojedinim natjecateljima,ali i slušanju njihova životopisa,dok idu skupi impulsi.
Freud i Jung bi guštali analizirajući izjave "primata-big brotherovaca" kako žele funkcionirati kao zajednica,dok svak svakome govori iza leđa i zabija nož u ista!
Tako tipično za tzv."nintendo-holivudske generacije"
SAMO OSOBNI INTERES ,A TO NIKADA NE PRIZNATI
te dok se cjelokupna javnost uključujući i voditelje emisije sprdaju s njima.
Naš gorespomenuti "psiho-duet" uživao bi i u proučavanju gledatelja koji se spuštaju(neki bogme i dižu)na razinu trivijalnih i nesadržajnih događanja ove glupave i zatupljujuće emisije.
Nismo bili pošteđeni ni pjevušanjem Božićnim pjesama koje protagonisti ovog showa pjevaju u ambijentu koji je sve,a samo ne skroman,kao što bi Božić,jelte,trebao biti.
Sve u svemu,"Big Brother" je krunski dokaz da živimo u društvu mediokriteta,koji jedno govore danas,drugo sutra,a ponašaju se skroz drugo,a misle skroz treće,a djeluju skroz četvrto,a gledaju njih,i sami postajemo njima sličnima,što,nažalost,pogoduje razvoju autokracije,štoviše prividne anarhije,u kojoj vladaju najspretniji i najlukaviji pripadnici svetog trojstva-"Politika-mediji-mafija",pod blagoslovom Crkve."
ANA JERKOVIĆ |
|
| Na vrh |
|
|
Slaven
Patriota
Član od: 29 Feb 2008
Komentari: 379
Mjesto: Izvan sustava
|
| Upisano: 19 Aug 2008 03:46 Naslov komentara: "Žena bira spermu-sve ekstremniji Big Brother" |
|
|
"ŽENA BIRA SPERMU
NEMILOSRDNA INDUSTRIJA ZABAVE
SVE EKSTREMNIJI BIG BROTHER"
"Reality show je postao jedna od najgledanijih emisija kao odraz svoga vremena i svijeta u kojem živimo.
U Nizozemskoj,pradomovini Big Brothera,trenutačno se prikazuju tri showa,među kojima i "Donator sperme" u kojemu jedna žena u nekoliko tjedana MORA od 25 muškaraca,izabrati jednog s kojim ć imati dijete.
Začetke današnjih realityja stručnjaci vide u čuvenoj emisiji "Skrivena kamera"(candid camera),koja se prvi puta emitirila još davne 1948.,a gdje drugdje nego u SAD-u.,iste godine kada je istaknuti književnik Orwell napisao svoj znameniti roman “1984”.u kojem je čovječanstvu najavio “Big Brothera”(“Velikog brata”).
Prvim realitijem modernog tipa smatra se TV dokumentarac :“An american family”,koji je na TBS-u prikazan još 1973,dok je koncept Big Brothera kakav danas gledamo na televiziji prvi put viđen na nacionalnoj TV-e u Nizozemskoj 1999.,ravno pola stoljeća nakon Orwella.
Zbog daljnjeg poticanja gledanosti,jer se pokazalo da su obični ljudi u običnim situacijama publici naprosto dosadni,producenti smišljaju sve eksremnije relity situacije.
Primjerice,u Nizozemskoj,trenutačno idu tri realitya("Bolji u krevetu","Donator sperme","Ekpedicija Robinson (Crusoe)").
Glavna poruka koju reality šalju je poruka prosječnosti i praznine koja je usporediva jedino s prazninom ljudi kojima gledanje Big Brothera ispunjava tu prazninu.
Hrvatski alternativni umjetnik,Siniša Labrović,je ovih dana izjavio:
"Stupanj ovčje inteligencije dovoljan za reality kao TV formu nije toliko žalostan i zabrinjavajući kao kao ovce glume reality kandidate nego kad reality kandidate gledaju ovce ispred TV a i troše na njih vrijeme i novac kroz impulse i ispadaju na taj način još veće ovce od onih na televiziji." |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 19 Aug 2008 12:50 Naslov komentara: Sta nam daje sport... ? |
|
|
| Eliminisanjem amaterskog sporta, kao drustveno korisnog za odgoj dece i omlaadine, prebacivanjem istih na *manekkensku pistu* sportskih patika, trenerki i drugih uglavnom odevnih sstojaka, sport nam uzima. Sportski prvaci su *trgovacki putnici*...velikih kompanija osnovanih pod budnim okom velikog brata...fasistee Samarana...njegovi naslednici dosldno prate staze svog *furera*. Lepo se zabavljamo, gledamo navijamo, zvacemo hamburger, ispijamo Coca colu...STA MI TO FINANSIRAMO...? Mnogo miliona limenki trosimo na dan..za ipak sodavoda, i neke fabrike aluminijuma koje stancuju limenke..! da li nemozemo da im uvedemo *embargo* i konacno Coca colu..ubicu SFRJ...protermo sa teritorije SFRJ..? |
|
| Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek
Patriota
Član od: 05 Feb 2009
Komentari: 471
|
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 29 Jan 2011 11:35 Naslov komentara: Monsteri su ubili YU, a sada orcaju po grobu !! |
|
|
Razgovarala Mara Knežević-Kern
Ko je nalogodavac uvoza GMO, zašto se o toj činjenici uporno ćuti, da li će Srbija pod izgovorom „harmonizacije“ našeg zakona sa standardima EU prihvatiti sva čuda novog svetskog poretka, te koliko je vlast imala sluha za sve apele Ekološkog pokreta Novog Sada, za „Pečat“ govori Nikola Aleksić direktor pomenute nevladine organizacije
Ekološki pokret Novog Sada je nevladina organizacija koja se već dve decenije na specifičan način bori protiv urušavanja ekološkog sistema u Srbiji, a svoje naučne skupove organizuje pod pokroviteljstvom UN, Matice srpske i uz podršku Vojvođanske akademije nauka, Novosadskog, Beogradskog i dva univerziteta iz Moskve, među kojima je i Ruski državni poljoprivredni univerzitet ,,K.A.Timiryazev“. Članovi i saradnici Pokreta su brojni akademici, a direktor Nikola Aleksić pokretu daje entuzijazam, energiju i pre svega hrabrost. A svakome ko se danas u Srbiji usudi da digne glas protiv GMO i megadobavljača „Monsanta“, pre svega je potrebna hrabrost. EPNS se uključio u „međunarodni pokret otpora“ genetski modifikovanim „proizvodima“ – koje nam poturaju pod nazivom „hrana“, postavši član „ratnog tima“ dr Rime Lajbou, jednog od najmarkantnijih boraca protiv porobljavanja planete putem genetskog inženjeringa, uz pomoć trojanskog konja Codex Alimentariusa. Ovaj medijski rat je neravnopravan, ali nije izgubljen, zahvaljujući internetu, „Pečatu“( serijal posvećen temi GMO je pokrenuo avgusta 2009. godine, u 76. broju, tekstom Nataše Jovanović pod nazivom „Genetski inženjering: Seme smrti“), te nekim preostalim relativno samostalnim medijima i entuzijastima koji rade ovaj posao mnogo rizikujući.
EPNS je 25. januara održao konferenciju za novinare u Pres-centru sa namerom da pred javnost iznese alarmantnu vest da je Srbija u rukama dilera GMO otrova, oni uz podršku vlasti krše zakone i rade na pripremi novih sa naredbodavcima usaglašenih, zakonskih akata, kojima bi se legalizovala verifikacija Codex Alimentariusa i time Srbija gurnula u ruke mešetara koji će odlučivati o našim životima.
Do koje mere je ova tema neprijatna svedoči poziv upozorenja iz ministarstva, gde se Aleksiću savetuje da odloži konferenciju koja bi mogla da omete proces „harmonizacije“ sa WTO i EU. Ispred EPNS, pored N. Aleksića svoje stavove je izložila Ivana Đujić, prof.hemije, dr Katica Spasić, veterinar i saradnik časopisa „Zdrav život“, koji se hrabro uhvatio u koštac sa ovom opasnom materijom.
Pred Narodnom skupštinom je usvajanje predloga izmena i dopuna Zakona o GMO, kojim se na mala vrata uvodi Codex Alimentarius. Pod izgovorom „harmonizacije“ našeg zakona sa odredbama EU, Codex će uskoro biti verifikovan. O ovome se u javnosti nedovoljno govori, a mnoge odredbe su protivustavne.
Vlada Srbije sprema zakon koji će uništiti poljoprivredu, a građani Srbije su, zbog nedostatka informacija, potpuno nezainteresovani za predstojeće izmene i dopune Zakona o genetički modifikovanim organizmima, sa kojima se na mala vrata uvodi genocidni Codex Alimentarius. Naša Narodna skupština će tim izmenama i dopunama navedenog zakona uvesti obavezujuće odredbe po kojima se poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji zabranjuje korišćenje sopstvenog semena za poljoprivrednu proizvodnju, uz obavezujuću klauzulu o korišćenju genetski modifikovanog semena, koje se mora svake godine iznova kupovati jer je jednorodno. Zatim se uvodi obaveza primene veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u ishrani svih životinja (kopitara, papkara, ptica, riba) namenjenih ljudskoj ishrani, zabranjuju se vitamini, lekovite trave i minerali koji će moći da se dobiju samo na recept. Ponovo se uvode i dozvoljavaju najotrovniji herbicidi kao DDT i drugi, koji su pre četiri decenije izbrisani sa spiska dozvoljenih hemijskih supstanci zbog opasnosti po život i zdravlje ljudi. Uvodi se i obaveza zračenja svih vrsta hrane namenjene ljudskoj ishrani.
Zakon o zabrani GMO donet je 2009. godine. Kome taj zakon ne odgovara?
Kad su Amerikanci došli u redovnu kontrolu i javno izrazili nezadovoljstvo ovim zakonom, naši su odmah udvorički obećali izmene i prionuli na posao. O izmenama je javnost obaveštena, a ukoliko ih Skupština usvoji posledice će biti nesagledive. Najugroženija će biti deca. Da se ne desi da poslanici budu obmanuti, kao kad se usvajao zakon o povećanoj dozvoljenoj radioaktivnosti đubriva, naši aktivisti su na portirnicu Skupštine odneli tekst upozorenja, za svakog poslanika po jedan elaborat, a primerak je dostavljen i Čedomiru Jovanoviću koji u opisu radnog mesta ima zadatak da prouči naše primedbe i prosledi ih dalje.
Ovom prilikom ste izneli pred javnost studiju „Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije“ iz koje se jasno vide namere naše vlade da odobri uvoz GMO, iako nas uveravaju u suprotno.
Ovaj dokument je nastao kao zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i USAID agrobiznis projekta i pripremljena je od strane SEEDEV stručnjaka. Na strani 28 se nalazi ključni dokaz da su građani Srbije obmanuti od strane aktuelnog ministra poljoprivrede. Iz ovog dokumenta se jasno vidi do koje mere SAD utiču na našu carinsku politiku. Insistirajući na fleksibilnijem pristupu „carinskoj politici, oni su između ostalog tražili smanjenje carinskih stopa za goveđe, svinjsko i pileće meso, kao i za zakonom zabranjene genetski modifikovane proizvode…“ Jasno je da se Srbija ubrzano priprema za pridruženje WTO (Svetskoj trgovinskoj organizaciji), uprkos tvrdnjama ministra da uvoz GMO neće biti dozvoljen. A to je uslov za prijem! Pregovori sa Norveškom, Švedskom i Kanadom su privedeni kraju, a Srbija je „veoma kooperativna“.
Šta sadrži nacrt zakona o GMO?
Zakon uređuje postupke u zatvorenim sistemima (eksperimenti sa GMO u laboratorijama, staklenicima…), namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, stavljanje u promet, obeležavanje, rukovanje, pakovanje… GMO se legalizuje i uvodi na velika vrata. Pri tom ministar poljoprivrede nagoveštava ove izmene kao mere koje će doprineti „povećanoj sigurnosti i kvalitetu hrane u Srbiji, kao i preventivnoj zaštiti zdravlja i života naših građana“. Kakva drskost! Da je Srbija već okupirana od strane „Monsanta“ govori podatak da su u decembru 2010. godine raspisali konkurs za prijem radnika koji će prodavati GM seme, što svedoči o tome koliko su sigurni u promenu naših zakona.
Zakon o jonizujućem zračenju, kojim je petostruko povećana dozvoljena doza radioaktivnosti mineralnog đubriva, takođe je donesen za „dobrobit“ Srbije?
Oni su orvelovskim jezikom rečeno podizanje nivoa radioaktivnosti predstavili kao „najznačajniju novinu u odnosu na važeću regulativu, čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja“… Naš stručni tim priprema tužbu protiv uvoznika i onih koji su uvoz dozvolili i traži odgovor od ministarstva ko je uvezao, ko konzumirao i na kojim parcelama, kako bi se zamljište dekontaminiralo… Obratićemo se najvišim instancama, i nećemo odustati sve dok se slučaj ne iznese pred javnost, a vinovnici kazne. A što se tiče lične bezbednosti – za sebe ne brinem. Radije ću poginuti pred vratima Skupštine, nego da mirno posmatram kako mi uništavaju potomstvo. Mi se najviše uzdamo u seljaka i njegovu svest, i upozoravamo ih da mešetare kad se pojave slobodno oteraju sa praga zato što rade posao koji je još uvek van zakona. I potrošači su moćna karika u ovom ratu: ako se ljudi osveste i odbiju da konzumiraju „jeftinije“ proizvode sa njiva i one iz supermarketa bez oznake o poreklu, mi ćemo ovu bitku dobiti.
Tvorci Codex- monstruma se pozivaju na stručnjake, a svetska naučna javnost je uputila apel svim vladama, verovatno i našoj, kojim upozorava na kobne posledice ovog eksperimenta.
Autori Codexa Alimentariusa, među kojima je i ratni zločinac Fric De Mer, direktor farmaceutske industrije I.G. Farben, koja je proizvodila „Ciklon B“ radi uništavanja Jevreja u konclogorima i koji je osuđen u Nirnbergu 1945. godine zbog zločina protiv čovečnosti, predvideli su da će od početka primene Codexa Alimentariusa umreti 3.000.000 (tri milijarde) stanovnika planete Zemlje.
Ko stoji iza lobija koji pacovskim kanalima krijumčari zabranjeno seme?
Iako sadašnji zakon u Srbiji zabranjuje uzgoj genetski modifikovanog semena, kao i uvoz i promet u komercijalne svrhe, „MK Group“ je postao zvanični predstavnik i distributer „Monsantove“ kompanije u Srbiji od 15. maja 2007. godine. Pokrenuli smo pitanje ko stoji iza kupovine oko 300.000 hektara oranica u Vojvodini, kao i svojevremene kupovine „ tri šećerane za po tri evra“, i poslali peticiju predsednici Narodne skupštine sa oko 5.000 potpisa protiv izmena i dopuna tog zakona, uz informaciju da se akcija skupljanja potpisa nastavlja. Zbog zastrašujućih posledica po ljudsku vrstu, ovo pitanje je od vrhunskog značaja za nacionalnu bezbednost i niko ne može da bude izuzet od odgovornosti.
Svetska naučna javnost se oglasila upozorenjem protiv GMO eksperimenta koje je poslato svim vladama, verovatno i našoj, iza kojeg stoji 828 naučnika, a spisak se proširuje.
U Evropi je sakupljeno milion i po potpisa protiv GMO. Više od 800 najuglednijih naučnika iz 84 zemlje potpisali su upozorenje o opasnosti od GMO i poslali vladama svih evropskih zemalja, pa i našoj, ali naša Vlada se dodvorava onima koji su nas već zasuli osiromašenim uranijumom, usvajajući te izmene pod izgovorom usklađivanja našeg zakona sa evropskim normama, jer Evropa nema alternativu! Sedam saveznih država SAD traže da se čelnicima „Monsantove“ kompanije sudi za zločine protiv čovečnosti, a ako uspeju u svom zahtevu, tada ćemo suditi i našim političarima koji pripremaju genocidne odredbe Codexa Alimentariusa… „Green peace“ takođe priprema tužbu.
U slučaju izgradnje bugarske fabrike za preradu starih akumulatora pribegli ste metodi plaćenog oglasa, kako biste obavestili javnost o nedozvoljenim aktivnostima ljudi iz vlasti. Ni to vam nije pomoglo da se dokopate prostora u „javnim glasilima“.
Mediji tipa „Večernjih novosti“, „Dnevnika“, „Građanskog lista“ odbijaju da nam objave plaćeni oglas! Kada smo upozoravali na posledice izgradnje ove fabrike, unutar zaštitne zone izgrađenog izvorišta za regionalno snabdevanje pijaćom vodom, neposredno uz vodostanicu, samo jedna novina je objavila plaćene oglase, kojima smo se obraćali predsedniku Tadiću i Pajtiću s upozorenjem na genocidne posledice ispuštanja otpadnih tehnoloških voda sa 1mg/l olova u upojni kanal iznad najvećeg podzemnog jezera pijaće vode. U ovom slučaju mediji su izvršili krivično delo uskraćivanja informacija o životnoj opasnosti, u kojoj se našlo više od 100.000 stanovnika, a sve to usled sprege vlasnika medija i organizovanog kriminala. Takvu fabriku, izgrađenu mimo svih zakona ove države, otvorio je Bojan Pajtić, uz znanje i odobrenje predsednika Tadića.
Ko stoji iza impozantnog spiska stručnih saradnika i aktivista, koji su se uhvatili u koštac sa nezamislivom agresivnošću lokalnih štetočina?
Poznavanje problema nam je olakšano zahvaljujući činjenici da među brojnim članstvom imamo preko 200 profesora univerziteta, što nam nameće obavezu poštenog rada i korektnog odnosa prema svima. Na čelu Pokreta je trostruki akademik, profesor Kastori Rudolf, što samo po sebi dovoljno govori. Entuzijazam je podstaknut potpunom slobodom delovanja svih članova u okviru zajedničkog programskog opredeljenja, bez ikakvih ograničenja. Upravo taj spoj struke sa entuzijazmom mladih ukazuje na moguće mesto i model rada nevladinih organizacija u društvenoj zajednici, koje bi trebalo da budu servis naučnim institucijama i lokalnim samoupravama. Mi smo se za taj status teškom mukom izborili, ali na širem planu, nažalost, to je moguće tek kada se stanje u društvu normalizuje na bilo koji način.
Bili ste aktivni i tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine, kada ste uputili propagandni letak NATO vojnicima sa upozorenjem da ovde nemaju šta da traže. Za vreme bombardovanja ste podneli tužbu državnom tužiocu SAD protiv Bila Klintona, optuživši ga za gaženje Ustava sopstvene zemlje. Prijava je izazvala posebnu pažnju zbog toga što je predstavljala originalnu optužnicu protiv nacističkih zločinaca iz Nirnberga 1945. godine, u kojoj su promenjena samo imena, datum i geografska odrednica. Da li je ovaj dokument ikada bio objavljen u našoj javnosti – u celini?
Krivičnu prijavu protiv predsednika SAD smo podneli 61. dana bombardovanja SRJ, jer predsednik SAD, po svom Ustavu, ima pravo da vodi rat protiv neke države samo 60 dana, a 61. dana mora da obezbedi odobrenje Kongresa da nastavi rat. U tom biznisu, kako je Klinton nazvao ovaj rat, on se zaboravio i nastavio da bombarduje SRJ. O tome smo obavestili državnog tužioca SAD i celom svetu pokazali koliko SAD poštuju sopstveni Ustav, kad ga i sam predsednik baca pod noge. Nismo dobili odgovor, niti su Klintona smenili zbog toga, ali je ekipa CIA-e posetila Ekološki pokret kako bi me slikala za njihov dosije. Ja sam u našoj monografiji, za razliku od Vikiliksa, objavio ne samo ime agenta CIA-e, nego i njegovu fotografiju tokom posete Ekološkom pokretu.
Vaša eko-pravna zaštita pokrenuta je i povodom zločina nad vojnicima JNA u Sloveniji. Podneli ste krivičnu prijavu Javnom tužiocu Srbije i Slovenije protiv Janeza Janše, Milana Kučana i Janeza Drnovšeka, zbog streljanja više od sto vojnika JNA tokom nezakonite secesije ove republike. Da li je država Srbija išta preduzela da dođe bar do konačnog spiska streljanih vojnika?
Nažalost, nikada nije. Sam Boris Tadić je lično zabranjivao službenicima ministarstva, dok je bio vojni ministar, da nam se taj spisak dostavi. Država Srbija se zbog takvih izdajnika odrekla svoje dece i nikad od tada nije ništa preduzela da bi njihovi dželati odgovarali pred sudom. Srbiju su zauzvrat prepustili tim istim zločincima da je ponovo pretvore u svoju tehničku koloniju, bez plaćanja poreza zemlji domaćinu… Dolaze nam roditelji streljanih vojnika čak sa Novog Zelanda. „Naša Maja“, dok je bila gradonačelnica, prodala im je deo Novog Sada da bi izgradili robnu kuću, iako je prva žrtva slovenačkih zločinaca upravo iz Novog Sada. A režim ih je oslobodio poreza. Lično sam uručio Mlađanu Dinkiću, dok je bio ministar finansija, platne kartice „Merkatora“ iz kojih se vidi da su samo za sedam meseci utajili 12,7 miliona evra poreza, dok naše zanatlije dobijaju opomenu pred tužbu zbog dugovanja od 0,18 para! Da bi provokacija bila kompletna, robnu kuću je hteo da otvori zločinac Janez Janša. Možda bi i uspeo da nisam pozvao građane Novog Sada da ga uhapse čim ga vide. Jedino je „Kurir“ na naslovnoj strani preneo moj poziv kao naredbu. Zlikovac se uplašio linčovanja i nije se usudio da dođe da otvori svoju robnu kuću i da nam kopa po svežim ranama. Nažalost, ako i nije došao imenovani zlikovac, u Srbiju dolazi njegov ideolog Jelko Kacin, koji novinare u Srbiji pozdravlja šiptarskim pozdravom.
Na meti ste autonomaša, koji vam ne opraštaju borbu protiv njihove politike.
Režim je naložio ministru Milanu Markoviću da nam pogazi osnovno ustavno i zakonsko pravo na političko organizovanje zbog internacionalizacije krivične prijave protiv Bojana Pajtića, Egerešija i poslanika koji su digli dva prsta za usvajanje nezakonito donetog i protivustavnog predloga Statuta APV i zločinačkog udruživanja radi rušenja Ustavom utvrđenog društvenog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, koju smo podneli kako bi sprečili odvajanje Vojvodine od matice Srbije. Da je to nekom nesrećom usvojeno, NATO zločinci bi već sutradan bili na Savi i Dunavu obezbeđujući granice nove države, osnovane voljom Narodne skupštine Republike Srbije u vidu Odluke o prihvatanju navedenog predloga Statuta APV, koju niko na svetu ne bi mogao osporiti.Razgovarala Mara Knežević-Kern
Ko je nalogodavac uvoza GMO, zašto se o toj činjenici uporno ćuti, da li će Srbija pod izgovorom „harmonizacije“ našeg zakona sa standardima EU prihvatiti sva čuda novog svetskog poretka, te koliko je vlast imala sluha za sve apele Ekološkog pokreta Novog Sada, za „Pečat“ govori Nikola Aleksić direktor pomenute nevladine organizacije
Ekološki pokret Novog Sada je nevladina organizacija koja se već dve decenije na specifičan način bori protiv urušavanja ekološkog sistema u Srbiji, a svoje naučne skupove organizuje pod pokroviteljstvom UN, Matice srpske i uz podršku Vojvođanske akademije nauka, Novosadskog, Beogradskog i dva univerziteta iz Moskve, među kojima je i Ruski državni poljoprivredni univerzitet ,,K.A.Timiryazev“. Članovi i saradnici Pokreta su brojni akademici, a direktor Nikola Aleksić pokretu daje entuzijazam, energiju i pre svega hrabrost. A svakome ko se danas u Srbiji usudi da digne glas protiv GMO i megadobavljača „Monsanta“, pre svega je potrebna hrabrost. EPNS se uključio u „međunarodni pokret otpora“ genetski modifikovanim „proizvodima“ – koje nam poturaju pod nazivom „hrana“, postavši član „ratnog tima“ dr Rime Lajbou, jednog od najmarkantnijih boraca protiv porobljavanja planete putem genetskog inženjeringa, uz pomoć trojanskog konja Codex Alimentariusa. Ovaj medijski rat je neravnopravan, ali nije izgubljen, zahvaljujući internetu, „Pečatu“( serijal posvećen temi GMO je pokrenuo avgusta 2009. godine, u 76. broju, tekstom Nataše Jovanović pod nazivom „Genetski inženjering: Seme smrti“), te nekim preostalim relativno samostalnim medijima i entuzijastima koji rade ovaj posao mnogo rizikujući.
EPNS je 25. januara održao konferenciju za novinare u Pres-centru sa namerom da pred javnost iznese alarmantnu vest da je Srbija u rukama dilera GMO otrova, oni uz podršku vlasti krše zakone i rade na pripremi novih sa naredbodavcima usaglašenih, zakonskih akata, kojima bi se legalizovala verifikacija Codex Alimentariusa i time Srbija gurnula u ruke mešetara koji će odlučivati o našim životima.
Do koje mere je ova tema neprijatna svedoči poziv upozorenja iz ministarstva, gde se Aleksiću savetuje da odloži konferenciju koja bi mogla da omete proces „harmonizacije“ sa WTO i EU. Ispred EPNS, pored N. Aleksića svoje stavove je izložila Ivana Đujić, prof.hemije, dr Katica Spasić, veterinar i saradnik časopisa „Zdrav život“, koji se hrabro uhvatio u koštac sa ovom opasnom materijom.
Pred Narodnom skupštinom je usvajanje predloga izmena i dopuna Zakona o GMO, kojim se na mala vrata uvodi Codex Alimentarius. Pod izgovorom „harmonizacije“ našeg zakona sa odredbama EU, Codex će uskoro biti verifikovan. O ovome se u javnosti nedovoljno govori, a mnoge odredbe su protivustavne.
Vlada Srbije sprema zakon koji će uništiti poljoprivredu, a građani Srbije su, zbog nedostatka informacija, potpuno nezainteresovani za predstojeće izmene i dopune Zakona o genetički modifikovanim organizmima, sa kojima se na mala vrata uvodi genocidni Codex Alimentarius. Naša Narodna skupština će tim izmenama i dopunama navedenog zakona uvesti obavezujuće odredbe po kojima se poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji zabranjuje korišćenje sopstvenog semena za poljoprivrednu proizvodnju, uz obavezujuću klauzulu o korišćenju genetski modifikovanog semena, koje se mora svake godine iznova kupovati jer je jednorodno. Zatim se uvodi obaveza primene veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u ishrani svih životinja (kopitara, papkara, ptica, riba) namenjenih ljudskoj ishrani, zabranjuju se vitamini, lekovite trave i minerali koji će moći da se dobiju samo na recept. Ponovo se uvode i dozvoljavaju najotrovniji herbicidi kao DDT i drugi, koji su pre četiri decenije izbrisani sa spiska dozvoljenih hemijskih supstanci zbog opasnosti po život i zdravlje ljudi. Uvodi se i obaveza zračenja svih vrsta hrane namenjene ljudskoj ishrani.
Zakon o zabrani GMO donet je 2009. godine. Kome taj zakon ne odgovara?
Kad su Amerikanci došli u redovnu kontrolu i javno izrazili nezadovoljstvo ovim zakonom, naši su odmah udvorički obećali izmene i prionuli na posao. O izmenama je javnost obaveštena, a ukoliko ih Skupština usvoji posledice će biti nesagledive. Najugroženija će biti deca. Da se ne desi da poslanici budu obmanuti, kao kad se usvajao zakon o povećanoj dozvoljenoj radioaktivnosti đubriva, naši aktivisti su na portirnicu Skupštine odneli tekst upozorenja, za svakog poslanika po jedan elaborat, a primerak je dostavljen i Čedomiru Jovanoviću koji u opisu radnog mesta ima zadatak da prouči naše primedbe i prosledi ih dalje.
Ovom prilikom ste izneli pred javnost studiju „Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije“ iz koje se jasno vide namere naše vlade da odobri uvoz GMO, iako nas uveravaju u suprotno.
Ovaj dokument je nastao kao zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i USAID agrobiznis projekta i pripremljena je od strane SEEDEV stručnjaka. Na strani 28 se nalazi ključni dokaz da su građani Srbije obmanuti od strane aktuelnog ministra poljoprivrede. Iz ovog dokumenta se jasno vidi do koje mere SAD utiču na našu carinsku politiku. Insistirajući na fleksibilnijem pristupu „carinskoj politici, oni su između ostalog tražili smanjenje carinskih stopa za goveđe, svinjsko i pileće meso, kao i za zakonom zabranjene genetski modifikovane proizvode…“ Jasno je da se Srbija ubrzano priprema za pridruženje WTO (Svetskoj trgovinskoj organizaciji), uprkos tvrdnjama ministra da uvoz GMO neće biti dozvoljen. A to je uslov za prijem! Pregovori sa Norveškom, Švedskom i Kanadom su privedeni kraju, a Srbija je „veoma kooperativna“.
Šta sadrži nacrt zakona o GMO?
Zakon uređuje postupke u zatvorenim sistemima (eksperimenti sa GMO u laboratorijama, staklenicima…), namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, stavljanje u promet, obeležavanje, rukovanje, pakovanje… GMO se legalizuje i uvodi na velika vrata. Pri tom ministar poljoprivrede nagoveštava ove izmene kao mere koje će doprineti „povećanoj sigurnosti i kvalitetu hrane u Srbiji, kao i preventivnoj zaštiti zdravlja i života naših građana“. Kakva drskost! Da je Srbija već okupirana od strane „Monsanta“ govori podatak da su u decembru 2010. godine raspisali konkurs za prijem radnika koji će prodavati GM seme, što svedoči o tome koliko su sigurni u promenu naših zakona.
Zakon o jonizujućem zračenju, kojim je petostruko povećana dozvoljena doza radioaktivnosti mineralnog đubriva, takođe je donesen za „dobrobit“ Srbije?
Oni su orvelovskim jezikom rečeno podizanje nivoa radioaktivnosti predstavili kao „najznačajniju novinu u odnosu na važeću regulativu, čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja“… Naš stručni tim priprema tužbu protiv uvoznika i onih koji su uvoz dozvolili i traži odgovor od ministarstva ko je uvezao, ko konzumirao i na kojim parcelama, kako bi se zamljište dekontaminiralo… Obratićemo se najvišim instancama, i nećemo odustati sve dok se slučaj ne iznese pred javnost, a vinovnici kazne. A što se tiče lične bezbednosti – za sebe ne brinem. Radije ću poginuti pred vratima Skupštine, nego da mirno posmatram kako mi uništavaju potomstvo. Mi se najviše uzdamo u seljaka i njegovu svest, i upozoravamo ih da mešetare kad se pojave slobodno oteraju sa praga zato što rade posao koji je još uvek van zakona. I potrošači su moćna karika u ovom ratu: ako se ljudi osveste i odbiju da konzumiraju „jeftinije“ proizvode sa njiva i one iz supermarketa bez oznake o poreklu, mi ćemo ovu bitku dobiti.
Tvorci Codex- monstruma se pozivaju na stručnjake, a svetska naučna javnost je uputila apel svim vladama, verovatno i našoj, kojim upozorava na kobne posledice ovog eksperimenta.
Autori Codexa Alimentariusa, među kojima je i ratni zločinac Fric De Mer, direktor farmaceutske industrije I.G. Farben, koja je proizvodila „Ciklon B“ radi uništavanja Jevreja u konclogorima i koji je osuđen u Nirnbergu 1945. godine zbog zločina protiv čovečnosti, predvideli su da će od početka primene Codexa Alimentariusa umreti 3.000.000 (tri milijarde) stanovnika planete Zemlje.
Ko stoji iza lobija koji pacovskim kanalima krijumčari zabranjeno seme?
Iako sadašnji zakon u Srbiji zabranjuje uzgoj genetski modifikovanog semena, kao i uvoz i promet u komercijalne svrhe, „MK Group“ je postao zvanični predstavnik i distributer „Monsantove“ kompanije u Srbiji od 15. maja 2007. godine. Pokrenuli smo pitanje ko stoji iza kupovine oko 300.000 hektara oranica u Vojvodini, kao i svojevremene kupovine „ tri šećerane za po tri evra“, i poslali peticiju predsednici Narodne skupštine sa oko 5.000 potpisa protiv izmena i dopuna tog zakona, uz informaciju da se akcija skupljanja potpisa nastavlja. Zbog zastrašujućih posledica po ljudsku vrstu, ovo pitanje je od vrhunskog značaja za nacionalnu bezbednost i niko ne može da bude izuzet od odgovornosti.
Svetska naučna javnost se oglasila upozorenjem protiv GMO eksperimenta koje je poslato svim vladama, verovatno i našoj, iza kojeg stoji 828 naučnika, a spisak se proširuje.
U Evropi je sakupljeno milion i po potpisa protiv GMO. Više od 800 najuglednijih naučnika iz 84 zemlje potpisali su upozorenje o opasnosti od GMO i poslali vladama svih evropskih zemalja, pa i našoj, ali naša Vlada se dodvorava onima koji su nas već zasuli osiromašenim uranijumom, usvajajući te izmene pod izgovorom usklađivanja našeg zakona sa evropskim normama, jer Evropa nema alternativu! Sedam saveznih država SAD traže da se čelnicima „Monsantove“ kompanije sudi za zločine protiv čovečnosti, a ako uspeju u svom zahtevu, tada ćemo suditi i našim političarima koji pripremaju genocidne odredbe Codexa Alimentariusa… „Green peace“ takođe priprema tužbu.
U slučaju izgradnje bugarske fabrike za preradu starih akumulatora pribegli ste metodi plaćenog oglasa, kako biste obavestili javnost o nedozvoljenim aktivnostima ljudi iz vlasti. Ni to vam nije pomoglo da se dokopate prostora u „javnim glasilima“.
Mediji tipa „Večernjih novosti“, „Dnevnika“, „Građanskog lista“ odbijaju da nam objave plaćeni oglas! Kada smo upozoravali na posledice izgradnje ove fabrike, unutar zaštitne zone izgrađenog izvorišta za regionalno snabdevanje pijaćom vodom, neposredno uz vodostanicu, samo jedna novina je objavila plaćene oglase, kojima smo se obraćali predsedniku Tadiću i Pajtiću s upozorenjem na genocidne posledice ispuštanja otpadnih tehnoloških voda sa 1mg/l olova u upojni kanal iznad najvećeg podzemnog jezera pijaće vode. U ovom slučaju mediji su izvršili krivično delo uskraćivanja informacija o životnoj opasnosti, u kojoj se našlo više od 100.000 stanovnika, a sve to usled sprege vlasnika medija i organizovanog kriminala. Takvu fabriku, izgrađenu mimo svih zakona ove države, otvorio je Bojan Pajtić, uz znanje i odobrenje predsednika Tadića.
Ko stoji iza impozantnog spiska stručnih saradnika i aktivista, koji su se uhvatili u koštac sa nezamislivom agresivnošću lokalnih štetočina?
Poznavanje problema nam je olakšano zahvaljujući činjenici da među brojnim članstvom imamo preko 200 profesora univerziteta, što nam nameće obavezu poštenog rada i korektnog odnosa prema svima. Na čelu Pokreta je trostruki akademik, profesor Kastori Rudolf, što samo po sebi dovoljno govori. Entuzijazam je podstaknut potpunom slobodom delovanja svih članova u okviru zajedničkog programskog opredeljenja, bez ikakvih ograničenja. Upravo taj spoj struke sa entuzijazmom mladih ukazuje na moguće mesto i model rada nevladinih organizacija u društvenoj zajednici, koje bi trebalo da budu servis naučnim institucijama i lokalnim samoupravama. Mi smo se za taj status teškom mukom izborili, ali na širem planu, nažalost, to je moguće tek kada se stanje u društvu normalizuje na bilo koji način.
Bili ste aktivni i tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine, kada ste uputili propagandni letak NATO vojnicima sa upozorenjem da ovde nemaju šta da traže. Za vreme bombardovanja ste podneli tužbu državnom tužiocu SAD protiv Bila Klintona, optuživši ga za gaženje Ustava sopstvene zemlje. Prijava je izazvala posebnu pažnju zbog toga što je predstavljala originalnu optužnicu protiv nacističkih zločinaca iz Nirnberga 1945. godine, u kojoj su promenjena samo imena, datum i geografska odrednica. Da li je ovaj dokument ikada bio objavljen u našoj javnosti – u celini?
Krivičnu prijavu protiv predsednika SAD smo podneli 61. dana bombardovanja SRJ, jer predsednik SAD, po svom Ustavu, ima pravo da vodi rat protiv neke države samo 60 dana, a 61. dana mora da obezbedi odobrenje Kongresa da nastavi rat. U tom biznisu, kako je Klinton nazvao ovaj rat, on se zaboravio i nastavio da bombarduje SRJ. O tome smo obavestili državnog tužioca SAD i celom svetu pokazali koliko SAD poštuju sopstveni Ustav, kad ga i sam predsednik baca pod noge. Nismo dobili odgovor, niti su Klintona smenili zbog toga, ali je ekipa CIA-e posetila Ekološki pokret kako bi me slikala za njihov dosije. Ja sam u našoj monografiji, za razliku od Vikiliksa, objavio ne samo ime agenta CIA-e, nego i njegovu fotografiju tokom posete Ekološkom pokretu.
Vaša eko-pravna zaštita pokrenuta je i povodom zločina nad vojnicima JNA u Sloveniji. Podneli ste krivičnu prijavu Javnom tužiocu Srbije i Slovenije protiv Janeza Janše, Milana Kučana i Janeza Drnovšeka, zbog streljanja više od sto vojnika JNA tokom nezakonite secesije ove republike. Da li je država Srbija išta preduzela da dođe bar do konačnog spiska streljanih vojnika?
Nažalost, nikada nije. Sam Boris Tadić je lično zabranjivao službenicima ministarstva, dok je bio vojni ministar, da nam se taj spisak dostavi. Država Srbija se zbog takvih izdajnika odrekla svoje dece i nikad od tada nije ništa preduzela da bi njihovi dželati odgovarali pred sudom. Srbiju su zauzvrat prepustili tim istim zločincima da je ponovo pretvore u svoju tehničku koloniju, bez plaćanja poreza zemlji domaćinu… Dolaze nam roditelji streljanih vojnika čak sa Novog Zelanda. „Naša Maja“, dok je bila gradonačelnica, prodala im je deo Novog Sada da bi izgradili robnu kuću, iako je prva žrtva slovenačkih zločinaca upravo iz Novog Sada. A režim ih je oslobodio poreza. Lično sam uručio Mlađanu Dinkiću, dok je bio ministar finansija, platne kartice „Merkatora“ iz kojih se vidi da su samo za sedam meseci utajili 12,7 miliona evra poreza, dok naše zanatlije dobijaju opomenu pred tužbu zbog dugovanja od 0,18 para! Da bi provokacija bila kompletna, robnu kuću je hteo da otvori zločinac Janez Janša. Možda bi i uspeo da nisam pozvao građane Novog Sada da ga uhapse čim ga vide. Jedino je „Kurir“ na naslovnoj strani preneo moj poziv kao naredbu. Zlikovac se uplašio linčovanja i nije se usudio da dođe da otvori svoju robnu kuću i da nam kopa po svežim ranama. Nažalost, ako i nije došao imenovani zlikovac, u Srbiju dolazi njegov ideolog Jelko Kacin, koji novinare u Srbiji pozdravlja šiptarskim pozdravom.
Na meti ste autonomaša, koji vam ne opraštaju borbu protiv njihove politike.
Režim je naložio ministru Milanu Markoviću da nam pogazi osnovno ustavno i zakonsko pravo na političko organizovanje zbog internacionalizacije krivične prijave protiv Bojana Pajtića, Egerešija i poslanika koji su digli dva prsta za usvajanje nezakonito donetog i protivustavnog predloga Statuta APV i zločinačkog udruživanja radi rušenja Ustavom utvrđenog društvenog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, koju smo podneli kako bi sprečili odvajanje Vojvodine od matice Srbije. Da je to nekom nesrećom usvojeno, NATO zločinci bi već sutradan bili na Savi i Dunavu obezbeđujući granice nove države, osnovane voljom Narodne skupštine Republike Srbije u vidu Odluke o prihvatanju navedenog predloga Statuta APV, koju niko na svetu ne bi mogao osporiti. |
|
| Na vrh |
|
|
Lolek i Bolek
Patriota
Član od: 05 Feb 2009
Komentari: 471
|
| Upisano: 22 Feb 2011 16:03 Naslov komentara: Dok vi aplaudirate... |
|
|
http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?f=5&t=1860&start=20
Kad kapituliram sebe unazad uviđam da nisam samog sebe nikada zapitao o tome šta je u biti sport,zašto on uopće postoji,čak sam išao i na fakultet koji je vezan uz sport,koji ga veliča,a danas uviđam da je cijeli taj sport u samoj biti jedna opasna ideja,jedna zabluda stvorena zbog toga da drži čovjeka u još većem snu koje bolesne individue iskoriste na svoj način,nevjerojatna je misao za pomisliti da ako psihopate stoje iza sporta i cijele te industrije da ljudi koji se njime bave i sami na neki način odbacuju ljudskost,u sportu postoje mi i oni,samo rekord je važan,običan ništavni rezultat i upravo u tome leži cijeli smisao sporta koji je čista pogreška.
Okupacija jadnog naroda da se bave stvarima koje nemaju apsolutnu nikakvu vrijednost za njih same i još uz to uništavaju svoje tijelo,troše uzalud energiju potrebnu za rad na sebi,a i vladajuća elita može biti mirna kada narodu daje okupaciju i zanimaciju u obliku sporta,sport je otišao predaleko i zato je postao tihi ubojica.
Tko će biti prvi,hoće li Ivica Kostelić osvojiti globus,hoćemo se kvalificirati na svjetsko prvenstvo u rukometu,nogometu,košarci,da li će Dinamo dočekati proljeće u Europi,to su tako debilne stvari da to riječima ne mogu opisati i ljudi se time bave tim ništavnim stvarima,prate događanja,gledaju tekme,čitaju novine,klade se,luduju kada im nacija ili klub pobijede,a plaču kada izgube
Taj moram tako reći debilizam sam vidio u svom gradu proteklih nekoliko godina i zgrozilo me.Apsolutno ništavne stvari koje nemaju nikakvu vrijednost,samo čovjek im daje vrijednost,izvan njega samog nemaju nikakvu vrijednost,pa za Boga miloga jedan komet koji u čovjekovim očima nema nikakvu vrijednost može izrisati svu vrijednost koju je čovjek stvorio na Zemlji u roku nekoliko sekundi,ako ćemo kod vrijednosti jedno planetarno tijelo nam može dokazati kako su sve naše vrijednosti za koje držimo da su vrijedne u samoj svojoj biti ništavne.
Nažalost skoro pa sve je izrežirano tako da se ljudi drže u snu.
Ljubodrag Duci Simonović iako imam osjećaj da priča glasnim i grubim tonom i uz to Sokrat prema viđenom mu je uzor (Sokrata smatram glumcem,Nietzche ga je najbolje pročitao i opisao usvojim djelima) ipak odlično kritizira sport.
Samo većina nema uši da bi mogla podnijeti ono rečeno o sportu,to razumijem jel je previše ukorijenjen u psihu ljudi,nešta slično kao religija.
http://www.2012-transformacijasvijesti.com/Kontrola%20illuminati%20i%20subliminalne%20poruke.htm
http://cromalternativemoney.org/index.php/en/media/news/peticije-online-peticija-protiv-peticija.html
http://www.4dportal.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1225%3Ajo-666-dana-do-21122012&catid=41%3Abizarno&Itemid=99&lang=en
_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!"
Lolek i Bolek: komentar modifikovan dana: 25 Feb 2011 15:46; prepravljeno ukupno 1 puta |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 23 Feb 2011 22:53 Naslov komentara: Ce Gevara |
|
|
(Govor održan na konferenciji Ujedinjenih nacija 11.decembra 1964.)
Kubanska delegacija na ovoj konferenciji ima, pre svega, zadovoljstvo u ispunjavanju prijatne dužnosti prijema tri nove nacije među veliki broj nacija čiji predstavnici diskutuju o problemima sveta. Pozdravimo, preko njihovih predsednika i premijera, stanovnike Zambije, Malavije i Malte, i izrazimo nadu da će od samog početka ove zemlje biti dodate grupi nesvrstanih zemalja koje se bore protiv imperijalizma, kolonijalizma, i neokolonijalizma.
Takodje želimo da prenesemo naše čestitke predsedavajućem ovog skupa čije je postavljanje na ovako visok položaj od velikog značaja s obzirom na to da odražava novi istorijski stupanj na kojem trijumfuju narodi Afrike, do nedavno podređeni kolonijalnom sistemu imperijalizma, i koji su danas, zbog velikog učešća u opravdanim aktivnostima samopotvrđivanja, postali građani nezavisnih država. Kucnuo je poslednji čas kolonijalizma i milioni stanovnika Afrike, Azije i Latinske Amerike polaze u susret novom životu i proklamuju njihovo neograničeno pravo samoopredeljenja i nezavisnog razvoja svojih nacija.
Želimo Vam, gospodine predsedniče, veliki uspeh u izvršenju zadataka koje su Vam poverene od strane država članica.
Kuba je ovde s ciljem da proklamuje svoje stanovište o najvažnijim diskutabilnim pitanjima i to će uraditi sa osećanjem odgovornosti koje korišćenje ove govornice zahteva, dok u isto vreme ispunjava neizbežnu dužnost jasnog i iskrenog izjašnjavanja.
Trebali bismo da želimo da ovaj skup napreduje i da se nađe izvan stanja samozadovoljnosti. Da komiteti započnu svoj posao i da ga ne zaustavljaju kod prvog sukoba. Imperijalizam želi da pretvori ovaj skup u besciljno takmičenje u govornim vežbama, umesto da ga upotrebi za rešavanje ozbiljnih svetskih problema. Moramo da ih u tome sprečimo. Ovaj skup ne treba da u budućnosti bude pamćen po broju devetnaest koji ga predstavlja. Smatramo da imamo pravo i obavezu da pokušamo da učinimo ovaj sastanak efektnim jer je naša zemlja stalna tačka sukoba; jedno od mesta na kojem se principi koji podržavaju prava malih nacija na nezavisnost testiraju svakoga dana, svakoga minuta; i istovremeno naša je zemlja jedna od barikadi slobode u svetu, smeštena nekoliko koraka od imperijalizma Sjedinjenih Država, koja svojom akcijom, svojim svakodnevnim primerom, pokazuje da se ljudi mogu osloboditi i da mogu sebe održati slobodnima i u postojećim svetskim okolnostima.
Svakako, sada postoji socijalistički kamp koji svakog dana postaje sve jači i ima moćnija oružja borbe. Ali su dodatne okolnosti neophodne za opstanak: održanje unutarnje povezanosti, vera u sopstvenu sudbinu, i nepokolebljiva odluka za borbu do smrti radi odbrane zemlje i revolucije. Ove okolnosti postoje na Kubi.
Od svih gorućih problema s kojima ovaj skup treba da se nosi, jedan, koji za nas ima specijalni značaj i čije se rešenje smatramo najpre treba tražiti, kako ne bismo nikoga ostavili u sumnji, je mirna koegzistencija među državama sa različitim ekonomskim i društvenim sistemima. Na ovom polju je učinjen veliki progres u svetu. Ali imperijalizam, posebno imperijalizam Sjedinjenih Država, pokušao je da uveri svet da je mirna koegzistencija ekskluzivno pravo velikih sila u svetu. Ponavljamo ono što je naš predsednik rekao u Kairu, i što se kasnije uobličilo u deklaraciju Druge konferencije predsednika država nesvrstanih zemalja: da ne može biti mirne koegzistencije samo među moćnima ako želimo da osiguramo svetski mir. Mirna koegzistencija mora biti praktikovana od strane svih država, nezavisno od veličine, od prethodnih istorijskih veza među njima, i od problema koji u određenom trenutku među njima mogu nastati.
U sadašnjosti mirna koegzistencija kojoj težimo ne postoji u mnogo slučajeva. Kraljevstvo Kambodže, zahvaljujući tome što je održalo neutralnu poziciju i nije podleglo mahinacijama imperijalizma Sjedinjenih Država, bilo je pod udarom svakakvih podlih i brutalnih napada od strane američkih baza u Južnom Vijetnamu.
Laos, rasparčana zemlja, takodje je bio objekt imperijalističkih agresija svake vrste. Dogovori postignuti u Ženevi su bili prekršeni, stanovnici Laosa su bili masakrirani iz vazduha, i deo njegove teritorije je u stalnoj opasnosti od kukavičkih napada od strane imperijalističkih sila.
Demokratska republika Vijetnam, koja je upoznata sa istorijom agresija kao malo ljudi na zemlji, još jednom je videla napad na svoje granice, svoje kasarne napadnute od strane neprijateljskih bombardera i borbenih aviona, svoje vojne ispostave napadnute od strane ratnih brodova Sjedinjenih Država, koji su ušli u zabranjenu vodenu teritoriju.
U ovom trenutku, nad Demokratskom republikom Vijetnam visi opasnost od nesmetanog širenja rata na njihovu teritoriju, kojim, već mnogo godina, propovednici rata Sjedinjenih Država opterećuju narod Južnog Vijetnama.
Sovjetski Savez i Narodna republika Kina su poslali ozbiljna upozorenja Sjedinjenim Državama. Ne samo što je mir u svetu doveden u opasnost ovom situacijom, već su i životi miliona ljudskih bića u ovom delu Azije pod konstantnom pretnjom i podređeni volji okupatora Sjedinjenih Država.
Mirna koegzistencija je takođe na Kipru testirana na brutalan način, zahvaljujući pritiscima Turske vlade i NATO-a, primoravajući narod i vladu Kipra da naprave odlučnu i herojsku odbranu svog suvereniteta.
U svim ovim delovima sveta imperijalizam namerava da nametne svoju verziju koegzistencije. Potlačeni ljudi u savezu sa socijalističkim kampom moraju im pokazati značenje istinite koegzistencije, i obaveza je Ujedinjenih Nacija da ih u tome podrže.
Takođe moramo reći da koncept mirne koegzistencije mora biti jasno definisan ne samo u odnosima između suverenih država. Kao marksisti afirmisali smo shvatanje da mirna koegzistencija među nacijama ne podrazumeva koegzistenciju između eksploatatora i eksploatisanih, onih koji ugnjetavaju i potlačenih.
Pored toga, princip proklamovan od strane ove organizacije je pravo na punu nezavisnost od svih formi kolonijalne opresije. Zbog toga izražavamo našu solidarnost sa kolonijalnim narodima tzv. portugalske Gvineje, Angole i Mozambika, koji su bili masakrirani zbog zločina zahtevanja sopstvene slobode, i spremni smo da im pomognemo u granicama naših sposobnosti poštujući Kairsku deklaraciju.
Izražavamo našu solidarnost sa narodom Portorika i njihovim velikim liderom, Pedrom Albizuom Kamposom, koji je bio oslobođen u još jednom aktu hipokrizije u sedamdeset drugoj godini života, nakon čitavog života provedenog u zatvoru, sada paralisan i skoro bez sposobnosti govora. Albizu Kampos je simbol još uvek neoslobođene ali ipak nepokorive Amerike. Godine i godine utamničenja, skoro nepodnošljivih zatvorskih mučenja, psihičke torture, potpune izolovanosti od svog naroda i svoje porodice, arogantnost osvajača i domaćih lakeja – ništa nije uspelo da slomi njegovu volju. Kubanska delegacija, u ime svog naroda, izražava divljenje i zahvalnost patrioti koji je ponos Amerike.
Severnoamerikanci već mnogo godina pokušavaju da Portoriko pretvore u odraz hibridne kulture – španski jezik sa engleskim akcentom, španski jezik sa šarkama na svojoj kičmi, kako bi se lakše povijao pred vojnicima Sjedinjenih Država. Portorikanski vojnici su korišćeni kao topovsko meso u imperijalističkim ratovima, kao npr. u Koreji, i čak su primoravani da pucaju na sopstvenu braću, kao npr. u masakru počinjenom od strane vojske Sjedinjenih Država pre nekoliko meseci nad bespomoćnim narodom Paname, nedavnim dijaboličnim aktom izvršenim od strane imperijalizma Jenkija. Uprkos tim užasnim napadima na svoje opredeljenje i svoju istorijsku sudbinu, narod Portorika je očuvao svoju kulturu, svoju latinsku odliku, svoja nacionalna osećanja, koja sama po sebi daju dokaz o nesalomljivoj težnji ka nezavisnosti koja postoji među masama na latinoameričkom ostrvu.
Takođe moramo da istaknemo da princip mirne koegzistencije ne podrazumeva poigravanje sa voljom naroda, kao što se događa u slučaju tzv. britanske Guiana, gde je vlada premijera Čedi Jagana bila žrtva pritiska i manevara svake vrste, dok je postignuće nezavisnosti bilo odloženo potragom za metodima koji bi omogućili iskrivljavanje volje ljudi i osigurali poslušnost vlade drugačije od sadašnje, postavljene prikrivenim taktikama. Koji god put da Guiana bude primorana da prati da bi postigla nezavisnost, moralna i vojna podrška Kube će biti pružena njenim narodima.
Pored toga, moramo da istaknemo da se ostrvo Gvadalupe i Martinique već duže vreme bore za svoju autonomiju a da ne mogu da je održe. Ovo stanje stvari se ne sme nastaviti.
Još jednom dižemo naš glas kako bi se svet pripremio za odbranu od onoga što se dešava u Južnoj Africi. Brutalna politika aparthejda se odigrava pred očima čitavog sveta. Narodi Afrike su primorani da na tom kontinentu tolerišu koncept, još uvek zvaničan, superiornosti jedne rase nad drugom i, u ime te rasne superiornosti, ubistvo ljudi oslobođenih kazne. Zar Ujedinjene nacije ne mogu ništa da urade kako bi to sprečile? Posebno bih želeo da ukažem na bolni slučaj Konga, jedinstven u istoriji modernog sveta, koji pokazuje kako, uz apsolutni imunitet, prava ljudi mogu biti ismevana sa najcrnjim cinizmom. Ogromno bogatstvo Konga, koje imperijalističke nacije žele da održe pod svojom kontrolom, glavni je razlog za ovakve postupke. U svom govoru pri prvoj poseti Ujedinjenim nacijama, naš drug Fidel Kastro je rekao da je čitav problem koegzistencije među ljudima redukovan na preterano prisvajanje tuđeg bogatstva. Rekao je: ,,kada nestane ova filozofija krađe, nestaće i filozofija rata''.
Filozofija pljačke ne samo što nije nestala, već je jača nego ikada, i zato oni koji su koristili ime Ujedinjenih nacija da bi izvršili ubistvo Lumumbe, danas, u ime odbrane bele rase ubijaju hiljade Kongovaca.
Kako neko može da zaboravi kako je nada koju je Patris Lumumba polagao u Ujedinjene nacije bila izigrana? Kako neko može da zaboravi mahinacije i vojne manevre koji su se odigrali nakon okupacije te zemlje od strane trupa Ujedinjenih nacija pod čijim patronatom se atentat nad ovim velikim afričkim patriotom odigrao bez kazne? Kako možemo da zaboravimo da je onaj ko se podsmevao autoritetu Ujedinjenih nacija u Kongu, i ne zapravo zbog patriotskih razloga, već zbog konflikta među imperijalistima, bio Moise Tshombe, koji je inicirao secesiju u Katangi uz belgijsku podršku? I kako neko može da opravda, kako može da objasni, da se na kraju svih tamošnjih aktivnosti Ujedinjenih nacija, Tshombe, proteran iz Katange, vraća kao vladar i gospodar Konga? Ko može da porekne beznadežnu ulogu koju su imperijalisti nametnuli Ujedinjenim nacijama?
Da zaključim, dramatične mobilizacije bile su učinjene da bi se izbegla secesija Katange, ali danas ta je ista Katanga na vlasti! Bogatstvo Konga je u imperijalističkim rukama i troškovi moraju biti plaćeni od strane poštenih nacija. Trgovci rata vode dobar biznis. Zbog toga vlada Kube podržava ispravan stav Sovjetskog saveza o odbijanju plaćanja troškova ovog kriminala.
I kao da ovo nije bilo dovoljno, sada smo sebi bacili u lice nedavne događaje koji su u svetu izazvali užas i bes. Ko su prekršioci? Belgijske padobranske jedinice prevožene avionima Sjedinjenih Država, koji su uzleteli iz britanskih vojnih baza. Sećamo se kao da je bilo juče male zemlje u Evropi, civilizovane i industrijske zemlje, kraljevine Belgije, okupirane Hitlerovim hordama. Naučili smo sa ogorčenjem da su ovi ljudi bili masakrirani od strane nemačkih imperijalista, i naša simpatija je bila uz njih. Ali drugu stranu imperijalističkog novčića mnogi tada nisu opažali. Možda sinovi belgijskih patriota, koji su poginuli braneći svoju zemlju, sada ubijaju hiljade Kongovaca u ime bele rase, kao što su oni patili pod nemačkom čizmom zato što njihova krv nije bila potpuno Arijevska. Ali norme su ispale iz naših očiju i sada se otvaraju za nove horizonte, i možemo da vidimo šta juče, u našim uslovima kolonijalne servilnosti, nismo mogli da opazimo – da ,,Zapadna civilizacija'' skriva pod svojom razmetljivom fasadom prizor hijena i šakala. To je jedino ime kojim mogu biti nazvani oni koji su otišli u Kongo da ispune ,,humanitarne'' zadatke. Krvožedni koljači koji se hrane bespomoćnim ljudima! To imperijalizam čini čoveku; to je ono što obeležava ,,bele'' imperijaliste. |
|
| Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma
|
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
