 |
Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
| Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
| Autor |
Poruka |
Vihor
Udarnik
Član od: 31 Jul 2008
Komentari: 155
Mjesto: Cacak, SR Srbija
|
 Upisano: 08 Aug 2008 20:48 Naslov komentara: Druga slika maršala... |
 |
|
"MEDITERANSKI redatelj" kako sebe naziva Lordan Zafranović između igranih ostvarenja, vraća se staroj ljubavi dokumentarnom filmu. Do Nove godine završiće film i TV seriju o Titu, za koju su zainteresovani i Bi-Bi-Si i Kanal plus. Ovom filmu posvetio je poslednjih nekoliko godina, istražujući arhive po Parizu, Londonu, Beogradu... a istovremeno tražio je savremenike i prijatelje nekadašnjeg Maršala. Sećanja Herte Has i Jovanke Broz, životnih saputnica komunističkog vođe svakako će biti među najdragocenijim delovima ovog filmskog mozaika.
Sa Jovankom Broz, kaže režiser, još traju pregovori jer "ona ima strah od istupa u javnost", ali kada ga pitaju da li je uradio intervju, odgovara "da je momentalno u dvorištu i da čeka da mu otvori vrata".
- Postoje određene rezerve sa njene strane, jer je koliko sam čuo, imala probleme nakon Titove smrti - priča Zafranović. - Jovanka je kako mi se čini zbog svega toga ogorčena. Mi smo, međutim, nekim putevima, ipak, uspeli da uđemo u pregovore, jer bi njena priča svakako bila neprocenjiva za film o Titu.
* Šta vas je najviše iznenadilo u razgovoru sa Hertom Has?
- Ljubav prema njemu, to je nešto što fascinira, posle toliko godina. Ta toplina kada priča o njemu. Ona je izuzetna žena, intelektualka par ekselens. Nikad do sada nije pričala. Snimali smo skoro 14 sati materijala. Dala nam je novi pogled na stvari koje mi znamo. Otkriva sasvim drugog Tita naročito u vreme ilegalnog rada i kasnije rata.
* Sigurno ste otkrili i neke od Titovih karakternih osobina?
- Teško je to sad odgovoriti. Naravno da ima dosta toga. Jednostavno je neopisivo dok se ne vidi. Biće verujte mnogo više od onog što bih ja prepričao. Mi se baziramo na živim svedocima, istražujemo ko su oni odakle dolaze, biografske situacije njih samih i preko toga otkrivamo ličnost Tita. Imamo polemičnu situaciju pedesetoro ljudi. Naravno, nastojimo da dođemo do atraktivnih situacija koji bi sa jedne strane govorili o toj istorijskoj dimenziji, a opet postavljamo Tita i za obiteljski sto. Da se vidi kako je bio običan smrtnik.
* Kako ste se zainteresovali da posle toliko godina, vratite Titov lik na filmu?
- Pripremao sam jedan veliki film koji se zvao "Ostrvo Balkan" u Češkoj sa internacionalnom ekipom. Film je pao zbog nekih banalnih stvari. Onda sam osetio da je vreme da se vratim kući. Falio mi je naš jezik. Stvari su ovde počele da se normalizuju. U to vreme Robert de Niro i Silvester Stalone zainteresovali su se da prave veliki biografski film o Titu. Jedan od njih je trebalo da igra i glavnu ulogu. Tada sam pomislio da i nema bolje teme, posebno zbog onog što se desilo nakon njegove smrti.
* I odlučili ste se za dokumentarni žanr?
- To me osvežava i daje mi neku realnost i spoj sa vremenom u kome živim. Film, naročito dokumentarni otvara nova pitanja i daje slojevite odgovore. I ono što je u samoj sferi iracionalnog, ali i racionalnog. Recimo, ova priča mi je dala puno više nego što bih saznao od nekog istoričara. Ovo je druga vrsta dokumenta.
* Film je bez obzira na žanr bliži iracionalnoj sferi.
- Postoje dva sloja. Racionalni je scenario i ideja, koja se ispisuje i ona se prosleđuje realizatorima, ljudima koji se zovu saradnici. A uvek postoji i drugi sloj, koji radi ispod toga. To je ta iracionalna strana priče. Kada film radi sam. Znači materijal koji se snimi ima duplo više priče nego što smo mi planirali. Malo toga postoji u realnom pogledu, zato je film velika stvar.
* Mnogi režiseri se upravo izgube u toj širini i slojevitosti priče?
- Postoji tradicija na koji način publika gleda film. Iz raznih uglova, kultura... ali ostaje jedna neminovnost da je film, ipak, dramska umetnost, u kome morate zadržati pažnju publike dva sata. To znači da morate da se poslužite trikovima, takozvanom dramaturgijom, koja je od antike do danas ostala ista. To je to umeće, koje mi mramo da savladamo da bi ušli u kino-dvoranu. Danas se o tome vrlo malo vodi računa i rade se filmovi kao slobodne forme, koji gube gledaoce. Bez obzira na to, da li je autorski pogled na svet, mora da ima zakonitosti, koje garantuju gledanost.
* Danas autorski film znači mnogo toga. Čak i nerazumljivost a sa druge strane je potpuna holivudska komercijalizacija.
- Ja to vidim u određenim školama. Danas niču kao gljive posle kiše. Nisam protiv toga, naprotiv, širi se ta filmska teritorija, ali problem je što nisu postavljeni na onom što je suština filma. A to je učenje, kako se film snima. Kada sam ja studirao bili smo povezani sa praškim studijom "Barando". Na drugoj godini imali smo sve profesionalne uslove snimanja.Profesionalni kamermani, rasvetljivači, scenografi i vrhunski glumci. Bili smo upućeni odmah u profesiju. Nismo čekali kraj studiranja da bi napravili mali dokumentarac. Film je, ipak, u jednom delu stvoren i kao atrakcija za široku publiku, mi smo bili školovani za to. Najbolji spoj je između profesije i autorskog sveta. To su ti velikani kojih nažalost ima sve manje. Njihova veličina je u tome da su uspeli da taj svoj autorski svet smeste u kino. Tako su postali autori. Danas autori uopšte ne misli o publici. Dovoljno im je da su oni zadovoljni sa onim što rade.
* Da li ste odustali da snimite film o splitskom Karuzu?
- Nisam, jer želja mi je da napravim film da se ljudi smeju kroz suze. To je tragikomedija o lokalnom pevaču, koga celi grad ispraća na veliki brod za Njujork. Kako bi dokazao da je bolji od Karuza. Evropski film koji govori o vremenu u kome živimo. Mreži manipulacije. O nama malim pijunima koji moraju da se okreću kako vetar puše. Kao onaj petao na odžaku. Istovremeno taj film ima elemenata nestalog felinijevskog sveta. Ti neki veliki autori su nestali, a ja bih se nadovezao na put tih autora, da nije bilo ovog rata, koji nas je brutalno odvojio od našeg ambijenta. Ovo je moj pokušaj da se vratim u te okvire. Pripadam tom mediteranskom krugu autora, gde se neminovno nameće felinijevski pogled, istovetan onome u kome sam odrastao i živeo.
NESVRSTANI
* ZA film o Titu već vlada interesovanje ne samo kod nas, već i u svetu?
- Prirodno je što ljude interesuje ko je bio Tito. Oni koji su živeli u vreme njegove vladavine, kao i nove generacije koje ga nisu zapamtile, imaju dosta pitanja o tom periodu. Na ovim našim prostorima biće prikazano deset epizoda. Radimo četiri nastavka za nesvrstane, koji još imaju trgove i ulice sa Titovim imenom, dok će u Americi biti emitovane tri epizode. Osim na televiziji, siguran sam da će film dobro proći i u bioskopima i festivalima u svetu, jer je poslednjih pet godina dokumentarni film u ekspanziji.
_________________
Sve za front - svi na front!
Smrt vama fasistima....
partizani ce se opet vratiti! |
|
| Na vrh |
|
 |
komunistatito
Iskusni clan
Član od: 08 Maj 2008
Komentari: 149
|
| Upisano: 08 Aug 2008 23:42 Naslov komentara: |
|
|
| Citat: |
Interview: Saša Broz
O Titu, Vrdoljaku, Zafranoviću, copyrightu, tužbama i koječemu drugom, razgovarali smo sa unukom Josipa Broza, Sašom.
Kako tumačite ovu posvemašnju pomamu za likom i djelom Josipa Broza? Koliko nam je poznato, snimaju se 2 što igrana što dokumentarna filma, TV serijal u nekoliko nastavaka, posvećen mu je kompletan Eurokaz, a i izdavači su se razmahali? Je li u pitanju nostalgija, pokušaji 'bankiranja' usljed obiteljskog zahtjeva za zaštitom autorskog prava ili nešto treće?
SB: Nekako se sve skupa poklopilo. Knjige o mome pokojnom djedu uvijek su se objavljivale. U svim prošlim sistemima i u različitim političkim kontekstima. Najzanimljiviji su mi bili oni takozvani povjesničari koji su prekrajali povijesne činjenice prema željama onih koji su takve knjige financirali i/ili izdavali. Također u nekim prošlim vremenima snimljeno je podosta filmova sa tematikom partizanskog i oslobodilačkog pokreta vezanih uz razdoblje od '41 do '45. Naravno, daleko od toga da su svi ti filmovi bili i nužni i kvalitetni, ali s obzirom na kontekst vremena u kojem su nastali jasno je da su i u Jugoslaviji, uostalom kao i u Hrvatskoj, filmaši imali potrebu nešto reći na temu rata.
Moram priznati da me i samu iznenadila ova ambicioznost kazališta ali i potreba da se baš sada progovori o Titu kao o inspiraciji . Nekako, uvijek nas umjetnike zamišljam kao hrabre buntovnike koji govore onda kada svi šute. Onda kada se nitko ne usudi - umjetnik galami. Bilo bi mi logičnije da su se o Titu, barem što se stranih kazališta i redatelja tiče, sa kazališnih dasaka progovaralo onda kada su ga se mnogi Hrvati odricali. Logično bi mi bilo da se kazalište bavi Titom iz nostalgije jer o 'bankiranju' u teatru nema niti govora. O tome koliko Hrvati danas čitaju i to je ozbiljno pitanje, naš film također se ne može nažalost podičiti sa nekom ozbiljnom zaradom. Međutim moglo bi se diskutirati o ogromnim sredstvima koja je državna televizija odlučila dati jednom redatelju. Naravno da nitko od nas nije baš tako bedast pa da ne može zaključiti ,s obzirom da se govori navodno o svoti od milijun eura potrebnih za dokumentaran film i tv serijal, da će netko u cijeloj priči 'dignuti' pozamašnu svotu novaca. Ništa to ne bi bilo čudno da se ne radi o novcu nas, građana.
Titovi nasljednici, tj. Vi i Vaša obitelj pokrenuli ste i, uprkos skepsama, uspjeli provesti postupak zaštite Tita kao branda. Možete li našim čitateljima objasniti zašto, na što se dosegnuti nivo zaštite odnosi i na kojem području, te u što će biti utrošeni prihodi od istog i zašto?
SB: Tito kao brand dogodio se spontano. Brandirao ga je narod sam. Mi kao obitelj sa tim nismo imali ništa. Na neki čudan način pojavilo se tržište koje su preplavili proizvodi sa likom i potpisima moga djeda. Čarape, gaćice, potkošulje, plastične pepeljare, butelje vina, porculanske i plastične biste, razne ostale neukusne drangulije. Svako toliko u našem dnevnom tisku moglo se pročitati kako 'poduzetnici' koji prodaju te proizvode to rade isključivo radi vlastite zarade. Neki od njih otišli su tako daleko da su u tisku izjavljivali da oni Tita osobno ne simpatiziraju, ali da na njemu dobro zarađuju. Bilo je jasno da se nešto mora učiniti po tom pitanju. Ja sam dobila podršku roditelja da izvidim kako to pravno riješiti. Cijela procedura zaštite imena i svih karakterističnih potpisa, tj. žigova bila je okončana u rujnu prošle godine a u travnju ove godine službeno je okončana i zaštita u zemljama Beneluxa, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Sada obitelj ima mogućnost ili dati ili pak zabraniti određenoj instituciji ili pak poduzetniku pravo da koristi moga djeda u komercijalne svrhe. Kada je u medijima objavljeno da je ime zaštićeno sa strane obitelji Nacionalni park Brijuni prvi su nam se obratili. Etno selo Kumrovec nas je također kontaktiralo. Naravno obje ustanove postupile su ispravno te u dogovorima sa njima nije bilo nikakvih poteškoća. Zaštita omogućava obitelji da daje na korištenje licenciju onome za koga procijenimo da će to raditi sa mjerom i ukusom ne vrijeđajući pri tome uspomenu na našeg oca i djeda. Uvjet će uvijek biti da se dio koji bi pripao obitelji u cijelosti uplati na račun onih institucija kojima će taj novac pomoći. Eto upravo je potpisan ugovor o ograničenom davanju licencije 'Brijunima' kao i ugovor o donatorstvu Domu za djecu u Nazorovoj ulici u Zagrebu.
Nadam se da će zaklada 'Josip Broz Tito' biti osnovana u razdoblju od godine i pol . Ona će imati sjedište u Zagrebu a kroz nju će se pomagati nadareni mladi ljudi . Zakladu će voditi stručnjaci od povjerenja nas obitelji koji će znati procijeniti koji su to mladi ljudi kojima treba dati novčanu pomoć. Postoji mnogo sjajnih mladih doktora, biologa, fizičara , kemičara, politologa naravno i umjetnika, kojima će financijska pomoć u njihovom školovanju dobro doći. Dom za djecu u Nazorovoj ulici u Zagrebu pomagati će se i kroz zakladu. Sigurna sam da bi i moj djed bio sretan da i nakon svoje smrti može pomoći onima kojima je pomoć doista i potrebna.
Pitanje nije ugodno, ali je nužno – koliko ste kao obitelj složni u cijelom projektu, je li u njega uključena i Jovanka Broz?
SB: Ja sam Jovanku vidjela jedan jedini put u svome životu i to na sprovodu svoga djeda. Ona nikad nije bila prisutna na obiteljskim okupljanjima i djed ju nikad nije spominjao. Mi Brozovi danas živimo posvuda, moj otac Aleksandar je hrvatski veleposlanik u Indoneziji, Filipinima, Tajlandu i Singapuru, moja majka Mira živi sa njim, brat Andrej sa obitelji živi u Zagrebu a ja sa kćerkom Sarom i nevjenčanim suprugom Liviom na relaciji Pula - Zagreb. Zlatica i Josip djeca tatinog pokojnog brata Žarka, žive u Beogradu i oni su naravno upoznati sa svime, tim više što je prije nas Josip zaštitu napravio za područje Srbije ispred društva 'Josip Broz Tito'.
Od svih javnosti poznatih projekata a koji eksploatiraju lik i djelo 'druga Tita' oglasili ste se tek u dva slučaja. S Brijunima ste potpisali sporazum, a Vrdoljaku ste 'obećali' njegov i HTV-ov filmski i TV projekt otežati svim dostupnim sredstvima.
SB: Postoji cijeli niz proizvođača i distributera raznih artikala, koji i nakon pismenih upozorenja naše odvjetnice Vesne Đubur Kusturice i dalje nemilo zarađuju a više na to nemaju pravo. Onima koji nemaju odobrenje nas kao vlasnika licencije i koji nisu pristali da se cijela stvar legalizira te da se postotak izdvaja u humanitarne svrhe, takvima će se baviti sud. Nadam se da će ih i javnost osuditi. Ne želimo zabranjivati snimanje filmova o Titu jer je on bio povijesna ličnost i na to nemamo pravo. Vrdoljak doista nije osoba koja smije i može novcem od HRT-a dakle državne televizije snimati film o Titu.
Zašto?
SB: Zato što ne može biti objektivan. Čovjek koji je sve što je u životu napravio radio je sa državnim sredstvima. U Jugoslaviji je snimao partizanske filmove i nije ga bilo briga što ga financira država za koju se kad se sistem promijenio uspostavilo da ju je zapravo mrzio. Izjavljivao je da je otvarao šampanjac kad je moj djed umro a 89.g. snimao je dokumentarni film o Jugoslavenskoj ratnoj mornarici. Propagandni ,naravno.
Je li vam poznato kad je formalno-pravno Vrdoljak pokrenuo projekt i odnose li se odredbe o zaštiti copyrighta i na njega, tj. je li HTV prema vašim saznanjima financirajući ga povrijedio ikakve zakonske odredbe?
SB: S obzirom da ugovor nisam vidjela ne mogu odgovoriti na Vaše pitanje.
Kakav je Vaš (a misli se na Vas osobno i na sve participante u u copyrightu) stav spram Zafranovićeva projekta?
SB: Moja baka Herta Haas i otac pristali su sudjelovati u tom projektu. Vjerujem da je Lordan pristupio cijelom projektu vrlo studiozno. Nadam se da će iznaći sredstva da završi što je započeo.
Što je s Vašim (isto kao i gore) odnosom prema ovogodišnjem Eurokazu i dvjema predstavama iz njegova programa a koje su već premijerno izvedene (W&T, Tito, dijagrami čežnje)?
SB: O tim predstavama ne znam baš ništa. Ideja sa se ovogodišnji Eurokaz bavi Titom zvuči mi zanimljivo.
Kako komentirate 'makedonski slučaj' oko gore spomenute Brezovčeve predstave?
SB: I o tome znam samo iz medija a njima i ne treba uvijek sve vjerovati.
Što je s izdavaštvom, postoji li tu neki projekt koji krši copyright i jeste li po tom pitanju išta poduzeli?
SB: Za sada 'Titova kuharica' i autoricu kao i izdavača ćemo ,pretpostavljam tužiti jer su više puta bili upozoreni da ne odobravamo naslov knjige. Tek nedavno je riješeno pitanje zaštite u susjednim bivšim republikama tako da tek sada krećemo u provjeru situacije na području tih država.
Planirate li kao obitelj i sami neke pothvate u smislu publiciranja Titova lika i djela?
SB: Ne.
I za kraj, što je s Vašom karijerom? Jeste li na kraju tužili INK zbog raskida radnog odnosa? Planirate li kakav novi projekt?
SB: Da podigla sam dvije tužbe jednu na Upravnom sudu Republike Hrvatske protiv Grada Pule odnosno Vijeće Grada Pule a dugi spor se vodi na Općinskom sudu u Puli gdje sam tužila INK. Nakon svega što sam prošla sa INK-om sama sebi sam priuštila jedan podulji odmor. Potpuno sam se posvetila svojoj Sari i Liviu. Najesen me očekuje premjera u Narodnom pozorištu u Tuzli teksta 'Ahasver' Vasilija Vladimiroviča Sigareva a kojom će se otvoriti kazališni festival koji okuplja uspješnice iz velikog broja kazališta sa područja Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske. Veseli me i režija otvaranja Međunarodnog festivala djeteta u Šibeniku.
n.k. 25.05.2007. |
|
|
| Na vrh |
|
|
Vihor
Udarnik
Član od: 31 Jul 2008
Komentari: 155
Mjesto: Cacak, SR Srbija
|
| Upisano: 14 Aug 2008 10:04 Naslov komentara: |
|
|
Druže, hvala na ovom tekstu, a evo i ovog teksta:
| Citat: |
Nastavak filma o Crnom Gruji
Autor: | 07.08.2008. - 06:39
Nastavak jedne od najgledanijih domaćih komedija u protekloj godini, filma o dogodovštinama Crnog Gruje, počeće da se snima od 2. septembra, a drugi deo će se zvati „Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi“.
Bioskopska premijera ove komedije očekuje se u januaru sledeće godine, a ekipu glumaca predvodi Nenad Jezdić, dok će se u ostalim ulogama naći Nikola Kojo, Dragan Jovanović, Boris Milivojević, Marinko Madžgalj i drugi, dok je režija poverena Radetu Markoviću Mlađem.
Umesto prefriganog Crnog Gruje iz prvog filma smeštenog u doba Prvog srpskog ustanka, Nenad Jezdić će u novom filmu igrati njegovog potomka Životu Grujića zvanog Drug Crni, u vreme nemačke okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941. Nikola Kojo igraće Druga Starog - Tita, a Dragan Jovanović igra trostruku ulogu Džejmsa Bolda, beogradskog muftije i Adolfa Hitlera. Zoran Cvijanović igra Janeza Kardelja, a kao specijalni gosti pojaviće se i glumci popularne serije „Povratak otpisanih“ Voja Brajović, Dragan Nikolić i Zlata Numanagić, kao i tumači brojnih uloga u partizanskim filmovima Velimir - Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić.
Tu su i Milena Dravić, Petar Božović, Jelisaveta Sablić, Nikola Simić, Mira Banjac, Nikola Đuričko i Nebojša Glogovac. Kao specijalni gost trebalo bi da se pojavi i Sergej Trifunović koji je igrao Crnog Gruju na početku istoimene serije. |
Bilo kako bilo: interesovanje za druga Tita je veliko... puno reditelja bi da nejgov lik prenese na film...  To samo pokazuje Titovu veličinu...  iako će ga kroz ovaj film verovatno ismejavati... kao što su to radili s mnogim velikanima naše istorije kroz dve serije i jedan film.
Drugarski pozdrav.
_________________
Sve za front - svi na front!
Smrt vama fasistima....
partizani ce se opet vratiti! |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 03 Jan 2009 18:30 Naslov komentara: Ko tebe hlebom ti njega kamenom...? |
|
|
..da kada je u pitanju SFRJ....ali danas bukvalno, svako dete od 5 godina na Malti zna ko je drug Tito.. ! U *DFRJ* nije tako.
Posle rata, na malti je vladala glad, po naredjenu druga Tita Jugoslavija je otpremila veliki broj zeceva stanovnicima Malte zato sto se brzo reprodukuju i mogu da pomognu oko prehrane stanovnostva. I danas u restoranima sluze raznorazne specijalitete od zecetine, i ne retko ispricaju *istoriju zeca* na Malti. Oni sto su jeli i raznoraznu hranu, ukljucujuci i one koji su neku hranu upoznali tek po dolasku Broza....danas ga se ne secaju..*pucina je stoka jedna grdna..i nezahvalna ! * |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 21 Sep 2011 06:33 Naslov komentara: Mnogo hteli, mnogo zapoceli,ali nista od toga, |
|
|
Kako smo planirali atentat na Tita
"Taj Tito će nestati čim maknem malim prstom", izjavio je 1948. Josif Staljin. Kao kandidat za "mali prst" javio se građanin Grigulevič, Josif Romualdovič, ubica-veteran NKVD-a, i čovek koji je organizovao prvi atentat na Trockog. "Vreme" ekskluzivno objavljuje autentične podatke iz arhiva NKVD-KGB-a o sovjetskoj obaveštajnoj aktivnosti prema Jugoslaviji koji potiču iz zbirke Mitrohinovih arhiva, najnovijeg bestselera objavljenog ovog meseca u Londonu. Vasilij Nikitič Mitrohin stupio je u NKVD, tada već MGB (Ministarstvo državne bezbednosti), 1948, da bi posle nekoliko godina postao rukovodilac glavnog arhiva Prve glavne uprave (spoljna špijunaža). Tokom dvadeset i pet godina, Mitrohin je krišom prepisivao, iznosio po džepovima i kasnije u vikendici prekucavao najtajnije podatke sovjetske obaveštajne službe, o čemu ćemo u kasnijim nastavcima ovog feljtona. Kad je 1992. zaključio da je to dovoljno sigurno, prebegao je u Veliku Britaniju i predao ogromnu količinu dokumenata KGB-a, na osnovu kojih je kasnije pohapšeno desetak sovjetskih agenata, a neke su istrage još u toku i nova hapšenja se očekuju. "Vreme" će u narednih nekoliko brojeva preneti najzanimljivije delove iz knjige Vasilija Mitrohina i britanskog pisca Kristofera Endrjua "Mitrohinov arhiv"
U poglavlju "Specijalni zadaci", prvom delu pod naslovom "Od maršala Tita do Rudolfa Nurejeva", Mitrohin i Endrju bave se najprljavijim ilegalnim operacijama NKVD-KGB-a: atentatima, "aktivnim merama" (klevete, dezinformacije i psihološki rat). Ubistvo je bilo Staljinova omiljena taktika u političkoj borbi od samog početka. Tokom tridesetih godina Staljin je bio opsednut idejom da ubije Trockog, što mu je i uspelo tek u drugom pokušaju. Prvi pokušaj važan je ovde zato što ga je organizovao jedan zaista koloritni lik po imenu Josif Romualdovič Grigulevič, isti onaj koji će se dobrovoljno ponuditi 1953. da likvidira Josipa Broza Tita, "otpadničkog maršala, revizionistu" i, ukratko, Staljinovog najgoreg neprijatelja. Taj Josif Romualdovič Grigulevič prvi put se javlja kao instruktor diverzantskih jedinica Republike tokom građanskog rata u Španiji 1936-1939, kada se istakao ubistvima "trockista" u republikanskim redovima, pod kodnim imenima NKVD "Maks" i "Felipe". Bio je sin litvanskih Jevreja i izuzetno talentovan za prerušavanje i jezike; kasnije će se proslaviti tako što će postati ambasador Kostarike u Rimu i držati taj položaj godinama kao agent KGB-a.
Mitrohinov arhiv otkriva nam još nekoliko detalja vezanih za pokojnog Broza: da je na vrhuncu staljinskog Terora bio jedan od retkih jugoslovenskih komunista u Moskvi koji je uživao poverenje NKVD-a; da je od 1937. nadalje uredno učestvovao u denunciranju svojih partijskih prijatelja kao "trockista, izdajnika, frakcionaša, špijuna i antipartijskih elemenata"; da se lično izvinjavao Staljinu zbog nedostatka budnosti prilikom ženidbe sa jednom od supruga koju je NKVD "demaskirao" kao "agenta Gestapoa". Period 1937-1941, inače kritičan za Titovu predratnu biografiju, nije osvetljen u ovim dokumentima, pa smo ostali uskraćeni za uloge Steve Krajačića i još nekih Titovih važnih saradnika iz onog vremena. Vasiliju Nikitiču teško je zbog toga zamerati: on je prepisivao papire koji su mu pali ruku; niz važnih dokumenata nužno mu je promakao ili ih je procenio kao manje važne.
NEGATIVNE CRTE: Zabeleženo je u tim papirima i da je Titov najbliži saradnik za držanje veze s Moskvom i rukovalac jednom od retkih kratkotalasnih radiostanica bio Josip Kopinič, agent NKVD-a sa kodnim imenom "Vazduh". Kasnija uloga Kopiniča detaljno je razjašnjena na drugim mestima. Zanimljivo je da se nigde u Mitrohinovim papirima ne pominje Mustafa Golubić, što se može objasniti i time da Mitrohin nije mogao da prepiše baš sve.
Posle oslobođenja od nacizma, u svom svojstvu beogradskog "rezidenta" (šefa ispostave) NKVD-a, Saveljij Vladimirovič Burtakov, kodno ime "List", poklanja tadašnjem načelniku KNOJ-a (Korpus narodne odbrane Jugoslavije), Aleksandru Rankoviću, kodno ime "Marko", Staljinov portret; drug Marko se najiskrenije zahvaljuje. Stvarni uzajamni odnosi Prve zemlje socijalizma i nove narodne demokratije na Balkanu, međutim, nisu bili idealni: Tito je još od 1938. imao svoje mišljenje o tome; rezident u Beogradu Burtakov ("List") javlja 1945. u jednoj depeši moskovskom Centru da "Orel" (kodno ime za Tita) "ima sledeće negativne crte: vlastoljublje, manjak skromnosti, aroganciju i neiskrenost." "Sebe shvata kao apsolutni autoritet, ne voli razmenu mišljenja, više voli poslušnost bez pitanja; lako se iznervira, preke je naravi i odsečnih manira; voli da pozira."
Tito i Ranković nisu Burtakova voleli nimalo više nego on njih. Rezident "List", naime, postao je notorno poznat po svojoj nesebičnoj ljubavi za nakit, porcelan, kristal i tepihe opljačkane iz beogradskih građanskih vila i stanova, što će se kasnije ponoviti i u Rumuniji i Čehoslovačkoj, gde je Burtakov službovao. Krajem 1945. Burtakova u Beogradu kao rezident i glavni savetnik u OZN-i zamenjuje Arsenij Vasiljevič Tiškov, Jugoslovenima poznat kao "Timofejev". Taj "Timofejev" rukovodio je radom rezidentura tadašnjeg MGB-a u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Skopju i još četiri pod-rezidenture u Jugoslaviji. Ponašanje radnika MGB-a u tim ispostavama uskoro je postalo problem u odnosima Beograda i Moskve. Izveštaji inspekcije moskovskog Centra koji su prošli kroz Mitrohinove ruke govore o "nadmenosti, grubosti i pritiscima u pribavljanju informacija"; informacije koje su viši činovi OZN-e odbili da pruže tražene su i iznuđivane od nižih činova i saradnika.
SPOSOBNI MAKS: Ono što je najviše smetalo Jugoslovenima - razume se - bilo je bezobrazno regrutovanje agenata u vrhu režima. Tito, kažu Mitrohinovi papiri, nije bio svestan da NKVD-MGB već ima dva visoko smeštena agenta u partijskoj i državnoj nomenklaturi: Andriju Hebranga i Sretena Žujovića. Ali se Tito zato veoma iznervirao kada je čuo za pokušaj Sovjeta da 1945. zavrbuju Dušicu Petrović, važnog jugoslovenskog šifranta. "To nećemo dozvoliti!", uzviknuo je Tito Rankoviću i još to stavio NKVD-u do znanja.
Te i takve odnose - koji su od početka bili daleko od idealnih - definitivno je (iz perspektive NKVD-a) ugrozila Titova ideja o Balkanskoj federaciji. Na osnovu papira koje je Mitrohin uspeo da vidi, to je bio okidač za konačni sukob. Marta 1948. Staljin povlači sve svoje savetnike iz Jugoslavije i dolazi do razmene čuvenih pisama dva Centralna komiteta, koji će dovesti do rezolucije Informbiroa, juna 1948. Titovo kodno ime u MGB-u, "Orel" ("Orao"), odmah je - po sovjetskom običaju - promenjeno u "Stjervjatnjik" ("Strvinar"), a Staljin je dao istorijsku izjavu: "Samo da maknem malim prstom...". Ispostavilo se da mali prst nije bio dovoljan; kasnije će Staljin mrdati i mnogo više od malog prsta, ali nije vredelo: Tito ga je nadživeo onoliko.
U leto 1948. dolazi do žestokog obaveštajnog rata između MGB-a i jugoslovenske UDB-e. Hebrang biva uhapšen i umire u zatvoru pod sumnjivim okolnostima; Sreten Žujović biva politički marginalizovan; u Mitrohinovim papirima pominje se otkrivanje sovjetskih agenata u Titovoj gardi, od kojih se pominje samo general-major Momo Jurović (Đurović?), sa kodnim imenom "Val". Milovan Đilas seća se da je UDB-a otkrila jedan od planova MGB-a: da se automatima pobije ceo Politbiro KPJ-a dok se bude zabavljao u bilijarskoj sali. Mnogo ozbiljniji plan, međutim, stvoren je u Moskvi 1952.
U depeši iz februara 1953, MGB izveštava Staljina da je "agent 'Maks' u obavljanju svog diplomatskog posla tokom druge polovine 1952. dvaput posetio Jugoslaviju, gde je bio dobro primljen. Ima pristupa društvenoj grupi bliskoj Titovom osoblju i obećana mu je audijencija kod Tita. Mesto koje 'Maks' sada zauzima pruža mogućnosti da se njegove sposobnosti iskoriste u aktivnim merama protiv Tita".
"Maks", o kome je ovde reč, jeste stari agent NKVD-a Josif Romualdovič Grigulevič, trenutno poznat kao Teodoro Kastro, a na mestu ambasadora Republike Kostarike u Rimu. Na tajnom sastanku sa visokim funkcionerima MGB-a u Beču, početkom februara 1953. Grigulevič predlaže četiri moguća načina za likvidaciju Josipa Broza:
1. Smrtonosna doza bakterija plućne kuge putem tihog spreja sakrivenog u odeći koju će nositi na audijenciji kod Tita; Grigulevič bi pre toga primio vakcinu.
2. Pokušaj da se dobije pozivnica za prijem prilikom Titove predstojeće posete Londonu, kojom prilikom bi Grigulevič (koji je bio u dobrim odnosima sa jugoslovenskim ambasadorom u Britaniji) ubio Tita pištoljem s prigušivačem, bacio bombu sa suzavcem i tako u gužvi utekao.
3. Isti metod prilikom nekog diplomatskog prijema u Beogradu.
4. Da pokloni Titu kutiju za nakit koja bi - kad se otvori - ispustila smrtonosnu dozu otrovnog gasa.
AMBASADOR KOSTARIKE NESTAO: U izveštaju o tom sastanku MGB uverava Staljina da "agent 'Maks', zbog svojih ličnih kvaliteta i iskustva u obaveštajnom radu, ispunjava zahteve za uspeh u zadatku te vrste". Grigulevič je, pod svojim kostarikanskim imenom Teodoro Kastro, takođe napisao i oproštajno pismo, za slučaj da pri pokušaju atentata bude uhvaćen ili ubijen i adresirao ga svojoj ženi Meksikanki (takođe agentu MGB). Na dan 1. marta 1953. MGB šalje Staljinu izveštaj da "Maks" još nije uspeo da pokuša atentat na Tita. Taj izveštaj bi lako mogao biti poslednje što je Staljin u životu pročitao, negde oko ponoći, jer ga je u ranim satima 2. marta 1953. pogodio moždani udar, od koga je - ne dolazeći svesti - i umro posle tri dana.
U panici koja je nastala po Staljinovoj smrti i naročito posle ubistva Lavrentija Berije, dosije o likvidaciji Josipa Broza tiho je ugašen i otišao je u arhive, gde će ga posle nekoliko godina pronaći Vasilij Nikitič Mitrohin. Hruščov je rešio da je bolje sa Titom pregovarati nego ga ubijati.
Josif Romualdovič Grigulevič povučen je maja meseca 1953. u Moskvu, iz straha da bi prebeg Aleksandr Orlov mogao da ga kompromituje (ispostavilo se da nije znao za njega). Republika Kostarika ostala je - do objavljivanja Mitrohinove knjige - u uverenju da su njen ambasador u Italiji i njegova supruga bili naprosto nestali. Beleška iz 1980. u dosijeu J.R. Griguleviča u arhivu KGB-a otkriva da zapadne obaveštajne službe još nisu bile svesne da je on bio "Teodoro Kastro", kostarikanski ambasador u Rimu. Josif Romualdovič je u Moskvi prvo doktorirao, pa postao stariji naučni saradnik Etnografskog instituta Sovjetske akademije nauka, da bi nastavio uspešnu karijeru stručnjaka za Latinsku Ameriku, njenu etnografiju i verska pitanja. Bio je i potpredsednik društava sovjetsko-kubanskog i sovjetsko-venecuelanskog prijateljstva. Članstvo u društvima sovjetsko-kostarikanskog i sovjetsko-jugoslovenskog prijateljstva ne javlja se u dostupnim dokumentima.
Osim ove zanimljive i poučne epizode, Jugoslavija se u Mitrohinovim papirima javlja veoma malo; zapravo samo jednom. Naime, tokom krize iz 1971. Tada su ilegalni agenti (sovjetski državljani sa lažnim identitetima, aktivni radnici KGB-a) u Jugoslaviji dobili zadatak da "steknu poznanstva" u mnogo važnih institucija društva: akademijama nauka, Institutu za istraživanje javnog mnjenja u Beogradu, uredništvima "Politike", "Borbe" i "Komunista", u Tanjugu, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, na beogradskom i zagrebačkom univerzitetu, u velikim preduzećima i u Udruženju književnika Srbije (naročito sa Dobricom Ćosićem, za koga se verovalo da je blizak Titu). Neki od tih izveštaja "ilegalaca", slanih radijom, tajnim kuririma i poštom (tajnim mastilom), ocenjeni su kao dovoljno važni da budu pokazani Brežnjevu lično. Politički rezultati te obaveštajne kampanje nisu poznati. |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 21 Dec 2011 11:13 Naslov komentara: hm,hmm |
|
|
Одговорите
2 порука • Страница 1 од 1
Коста
Војвода
Војвода
Порука: 3061
Приступио: мар 2006
Комунисти - примери части, поштења и храбрости
Порука Коста 21.12.2011. 9:25
У свеопштем лудилу историiског `ревизионизма` - а тачниiе: намерног насиља над историiом, по диктату свемоћне Америке, успешно се приводи краiу пропагандни проiекат сатанизациiе комуниста и - консеквентно - сваке идеiе социiалне правде.
Међутим (кад iа тамо а оно међутим) - неке српске главе (па међу њи` и моiа) одвише су тврде да би биле подложне глупавоi америчкоi пропаганди. Те се, `упркос свему и у инат свима`, сећамо бриљантних примера `чоiства и iунаштва` неких српских комунистичких кадрова (а као што рече друг Коба, `кадри решаiут всiо`.)
Отварам ову Тему, драги Форумаши, за све примере (а знате их, сигурно) величанствених и непоновљивих Српских Комуниста - у данашње време свеопштег себичлука, издаiе и нечовештва помало митских и скоро невероватних људи какви су били поiедини Српски Комунисти. Громаде. Легенде.
Пример први - сасвим случаiним избором: Ратко Дражевић, партизан, оперативац УДБ-е, касниiе легендарни директор Авала-филма.
Беше скоро нека емисиiа о Авала-филму, те прозборише, невољно, и о Њему, Човеку и Комунисти. Те се присетише свих његових заслуга. Те признадоше да iе човек ухлебио многе `интелектуалце` - задрте антикомунисте и прозападне свираче ку*рцу као, рецимо, Михиза - без обзира на идеолошко неприiатељство дотичних сподоба. А све у добронамерноi жељи да унапреди српски филм. Што iе и учинио...
И на краiу рекоше да iе речени Ратко, под старост, уступио своi поголеми кадровски стан ономе скоту Живоiину Павловићу (по систему: шта ће мени, немам децу, а ти имаш троiе) и повукао се у неки станчић у коме iе и умро. А таi исти Жика Павловић се наснимао `црних`, антикомунистичких филмова, и данас има одредницу на Википедиiи. А Ратко нема ништа.
Па сад ви видите... |
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
|
| Na vrh |
|
|
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 13 Dec 2013 15:06 Naslov komentara: |
|
|
Po najnovijem, važećem zakonu o autorskim pravima iz decembra 2009. godine Josip Broz Tito je svrstan u red sa svim ostalim autorima kojima su dela zaštićena za života, odnosno 70 godina posle smrti. To vreme naravno nije isteklo, a u zakonu iz 1984. godine o imovini, njegovim naslednicima se smatra njegova porodica, osim u slučaju da svoju imovinu i autorska dela nije zaveštao nekoj instituciji ili nekom posebnom članu porodice. Ukoliko to nije urađeno autorska prava pripadaju porodici i u tom slučaju naslednici se moraju pitati za korišćenje.
Neko može da kaže da, na primer, fotografije od kojih je napravljena izložba nisu umetničko delo?
Ženevska konvencija kaže da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora izražena u nekoj formi, bez obzira na njen umetnički značaj. Osnovni kriterijum da se neko delo smatra autorskim jeste da je zabeleženo na nekom materijalnom nosaču, u ovom slučaju fotoaparatu, zatim doza originalnosti, dakle, izbor objekta ili osobe koja će se slikati, svetlo, doba dana, ugao fotografisanja. |
|
| Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma
|
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
