|
Klub SFRJ Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
|
Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu |
Autor |
Poruka |
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 18 Feb 2012 19:11 Naslov komentara: |
|
|
Prenosimo ceo tekst Vedrane Rudan:
Andželina Žoli u Zagrebu
Aleluja, Aleluja! I na prostoru “Regiona” ukazala se Velika Majka Angelina Jolie. Nije došla sa svojom mnogobrojnom djecom i stotinu dadilja jer su u Sarajevu sige padale sa krovova.
Žao mi je što anoreksična bivša drogerašica baš nikad nije osjetila potrebu da uz egzotično dijete iz neke divlje Kambodže usvoji i neko siromašno crno ili bijelo dijete, svejedno, iz Amerike.
Svi znamo da i u Americi žive milijuni gladnih mališana samo…To se jednostavno ne nosi. Kakva bi to bila poruka, vući za ručicu mršavo, prebolesno, gladno njujorško dijete?
Smije li Big Mama roniti suze iz očiju premazanih šminkom otpornom na tekućinu nad sudbinom vlastite zemlje? Malo morgen, rekao bi pokojni Milošević.
Smije li Angeline Jolie snimiti ljubavni film o Libijki kojoj su Ameri zatrli svu rodbinu i Amera koji je to učinio? Smjela bi jedino kad bi u filmu pokojni Libijci puni ljubavi silovali Amera.
Ali doći u Region i prodavati nam priču o “lošim momcima” i “srpskom narodu koji je dobar” mnogo je lakše. Preciznije, poželjno. Krajnje precizno, Jolie je jednostavno dobila zadatak i logistiku.
Tko normalan može povjerovati da je Jolie “režiserka”, “scenaristica”…Smije li se tako vrijeđati ozbiljna profesija?
Naravno da mi Indijanci sa ovih prostora koji smo od Amera dobili šarena stakalca u obliku filma “o ljubavi” ne možemo iz svoje kože.
U Zetri je plakalo nekoliko milijuna Bosanaca uvjerenih da su ih silovali i da ih siluju i da će ih silovati “Srbi”. Odavde do vječnosti.
Mi ćemo sutra gledati Jolie u Zagrebu i skupa s njom liti gorke suze nad silovanim Bosancima i s užitkom u sebi jebati mater “Srbima”. U sebi jer je glasno jebanje “Srba” u Hrvatskoj u međuvremenu postalo politički nekorektno.
Koju i kakvu je ulogu u klanju u našoj bivšoj zemlji igrala i igra domovina Suzane Jolie nikad nećemo saznati. A i koga briga. Ako budemo dobri Angelina će usvojiti neko Bosanče bez ruku i nogu da svijet podsjeti na divljake sa Balkanu.
Priznajem. Zafrkava mi se i za Jolie, njene suze i frku koja se digla oko “njenog” filma.Ja i dalje čekam film u kome ću vidjeti kako kršni Amer Zafrkava čitav svijet.
Neću dočekati film ali da osjećam američki kurac u guzici iz dana u dan, iz godine u godinu, da će me šarafiti dok sam živa, to osjećam. To će osjećati i splitska dječica koja će umirati od raka kad se u Lori budu prali američki ratni brodovi.
Film Angeline Jolie o silovanju sigurno je potresan, baš, ono, potresan. Naravno.Tko o silovanju može napraviti bolji film od silovatelja? |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 21 Feb 2012 10:22 Naslov komentara: lopovcine i kriminalci, |
|
|
Ирина Лебедева
11. маја је Либијска национална телевизија приказала свету Моамера Гадафија, чије је десетодневно одсуство на телевизијским екранима на Западу искоришћено да би се прошириле гласине о његовом рањавању или погибији. У рату – као у сваком рату, а гласине се и зову гласине, јер служе да дезоријентишу и ослабе вољу противника, мада није јасно зашто се општем хору глобалног дезинформисања о догађајима у Либији све чешће придружују и руски масмедији…
Плашим се да последња телевизијска репортажа (без гласа) о топлом сусрету пуковника Гадафија са представницима либијских племена неће изазвати разумљиве асоцијације, а требало би, али… Одмах после Гадафијевих западних не-пријатеља ни руски масмедији „нису приметили“ главни догађај прве декаде маја у Триполију – дводневну „Националну конференцију свих либијских племена“. Телевизија РБК је, истина, саопштила кратку информацију о том, најважнијем за њих форуму у либијском главном граду, који је одржан 6. и 7. маја, али се при том позвала на агенцију Син-хуа. А то је био баш упечатљив форум, коме је присуствовало више од 2.000 Либијаца из више од 400 племена, који су донели за Либију судбоносне, а за „светску заједницу“ поучне одлуке.
Конференција је одобрила двадесетак општих резолуција. Учесници су недвосмислено изјавили да подржавају Моамера Гадафија, да су сви за јединство и суверенитет Либије. На побуњенике, који се хране из руку Запада и који раде на распаду земље, резолуција је ударила печат „издајника“, истовремено позивајући на прекид крвопролића и уз обећање широке амнестије.
Више пута је подвучено да је Либија независна земља, те да зато спољно мешање није ни у ком случају дозвољено, јер само либијски народ има право да одреди политичко, економско и социјално уређење своје земље и да управља државом. Сви, који су се договарали са спољним снагама, каже се у резолуцији, треба да буду изоловани. Учесници конференције су позвали да се у што краћем року обнови мирна друштвена атмосфера у земљи и да се донесу одлуке, које ће бити усмерене ка регулисању садашње кризе мирним путем. У резолуцију су ушли и предлози о организовању маршева мира у рејонима које држе побуњеници. Сва племена су се обавезала да ће да иступе у јединственом фронту како би заштитили државну својину – аеродроме, луке, комбинате и фабрике, статешка предузећа и објекте инфраструктуре.
Завера ћутања у вези са конференцијом о Либији, коју су организовали корпоративни глобални масмедији, је схватљива. Још ту скоро они су заједнички славили пропагандну лаж, коју је припремио француски „глобалистички интелектуалац“ Бернар-Анри Леви, која је фалсификована тако, да се добије потпуно супротно значење од стварног. Једно „обраћање“ 61 представника либијских племена, која су ко бајаги захтевала хитну оставку Гадафија, господин Леви је 27. априла у француском недељнику „Експрес“ са помпом представио као мишљење читавог либијског народа, и та вест се невероватном брзином проширила штампом на енглеском језику. Што се тиче самог Бернара-Анри Левија, „власника мисли“, који је био и троцкиста, и маоиста, а затим се чврсто званично декларисао као сиониста у рангу „интелектуалног саветника Саркозија, и који је реанимирао старе идеје о „креативном рушењу“ у вези са Африком, о том Левију би вредело посебно попричати али, овако или онако, обраћање његових мистичних „61 представника“ далеких племена очигледно није могло да издржи поређење са четири стотине стварних представника свих главних група становништва Либије, који су се једногласно изјаснили против било које форме страног мешања у послове њихове суверене државе.
Та тачка резолуције Конференције свих либијских племена, којом се од Запада захтева да хитно прекине инсистирање да Либија прихвати њихову вољу, представља недвосмислени одговор либијског народа на догађаје који су се, буквално, догодили уочи тога.
5. маја се у Риму састала тзв. „контакт-група“ за Либију, коју је званични сајт француског министарства одбране, који је и објавио детаљну информацију о догађају, окарактерисао као „политичке пилоте, који усмеравају операције НАТО“. [1] „Контакт- група“ је формирана 29.03 2011. на Лондонској конференцији, на којој су се састале земље, које су гласале за резолуцију СБ УН бр. 1973, као и Немачка. Русија и Кина на ту конференцију нису позване, Савез афричких земаља је одбио да на њој учествује, Лига арапских држава је послала представника нижег ранга и на тај начин изразила своје „незадовољство“ због једностраних иницијатива „међународне заједнице“. Конференцији су присуствовали и „посматрачи“ из Ватикана.
И голим оком се добро видело да је иницијативни форум уобичајеним стилом адепта „глобалног управљања“ био усмерен према координисаном удаљавању од Резолуције СБ УН како би она била … прихваћена. Државе – учеснице су одлучиле да побуњеницима (и земљама, које подржавају либијску „опозицију“) дају доступ либијској активи, коју су оне претходно из предострожности замрзле, и да прогласе „алтернативно“ решење којим се „контакт-групи“ дозвољава продаја либијске нафте.
С обзиром да је пљачка усред белог дана моглa да се понеком не допадне, одмах се поставило питање о једностраном наоружавању побуњеника. Дозвола коју су сами себи дали на право да располажу туђом имовином је потпуно очигледно показала да је деоба националних блага земље почела. Даљи сценарио није битно коригован – искључиво захваљујући бомбардовањима НАТО, пузећем признању чланова „контакт-групе“ о легитимности самозваног „националног прелазног савета“ у Бенгазију и разноразној подршки побуњеника – „контактери“ су успевали да са наизменичним успехом држе контролу над појединим зонама где је вађена нафта и центрима за њену прераду.
„Опозицији“ је прво дозвољено да извози 400.000 барела нафте дневно, што је по тадашњим тарифама износило 1,4 милијарде долара месечно. Према резултатима два „радна сусрета“, која су одржали између две Лондонске конференције државни секретар САД Хилари Клинтон и емисар „прелазног националног савета“ Махмуд Џебрил, договорено је да се у корист „побуњеника“ за почетак „одмрзну“ 3,3 милијарде долара које у ствари припадају либијској држави. Такође је договорено да се та продаја либијске нафте врши преко Катара.
Последњи састанак „контакт-групе“ у Риму је требало да демонстрира одлучне кораке на изабраном путу „легитимног рајдерства“ [2], те није наишао ни на какав отпор међународних организација и држава, који су само млитаво подсећали с времена на време да постоји неко „међународно право“. Састанак је одржан под дуплим председавањем министра иностраних послова Италије Франка Фратинија и шеика Хамада бин Џасима ал Тхани, председника влада и министра иностраних послова Катара. Централна тема је била финансијска подршка либијској опозицији. У Италији је састанак „контакт групе“ широко преношен преко националних телевизијских канала, стенограм наступа италијанског министра иностраних послова или текст стенограма изјаве Хилари Клинтон је пребациван са једног штампаног издања на друго, тако да се у истинитост онога, колико су далеко отишли „контактери“ од резолуције УН, може кладити. Либијски „устаници“ могу да користе „специјални фонд“ којим ће управљати САД и Италија. Италијанске новине „Илсоле 24 оре“ поновиле су информацију, која је дотле само помињана, да су побуњеници од коалиције затражили 2 до 3 милијарде долара, апсолутно неопходне „када се воде борбе за контролу над Мисуратом“. Поново је потврђено да ће се „фонд попуњавати из активе, која је замрзнута код режима „Моамера Гадафија“. Шеф америчког Државног департмана, пошто је поновио већ изанђалу сентенцију да „Гадафи мора да оде“, подржао је све предлоге о финансијској помоћи „опозицији“, укључујући ту и војну, истина, оградивши се, да ће део финансијских предлога бити прецизиран после усаглашавања са конгресом САД, где ће Обама да „обликује законодавни процес који ће дозвољавати да се делимично користе замрзнути фондови како би се помогло либијском народу“. Суштина прецизирања се објашњавала, пре свега, не бригом шефа државног департмана о поштовању закона, већ коришћу коју ће донети давање „опозицији“ кредита уз гвоздену гаранцију да ће ти кредити бити и враћени. Хилари Клинтон је такође одобрила настављање продаје либијске нафте бунтовницима преко посредника из Западне коалиције и Катара.
На отварању Конференције свих либијских племена у Триполију пи-ар либијске владе Муса Ибрахим је изразио тоталну недоумицу у вези са новим ултиматумом „контакт-групе“ по коме Гадафи мора да оде. „Они сво време говоре Либијцима: „Ви не знате шта је за вас добро. Ми ћемо вас ослободити од погрешног избора, да не бисте опет направили гомилу грешака…“ Покушаји да се избор либијског народа услови је аморалан, незаконит и нелогичан“ - изјавио је Муса Ибрахим.
Још оштрију карактеристику резолуција „контакт-групе“ дао је заменик министра иностраних послова Либије Халед Каим: „Либија још увек представља, према међународном праву, суверену државу, и било какво коришћење њених замрзнутих актива представља гусарење по отвореном мору…“ Тешко је да се са тим не сложиш. Јер, како да назовеш дејства „контакт-групе“, ако не гусарење. Није случајно главни експерт италијанских политичких новина „Ил манифесто“ Манлио Динучи, пошто је глобалном рајдерском освајању либијских актива посветио серију аналитичких чланака, операцију коалиције у Либији назвао „пљачком столећа“ [3]. |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 23 Feb 2012 18:57 Naslov komentara: isto to samo malo drukcije |
|
|
ПРОФ. ДР ЂОРЂЕ БЛАГОЈЕВИЋ
Пре двадесет година Србија је у склопу тадашње СФРЈ извозила вагоне (смедеревска Гоша) високо софистикованим немачким железницама, тракторе (београдски ИМТ) целом трећем свету, машине алатљике (београдски Лола) такође, али и у неке западне земље.
Да подсетим, у предвечерје злочиначке НАТО агресије Лола је – формално преко Ингушетије – извезао два огромна ваљаоничка радна стана у САД. Извозили смо оружје и војну опрему у небројено много земаља трећег света а у предвечерје првог рата против Ирака САД су тражиле понуду за известан број “Оркана”, тада најбољег вишецевног бацача на свету.
Овај систем је развијен у сарадњи са Ираком, направљено је осам комада плус прототип са 2.000 ракета, а сви су били власништво ирачке стране. За нашу војску није направљен ни један једини. Зашто? Четири система и 1.000 ракета су испоручени Ираку, остали нису због санкција УН. Четири система су заробили Хрвати у Травнику зато што нису на време евакуисани у Србију. Нама је остао само прототип са хиљаду ракета. И то је било довољно да се овај систем прослави у ратним дејствима у Хрватској, Босни и коначно на албанској граници.
После рата, никада није обновљена производња овог изврсног оружја. Зашто? Зато што се данас наши производи више не производе ни за домаће тржиште? Да ли зато да би се то тржиште ослободило за увоз знатно лошијих и скупљих страних система? Или једноставно зато да Србија не би имала адекватну одбрану од непријатеља који комад по комад распарчава нашу земљу?
Објашњавају нам да нема извоза индустријских производа јер је наша индустрија технолошки заостала и неконкурентна. Можда је то у неким областима и тачно, али се морамо запитати – ко је до тога довео и када.
Технологија производње трактора се сигурно није много променила у последњих 20 година, а ни вагона, а у неким областима, посебно у областима наменске индустрије, технологија је, захваљујући углавном личним иницијативама, и значајно унапређена. Па зашто онда? Да бих одговорио на та питања, даћу као илустрацију неколико кратких прича из новије историје.
ПРИЧА ПРВА Једна неформална група инжењера из Београда је на позив тадашњег начелника Генералштаба Војске СРЈ урадила идејни пројект балистичког пројектила домета 400 км. Од идејног пројекта се није мрднуло јер је та екипа на сваком кораку саботирана од сопствене државе. Пројект је настављен у Ираку, где га је зауставио рат, када је Ирак вољом САД обрисан са мапе света, затим у Либији, где је заустављен „договором“ Либије и САД да се зауставе такви пројекти, да би коначно доживео успех у Пакистану. Зато у Србији нико и даље није заинтересован за овај српски пројекат. А да смо 1999. године имали пројектил којим смо могли да досегнемо Рим, Авиано, Беч – да ли би нас неко бомбардовао?
ПРИЧА ДРУГА Током агресије Золтан Дани, тада капетан ПВО Војске СРЈ развио је значајно техничко унапређење застарелих радара руских система ПВО Нева. Теоријски би то унапређење омогућило да такозвани “невидљиви” (стеалтх) авиони постану видљиви и веома рањиви. Нижи и мање вредни умови – како би рекао Ниче – нису дозволили ни да се проба тако нешто – ко си, бре, ти да чачкаш по нечму што су руски генијалци направили.
Некада велика несрећа некоме донесе и срећу. Године 1999. НАТО је започео свој злочиначки пир на нашем небу и тада је дошло Золтанових пет минута. Тачније, 21 секунд. Нико више није питао да ли је по прописима или не, ма само гађај, пробај било шта и пуцај. И дошао је тај дан. Али Золтан није био брзоплет.
Првих неколико дана палио је радар само накратко, испитивао свој уређај и подешавао. А онда је дошао тај дан – Золтан је укључио модификовани радар и на екрану се појавио једва приметни брис. Наредио је “пали” и бљеснула је ватрена кугла на небу – Ф-117 је пао. Затим још неколико истих модела и коначно неуништиви Б-2! Рат је прошао, велики део истине је остао до данас скривен, документацију су из генералштабне документације покупили амерички официри после издајничког пуча од 5. октобра 2000.
Золтан Дани је пензионисан и сада живи од породичне пекаре. Да ли је овај врсни официр и инжењер заслужио овакву круну каријере? Да ли је Србија то заслужила? Зашто Србија није лансирала овај производ на тржиште софистикованих система ПВО? Да ли зато да би заштитила злочинце који су убијали нашу децу?
ПРИЧА ТРЕЋА Почетком 2002 године краљевачку индустрија ватросталних материјала Магнохром посетио је представник Министарства индустрије Србије. Ова фабрика, основана још 1948 године, израсла је у једног од европских лидера у производњи плоча од магнезита, специјалног ватросталног материјала. Скоро целокупна производња је извожена у Немачку. Током тешких 90-тих година то је био једини рентабилни погон Магнохрома.
Извоз је настављен упркос санкцијама јер Немци нису имали замену за те материјале. Извоз је стао тек током злочиначке НАТО агресије 1999. Производња је, међутим, настављена, шлепери су натоварени чекали да стане злочиначки пир. Директор је с поносом показао господину из Министарства свој најбољи погон. Али не лези враже…
Господин из Министарства је завртео главом и рекао: „Ја сам управо дошао да вас обавестим да тај погон мора престати с радом јер је нерентабилан”. Агонија Магнохрома трајала је годинама.
“Глобал стеел холдингс” купио је ову фабрику за неку смешну цену, али производња није покренута. Напротив, нови власник је распродао целокупну опрему, дигао кредит стављајући у залог управну зграду и од тог новца исплаћивао мизерне зараде преосталим радницима. Од некада успешног колектива није остало ништа.
Остали су зидови и три висока димњака из којих више не излази дим. Две године суђења и поништење приватизације. А одштета? А кривична одговорност? Где је ту држава? Где је правосуђе?
ПРИЧА ЧЕТВРТА Пре неколико година у београдски Институт за хемијску технологију и металургију дошла је екипа стручњака из Пакистана заинтересована за израду серије сензора на бази МЕМС технологије (једна од најновијих технологија у области елетронских сензора) а касније и комплетан пренос технологије у Пакистан. Веома задовољни посетом и оним што су видели, пакистански стручњаци предложили су потписивање уговора о даљој сарадњи: израда одређеног броја прототипова а затим и трансфер технологије и знања. Делегација ИХТМ је позвана да посети Пакистан ради потписивања уговора. До посете никада није дошло а ни до потписивања уговора јер се директор Института, иначе члан САНУ успротивио томе.
Зашто? Зашто се ово чини?! Да ли зато да би се спречио даљи развој ове високе технологије у нашој земљи?
ПРИЧА ПЕТА Београдски Југоимпорт СДПР посећује представник Пакистана и изражава поновни интерес за производњу једне серије и каснији трансфер технологије и знања за производњу нашег најбољег тенка М-84. Неколико делегација посећује Пакистан, одседа у скупим хотелима, и ништа! Зашто?
Да ли је у питању отворена саботажа интереса сопствене државе или једноставно интервенција са стране. Можемо само да замислимо колики је посао пропуштен. Јер за ону бившу велику државу продаја М-84 Кувајту била је посао деценије. А Пакистан је 50 пута већи од Кувајта.
ПРИЧА ШЕСТА Београдска фирма ЕДЕПРО је развила модификовану верзију руског пројектила за вишецевне бацаче “Град” домета 40 км уз прецизност од 0,5 одсто. Пакистан је показао изузетан интерес за овај пројектил. Упркос константном саботирању овог пројекта од сопствене државе, које је трајало месецима, фирма је успела да се појави на презентацији на пакистанском тендеру.
Победила је убедљиво у конкуренцији три стране фирме. Али државне институције су учиниле све да спрече производњу и продају овог висококвалитетног оружја. Зашто? Да ли зато да, не дај Ноже, не заузме део тржишта злочинаца који су нас бомбардовали?
ПРИЧА СЕДМА Војнотехнички институт из Београда развио је противоклопни пројектил “Бумбар”, домета 600 м за примену у урбаним срединама. Пројектил је развијен у најтежим временима, средином 90-тих, у немаштини, искључиво вољом и ентузијазмом запослених. Испитани су прототипови, постигнути добри резултати, очекивала се серијска производња. Прошло је више од деценије, али од серијске производње ништа. Као што никада није обновљена производња толико успешног вишецевног ракетног бацача “Оркан”.
Прича о ВТИ може и да се прошири, “Бумбар” је само један мали сегмент те приче. ВТИ је био огроман научно-технички комплекс, смештен углавном у Жаркову и Кумодражу, са огромном експерименталном базом какву сигурно не поседује ниједна земља у свету сличне величине, па ни многе веће. Неки су га својевремено називали „Југословенска НАСА“, што, имајући у виду величину земље, није било ни најмање претерано. Јер то је био и у претходној и садашњој држави највећи научни и развојни центар уопште, али не само у овој области. На неки начин ВТИ је био локомотива научно-техничко-технолошког развоја у нашој земљи.
Држава је у овај комплекс уложила милијарде долара и, уместо да се тај новац сада враћа кроз пројекте на међународном тржишту, инжењери –оно мало што је остало после неколико „транзиција“ – седе беспослени, не својом жељом, и живе на рубу егзистенције.
Од огромног потенцијала који је имао крајем 80-тих, више од 3.000 запослених (ВТИ КоВ и Ваздухопловно-технички институт, заједно, у то време са буџетом око 85-90 милиона долара годишње), институт је после распада СФРЈ падао преко рационализације на око 2.500, лаганим осипањем током десет година санкција и ратова на 1.200 крајем 90-тих, да би коначно – масовним отпуштањем половине запослених пре неколико година – дошао на садашњих мање од 600 запослених.
Када се има у виду колика је цена школовања једног инжењера у овој области, која не укључује само званичне студије већ и сазревање у самој установи, радом на веома скупој опреми и производима, јасно је колико цела држава губи.
У међувремену, некада најсавременија опрема, право богатство, не одржава се и полако пропада. Тужно је видети огромни трисонични аеродинамички тунел (један од највећих у Европи), који је коштао стотине милиона долара, који још увек ради пуним капацитетом захваљујући искључиво надљудском залагању особља, покривен најлонским фолијама јер „нема новца“ за поправку крова који прокишњава.
Посебно би требало имати на уму: ако се ова ситуација брзо не промени, изгубиће се тешко стечена знања, а иста се касније неће моћи обновити јер нове генерације инжењера неће имати ко да обучи – просечна старост војних инжењера у ВТИ је око 50 година, и врло скоро ће бити пензионисани – а тиме ће оно што је било наша вековна традиција бити неповратно изгубљено.
Ко то чини и зашто? Да ли је у питању некомпетентност и глупост или једноставно велеиздаја? Не бих да извлачим коначне закључке, остављам то читаоцу. Али морам да покушам да одговорим на питање – зашто?
Аутор је професор Машинског факултета у Београду |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 27 Feb 2012 13:59 Naslov komentara: pre *pada* Jugoslavije |
|
|
Politika nesvrstavanja smatra se jednim od najvećih uspeha spoljne politike tadašnje Jugoslavije, čiju su socijalističku ideologiju pratile novonastale države. Njihovo priklanjanje Internacionali i socijalizmu smetalo je Zapadu. Za njih je nesvrstanost „trojanski konj komunizma“, pa SAD počinju vojno da pomažu antikomunističke režime širom sveta. Ne želeći da uđe u direktne sukobe sa SAD-om, SSSR prikriveno pomaže komuniste. Uporedo s tim SSSR počinje ekonomsku saradnju sa zemljama u razvoju, pa ukupna trgovinska razmena s tim zemljama sa 783 mil. rubalja 1960. godine u 1976. dostiže 6.545 mil. rubalja.
Ni Jugoslavija u tome nije zaostajala, pa je političke odnose sa nesvrstanim državama pratila ekonomska i kulturna saradnja. Iako je i sama dobijala kredite (1963. od Francuske 150 miliona franaka, od Velike Britanije za izgradnju železare 28 miliona. funti, a od MMF-a 30 miliona dolara), FNRJ, kao motorna snaga Pokreta i daleko razvijenija od većine ostalih članica, investirala je i kreditirala druge države. Primera radi, u Sudanu je 1963. godine puštena u rad fabrika lepenke koju su izgradila jugoslovenska preduzeća. U Keniji i Tanzaniji jugoslovenske firme izgradile su oko 3.000 kilometara puteva. Na gradilištima širom nesvrstanog sveta bili su angažovani radnici „Energoprojekta“, „Aeroinženjeringa“, „Planuma“, PIM-a… Za njima su ostali aerodromi, hidrocentrale, luke, vodosistemi… Sve je naplaćeno po tržišnim cenama.
Ukupno 20 zemalja dobilo je oko 200 mil. dolara kredita za nabavku opreme, mašina i transportnih sredstava u Jugoslaviji, sklopljeni su sporazumi o trgovinskoj i naučno-tehnološkoj saradnji s Čileom, Burmom, Meksikom, Etiopijom, Indonezijom, zemljama Istočne Evrope...
Godine 1981. SFRJ se sa 2.430 dolara po stanovniku nalazila u zlatnoj sredini među nesvrstanima, a robna razmena s tim zemljama iznosila je 4,5 milijardi dolara, od čega se 45 odsto odnosilo na izvoz, što je bilo 10 puta više nego 1971. godine. SFRJ je nesvrstanima izvozila sirovine, opremu i mašine, industrijske i prehrambene proizvode, a uvozila naftu, pamuk, bakar, gvožđe, boksit, južno voće, kafu, kožu... Sa 350 miliona dolara investirala je u radove u poljoprivredi nesvrstanih zemalja. Na radovima u SFRJ bilo je uključeno 27 zemalja u razvoju. U Jugoslaviji su se obrazovali strani kadrovi, a jugoslovenski stručnjaci su radili u Iraku, Libiji, Egiptu... Navešćemo i primer Angole iz koje „Naftagas“ već 30 godina povlači sopstvenu naftu iz zajedničkih ulaganja sa najvećim evropskim i svetskim naftnim kompanijama.
Posle Titove smrti 4. maja 1980. nije došlo do poremećaja u odnosima Jugoslavije i ostalih država, ali je usled sukoba između članica PN-a (Irak–Iran, Indija–Pakistan, Irak–Kuvajt), pokret izgubio svoju glavnu ulogu – očuvanje mira. Tada na scenu stupaju lokalne asocijacije: Organizacija afričkog jedinstva, ASEAN, Arapska liga i druge. Među članicama Pokreta počinje i rivalstvo za preuzimanje vodeće uloge, mada su neslaganja došla do izražaja još ranije 1979. godine, kada su Sovjetske trupe ušle u Avganistan, te je došlo do podele na pristalice i protivnike ove intervencije.
Nakon pada Berlinskog zida krajem 1989. godine i prestanka blokovske podele sveta nesvrstani, koji su dali veliki doprinos smanjenju blokovske zategnutosti, gube važnost. To je pokazala konferencija u Beogradu održana u septembru 1989, u vreme gašenja hladnog rata i Varšavskog pakta, promena u istočnim zemljama, na geopolitičkoj mapi Evrope i u međunarodnim odnosima. Ubrzo je 1991. godine, posle raspada SFRJ, zemlja suspendovana iz članstva, a Pokret, koji je u periodu hladnog rata odigrao istorijski značajnu ulogu u dekolonizaciji, smanjivanju blokovske konfrontacije, jačanju solidarnosti među zemljama u razvoju i preko UN uticao na demokratizaciju međunarodnih odnosa preko Ujedinjenih nacija, sa svojih 118 članova traži svoje mesto na geopolitičkoj mapi sveta. |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 28 Feb 2012 19:12 Naslov komentara: produzetak *druzenja sa zapadom* De Gol...itd |
|
|
Optuženi Radovan Karadžić sugerisao je danas pred Haškim tribunalom da je francuska obaveštajna služba dala zlato da bi pripadnici vojske bosanskih Srba streljali Muslimane iz Srebrenice u okolini Zvornika u julu 1995. Tadašnji predsednik RS i vrhovni komandant Vojse RS optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškarca iz Srebenice nakon što je VRS 11. jula 1995. zauzela taj grad |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 29 Feb 2012 11:35 Naslov komentara: Nemacka fasisticka banda dize glavu |
|
|
Smišljeno: Novi detalji o ulozi Nemačke u bombardovanju 1999.
Ministar lagao o zločinima Srba da bi nas NATO napao
Bivši ministar odbrane Nemačke Rudolf Šarping odgovoran je za bombardovanje Srbije 1999. godine pošto je ubijene pobunjenike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) lažno predstavio kao civilne žrtve, rekao je član misije OEBS-a Hening Henš.
Pravda je spora Hening Henš (levo) optužio nekadašnjeg ministra odbrane Nemačke Rudolfa Šarpinga za manipulaciju
On ističe da je Šarping slike klasičnog vojnog sukoba predstavio kao masakr „loših Srba" nad „nedužnim Albancima".
Istina na nemačkoj TV
Hening Henš je u ispovesti pred kamerama NDR televizije ispričao da je 29. januara 1999. godine sa svojim kolegom napravio slike u mestu Rugovu nakon borbe srpskih policijskih jedinica i pripadnika OVK.
- Slike su nastale kao dokaz borbe između dve strane, a Šarping ih je tri meseca kasnije predstavio kao potresne slike na kojima se vidi kako su Srbi, loši momci, načinili zlo jadnim Albancima. Dok je trajao prenos sa te konferencije na televiziji, bio sam u Skoplju i sećam se da sam pomislio da nije baš „čist" kad tako priča. Naravno, na slikama nije pokazao delove na kojima se jasno vide albansko oružje, oznake OVK, njihove članske karte i municija. Sve je predstavljeno tako da izgleda da su Srbi napravili masakr nad civilnim stanovništvom - ispričao je Henš, i rekao da je Šarping čak tvrdio da je slike tajno napravio nemački oficir, što nije tačno.
Iz ministarstva odbrane Nemačke takođe je potvrđeno da, „prema sadašnjim saznanjima", 29. januara 1999. godine u Rugovu nije bio nijedan nemački oficir.
Henš kaže da je tada priča o Rugovu dirnula čitavu Nemačku.
- A u stvari je čitava Nemačka bila prevarena. Slike su iskorišćene kao dokaz da je NATO napad na Srbiju hitno potreban. Rugovo je tipičan primer za političko ponašanje - naglasio je Henš.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da je cela ta podvala sa operacijom „Potkovica", kako su je nazvali, trebalo da posluži da nemačka javnost podrži učestvovanje Nemačke u bombardovanju SRJ.
Lazanski: Bugari saučesnici
- Pravljena je ukupna atmosfera Srba kao krivaca za rat, a sve su smislili Bugari. Najveći krivac je tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer, koji je dobio informaciju o Rugovu od tadašnje ministarke spoljnih poslova Bugarske Nadežde Mihajlove. Cela ujdurma je i bila plan bugarske obaveštajne službe, koja je to prosledila Nemcima - objašnjava Lazanski.
On kaže da su čak i nemački generali nakon bombardovanja Srbije počeli da sumnjaju u čitavu priču oko dešavanja na Kosovu.
- Ipak, šta su tada mogli da urade kada je sve već bilo gotovo? - rekao je Lazanski.
Vazdušni udari na tadašnju SRJ trajali su 78 dana, a okončani su u prvoj polovini juna 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma.
Ivana Žigić |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 04 Mar 2012 14:56 Naslov komentara: Americka,Engleska i De Gol demokrtija |
|
|
NATERALI CRNCE DA JEDU ZASTAVU
(1) Send to friend Print Subota, 3. Mart, 2012.| Autor:
Na internetu osvanuo šokantan snimak koji prikazuje kako nove libijske vlasti muče zatvorenike držeći ih kao životinje
TRIPOLI - Demokratski, nema šta.
Na internetu se pojavio šokantan snimak koji prikazuje kako nove libijske vlasti muče grupu crnih Afrikanaca, tretirajući ih kao životinje. Oni su, vezanih ruku, zaključani u velikom kavezu, gde ih primoravaju da jedu zastavu bivšeg režima.
- Jedite tu zastavu, vi psi! Imajte strpljenja, psi, Bog je veliki! - viče na njih jedan pobunjenik. Nakon toga crnci su bili primorani da skaču po kavezu. Sve vreme ih je, baš kao i zveri u zoo-vrtu, posmatrala radoznala svetina. Pobunjenici optužuju ove zarobljenike da su bili kolaboracionisti starog režima, jer im je Gadafi omogućio da dođu da rade u Libiji. |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 19 Mar 2012 11:48 Naslov komentara: |
|
|
Do ovih informacija se došlo nakon otvaranja tajne arhive bugarske komunističke Državne bezbednosti. Tada je javnosti postalo dostupno više tona izveštaja koje je mitropolit Simeon slao dok je delovao u SAD, u periodu od 1966. do 1980. godine.
Mitropolit Simeon je tako 1974. godine iz Njujorka javio da će SAD organizovati „podrivačku delatnost" u SFRJ, za šta u američkoj državi Nju Džersi pripremaju „mlade Srbe, Hrvate, Slovence, a možda i Bugare". Kako je naveo, te dobro istrenirane kadrove planirali su da infiltriraju u Jugoslaviju preko Grčke.
Takođe, u jednom izveštaju je mitropolit Simeon izneo mišljenje da će se SFRJ raspasti posle pada takozvane gvozdene zavese, a pisao je i o delovanju „Hrvatske oslobodilačke vojske" i njenoj saradnji sa organizacijom „Slobodna Poljska".
Bugarska tajna služba je, kako se navodi, izveštaje prosleđivala u SSSR, gde su bili oduševljeni sposobnošću agenta. |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 20 Mar 2012 14:31 Naslov komentara: |
|
|
Kastro je mogao da spreči atentat na Kenedija
Bivši oficir američke Centralne obaveštajne službe (CIA) Brajan Latel izjavio je da je predsednik Kube Fidel Kastro unapred znao da će Li Harvi Osvald ubiti Džona Kenedija i da nije ništa učinio da to bude sprečeno
Kastro
"Fidel je znao Osvaldove namere i nije učinio ništa da ga spreči", napisao je Latel u svojoj knjizi "Kastrove tajne - CIA i kubanska obaveštajna mašinerija".
On je inače u to vreme bio glavni obaveštajni oficir za Latinsku Amneriku.
"Ne kažem da je Fidel Kastro naredio ubistvo... Ali, Fidel je želeo Kenedija mrtvog. Bojao se Kenedija. I znao je da Kenedi želi da ga ubije. Kastro je, ako tako može da se kaže, postupao u samoodbrani", kaže Latel, prenosi londonski "Gardijan".
I ranije je bilo sumnji da iza misterioznog atentata u Dalasu 22. novembra 1963. godine, stoji komunistički režim u Havani.
Penzionisani oficir CIA Latel sada tvrdi da ima dokaze za to da je Kastro znao da će Osvald ubiti šefa Bele kuće.
Kastro je 22. novembra 1963. godine, prema Latelu, naredio visokom oficiru kubanske obaveštajne službe da obrati pažnju na "najsitnije detalje i informacije" koje dolaze iz Teksasa. Samo četiri sata kasnije Kenedi je ubijen.
Latel tvrdi da je Kastro bio informisan da je Osvald rekao osoblju kubanske ambasade u Meksiko Sitiju, gde je bio odbijen kada je tražio kubansku vizu, da će ubiti Kenedija da bi dokazao svoje komunističko ubeđenje. On je inače pre atentata boravio u Sovjetskom savezu.
"Fidel je znao Osvaldove namere i nije učinio ništa da ih spreči", piše Latel u svojoj knjizi.
U intervjuu za "Majami herald", Latel, sada predavač o Kubi na Univerzitetu u Majamiju, ističe da je do ovih informacija došao ispitujući bivše kubanske obaveštajne oficire, kao i da su svi navodi potkrepljeni poverljivim državnim dokumentima SAD.
Tvrdnje da je Kastro bio obavešten o Osvaldovom obećanju kubanskim zvaničnicima da će ubiti Kenedija, dolazi od nekoliko različitih izvora, uključujući i bivšeg doušnika i špijuna za FBI Džeka Čajldsa, koji je uspeo da se ubaci u najbliži krug Kastrovih saradnika, "Osvald je uleteo u ambasadu, zahtevajući vizu. Kada je njegov zahtev odbijen povikao je 'Ubiću Kenedija zbog ovoga'", rekao je Čajlds.
Zvanična istraga o atentatu na Kenedija je zaključila da je Osvald delovao sam i bez tuđe pomoći, ali i dalje postoje sumnje da on ipak bio pion u nečijim rukama, da bila u pitanju šira zavera.
Bivši oficir CIA u knjizi piše i o raznim metodama koje je CIA razmatrala kako da ubije Kastra, od cigara koje eksplodiraju do otrovnih penkala |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 30 Mar 2012 13:18 Naslov komentara: . |
|
|
Sadam finansirao Miloševića u Hagu
Sadam Husein finansirao je Slobodana Miloševića, kad se našao pred Haškim tribunalom, tvrdi advokat bivšeg iračkog lidera.
Milošević, Husein
Libanka Bušra Halil, koja je branila svrgnutog lidera i kada mu je izrečena smrtna kazna, rekla je u intervjuu "Glasu Rusije" da je Sadam pomagao zbog visokih troškova Miloševićeve odbrane u Hagu, ali da ne zna šta ga je na to motivisalo.
"Da li je predvideo situaciju sa Irakom i ostalim arapskim zemljama, i ne samo arapskim? Ne znam. Ali mogu da kažem da je Sadam bio duboko zabrinut zbog kršenja suvereniteta Jugoslavije i smatrao je da je taj slučaj 'probna lopta'", rekla je.
Halil je zaključila da su "događaji koji su usledili i proširili se kao cunami pokazali da je (Sadam) bio u pravu".
Po njenom mišljenju, cilj "arapskog proleća" je dovođenje islamista na vlast s tim što, kako je rekla, "islamisti nemaju ništa zajedničko sa islamom, koji poziva na jedinstvo i bratstvo ljudi različite vere i nije religija terorista koji sprovode tuđu volju".
Halil - koja je branila Sadama pošto je svrgnut sa vlasti, a docnije pogubljen vešanjem - ispričala je i da bivši irački lider u poslednjim danima nije imao nikakve lične zahteve, samo političke poruke: "Sadam nije video sebe kao muža ili oca ili dedu, već samo kao 'oca nacije' - Arapa uopšte." |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 04 Apr 2012 14:05 Naslov komentara: rasplamsava se, |
|
|
Lavrov: Sirijska opozicija neće nikada poraziti Asada
Sirijska opozicija neće nikada poraziti vojsku predsednika Bašara al-Asada, čak i da je naoružana "do zuba", izjavio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.
"Jasno je kao dan da, čak i da je sirijska opozicija naoružana do zuba, ona ne bi bila u stanju da porazi vladinu vojsku", prenela je agencija Interfaks reči Lavrova koji se nalazi u poseti Azerbejdžanu.
"Umesto toga došlo bi do pokolja koji bi trajao mnogo, mnogo godina, do obostranog razaranja".
Lavrov je najavio da će dve grupe predstavnika sirijske opozicije posetiti Moskvu narednih dana i da će Rusija iskoristiti sastanke da ih ubedi da oni žele da pomognu u rešavanju jednogodišnje krize.
"Upravo sada predstavnici jedne grupe opozicije dolaze (u Moskvu), a za nekoliko dana doći će i druga grupa", rekao je Lavrov ne dajući druge detalje.
Rusija je prošlog meseca rekla da planira da uskoro bude domaćin jednoj umerenoj opozicionoj grupi nazvanoj Nacionalni koordinacioni komitet za demokratske promene u Siriji.
"Ima smisla ubediti ih da mi takođe želimo da pomognemo da se reši taj problem", citirale su Lavrova RIA Novosti. |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 09 Apr 2012 09:40 Naslov komentara: ... |
|
|
zat Ibrahim al Duri, šef Baat partije i saradnik bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, kritikovao je aktuelnu vladu i apelovao na pripadnike ove stranke da se reorganizuju i suprotstave vlastima u Bagdadu, navodi se na video-snimku koji je objavljen na sajtu Baat partije.
"Moramo odmah da počnemo da gradimo i obnavljamo revolucionarnu Baat partiju", rekao je povodom 65 godina Baat partije Duri, koji je još na slobodi.
Kritikuje aktuelnu vlast: Izat Ibrahim al Duri
Duri je kritikovao aktuelnu iračku i arapske vlade koje su podržale vlast u Bagdadu, optuživši ih za veleizdaju i zaveru protiv iračkih gerilaca koji su se borili protiv američke vojske posle invazije. Američki zvaničnici optužili su Durija za oragnizovanje pobune.
"Devet godina prošlo je od invazije i okupacije te korumpirane izdajice okrenuli su leđa herojskom otporu Iraka", rekao je Duri.
Na snimku se vidi Duri u uniformi iz vremena Huseina ispred stare iračke zastave, okružen telohraniteljima, kao što je radio i u prošlosti.
Sadam je zbačen i kasnije pogubljen, a njegova stranka zabranjena posle invazije koju su predvodile SAD 2003. godine. Snimak nije datiran i Durijev identitet ne može se nezavisno potvrditi. Duri je prošle godine objavio snimak na kome kritikuje premijera Nurija al Malikija zbog hapšenja pripadnika Baat partije u Iraku.
Posle invazije Duri je bio šesti na američkog vojnoj listi od 55 najtraženijih Iračana sa nagradom od 10 miliona dolara za njegovo hapšenje.
Duri je bio šef iračkog Saveta revolucionarne komande u vreme Sadama Huseina i preuzeo je vođstvo Baat partije posle pogubljenja Sadama 2006. On se retko mogao videti u javnosti od 2003. godine. |
|
Na vrh |
|
|
milan Nezamjenjiv clan
Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd
|
Upisano: 10 Jun 2012 20:02 Naslov komentara: neka borba jos traje...? |
|
|
Četvoročlani pravni tim Međunarodnog krivičnog suda (MKS) uhapšen je u Libiji pošto je utvrđeno da navodno jedan od advokata imao „opasna“ dokumenata.
Kako je saopštio Tribunal dokumenta je advokat dobio od uhapšenog sina ubijenog libijskog lidera Moamera Gadafija.
Predsednik MKS je naveo da se oni nalaze u zatvoru od četvrtka prošle nedelje i zatražio od libijskih vlasti hitno oslobađanje i da zaštite njihovu bezbednost, prenela je agencija Rojters.
Tim se uputio u libijski zapadni planinski grad Zintan da bi se sreli sa Saif al Islamom koji se nalazi u zatvoru od zarobljavanja u novembru prošle godine.
Australijski zvaničnici zatražili su danas pristup australijskoj advokatici Melindi Tejlor uhašenoj zajedno sa troje kolega u Libiji.
„Ona i još troje, koji nisu Australijanci, su u pritvoru. Mi pokušavamo da dobijemo pristup njoj, ali nisu uspeli“, potvrdio je portparol australijskog ministarska spoljnih poslova Bob Kar, prenela je agencija AFP. |
|
Na vrh |
|
|
|
|
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu Ne možete prepraviti vlastite poruke Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu Ne možete glasati u anketama foruma
|
|