Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Upisano: 25 Aug 2012 08:12 Naslov komentara: Dragi Dzejk,

најпре да пожелим све најбоље у Новој години теби и читавој породици, као и свим добрим људима које смо имали срећу и част да упознамо, ма где тренутно живели.

Разлог, пак, што нисам био нарочито активан у преписци с тобом је прост: народ коме припадам је у рату. У рату који, за невољу, није желео (мада је тешко и замислити рат који би ико нормалан радо водио).

Као што знаш, Срби су од 1990. наовамо изашли на зао глас у западним (нарочито америчким) медијима, на начин и у размерама мени, а вероватно и теби, досад непознатим, да би на крају постали мета и војног напада „међународне заједнице“ и разних њених савезника са Балкана. Већ седамнаест година, уместо живота у целовитој домовини (Југославији) – попут претходних седамдесет година – народ ком припадам расут је у четири различите државе које се спрам њега прикривено или отворено односе непријатељски (Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија), затим у међународном протекторату где је у сваком погледу стављен ван закона (Косово), и, најзад, у нечему што се зове „Србија“.

После шестовековне борбе и непојамних жртава за своју, па понекад и туђу слободу, част и безбедност, Сједињене Државе и Светска јеврејска заједница сабили су га у гето – народу из кога потичеш исувише добро познат из сопственог, горког искуства.

Нема потребе да говорим да сам, знајући те и дружећи се с тобом безмало откад знам за себе, итекако свестан колико ти значи Израел, и поред свог твог одавно израженог и испољаваног космополитизма и либерализма. Надам се, стога, да ће пример вековне борбе народа коме припадаш помоћи да макар ти разумеш о чему говорим.

Али, прво, да бих ти мало приближио читаву сложену причу о Србима, дозволи да истакнем неке чињенице, које они што не потичу са овог простора не знају или не узимају у обзир:

Срби су балкански народ, који води порекло од Срба, Илира, Влаха, Словена, и, можда, Дачана и Трачана. Име су, пак, добили по етничкој мешавини Источноевропљана, Кавказаца и Индо-Арија, највероватније потомака старе аријске ратничке касте.

Овде морам истаћи да „аријски“ у нормалној, негерманској употреби означава сродност са „праиранским“, и нема никакве везе са нордијском бајком о „плавокосим зверима“. Јер, Арији или Аријевци су, и данас, високи, кошчати, најчешће смеђокоси људи смеђих или плавих очију и тамније пути – попут већине брђана са Балкана или Кавказа, или из Авганистана. Другим речима, они представљају средњи слој беле расе, између Нордијаца и Ибера.

Даље, кад кажем „сродност са праиранским“ желим да нагласим да је, према бројним изворима, српски етноним по себи можда старији и од аријског и од словенског. Заправо, од свих живих језика, данашњи српски најближи је старом санскрту – речнички, фонолошки и граматички (мада и литвански има изражену сличност са неким прастарим индоевропским идиомима). Сасвим је могуће да „индоевропски језик“ многих палеолингвиста није друго до један облик српског… Срби, међутим, чак и ако ова разматрања о језику оставимо по страни, као свој национални морални идеал имају историјски забележену, староаријску тежњу искрености, храбрости, великодушности и поштењу, ма колико многи од њих те вредности и не упражњавају превише у свакодневном животу.

Да ово није случај увек и свуда, не треба да наглашавам бар теби, који си пропутовао пола света.

Да направим још једну дигресију: подсећам те и да су, примера ради, Хитити, Филистинци и многи други, макар делимично аријски народи с којима су се твоји преци сусрели по доласку у Ханан, имали ратничку касту звану марјани, који су опстали у српској Херцеговини као ред војног племства све до 10. века после Христа, мада су другде ишчезли бар хиљаду година раније. Маријан је, уз то, још увек лично име у многим српским областима.

С друге стране, сами Филистинци (Палестинци) су, по свим показатељима, остаци „морских народа“ који су продрли на Средњи Исток и у Египат у другом веку пре Христа. На Балкану, одакле потичу, звали су их Пелазгима или Пеластима, и допринели су стварању свих балканских народа, укључујући и српски. Још је занимљивије да многи етнолози изједначавају Пелазге са Иберима, првобитним Јужноевропљанима – средоземном расом која је своје име оставила у Шпанији, на Балкану и Кавказу, а своје трагове по целој Европи, чак и на Британским острвима, у виду тамнокосих људи ниског или средњег раста.

До недавно, Грузијци су називани Иберима, као и, распитај се, народ коме припадаш, чији се изворни језик зове Иврит. И данас има аутохтоних Јевреја на Кавказу, где их зову Татима. (Шта мислиш, зашто су учени људи 19. века све Европљане звали „Кавкасцима“? И зашто су Хазари, наводно турски народ, усвојили јудаизам у 9. веку, што је једини такав пример потпуног, вољног преверавања у јеврејској повести? И зашто је, најзад, твоја властита породица дошла из Русије, а не, рецимо, из Сирије или Либана?)

Можда се питаш какве везе ова прастара прошлост има с тим да ли одговарам или не одговарам на твоја писма, или писма неких других пријатеља, али имај мало стрпљења.

Јер, упркос допадљивој причи о крају историје, и о томе да она нема везе са садашњицом и није за њу битна – да и не помињемо „бољу“ нам заједничку, планетарну будућност – изгледа да макар историчари из редова народа коме припадаш не деле такво осећање. Заправо, јеврејски учени људи имају вероватно најпотпунији увид у истинску повест света, због, између осталог, непрекинутог приступа летописима и записима Санхедрина (старог, али још постојећег јеврејског Високог савета) вођеним бар од 10. века пре Христа. Једино још Ватикан поседује слично богатство документарног материјала.

Невоља са Србима је што су се, за разлику од Јевреја, до скора држали оног што би се могло назвати „келтским“ ставом спрам писане речи. Попут старокелтских Друида, изгледа да су и предхришћанско српско свештенство и образовна каста (“старци” и “паметари”) схватили какве и колике могућности за кривотворење и манипулисање неминовно садрже званични, па и приватни списи, и определили се за усмено предање – учено с муком, попут друидског, током десетлећа шегртовања. Кад су, међутим, Срби примили хришћанство, наши монаси су дотадашње предање одбацили као непоправљиво паганско, насупрот келтским (ирским) свештеницима, који су записали своје национално наслеђе да му се и данас дивимо.

Али, бацимо ли поглед на данашње медије, и тзв. „знање“ које нам намећу наше школе и универзитети, није тешко схватити подозривост Келта и Срба спрам писане речи, било да је вешто урезана у камену или краснописом исписана на пергаменту или папиру – да не помињемо електронске записе наше рачунарски творене, виртуелне стварности, у којој се баратањем пикселима постиже што сe ни најбољим графичким фалсфиковањем и преправком никад није могло.

Ради још бољег разумевања, да додам и следеће: док сам живео у Лос Анђелесу, један мој пријатељ, у добрим односима са Јеврејском заједницом, предложио је локалном Центру Симон Визентал отварање посебног простора посвећеног Српском холокаусту 1941–1945. (Као да те видим како се и ти ишчуђаваш на ове речи, питајући: „Какав ‚Српски холокауст‘?“ кад – у широм света прихваћеном западном начину гледања, испослованом од стране Јевреја и подупртом законским санкцијама – Историја познаје само један такав догађај: Јеврејски холокауст који су нацисти спровели током Другог светског рата.)

На несрећу по заговорнике “историјски јединствених” догађаја (попут, рецимо, предложеног отимања Косова Србима), и по јеврејске шовинисте, то је далеко од истине: холокаусти су, нажалост, прилично уобичајена појава, као што показује, рецимо, и скорашња епизода у Руанди (али, упркос свој писанији и халабуци, не и у Босни).

То јест, пре масовних покоља у 20. веку над народом коме припадаш, Османлије су стотинама година (кад су у питању Срби из Босне и више од петсто година) систематски десетковали све немуслиманске народе Турског царства, а претече данашње демократске владе у Турској су 1915. безмало затрле јерменске хришћане у њиховој прадомовини Анадолији. Слично су у Сирији остатке Асираца, православних хришћана још од 4. века, Арапи и Турци свели на тек делић њиховог првобитног броја, док су, с друге стране Кавказа, Адиге (Черкези), Чечени, и Авари из Дагестана тешко пропатили под Русима.

Сам народ из ког потичеш, према ономе што пише у његовој Тори, збрисао је изворне Хананце са лица земље, лаконски тумачећи почињени геноцид као вид згражања спрам њихових варварских верских обичаја. У северноисточној Европи, Германи су током више од хиљаду година затирали домицилне Србе (Сорбе, Словене, Венде), германизујући преостали део, данас познат као “Источни Немци”. У Француској, остаци изворних Гала постали су „Французи“ (Франци), у Енглеској су пригодно укалупљени у „Енглезе“ (Англе), док Шкоти, Велшани и Ирци данас говоре језиком својих уништитеља… У Северној и Јужној Америци, безмало сви аутохтони становници и даље чине нижи сталеж, итд…

Али, да се вратим на причу о народу ком припадам, Србима: на Балкану су, почевши од 15. века, често присилно исламизовани (босански муслимани никада нису говорили ни турски, ни арапски, већ и данас говоре чисти српски, и често су плаве косе и плавих очију) и, од 17. века, албанизовани од Албанаца, који су служили као најжешћи османски крвници на Балкану. (Чак је и садашњи премијер Косова, Хашим Тачи, српског порекла.) Иако сам итекако свестан да је слична судбина задесила многе припаднике народа коме припадаш (велики број шпанских римокатолика потомци су мараноса, то јест, Јевреја који су примили хришћанство пре 1492, за разлику од Сефарда, који су из Шпаније отишли, између осталих области, и на Балкан), Срби су – безмерно наивни или искрени (изабери сам, сагласно сопственом виђењу људске природе) како у врлини и пороку, тако и у злочину, разглашеном на сва звона – чак и по свом невољном преверавању постајали најприљежнији муслимани, Албанци, и, најгоре од свега, Хрвати.

(Схватам да ти све ово можда делује беспредметно, али не брини, вратићемо се на питање Музеја холокауста у Лос Анђелесу.)

А зашто је, можда се питаш, толико лоше што су Срби постајали Хрвати? Да није Римокатоличке цркве, и надасве световне државе Ватикана, одговор, можда чак и мој, био би: Што да не? Међутим, оно што Србима највише смета је што се Ватикан – који у међународним односима у стопу следи стару империјалну политику Римског царства – од 1054. и Велике шизме не бави ничим другим осим мисионарењем и политиком којом би да, не жалећи снаге ни средстава, целокупно хришћанство стави под своју политичку и црквену власт.

Са стварањем Мисије за пропагирање вере у Ватикану у 17. веку, свим замисливим и незамисливим средствима покренут је зато што виртуелни, што истински, трајни, непрекидни рат против свих православних цркава, при чему су се, као најближи, Српска црква и народ нашли први на удару.

Мада све ово можда и није имало много везе са Јеврејима, још мање са Американцима, оба ова политичка ентитета су последице тог насртаја нарочито у 20. веку искористили за своје циљеве – који нама, неупућеним странцима и аутсајдерима, делују необично подударно. Јер, у чему је интерес Американаца да ратују против Срба, свог најпоузданијег и најделотворнијег савезника у оба светска рата, и пријатеља од самог настанке америчке – ако не и јеврејске – нације?

Још је теже објаснити због чега је светско Јеврејство изабрало једино Срб

milan · Upisano: 02 Oct 2013 16:39 Naslov komentara: Dragi dzrjk,

Momcilo Selic nema vremena da ti pise,

"Reganu odsečena ruka! "
Policija u Gdanjsku traga za osobom ili osobama koje su odsekle ruku na statui bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana koja je prošle godine podignuta u ovom gradu.
Reganu odsečena ruka!
Predstavnica lokalne policije, Lusina Rikovska, izjavila je danas za AP da policija pokušava, takođe, da uđe u trag odsečenoj ruci.
Velika bronzana statua, koja se nalazi u parku na obali Baltičkog mora, prikazuje Regana u društvu pape Jovana Pavla II. Skulptura, inspirisana slikom koju je fotograf Skot Stjuart snimio za AP tokom papine posete SAD 1987. godine, postavljena je u čast Reganove podrške Poljskoj u njenim naporima da svrgne komunizam.
Šteta se procenjuje na preko 100.000 zlota (30.000 dolara).

Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil Twisted Evil Cool "

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Ostao bez fabrike, 09.02.2014. 16:42:49 [102903]
Организоване демонстрације у ФБиХ је устанак галдносг сиромашног, амасовно незапосеног народа да спаси своје фабрике. То нема никакве везе са револуцијаом у Србији који су орванизовали и спровели американци.
уопште нема смисла правити паралелау између
Плишана револуција у Србији је спорведена последећем по следећем сценерију: План свргавања југословенске владе почела је реализовати још администрација председника Клинтона у новембру 1998 г. – у форми подршке сепаратистима у Црној Гори и десне опозицији у Србији. Кроз неколико месеци, већ за време бомбардовања Југославије, Клинтон је потписао тајну инструкцију ја ЦИА, у којој је био постављен циљ у најкраћем року свргнути владу Милошевића. ЦИА је требала скривено финансирати опозиционе групе и врбовати издајнике у југословенској влади, армији и полицији.
Важан задатак је био уједињавање распарчаних снага десне опозиције у Србији. 1999 г. амерички званичници подстрекавају их на масовне демонстрације против владе, али су брзо ослабели. Сада је државни секретар САД Мадлен Олбрајт изразила разочарење пропадањем претходног покушаја свргавања југословенске владе – нада се да ће, „санкције принудити људе да окриве Милошевића за њихове патње“. Али тада људи до тога још нису „дозрели“. Сад је улог био стављен на предстојеће изборе, заказане 24. септембра 2000. године.
Када су 24 јула објављени федерални и локални избори, амерички и западноевропски чиновници су се срели са лидерима српских опозиционих партија, подстичући их на уједињење око једног кандидата и председника. Коштуница је био изабран, не од Срба, него од Американаца, када су њихова проведена социолошка истраживања показала, да је он способан да добије довољно гласова. Почетком августа 2000. године САД отвара у Будимпешти специјални биро за помоћ југословенским опозиционим партијама. Међу њиховим сарадницима су били у најмању руку 30 стручњака за психолошки рат, од којих су многи учествовали раније у тим врстама операција за време рата НАТО против Југославије и против Ирака.
У Бугарској се са Запада финансирана Политичка Академија Централне и Југо-Источне Европе утемељила програм за припрему српске опозиције. Још једна Западна финансирана бугарска организација – Балканска Академија старих извештача, пружила је „финансијско-техничку експертску помоћ“ југословенским опозиционим медијима пред изборе.
Помоћу британских специјалних служби створена је организација „Нови Српски Форум“. Кроз њега су организовали редовна краћа путовања српских стручњака и научника у Мађарску на разговоре са западним експертима.
Циљ тих сусрета је био разрадити план „друштва после Милошевића“, форум је издавао извештаје о припреми „плана деловања“ будуће прозападне владе – пре свега „реинтеграција Југославије у европску породицу“ и приватизација.
Амерички и западноевропски новац је усмерен на десне опозиционе партије и медије кроз такве организације, као што је Институт отвореног друштва Џорџа Сороша и национални фонд подршке демократији (САД). Новац из САД је стизао српској опозицији кроз SEED (Support for East Europen Democracy – „Подршка Демократији у Источној Европи“). Трошкови SEED су део буџета Државног департмента САД. Укупно је у Србију кроз SEED стигло 15,3 милиона долара 1998 г., 24,3 милиона 1999 године и, најзад, 55 милиона долара 2000 г. за њихов распоред се користе, нарочито, канали организације Балканска Иницијатива при Америчком Институту за Мир. Национална демократска организација (НДИ) је још једна од мноштва полуприватних организација, које врше активну делатност у Источној Европи. НДИ отвара одељење у Београду 1997 г. и до 1999 г. већ је обучила више од 900 лидера и активиста десних партија „предизборној стратегији и вештини привлачења широке пажње“. За припрему преврата је такође придобијена друга „друштвена“ организација – Међународни републички институт (IRI). Ако је НДИ ставила улог на рад са опозиционим партијама, то се IRI бавила студентским покретом „Отпор“, који је поставио „топовску храну“ за акције у Београду. На њима ћемо се зауставити подробније, такозвани „Отпор“ је играо одлучујућу улогу у српској „плишаној револуцији“, који су послужили као овнови за сламање државних структура.
Покрет „Отпор“ је створен у октобру 1998 г., групном активношћу руководилаца студентских акција 1991-1992 и 1996-1997 г. следећи корак је био промишљање техника и метода борби. Симбол покрета – песница - је смишљена тако, да на најпростији начин, помоћу аутомобилске гуме обоји, било га је могуће нацртати на јавним местима и да при том буду добро видљиви и препознатљиви. Назив организације Студентског покрета „Отпор“ давало је на знање, да се ради о младим, одлучним и прогресивним људима. Његов циљ је свргавање режима Милошевића, метод борбе је ненасилан.
Већ почетком новембра 1998 г. отпочета је серија уличних акција и представљања, следећа је од раније промишљаних стратегија ненасилних метода борбе. Њихова концепција је била заснована на хумору, исмејавању и критици режима и његових одређених представника, с тим да у шаљивом облику објашњавају ситуацију у земљи и привлаче симпатије грађана. Опозиционе новине су насликале песницу и девизу: „Гризи режим да живи Отпор“. Одбори „Отпора“ су организовани на Београдском универзитету, где су постигли да смене декана филолошког факултета, постављеног, по тада важећем пословнику о раду, за ректора. Међутим после 24 марта 1999 г. „Отпор“ се нашао на граници пропасти због почетка натовског бомбардовања Србије, на неко време је морао отићи у сенку.
„Отпор“ је обновио свој рад у августу 1999 г. по завршетку бомбардовања. Добивши финансирање из иностранства, организација је почела изнајмљивати просторије за своје канцеларије. Обилно финансирање је довело до проширења покрета. Ако је до 2000 г. „Отпор“ деловао на четири универзитетска и неколико крупнијих градова, то је у фебруару 2000 г. у Србији било већ у 160 њених општина. Преобразили су га из „студентског“ у „народни“ покрет. „Отпор“ је постао главном структуром, кроз које су западне специјалне службе водиле послове са десним организацијама. Под утицајем америчких инструктора, који делују кроз „Отпор“, лидери опозиције потписују споразум о сарадњи и у јануару 2000. године формирали Демократску опозицију Србије (ДОС). У том моменту коалиција ДОС је бројала 19 партија и ишла на изборе са једним кандидатом Коштуницом. „Отпор“ је почео активну кампању привлачења грађана за учешће у изборима зато, да кажу „не“ влади Милошевића. „Отпор“ је смислио паролу „Готов је“, који је постао популаран политички мотив у целој Србији упоредо с тим, заједно са 42 невладине организације „Отпор“ је иницирао и провео кампању „Време је!“ на територији целе Србије, у којој је читав низ познатих личности позивао грађане да изађу на изборе. Чланови „Отпора“ су позвани на десетодневне курсеве од 28 августа, и још једном од 11 септембра у америчкој амбасади у Бугарској и Румунији. Те курсеве су проводили радници ЦИА и стручњаци за пропаганду, и упућени у политичке технологије.
Две организације подршке Националног фонда подршке демократији (САД), напред поменути НДИ и ИРИ, су одвојили 4 милиона долара за програм „од врата до врата“ и „пробуди глас“. Одмах после избора конгрес САД је отвореним гласањем ратификовао додатних 105 милиона долара за југословенске десничарске партије и медије.
„Отпор“ се брижљиво спремао за преврат. Пароле, зидни штандови и друге материјале опозиције уредили стручњаци рекламних компанија. Пропаганда је вођена на високом професионалном нивоу, „Отпору“ су бесплатно помагале водеће рекламне агенције Србије (новац им је стизао директно из иностранства). Расположења људи у Србији на почетку су брижљиво изучавали, а затим манипулисали помоћу „Отпора“. Студенти су просто озвучили оно, што мисле људи. Последња фаза је прошла тако. За недељу пре избора Европска унија емитовала „Посланицу српском народу“, и којој су обећали, да само победа опозиционог кандидата Коштунице доводи до укидања санкција. „Чак и ако се Милошевић врати на власт демократским путем – изјавио је чиновник Европске уније, – санкције ће остати на снази“. То је био моћан фактор психолошког притиска на осиромашене становнике Југославије, разорених ратом, и годинама економских санкција.
Још пре избора званичници Запада су окривили југословенску владу за фалсификовање избора. Већ на дан избора, пре било каквог пребројавања гласова, Демократска опозиција Србије (ДОС) је објавила победу свога кандидата. Никаквих разлога за то није било. Опозиција и није спремна да призна изборе, какви су и били њихови резултати.
Више од 200 међународних посматрача је контролисало ток избора укључујући пребројавање гласова и прецизирање резултата. Један од посматрача, грчки министар иностраних послова Карлос Папоулис, направио је закључак: „Изјаве о свеопштем лоповлуку, таквих као Хавијер Солана (комесар за иностране послове Европске уније) показали су се лажним“. По његовим речима, избори су проведени „беспрекорно“.
Официјелни резултати избора су објављени. Коштуница је скупио 48% гласова, Милошевић 38,6%. Други круг је био заказан за 8 октобар. Међутим Коштуница је одбио да учествује у другом кругу, у акцију је уведен план свргавања југословенске владе посредством масовних иступања. Руководилац изборне кампање Коштунице, Зоран Ђинђић, је позвао „све да изађу на улицу“ и почну генерални штрајк: „Потребно је настојати да се паралишу све институције, школе, позоришта, биоскопи, канцеларије“. Почела је завршна етапа „плишане револуције“.
Узроци, због којих Коштуница није хтео доћи на власт законским путем, су очигледни. На федералним изборима лева коалиција је добила 74 од 137 места у Већу Грађана и 26 од 40 места Већу Република.
Лева коалиција је имала већину у српском парламенту, што се чинило немогућим за ДОС да оствари њихове програме, пошто су овлаштења председника у Југославији била довољно ограничена. Само је државни преврат омогућавао да ДОС заобиђе закон и смени владу. Догађају су се развијали овако: 1 октобра објављен штрајк рудара највећих рудника угља са захтевима оставке Милошевића; 2 октобра почиње генерални штрајк (тачних података о његовим размерама нема). Велику активност су испољили студенти. Активиста универзитетских организација анархиста говори: „Филозофски факултет је епицентар свих иступа против државе и власти. Студенти су одлучили да блокирају Универзитет. Подигли смо барикаде и успоставили даноноћно дежурство, да би осујетили декана на уђе у универзитетски град“. Милошевић је поништио резултате избора, али то већ није утицало на ток догађаја. 5 октобра пре датума другог круга гласања, „Отпор“ је отпочео митинг у Београду са довозом људи из региона. Опозиција је поднела ултиматум Милошевићу са захтевом добровољне оставке, али га он није прихватио. Покушаји владе да организују снаге полиције и специјалних пододељења за растеривање митинга није успео – структуре безбедности су се отеле контроли Милошевића. Студенти и окупљена гомила је на силу провалила најпре у зграду Савезне скупштине (парламента) у Београду и тамо направили пожар, а затим на радио и телевизију Србије. После освајања телевизијског центра на фреквенцији државног канала се почела емитовати независна телевизијска компанија Б-92. Међутим ускоро је због насталог пожара у телевизијском центру сва три

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

„U šumadijskim selima u zimskog periodu šumadijski čaj se više pije od drugih pića. On spaja prijatelje, rođake, komšije, koji se svakog dana sastaju kod drugog i svako jutro popiju po nekoliko šumadijskih čajeva u druženju, razgovoru i planiranju“, kaže Tijanić i dodaje da ga uglavnom pripremaju muškarci, ali i da svaka šumadijska domaćica zna da napravi taj napitak.
Tijanić ocenjuje da je najbolji šumadijski čaj kada se pripremi od kvalitetne rakije i to rakije spravljene od ranke šumadinke, ili samo ranke, kako je zovu u drugim krajevima Srbije.
„Pored toga, na kvalitet šumadijskog čaja utiče i „zaprška“ to jest karamel odnosno topljeni šećer. Mi u Šumadiji to volimo da pripremamo na kutlac od šporeta, da se usija i otopi šećer kako bi šumadijski čaj dobio boju“, objašnjava Tijanić.
Vrlo je bitno da rakija provri, jer, dodaje kroz osmeh, ako ne prebaci ključ, tada rakija postaje opasna po onoga ko je konzumira.
„Bitno je i zaslađivanje i da rakija nema kiselinu a podrazumeva se da treba da bude vrhunskog kvaliteta“, kaže Tijanić i dodaje da u zavisnosti od kraja u Srbiji, neko voli da je više slađa, neko manje, te i da se u pojedinim mestima koristi i med kako bi rakija bila ukusnija.
Govoreći o istorijatu šumadijskog čaja, Tijanić tvrdi da se priprema od kada postoji Šumadija, a da je on od malih nogu učio od starijih kako za desetak minuta da pripremi to autohtono piće centralne Srbije koje mora da ima kvalitet, ukus, miris i slast, te i uz koju hranu ga treba konzumirati.
„Najbolje je piti šumadijski čaj uz suvo meso i kiseli kupus, jer tada kupus upija snagu rakije i čaj postaje blaži, pa se više traži i više želi da se popije“, ocenjuje Tijanić.
Šumadijski čaj priprema se i od rakija od šljiva madžarke, stenlejke, čačanske lepotice i čačanske rodne, i to tek kada prođu bar tri sedmice od fermentacije, jer, kako ocenju iskusni majstori u njegovom pripremanju, treba sećer iz voća da pređe u alkohol.
Pored Šumadijske čajanke održane u gradu na Lepenici, od pre dve gdine se u Kutlovu kod Kragujevca održava trodnevni festival „Šumadijski čaj“ u čast tog sumadijskog brenda sa ciljem njegove afirmacije kroz razvoj seoskog turizma, pre svega među turistima iz inostranstva.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli