Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

ceca_64 · Patriota Član od: 18 Jan 2008 Komentari: 451 Mjesto: Nish

Pesnikinja Mira Alečković preminula je noćas u 85. godina života.

Mira Alečković je objavila dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Uređivala je dečije listove Zmaj, Pionir, Omladina, Mladost, Poletarac. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.

Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Bila je članica SKOJ-a i članica partizanskog pokreta od početka rata 1941. godine.

Alečkovićeva je, kao bolničarka, bila učesnik Narodno-oslobodilačke borbe.

Nosilac je mnogih odlikovanja među kojima dve Legije časti, ruske otadžbinske medalje i ordena "Car Dušan", koje su joj dodedili Srbi s Kosova i Metohije.

Prvu zbirku pesama "Zvezdane balade" objavila je 1946. godine. U sećanju će ostati pesma "Jugoslavijo", na muziku Nikole Hercigonje, koja je bila poznata kao "Svečana pesma" i pesma "Druze Tito mi Ti se kunemo ..."

DRUZE TITO MI TI SE KUNEMO

Godine su prosle pune muka.
Ginulo se za slobodu nijemo.
Ili s pjesmom umesto jauka,
Druze Tito mi ti se kunemo.

Veselje se siri na sve strane,
sad slobodno po zemlji idemo.
Al' velike pamticemo dane,
Druze Tito mi ti se kunemo.

Praznik silazi na ulice nase,
u oblake da letimo smjelo.
Nase pjesme svi neka se plase,
Druze Tito mi ti se kunemo...

JUGOSLAVIJO ,BORBA TE RODILA

Pod nebom marčnim digli smo glave
Zbacili udes klet,
I pođosmo složno u život pravi
Srušimo stari svet.

Jugoslavijo, borba te rodila,
uvek slobodnu narod te slavio
ljubav te, zemljo, naša napojila,
budi ponosna, Jugoslavijo!

Sa zanosom slelih morasmo preći,
surove staze sve,
a kad je tebalo silnima reći,
rekli smo odlučno – NE!

Jugoslavijo...

O, rasti nam zemljo, snu slobodara,
ime ti nosimo svud,
ti bolji život nama si dala,
bratstvu si utrla put

Jugoslavijo ...

Sa svakim si danom dalje od noći,
stalno ti snažniji let,
i dan svih dana jednom će doći
rod biće celi svet.

Jugoslavijo ...Mira Alečković (1959)
_________________
Godine su prosle pune muka.
Ginulo se za slobodu nijemo.
Ili s pjesmom umesto jauka,
Druze Tito mi ti se kunemo...

Vuk · Administrator foruma Član od: 23 Dec 2007 Komentari: 1528

MIRA ALECKOVIC

Mira Aleckovic (1924) se prvim pjesnickim uzletima javlja pred Drugi svetski rat. Ona je jedna od najplodnijih, najaktivnijih i, istovremeno, zapazenijih imena jugoslovenske djecje literature. Preko dvadeset objavljenih knjiga za mlade, uredjivanje djecjih i omladinskih listova i casopisa Mladost, Pionir, Poletarac, Zmaj; status pisca ciji tekstovi ulaze u obaveznu skolsku i domacu lektiru, ucesce u javnom zivotu - donosi joj nepodeljene simpatije kulturnog javnog mnjenja i prisustvo u gotovo svakom djetetu i narastaju mladih uopste. Najpoznatija djela Mire Aleckovic su zbirke pesama Zvezdane balade (1946), Srebrna Kosa (1955), Prijatelji (1956), Lastavice (1957), Suncani soliteri (1970), Ne mogu bez snova (1980) i Staza srebrom izvezena (1982). Objavila je i roman Zbogom velika tajno (1960). Pesnicko delo Sanjalice (1975), po svemu, najvernije izrazava njenu poetiku.

Tematski milje Mire Aleckovic je bogat i univerzalan. Pjeva o svemu dostupnom detetovom poimanju i o onome sto izaziva i podstice radoznalost i mastu. Prva slova, deca, skola, prijateljstvo, igra, sala, svakodnevno decje okruzenje, tkivo je njenih pesnickih knjiga. Ipak, domovina i majka, rat, borba partizana i deca u vrtlogu rata, njene su velike teme.

Pjesnistvo autora Zvezdanih balada je svojevrstan ekvivalent estetske stvarnosti; poezija koja, u nekim svojim segmentima, ostavlja utisak odseva konkretne istine. Motivi realnog, koliko i mastovita istinitost, oznacili su izvestan iskorak u odnosu na prethodno stanje i stvaraoce koji se, iole, uzimaju kao cinioci kontinuiteta razvoja knjizevnosti, ali - ne utoliko istinitije i na visem nivou od same stvarnosti.

Prva etapa autorkinog stvaralastva inspirisana je Narodnooslobodilackom borbom kao "zvezdanim trenutkom nase istorije". Najranije pesme Malisan na strazi, Seti se, druze, Mi smo deca, zapravo nagovestavaju pesnika revolucije i zvezdanih balada. Dolazeci neposredno iz borbe, sa potresnim slikama o djecjem stradanju, bolu i strahu, slikala je patnje mladih i njihovo suocavanje sa neprijateljskom opasnoscu; njihovo postojano drzanje i podvige sto se uzdizu do zvijezda.

Pesnikinja predstavlja male junake koji izvrsavaju kurirske zadatke, odvazne djevojcice i djecake kako izrastaju u "veliku decu" i narodne borce. Zvijezdane balade upravo suocavaju recepijenta sa prizorima neozvezdanog i gorkog detinjstva, slika su potresne sudbine detinjstva obuhvacenog ratnom olujom i ogradjenog bodljikavom zicom. Tragicno uzbudljiva je poema o uhvacenom decaku kome neprijateljski vojnici, zato sto nije odao ranjene partizane, urezuju zvezdu na celo koju je dobio kao poklon:

Krik se bolni rasu,
zaljulja se granje,
u skrivenom gnezdu
uplasi se ptica
od decjeg uzvika,
i metak se prosu
preko svih zivica...

(Balada o Zvezdanu)

Groza, strava i uzas koji potresaju djeciju dusu ispricani su u pesmama Tri devojcice iz sela Lipe, Decakova smrt, Fruskogorska balada i drugim stihovima. Zvijezdana bajka o Vjazmi, sazdana "od ciste emocije i slike u kojoj sa pahuljicama veje tuga nad opustosenim selom na zgaristima nadjenje devojcice", (D. Ognjanovic), surovo je suocenje sa smrcu i dignuti glas protiv ratnih strahota i decjeg stradanja. Prozeta snaznim rodoljubivim i nepomucenim humanistickim i etickim osecanjem, zbirka tragike i kobi Zvezdane balade, po opstoj oceni, najuspesnije poezije sa ratnom tematikom, ujedinjuje sve motivske i stilske vrednosti poezije Mire Aleckovic.

U srpskoj literaturi M. Aleckovic je pesnik partizanske borbe, unezverene i prestravljene generacije, obnove i izgradnje ratom razorene zemlje. Na NOB-u je i izrasla njena poezija.

Okrenuta estetici stvarnosti i motivima aktuelnog desavanja, autorka pise stihove o zivotu nasega coveka, njegovim radnim uspesima, o eksploataciji tudjega rada, o rasnoj diskriminaciji i drugim socijalnim motivima. Podzemni heroji je tipicna poema u slavu kulta rada i radnih podviga, na zalost, bez vece knjizevne vrednosti.

Iskrena i topla ljubav prema rodnoj grudi i rodu svome, najizrazitija je crta svekolike Aleckoviceve poezije i patriotizma toga vremena. U okviru njenoga opusa, ciklus pesama o borbi srpskog naroda za slobodu i o njegovim zrtvama, o mladima resenim da pomognu opustosenoj domovini, najobuhvatnija je skupina solidne estetske vrednosti. Pesme Pitate me, Domovina, Jugoslavija su od nesumnjive literarne vrednosti.

Majka je u knjizevnost usla vec sa narodnim uspavankama, a pesnici su ispevali o njoj najlepse pesme pune ljubavi i postovanja. Knjizevnica je u majci, kao licnosti kojoj smo veciti duznici, nasla topao poetski objekt i omiljen motiv. Najlepsa rec, Tri mame, Pesma za mamine oci, poezija je i himna majci koja donosi dete na svet, cuva ga i podize. Mati je duh koji se nadnosi nad svojim cedom i beskrajna zrtva za detetovo dobro i njegovo mirno detinjstvo.

Pesnik materinske topline, blagosti, dobrote i humanizma, stvara knjizevne paznje i hvale vredne stihove o polju, livadi, mesecu, zivotinjama i pticama. Pa ipak, priroda, cini se, nije nasla izdasno mesto u njenoj umetnosti. Uz izvesnu rezervu, moze se ustvrditi da su i humor i igra, u jednom modernijem smislu reci, potisnuti u drugi plan. Makar da se pesnikinja, naklonjena "ozbiljnijem" i trezvenijem detinjstvu, "odupirala" snaznom ljudskom nagonu za razonodu ("toliko jakom u ljudskoj prirodi da mu se drustvena funkcija umetnosti u vecini slucajeva podvrgava" - Max Dessoir), poeziju, grejanu toplom vatrom ljubavi prema detetu, nenarusene glasovne strukture, prozima igra i smeh. Sijaset pesama, kao sto je o decaku koji se u snu ponadao da mu macak napise domaci zadatak (Da li je macak kriv), nisu lisene saljive sadrzine, smeha, dosetke i fine mere humora.

Ukoliko se u dosadasnjem pesnickom stvaralastvu vise ili manje oseca priblizavanje faktografiji, izvesna stvaralacka oseka, zbirke koje autorka izdaje potkraj sezdesetih godina, i kasnije, donose odredjenu svezinu. Pesme: Bela grana, Srebrni voz, Zlatna kola, Putujemo... potvrdjuju stvaraoca misaono-emotivnih slika i poetske topline, prisnosti, sklada i ljubavi; drukcije receno, poezije koja pruza citaocu radost, razvija u njemu smisao za lepo, ritam, izraz i lepu rec.

Vredan je pomena roman, posigurno autobiografskog i socijalno-edukativnog karaktera, Zbogom velika tajno. Posredi je proza o igri dece na periferiji Beograda i detinjstvu dveju devojcica koje, za razliku od njihovih imucnijih vrsnjaka, protice u oskudici, ali ne tuzno i siromasno.

Umetnica koja je verovala u gorkijevsku devizu o gordosti coveka i moci poetske reci da uzdigne coveka - drzi jako do idejnog kvaliteta kao organske komponente literarne strukture dela. Strepnja da se ne narusi ljudska specifika knjizevnosti, navodi na humano-eticki milje, ekspliciranje moralnih principa i stavljanje naglaska na medjusobnu zavisnost estetskih i etickih segmenata. Takva orijentacija iskazuje se i u gradjenju likova dece, ratnika, radnika, rudara - junaka punih vrlina, dusevne snage i moralne ispravnosti, koji bi citaocu sluzili, starinski receno, kao primer za ugled; ucinili ga postenim, istrajnim i odanim idealima pravde i humanizma. Opasno se priblizivsi tezi: kakva etika - takva estetika, autorka nije prevladala kreiranje "tipicnih karaktera u tipicnim okolnostima", retko uspeva da odoli tonu vulgarnog sociologizma.

Pisala je po zapovesti svoga srca, ali i po zadatku. Osim nadahnutih stihova humane i optimisticke vizije, naglasene lirske i umetnicke vrednosti, tka labavo povezane i neizbrusene esteticke slike, nezgusnute i narativne jednolikosti; cesto gde je sve do kraja protumaceno, doreceno i citljivo. Pevajuci o izgradnji i obnovi domovine, o njenim geografskim i prirodnim lepotama, putevima, prugama i mostovima; o omladini koja sluzi otadzbini i buducnosti koja dolazi, pesnikinja se nije oslobodila slikanja u crno-beloj tehnici. Atmosfera euforije i inaugurisanje "revolucionarnih" kretanja - ovekovecenja aktuelnih politickih desavanja njihovim ugradjivanjem u pesmu, pricu ili roman - guralo je u pozadinu poetsku istinu i stetilo cistoj umetnosti.

Duh vremena, naglasena zelja da pouci skolskim i drugim decjim obavezama, da formira pozitivne navike i izazove zedj za ucenjem, preporucuju spisateljicu kao jednog od pedagoskih korifeja. Pesnikinja Zvezdanih balada i Sanjalica je imala pred sobom ogledalo - autora Prolecnog sastanka i Bajke o Kratkovecnoj. Na zalost, nije iskoracila dalje u slikovitosti, mnogoznacnosti i lirskoj uznesenosti od ucitelja na cijim je ramenima stajala.

Kada pesnikinja progovori o prirodi, zivotinjskom carstvu, ljubavi i prijateljstvu medju ljudima, izmedju ljudi i zivotinja, o decjoj bezazlenosti i veselim motivima, ideja je kazana na knjizevno prihvatljiv nacin, "vaspitna" vrednost, vise manje, doprinosi umetnickoj lepoti pesme. Stihovi iz kojih zraci optimizam i duboka zelja za srecu i dobro dece i ljudi, ne osporavaju njenu poeziju kao semanticki autonomnu kategoriju.

Rec Mire Aleckovic je iskrena i topla. Vaspitavana na najboljim tradicijama nasih pesnika i pripovedaca, ona neguje formu odmerenog tona, nenametljivog i neusiljenog izraza. Stih nejednake strukture i versa, tanane refleksivno-lirske pesnicke slike, karakterise razumljivo i pregledno izlaganje misli, pravilnost i cistota. Bogatstvo slika, cist ritam i zvuk, lirski fluid i ljudska toplina, narativnost - jednostavnost i neposrednost kao dar zene-pisca, svojstvo su njenog rukopisa. Istina, njen zreo i slojevit knjizevni oblik pati od standardnog i poznatog. Natrunjen je tipiziranim i uhodanim frazama, opstim istinama i mestima.

Mira Aleckovic pripada, u prvom planu, esalonu mladjih stvaralaca koji su, tako reci, procvetali u periodu oslobodjenja, pokolenju koje je oblikovalo literarnu gradju na nesto nov i neodredjen nacin. Sklonost anegdoti, fabuli, bajkovitoj noti, cini je tradicionalnim pesnikom u najboljem smislu reci - autorom koji zauzima jednu od kljucnih karika u primarnoj ravni tradicije.
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se

Vuk · Administrator foruma Član od: 23 Dec 2007 Komentari: 1528

Mira Aleckovic - biografija

Rođena 1. februara 1924. godine u Novom Sadu, Mira Alečković јe provela detinjstvo po selima Voјvodine i Dalmaciјe, na Kosovu Polju, u Beogradu i, naravno, u Novom Sadu. Školovala se u Beogradu, gde јe studirala uporednu književnost i slavistiku.

Јoš kao učenica gimnaziјe oglasila se kao napredna omladinka, a 1939. godine postala skoјevka. Od tada Mira Alečković živo učestvuјe u akciјama napredne omladine, a od prvog dana ustanka četrdeset prve postaјe član partizanske ilegale u Beogradu. Po završetku rata Mira Alečković nastavlja rad kao društveni i književni radnik. Uređivala јe, u tek oslobođenom Beogradu, prve listove i časopise za mlade – "Omladinu" i "Mladost", a sa Brankom Ćopićem pripremila јe prvi broј časopisa "Pionir". Uređivala јe i časopise "Poletarac" i "Zmaј". Ovaј drugi vodila preko dvadeset godina.

U životu i radu Mire Alečković naјprisutniјe јe njeno književno stvaralaštvo, naročito poeziјa za decu, koјom se bavi već punih pet deceniјa. Do dana poјavljivanja ove knjige, obјavila јe dvadesetak dela poeziјe i proze za odrasle i dvadesetak knjiga za decu. Naјznačaјniјe su: Podzemni heroјi, Proleće, Dobar dan, Zvezdane balade, Ljuljaška na grani, Priјatelji, Lastavice, Zbogom, velika taјno, Čarobna vrata, Svetla soba, Srebrni voz, Da život bude ljubav, Pesme itd. Tim stvaralaštvom ona јe već odavno pripala krugu naјpopularniјih pisaca za mlade u okviru ex-Jugoslavije i stekla simpatiјe mnogih generaciјa. Mladi čitaoci prihvatili su liriku Mire Alečković, јer јe ona zasnovana na iskrenosti i јednostavnosti, na prisnom јeziku bliskom deci i na neusiljenoј formi.

"Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoј sebi, – kaže pesnikinja – svetu detinjstva, čistiјem od sveta odraslih. To јe večito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih!" Kao pesnik dece i detinjstva, Mira Alečković pripada tradicionalnom toku poeziјe, one koјa se plodno vezuјe za Zmaјa, Gvida Tartalju, Desanku Maksimović i Branka Ćopića. Otuda se ona, poštuјući uspomene i veruјući u "čistotu јednog perioda čovekovog života", sva okreće tom svetu kao izvoru bogatstva i poverenja. U tom poštovanju utisaka i sveta koјi јe zapamtila i kome se vraća pišući za decu, ona ispoljava neke bitne odlike svoјe poetske ličnosti. Ako јe prva od tih odlika nežnost, i to ženska i materinska nežnost, druga se iskazuјe u ljubavi prema deci i detinjstvu, a treća u osećanju društvenog i rodoljubivog odnosa prema prošlosti i savremenosti. Ova poslednja odlika naročito јe prisutna u celokupnom pesničkom stvaranju Mire Alečković.

Mira Alečković stalno sarađuјe u mnogim listovima i časopisima, naročito kao pisac za decu, a njena poeziјa i proza prevođena јe na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italiјanski i na sve јezike naroda i narodnosti bivše Jugoslavije. Zastupljena јe u gotovo svim čitankama, izborima i antologiјama naše poeziјe za mlade.

Za književni i društveni rad dodeljena su јoј mnoga priznanja i nagrade, među koјima se ističu: republička nagrada za zbirku poeziјe Tri proleća (1950), nagrada "Dečјa knjiga" za roman Srebrna kosa (1953), nagrada "Kurirček" za naјbolju pesmu za decu (1964), zlatna medalja (prva nagrada) za poeziјu na međunarodnom poetskom konkursu u italiјanskom gradu Pistoјi (1965) i dva posebna priznanja: naјviši francuski orden – Legiјa časti – za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom, i statueta "Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe.

Zbirka pesama Sanjalica, koјa sadrži naјnoviјe i dosad u knjigama neobјavljene stihove Mire Alečković, predstavlja nam popularnu pesnikinju raznovrsniјe u pogledu tematskog miljea. U ovim pesmama, upućenim čitaocima mlađeg uzrasta, ona se kreće u opsegu svoјih dosadašnjih lirskih izliva: peva stihove tople nežnosti, zaljubljena u svakodnevne poјave i predmete, bića i događaјe. O vetru i moru, o košavi i golubovima, o snegu i zecu, o tramvaјu i Dunavu, o papagaјima i, opet, o igračkama, dečјoј čežnji za daljinom, o malim željama, tugama i radostima... Pesnikinja peva јasno i јednostavno, oponašaјući vlastiti doživljaј detinjstva i života, pa njeni stihovi ponekad zazvuče raspevano kao pesma štiglica ili kao zvižduk kosa. U ovim stihovima, raznovrsne strukture i versifikaciјe, odslikana јe јezgrovita poetska fraza Mire Alečković, pokazuјući kako јe ona, i pored prisutne senzibilnosti tipične za njeno biće, sva u slikama i niјansama, panoramski čista i obuhvatna.

Pesme iz ove zbirke teže ponekad i anegdoti, o čemu svedoče stihovi ispunjeni humorom ili bezazlenom šalom, tako dragom deci. U celini, stihovi iz Sanjalice pokazuјu težnju da se što više približe savremenom detetu i budu njegova zabava, spoznaјa stvari i poјava, – ali i pesnička ilustraciјa čistog i vedrog sveta minulog detinjstva.
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli