 |
Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
| Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
| Autor |
Poruka |
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
 Upisano: 25 Aug 2012 08:11 Naslov komentara: Dragi Dzejk, |
 |
|
најпре да пожелим све најбоље у Новој години теби и читавој породици, као и свим добрим људима које смо имали срећу и част да упознамо, ма где тренутно живели.
Разлог, пак, што нисам био нарочито активан у преписци с тобом је прост: народ коме припадам је у рату. У рату који, за невољу, није желео (мада је тешко и замислити рат који би ико нормалан радо водио).
Као што знаш, Срби су од 1990. наовамо изашли на зао глас у западним (нарочито америчким) медијима, на начин и у размерама мени, а вероватно и теби, досад непознатим, да би на крају постали мета и војног напада „међународне заједнице“ и разних њених савезника са Балкана. Већ седамнаест година, уместо живота у целовитој домовини (Југославији) – попут претходних седамдесет година – народ ком припадам расут је у четири различите државе које се спрам њега прикривено или отворено односе непријатељски (Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија), затим у међународном протекторату где је у сваком погледу стављен ван закона (Косово), и, најзад, у нечему што се зове „Србија“.
После шестовековне борбе и непојамних жртава за своју, па понекад и туђу слободу, част и безбедност, Сједињене Државе и Светска јеврејска заједница сабили су га у гето – народу из кога потичеш исувише добро познат из сопственог, горког искуства.
Нема потребе да говорим да сам, знајући те и дружећи се с тобом безмало откад знам за себе, итекако свестан колико ти значи Израел, и поред свог твог одавно израженог и испољаваног космополитизма и либерализма. Надам се, стога, да ће пример вековне борбе народа коме припадаш помоћи да макар ти разумеш о чему говорим.
Али, прво, да бих ти мало приближио читаву сложену причу о Србима, дозволи да истакнем неке чињенице, које они што не потичу са овог простора не знају или не узимају у обзир:
Срби су балкански народ, који води порекло од Срба, Илира, Влаха, Словена, и, можда, Дачана и Трачана. Име су, пак, добили по етничкој мешавини Источноевропљана, Кавказаца и Индо-Арија, највероватније потомака старе аријске ратничке касте.
Овде морам истаћи да „аријски“ у нормалној, негерманској употреби означава сродност са „праиранским“, и нема никакве везе са нордијском бајком о „плавокосим зверима“. Јер, Арији или Аријевци су, и данас, високи, кошчати, најчешће смеђокоси људи смеђих или плавих очију и тамније пути – попут већине брђана са Балкана или Кавказа, или из Авганистана. Другим речима, они представљају средњи слој беле расе, између Нордијаца и Ибера.
Даље, кад кажем „сродност са праиранским“ желим да нагласим да је, према бројним изворима, српски етноним по себи можда старији и од аријског и од словенског. Заправо, од свих живих језика, данашњи српски најближи је старом санскрту – речнички, фонолошки и граматички (мада и литвански има изражену сличност са неким прастарим индоевропским идиомима). Сасвим је могуће да „индоевропски језик“ многих палеолингвиста није друго до један облик српског… Срби, међутим, чак и ако ова разматрања о језику оставимо по страни, као свој национални морални идеал имају историјски забележену, староаријску тежњу искрености, храбрости, великодушности и поштењу, ма колико многи од њих те вредности и не упражњавају превише у свакодневном животу.
Да ово није случај увек и свуда, не треба да наглашавам бар теби, који си пропутовао пола света.
Да направим још једну дигресију: подсећам те и да су, примера ради, Хитити, Филистинци и многи други, макар делимично аријски народи с којима су се твоји преци сусрели по доласку у Ханан, имали ратничку касту звану марјани, који су опстали у српској Херцеговини као ред војног племства све до 10. века после Христа, мада су другде ишчезли бар хиљаду година раније. Маријан је, уз то, још увек лично име у многим српским областима.
С друге стране, сами Филистинци (Палестинци) су, по свим показатељима, остаци „морских народа“ који су продрли на Средњи Исток и у Египат у другом веку пре Христа. На Балкану, одакле потичу, звали су их Пелазгима или Пеластима, и допринели су стварању свих балканских народа, укључујући и српски. Још је занимљивије да многи етнолози изједначавају Пелазге са Иберима, првобитним Јужноевропљанима – средоземном расом која је своје име оставила у Шпанији, на Балкану и Кавказу, а своје трагове по целој Европи, чак и на Британским острвима, у виду тамнокосих људи ниског или средњег раста.
До недавно, Грузијци су називани Иберима, као и, распитај се, народ коме припадаш, чији се изворни језик зове Иврит. И данас има аутохтоних Јевреја на Кавказу, где их зову Татима. (Шта мислиш, зашто су учени људи 19. века све Европљане звали „Кавкасцима“? И зашто су Хазари, наводно турски народ, усвојили јудаизам у 9. веку, што је једини такав пример потпуног, вољног преверавања у јеврејској повести? И зашто је, најзад, твоја властита породица дошла из Русије, а не, рецимо, из Сирије или Либана?)
Можда се питаш какве везе ова прастара прошлост има с тим да ли одговарам или не одговарам на твоја писма, или писма неких других пријатеља, али имај мало стрпљења.
Јер, упркос допадљивој причи о крају историје, и о томе да она нема везе са садашњицом и није за њу битна – да и не помињемо „бољу“ нам заједничку, планетарну будућност – изгледа да макар историчари из редова народа коме припадаш не деле такво осећање. Заправо, јеврејски учени људи имају вероватно најпотпунији увид у истинску повест света, због, између осталог, непрекинутог приступа летописима и записима Санхедрина (старог, али још постојећег јеврејског Високог савета) вођеним бар од 10. века пре Христа. Једино још Ватикан поседује слично богатство документарног материјала.
Невоља са Србима је што су се, за разлику од Јевреја, до скора држали оног што би се могло назвати „келтским“ ставом спрам писане речи. Попут старокелтских Друида, изгледа да су и предхришћанско српско свештенство и образовна каста (“старци” и “паметари”) схватили какве и колике могућности за кривотворење и манипулисање неминовно садрже званични, па и приватни списи, и определили се за усмено предање – учено с муком, попут друидског, током десетлећа шегртовања. Кад су, међутим, Срби примили хришћанство, наши монаси су дотадашње предање одбацили као непоправљиво паганско, насупрот келтским (ирским) свештеницима, који су записали своје национално наслеђе да му се и данас дивимо.
Али, бацимо ли поглед на данашње медије, и тзв. „знање“ које нам намећу наше школе и универзитети, није тешко схватити подозривост Келта и Срба спрам писане речи, било да је вешто урезана у камену или краснописом исписана на пергаменту или папиру – да не помињемо електронске записе наше рачунарски творене, виртуелне стварности, у којој се баратањем пикселима постиже што сe ни најбољим графичким фалсфиковањем и преправком никад није могло.
Ради још бољег разумевања, да додам и следеће: док сам живео у Лос Анђелесу, један мој пријатељ, у добрим односима са Јеврејском заједницом, предложио је локалном Центру Симон Визентал отварање посебног простора посвећеног Српском холокаусту 1941–1945. (Као да те видим како се и ти ишчуђаваш на ове речи, питајући: „Какав ‚Српски холокауст‘?“ кад – у широм света прихваћеном западном начину гледања, испослованом од стране Јевреја и подупртом законским санкцијама – Историја познаје само један такав догађај: Јеврејски холокауст који су нацисти спровели током Другог светског рата.)
На несрећу по заговорнике “историјски јединствених” догађаја (попут, рецимо, предложеног отимања Косова Србима), и по јеврејске шовинисте, то је далеко од истине: холокаусти су, нажалост, прилично уобичајена појава, као што показује, рецимо, и скорашња епизода у Руанди (али, упркос свој писанији и халабуци, не и у Босни).
То јест, пре масовних покоља у 20. веку над народом коме припадаш, Османлије су стотинама година (кад су у питању Срби из Босне и више од петсто година) систематски десетковали све немуслиманске народе Турског царства, а претече данашње демократске владе у Турској су 1915. безмало затрле јерменске хришћане у њиховој прадомовини Анадолији. Слично су у Сирији остатке Асираца, православних хришћана још од 4. века, Арапи и Турци свели на тек делић њиховог првобитног броја, док су, с друге стране Кавказа, Адиге (Черкези), Чечени, и Авари из Дагестана тешко пропатили под Русима.
Сам народ из ког потичеш, према ономе што пише у његовој Тори, збрисао је изворне Хананце са лица земље, лаконски тумачећи почињени геноцид као вид згражања спрам њихових варварских верских обичаја. У северноисточној Европи, Германи су током више од хиљаду година затирали домицилне Србе (Сорбе, Словене, Венде), германизујући преостали део, данас познат као “Источни Немци”. У Француској, остаци изворних Гала постали су „Французи“ (Франци), у Енглеској су пригодно укалупљени у „Енглезе“ (Англе), док Шкоти, Велшани и Ирци данас говоре језиком својих уништитеља… У Северној и Јужној Америци, безмало сви аутохтони становници и даље чине нижи сталеж, итд…
Али, да се вратим на причу о народу ком припадам, Србима: на Балкану су, почевши од 15. века, често присилно исламизовани (босански муслимани никада нису говорили ни турски, ни арапски, већ и данас говоре чисти српски, и често су плаве косе и плавих очију) и, од 17. века, албанизовани од Албанаца, који су служили као најжешћи османски крвници на Балкану. (Чак је и садашњи премијер Косова, Хашим Тачи, српског порекла.) Иако сам итекако свестан да је слична судбина задесила многе припаднике народа коме припадаш (велики број шпанских римокатолика потомци су мараноса, то јест, Јевреја који су примили хришћанство пре 1492, за разлику од Сефарда, који су из Шпаније отишли, између осталих области, и на Балкан), Срби су – безмерно наивни или искрени (изабери сам, сагласно сопственом виђењу људске природе) како у врлини и пороку, тако и у злочину, разглашеном на сва звона – чак и по свом невољном преверавању постајали најприљежнији муслимани, Албанци, и, најгоре од свега, Хрвати.
(Схватам да ти све ово можда делује беспредметно, али не брини, вратићемо се на питање Музеја холокауста у Лос Анђелесу.)
А зашто је, можда се питаш, толико лоше што су Срби постајали Хрвати? Да није Римокатоличке цркве, и надасве световне државе Ватикана, одговор, можда чак и мој, био би: Што да не? Међутим, оно што Србима највише смета је што се Ватикан – који у међународним односима у стопу следи стару империјалну политику Римског царства – од 1054. и Велике шизме не бави ничим другим осим мисионарењем и политиком којом би да, не жалећи снаге ни средстава, целокупно хришћанство стави под своју политичку и црквену власт.
Са стварањем Мисије за пропагирање вере у Ватикану у 17. веку, свим замисливим и незамисливим средствима покренут је зато што виртуелни, што истински, трајни, непрекидни рат против свих православних цркава, при чему су се, као најближи, Српска црква и народ нашли први на удару.
Мада све ово можда и није имало много везе са Јеврејима, још мање са Американцима, оба ова политичка ентитета су последице тог насртаја нарочито у 20. веку искористили за своје циљеве – који нама, неупућеним странцима и аутсајдерима, делују необично подударно. Јер, у чему је интерес Американаца да ратују против Срба, свог најпоузданијег и најделотворнијег савезника у оба светска рата, и пријатеља од самог настанке америчке – ако не и јеврејске – нације?
Још је теже објаснити због чега је светско Јеврејство изабрало једино Срб |
|
| Na vrh |
|
 |
milan
Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
|
| Upisano: 18 Maj 2013 06:41 Naslov komentara: Jos malo pa nestalo....?? |
|
|
Troje aktivista koji su na svečanom otkrivanju spomenika Franji Tuđmanu u Splitu razvili transparent “Poleti, Tuđmane, poleti”, najpre su napadnuti od strane prisutnih građana, a onda ih je policija privela i napisala im kaznenu prijavu za remećenje javnog reda i mira
U pompeznoj i kič atmosferi u petak je u Splitu svečano otkriven spomenik prvom predsedniku Republike Hrvatske Franji Tuđmanu. Na mestu na kojem je maršal Josip Broz pre pet decenija održao govor okupili su se brojni građani i gradski čelnici, predvođeni živopisnim gradonačelnikom Željkom Kerumom.
No, petnaestak minuta pre početka ceremonije, došlo je do incidenta, jer je troje aktivista koji se protive podizanju spomenika razvilo transparent sa porukom “Poleti, Tuđmane, poleti”, što je parafraza poznate pesme "Poleti, galebe, poleti". Jedan čovek iz mase okupljenih je skinuo transparent i došlo je do naguravanja, priča za naš portal novinarka H-Altera Mašenjka Bačić, koja je, zajedno sa još dvoje aktivista, učestvovala u akciji.
“Čovjek nam je uzeo transparent i nije ga hteo vratiti. Ja sam otišla tražiti policajku, jer je četvorica momaka napala jednog našeg aktivistu. Došla je interventna policija i odvela nas i tog čovjeka što nam je uzeo transparent. I protiv sviju su podnijeli prijave zbog remećenja javnog reda i mira”, kaže Bačićeva.
Član nezavisne liste “Drugo lice Splita”, koja je u više navrata argumentovano istupala protiv podizanja spomenika Tuđmanu, kaže da je do incidenta došlo zbog propusta policije.
“Ondje je bilo jako puno policajaca, pogotovo u civilu, a nitko nam nije pritekao u pomoć. Zato se pitam – čemu osiguranje ako neće štititi ljude kojima se otima vlasništvo i napada ih se? Povrh toga, odveli su naših troje ljudi i nije nam rečeno koji su zakon prekršili. No, ako razlog bude kršenje javnog reda i mira, uvjeravam vas da to nisu radili oni, nego osobe koje su ih napale", rekao je Markovina za portal Danas.hr.
VRHOVNI ZAPOVJEDNIK JE STIGAO U GRAD: Spomenik Tuđmanu je, međutim, nakon incidenta otkriven pred prisutnima, a gradonačelnik Kerum je nezvanično otvorio lov na protivnike u kamenu ovekovečenog predsednika države.
"Dragi prijatelji. Imamo Tuđmana. Nije ovo spomenik ni od Jure, ni Keruma, ni od vijećnika, nego ste ga vi napravili. Tuđman je u Splitu zbog vas. I onima šta smeta, ako ga pokušaju maknuti, opet ste vi tu", poručio je prvi čovek Splita, a prenosi Index.hr.
Kerum je na otvaranju bio u društvu svog zamenika Jure Šundova i fudbalskog trenera Miroslava Ćire Blaževića koji je u voleju ispalio svoj panegirik Kerumu:
“Zahvalio bih se stogodišnjem prijatelju Kerumu koji je imao kuraže da napravi što drugi nisu.Zašto Zagreb nema spomenik Tuđmanu?", uskliknuo je Ćiro zapalivši masu.
S druge strane, Šundov se obratio Tuđmanu: "Drago mi je da si tu građanine Franjo. Neka vas tu s nama vrhovni zapovjedniče. Prijavak podnosi brigadir Jure Šundov u ime svih branitelja Splita i Dalmacije."
   |
|
| Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma
|
|
Kako koristiti ovaj Forum?
Traži
Lista članova
Grupe korisnika
RSS Feed
Registracija
Profil
Provjeri privatne poruke
Login
