Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Upisano: 14 Apr 2014 21:31 Naslov komentara:

http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1029488-pakleni-plan-ustase-i-cetnika-jugoslavija-se-cepa-dubrovnik-u-srbiji-banjaluka-u-ndh

Twisted Evil

milan · Upisano: 01 Jun 2014 15:46 Naslov komentara: Patnje zrtava

BIJELJINA – Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice najmanje je ubijeno od sunarodnika tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“, izjavio je jedan od osnivača SDA iz Srebrenice Ibran Mustafić.

On je rekao da je o spiskovima „nepodobnih Bošnjaka“ znalo muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a da mu je postojanje ovakvog spiska potvrdilo više desetina ljudi.

„Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Meholjića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da to nije rekao“, naveo je za „Vesti“ Mustafić, koji je dugogodišnji član organizacionog odbora za obilježavanje događaja u Srebrenici.

Prema njegovim riječima, spisak je pravila srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo „gospodar života i smrti“.

„Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovječanstva. On je i 1993. godine, kada je ova enklava umalo osvojena, pobjegao iz Srebrenice. Pobjegao je i 1995. godine“, rekao je Mustafić.

On je napomenuo da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji predsjednik SAD Bil Klinton.

„Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsjednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mjesto zločina“, rekao je Mustafić.

On je istakao i da postoje velike manipulacije imenima žrtava u Srebrenici. „Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovjekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkuda onda toliko boraca invalida“, zapitao je Mustafić.

On smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici.

„Veoma teško, zato što je Srebrenica odavno predmet manipulacija, a glavni manipulator je Amor Mašović koji je planirao da na žrtvama Srebrenice živi narednih 500 godina. Međutim, tu su i mnogi drugi iz Izetbegovićevog okruženja koji su još od ljeta 1992. godine krenuli u provođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava“, naglasio je Mustafić.

milan · Upisano: 04 Jun 2014 16:15 Naslov komentara: Djavo nikada nespava !

http://www.telegraf.rs/vesti/1100501-gde-je-srbija-mapa-koja-pokazuje-kad-su-evropske-zemlje-poslednji-put-okupirane

milan · Upisano: 26 Jun 2014 17:07 Naslov komentara:

http://www.pressonline.rs/plus/automobili/316717/simbol-dobrih-starih-vremena-deveti-festival-fici-u-cast.html

milan · Upisano: 30 Aug 2014 09:58 Naslov komentara:

НАРОД СРБИЈЕ, ПРЕДВОЂЕН ПАРТИЗАНИМА, БИО УВЕК НА ПРАВОЈ СТРАНИ

У завршним месецима смо још једне успешне годинеу којој је СУБНОР Србије постигао завидне резултате и са свим члановима масовне организације потврдио значајно место у нашем друштву.
Предстоји, међутим, још низ посебних активности о којима је, на питања редакције ”Борца”, говорио председник проф. др Миодраг Зечевић.
Нарочито значајно место заузимају предстојеће свечаности поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом у Другом светском рату, у којој су партизанске антифашистичке снаге Србије, заједно са борцима Црвене армије и другим савезничким јединицама, протерале окупаторске хитлеровске завојеваче и њихове верне слуге.
Стег слободарске Србије, која је увек била на правој страни, надвио се над Београдом и нашом земљом после беспоштедне четворогодишње борбе у којој су част и достојанство непокореног народа увек били идеја водиља.
ЈУЛСКЕ БАКЉЕ СУ И ПОСЕБАН ДУГ
Миодраг Зечевић
”Борац”: Прошле су јулске свечаности које су обележиле активност СУБНОР-а као антифашистичке организације.
Миодраг Зечевић: Обележавање јулских догађаја из 1941. године је обавеза према ратним друговима и дужност према новим генерацијама да знају истину о ономе шта се догађало те ратне године и понашању својих предака у њој. То смо достојанствено обележили и обележаваће се све док постоје слободарски дух и поштовање према славној прошлости и историји овог народа.
СУБНОР има статутарно утврђене циљеве удруживања из којих проистичу задаци организације који се континуелно остварују. Они су текући живот и рад организације. Поред њих постоје активности које имају манифестациони карактер, као што је 70.година ослобођења Србије од фашистичке окупације.
Б: До краја 2014. године остало је неколико месеца у којима је СУБНОР по традицији веома активан не само због тога што се оцењује активност у текућој и припрема програм деловања за следећу годину, већ као организација која има место у друштвеном животу Србије.
М.З: Период пред нама је изузетно значајан за СУБНОР. Од почетка септембра све до краја децембра пред организацијама СУБНОР-а налазе се неколико озбиљних задатка. Основни је да достојанствено обележимо 70. годишњицу ослобођења Србије од окупатора и фашистичке колаборације. То почиње почетком септембра и траје до конца децембра кад је, 1944. године, ослобођена скоро цела Србија.
Ту годину узимамо за ослобођење територије Србије, без обзира на то што су се још у неким енклавним деловима водиле борбе. Идуће године обележавамо 70.година победе над фашизмом у Југославији, наше бивше заједничке државе. То је највећи савремени датум у историји света и Србије.
ШТА СВЕ ТРЕБА ДА УРАДИМО
Обележавање не сме да буде стереотипно. Треба да има наглашену ослободилачку димензију у којој је учествовао цео народ, посебно омладина и деца (пинири) који су били са борцима и уз борце у тој борби.
Млади треба да буду носиоци културно-уметничког и политичког обележавања а органи и чланови СУБНОР-а да организују и усмеравају и да буде опште прихваћено у свакој средини.
У припреми годишњице обележавања СУБНОР треба да поднесе званични предлог скупштини општине да се врате називи улица и друга обележја која је заменила бивша власт у обрачуну са народнослободилачком борбом српског народа против фашистичког окупатора и колаборације. Нека поједине скупштине то и не учине, али ће бар јавност знати за оне које жале за фашистичком прошлошћу Србије и колаборацијом са фашистичким окупатором. Јавност треба да буде обавештена о односу органа власти и политичкх партија према датуму ослобођења места од фашистичког окупатора и колаборације и односом према том обележавању.
Настојати да се у свим школама одржи час на коме ће професори и борци говорити о томе како се борио народ тог краја за све време рата, које је жртве поднео и како је од партизана и уз које жртве ослобођено то место. Ко су били борци против фашистичког окупатора а ко су били они који су са њима сарађивали.
На пригодном скупу приликом обележавања, ако не главни, обавезно да говори омладинац.
Настојати да обележавање буде опште, заједно са органима власти, невладиним организацијама и политичким партијама које вреднују антифашизам и поштују НОБ и наш допринос победи над фашизмом. Месне организације СУБНОР-а треба да буду главни носиоци активности кад је у питању анимација грађана у обележавању.
Обновити захтев скупштини општине да дан ослобођења од фашистичких окупатора и домаћих сарадника буде дан који званично обележава општина, или буде дан општине.
Спомен обележја очистити и култивисати, извршити притисак на власт да се обнове оштећена или уништена спомен-обележја и више водити рачуна о свим обележјима из историје Србије.
Промовисати публикације које говоре о НОБ у том крају, без обзира на што су раније објављене. Треба да буду повод за разговор о борби народа тог краја за време окупације.
У овој активности окружни и градски одбори треба да координирају целокупан посао и пруже конкретну помоћ општинским организацијама у односу са органима локалне самоуправе и политичким партијама.
Покрајински одбор АП Војводине и Косова и Метохије треба да раде све оно што раде окружни и градски органи СУБНОР-а кад је у питању и конкретна помоћ у решавању обележавања 70.годишњице на свом подручју.
Ово није рутинско обележавање неког догађаја. Ово је 70. годишњица у којој је свет у тешкој кризи и која се обележава са све мањим бројем учесника тих догађаја.
У обележавању борцима НОР-а треба дати посебно поштовање и пажњу, протоколарно истаћи њихово место у организацији обележавања, нека уз њих стоје и иду омладинци и деца, јер су они били млади у том рату.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈЕ ДЕО ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ БОРБЕ
Б: Организује се спектакуларно 70година ослобођења Београда, али и других места.
М.З: Ослобођење Београда било је пресудно за ослобођење Србије и Југославије. Међународна и унутрашња јавност ослобођење главног града једне државе прихвата као чин ослобођења целе земље. Чишћење непријатеља са осталих делова земље сматра се техничким питањем.
Ослобођење Београда (20.октобар 1944.) и других места у Србији које се обележава треба пажљиво припремити како би се изразила четворогодишња борба за ослобођење од окупатора и све оно што се догодило у тој борби. Ниједно место у Србији није ослобођео наиласком неке војске која у походу заузима оно што јој је на путу. Једно је оперативна акција војних јединица за освајање једног места, а друго четворогодишња борба народа против окупатора и његових националних сарадника за ослобођење окупираног града или места. Освајање једног места од јединица партизанске народноослободилачке војске и Београда са Црвеном армијом је завршни чин једне четворогодишње борбе која се водила са окупатором и домаћим квислинзима и колаборацијом.
Борба са окупатором и квислинзима и колаорацијом почела је 1941. године и водила се до ослобођења Београда или неког другог места.
Били бисмо неправедни кад би ослобођење Београда везали за период од 10-20.октобра 1944. године. То је период борбе у којој је непријатељ истеран из Београда и коначно ослобођен. Борбе за Београд почеле су 1941. и вођене све до ослобођења града.
На улицама Београда у току 1941-1944. године погинуло је у борби са окупатором и специјалном полицијом 7-8 секретара Градског комитета КПЈ која је организовала и водила ту борбу, на десетине чланова Градског комитета КПЈ, на стотине секретара и чланова реонских комитета и чланова КПЈ, на хиљаде скојеваца, сарадника НОП-а, небројено је завршило по домаћим и окупаторским логорима и оставило своје животе борећи се по целој Србији за њено ослобођење.
Ослобођење је завршни чин наше четворогодишње борбе против фашистичког окупатора и домаћих сарадника, а борба је трајала од 1941. године.
Организоване припреме за ослобођење Београда интензивно су почеле у јулу 1944. године када су у Београд послате бројне обавештајно-диверзантске групе, обновљена и ојачана партијска и скојевска организација, обновљени илегални органи власти, покривени значајни објекти и припреман народ за коначно ослобођење.
Без тих припрема ослобођење Београда и других места не би ни приближно тако успешно текло. Нема општине у Србији (за време рата то су били срезови) у којима није погинуло на десетине партијских радника, на стотине партизана и сарадника НОП-а, на хиљаде прошло кроз логоре, многи стрељани, поклани, куће паљене сарадницима НОП-а и уништене целе породице, али борба је трајала до ослобођења одређеног места. У томе је карактеристика и специфичност наше народноослободилачке партизанске борбе.
Ако то не би било присутно у обележавању 70.годишњице победе, онда није испричана права прича коју треба да кажемо данашњој генерацији.
ЗНА СЕ ШТА СУ СИМБОЛИ ПОБЕДЕ
Б: Настављено је са обележавањем дана ослобођења у већини места и после увођења политичког плурализма деведесетих, али некако немушто, осим од стране СУБНОР-а.
М.З: У праву сте. Један бивши председник Републике Србије у обележавању годишњице ослобођења Београда није никако могао да се сети или превали преко језика ко је ослободио Београд. Пречуо је и обавештење шефа стране државе који је присуствовао догађају.
У овом обележавању годишњице признања се морају дати онима који су водили устанак и борбу до ослобођења земље, а то су КПЈ а вођа устанка био је Јосип Броз Тито. То су народни симболи те борбе. Без јавног признања оним снагама које су дигле устанак, организовале и водиле народну борбу и довеле до победе, била би фарса. Без таквог прилаза нема стварног поштовања тог завршног чина борбе за ослобођење ни места, нити целе земље. Морамо имати снаге да признамо истину.
Б: Очито обележавање 70.годишњице ослобођења Србије је најважније питање за СУБНОР, који су до краја 2014. године други задаци и послови?
М.З: Организације СУБНОР-а у складу са Статутом и Програмом рада за 2014. годину имају предвиђене задатке и они се редовно остварују.
Посебну пажњу заслужују још два питања. Посао усклађивања општинских, градских, окружних и покрајинских статута са новодонесеним Статутом СУБНОР-а Србије је ургентан. Организација се мора системски ускладити и повезати, а посебно у општини, граду и округу ово решавати на статутаран начин, имајући у виду вертикалну организованост појединих невладиних организација на нивоу Србије.
Евиденција и проналажење имовине о којој не постоји евиденција и решавање тог питања сходно Правилнику о имовини и Упутству од изузетног је значаја за даљи развој СУБНОР-а као организације – рекао је, у разговору за „Борац”, професор др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

http://www.e-novine.com/mobile/srbija/103908-Mali-vodi-kroz-jugonostalgiju.html Shocked

milan · Upisano: 18 Sep 2014 07:38 Naslov komentara:

https://www.facebook.com/yugoslavia.ftw/posts/199846666817562 Shocked

milan · Upisano: 28 Sep 2014 12:43 Naslov komentara:

Биће парада поноса, али ја не мислим на „ону“ параду, мислим на ову другу. Наиме, како је премијер Србије Александар Вучић најавио поводом 70 година од ослобођења Београда биће одржана и војна парада. Србија има право на понос, јер је једна од победница не само Првог, већ и Другог светског рата, а Срби су и најбројније жртве тог сукоба на југословенским просторима. У светским сукобима Срби су увек били победници.

Претходна велика војна парада одржана је у Београду 9. маја 1985. године поводом Дана победе. На тој паради продефиловали су тенкови домаће производње М-84, самоходни противавионски топови од 20 и 30 мм, самохотке „гвоздика“ од 122 мм, нова средства инжењерије и везе, артиљерија домаће производње од 122 и 152 мм, самоходни ракетни бацач „огањ“ од 128 мм, самоходни ракетни систем обала–море домета од 80 км, самоходни ракетни систем ПВО „куб“, неборбена возила разних типова… У ваздуху су били домаћи ловци-бомбардери „орао“, школско-борбени „супергалеб“, ловци „миг-21”, борбени хеликоптери „газела“, транспортни хеликоптери „Ми-8”… Била је то парада поноса, парада војне моћи и техничко-технолошких способности Југославије. У то време домаћом производњом задовољавали смо 85 одсто свих потреба југословенских оружаних снага у модерној војној опреми и техници. Од извоза наше војне индустрије зарађивали смо око 2,5 милијарди долара годишње. Били смо међу десет највећих извозника наоружања у свету.

Десет година раније, на паради поводом Дана победе 1975. када је рапорт примио маршал Тито, први пут је над копненим ешалонима пролетео трансонични ловац-бомбардер типа „орао“, први пут су приказана и нова домаћа борбена возила пешадије М-80, па вишецевни бацачи ракета „пламен“ од 128 мм…

И на паради 1975. и на паради 1985. године на челу ешалона биле су ратне заставе јединица НОБ-а Југославије. Заставе су, наравно, имале звезду петокраку. Било би нормално да те исте заставе буду присутне и на војној паради поводом 70 година од ослобођења Београда, јер под тим заставама су и гинули борци за слободу Београда. Ради поређења, на свечаностима поводом ослобођења Истре и словеначког Приморја и данас су у Словенији увек присутне заставе словеначких партизанских јединица са црвеном петокраком звездом. Но, ако некоме смета црвена звезда нека, ако сме, предложи и промену имена Фудбалском клубу „Црвена звезда“.

За ослобођење нашег главног града гинули су директно и индиректно и борци из других крајева некадашње Југославије: Црногорци, Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци, вероватно и Албанци… То се не може негирати, нити се сме заборавити, без обзира на све што се касније догађало на овим подручјима. Стога би било лепо и пристојно позвати представнике борачких организација из свих бивших југорепублика да дођу у Београд на параду. Уосталом, ешалон бораца НОБ-а из свих република СФРЈ промарширао је, истина не баш војничким кораком, и на паради 1975. и на паради 1985. године. Ако представници власти из свих некадашњих југорепублика тврде да заиста баштине антифашистичку традицију, да су нове државе саздане на некадашњој антифашистичкој борби, ево лепе прилике да се то и јавно покаже. Господо-другови, изволите на свечану бину испред некадашње Савезне скупштине. Испред вас ће проћи, надам се, и ратне заставе партизанских јединица из данас нових држава старе Југославије.

Ми немамо нешто посебно ново од борбене технике да прикажемо на војној паради поводом 70 година од ослобођења Београда од нациста. Догађаји последњих двадесетак година, бомбардовање 1999, економска криза, произвољне и аматерске војне реформе изведене по страном диктату, све је то довело до стања оружаних снага у којем су данас. А ако сада скоро 80 одсто војног буџета иде на плате и текуће одржавање онда нема развоја оружаних снага.

Дакле, најављену војну параду у Београду не треба гледати и схватити као „Дан бајонета“, али питањима у вези са одбраном државе треба

убудуће посветити једнаку пажњу као и питањима у вези са развојем привреде и друштва. Дивиденде светског и европског мира никада нису вечна категорија, током деведесетих година прошлог века половина светског становништва живела је у земљи у којој је вођен рат. Оружани сукоби од Авганистана, Ирака, Конга, Сомалије, Југославије, Либије, Сирије начинили су хаос у социјалном напретку, остављајући за собом дуги траг насиља, разарања и беде све до данас.

Управо зато војна парада у Београду одлична је шанса да се покажемо као земља која је свесна својих жртава у оба светска рата, држава која је одговорна својим грађанима за безбедност свих, али и као земља балканског детанта и сарадње…

Мирослав Лазански / Политика

milan · Upisano: 23 Jan 2015 16:04 Naslov komentara:

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/528898/POCETAK-KRAJA-Pre-tacno-25-godina-ovim-dogadjajem-je-poceo-raspad-SFRJ

milan · Upisano: 16 Mar 2015 21:55 Naslov komentara:

"Poteran sam jer sam uvideo da je 199.999 osoba iste vere ili bilo čega drugog napustilo grad na isti način. Ako 200 hiljada Srba odluči da se vrati u Sarajevo, recimo 2. novembra 2021. godine biću njihov lider. Mislim da je to grad u kojem Srbi moraju živeti. Ali, nažalost, to nije moguće. Sarajevo je fikcija, ideja u utopiji. Sjajna ideja, ali je nažalost propala", odgovorio je Dr Nele Karajlić za Radio Sarajevo neposredno po završetku rata u BiH, na pitanje zašto je otišao i zašto nema nameru da se vrati.
Kada je onomad prvi put navratio u rodni grad, na istim radio-talasima je repreziran taj intervju i izazvao je toliko negodovanje Sarajlija da je njegovo kafansko društvo morala da čuva policija. A Nele je samo pomenuo cifru srpskih izbeglica koju je utvrdio Helsinški odbor (Srđan Nijaza Dizdarević) i ni rečju nije pomenuo uzrok egzodusa svojih sunarodnika. [ta je onda izazvalo toliki gnev?
Sarajlije naprosto ne vole da čuju ni aluziju na ovaj deo ratne drame, u svome, kako kažu, i danas "kosmopolitskom", iako bezmalo etnički čistom muslimanskom gradu. O Kazanima, Dobrovoljačkoj, o javnim i privatnim zatvorima, slanju na kopanje rovova, pljačkanju stanova, šikaniranjima u redovima za vodu i sl. povremeno su ponešto pisali i "Dani" i "Sl. Bosna". Ali, kada to isto pomenu oni koji su upravo zbog toga otišli, onda postaju domaći izdajnici. Valjda je trebalo da ostanu i uživaju u porukama slušalaca u kontakt-emisiji Radija Hajat da "svaki Musliman treba da pokolje Srbe u svojoj ulici".

Ako su izbivanjem iz Sarajeva tokom rata, Nele iz Beograda i Kusta iz Pariza, navodno, podržavali razaranje "multietničkog" Sarajeva, nisu li onda, pogotovo, i Hadžihafizbegović i Sidran, ostajući u gradu svojim ćutanjem podržavali nasilje nad Srbima. To je maltene kao kada bi Turcima danas palo na pamet da osuđuju hrišćane što su pred nasiljem Osmanlija napustili prestonicu Istočnog rimskog carstva, umesto da su ostali, prihvatili da se na Crkvi Svete Sofije dogradi minaret i sačuvali multikonfesionalni karakter Konstantinopolisa/Istanbula.

Šta je, po njima, Nele trebalo da uradi? Da ostane u Sarajevu da bi i sam postao jedna od, prema Mirku Pejanoviću, tri hiljade srpskih žrtava unutrašnjeg terora? Ili da, uprkos svemu, kao "zaštićeni svedok" pred reporterima zapadnh medija fingira multikulturni imidž olimpijskog grada? Ako misle na ovo drugo, zašto ga posle rata nisu pozvali da se vrati, jer Sarajevo se i u miru praznilo od Srba, pa bi im bio još korisniji kao kamuflaža? Elem, ne valja im Srbin Nele ni kada ode, ni kad se vrati, ni kada, kao onomad, samo navrati.

No, vratimo se u realnost! Onog Neletovog imaginarnog "3. novembru 2021." biće u Sarajevu još manje onih koji pamte "zlatno doba" i gnjave potomke pričama o "Bijelom dugmetu", "Doli Bel", "Zabranjenom pušenju", "Nadrealistima", KK "Bosni" itd., a neuporedivo više onih kojima je današnje Sarajevo jedan normalan muslimanski grad u kojem, kao i u većini maloazijskih i bliskoistočnih gradova, dominiraju suniti, ima dosta vehabija, nešto šiita i zanemarljiva manjina od pet odsto hrišćana, koji u miru malo kome smetaju, ali kada se zakuva, prvi nastradaju.

Da bežanje od te realnosti u fantazije sarajevskog multietničkog patriotizma ili veleizdaje može biti opasno svedoči primer Emira Suljagića, bošnjačkog političara u usponu koji, u ime ratnih grobova, Neleta i njegovo kafansko društvo, u kojem nisu bili samo Srbi - naziva - smećem.

milan · Upisano: 29 Apr 2015 11:33 Naslov komentara: Evropejci na deli

Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да у нечему одступим од строгог војничког протокола. Зато журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао.
Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, предходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује околни, Срби поново да се узнемире.
Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао.
У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и њених 120 ученика. Ниједно дете није било старије од 12 године. Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило. Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечије кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.
Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!
На вечну срамоту наше, Римске Цркве – и један Божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасли, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог!
Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истог дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети, њих је у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.
Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!“

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

http://www.dnevno.rs/ekalendar/zanimljivosti-iz-istorije/56802/ispovest-jugoslovena-jugoslavija-je-izgubila-tita-mi-smo-izgubili-jugoslaviju-a-ja-sam-izgubila-druga

milan · Upisano: 06 Jun 2015 19:49 Naslov komentara:

U trenucima dok je nemački narod polako počinjao da saznaje za užase koji su nacisti počinili nad porobljenim narodima u njihove ime, otac Grisendorf je izrekao sledeće besmrtne reči:
“Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Rusi, Amerikanci, Englezi. Možda su imali bolje oružje, više vojnika, bolje vođstvo. Ali to je, u stvari, izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su oni odneli.
Ali ovde, među nama, ima jedan narod koju je izvojevao jednu drugu i mnogo lepšu pobedu – pobedu duše, pobedu srca i poštenja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. To su Srbi!
Mi smo ih ranije samo donekle poznavali. Ali smo isto tako znali šta smo činili u njihovoj otadžbini.
Foto: JUSP Jasenovac
Ubijali smo stotinu Srba, koji su branili zemlju, za jednog ubijenog našeg vojnika, koji je, inače, predstavljao vlast okupatora nasilnika. Pa ne samo to da smo činili, nego smo blagonaklono gledali kako su na Srbe tamo pucali sa sviju strana.
Znali smo da se ovde, među nama, nalazi 5.000 oficira Srba, koji su nekada predstavljali društvenu elitu u svojoj zemlji, a sada su ličili na žive kosture, iznemogli i malaksali od gladi.
Znali smo da kod Srba tinja verovanje: ‘Ko se ne osveti, taj se ne posveti!’.
I mi smo se, zaista, plašili, osvete tih srpskih mučenika.
Bojali smo se da će oni, po našoj kapitulaciji, raditi ono što smo mi sa njima činili. Zamišljali smo jasno tu tragediju i već videli našu decu kako plivaju kanalizacijom ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanja, rušenje i razaranje naših domova.
Ustaše režu vrat Srbinu. Foto: Arhivska fotografija pronađena u džepu poginulog pripadnika ustaške jedinice 1945. sada u vlasništvu muzeja Donja Gradina
Međutim, kako je bilo?
Kad su pukle zarobljeničke žice i kad se 5.000 živih srpskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su — milovali našu decu, davali im bombone! Razgovarali su sa nama! Srbi su, dakle milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili!
Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sad tek shvatamo zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtnoj postelji bila — „Srbija!“
MI I SRBI BISMO POKORILI EVROPU: Nećete verovati čiji je državnik ovo rekao (FOTO)
Srpsko vojničko groblje u Osnabriku. Foto: spc-osnabrueck.de
Ta pobeda Srba je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi odnegovani u njihovom svetosavskom duhu i junačkim epskim pesmama, koje je naš Gete tako voleo…
Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi, i Srbima, koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.”
Kasnije, na mestu na kojem su sahranjeni podignut je spomenik na kome piše: “Putniče, kad staneš kraj kostiju ovi’, na kolena klekni, glavu dole povi! Ovde leži Srbin, širom sveta hvaljen, u tuđinu dognan, zatvoren i spaljen”. Twisted Evil

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Na zapadu nista novo ??!! Shocked

milan · Upisano: 26 Feb 2016 03:15 Naslov komentara: kurir

Kucaj kurir vreme je da znate zasto je jugoslavija rasturena Twisted Evil

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli