Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Upisano: 28 Apr 2013 11:28 Naslov komentara: makar, reda radi

PIROTSKI “Prvi maj”, privredno čudo u nekadašnjoj SFRJ, ovenčana nagradom AVNOJ-a, koja se u velikoj državi dodeljivala za kulturu rada i humane uslove u kojima se radi, u kojoj je sredinom sedamdesetih prošlog veka radilo blizu 7.000 radnika po mnogim srpskim gradovima, odlazi u istoriju!

Posle brojnih transformacija i tranzicije, pogone kompanije napušta i poslednjih 827 radnika, koji su se u sistemu “restrukturiranja” izjasnili za socijalni program. Oni će, uz razne vidove otpremnina na biro rada, a prazne zgrade, halu trikotaže i poslovni prostor ostaće da čuva petanaestak portira. Fabrika, na koju su Piroćanci beskrajno ponosni, neće dočekati 55. rođendan - za dva meseca.

Pomešanih osećanja, ili “raspolućeni” kako reče jedan “prvomajac”, ovih dana gotovo svi se sećaju blistave prošlosti, ali i grčevito razmišljaju šta će sa otpremninama, koje se u velikom broju slučajeva kreću između 7.000 i 10.000 evra. Među njima je i predsednik fabričkog sindikata Nenad Jovanović, koji je u fabrici proveo preko 28 godina.

- Zaista ne znam šta ću sa otpremninom. Nije to neki novac da se pokrene biznis. Ipak, i na tom novcu smo zahvalni jer je Vlada Srbije mogla da nas pusti niz vodu - kaže Nikolić.

- Svi smo ponosni na fabriku koja se gasi. U najboljim vremenima radilo je blizu 7.000 radnika u ovim pogonima, ali i u fabrikama u Kosovskoj Mitrovici, Boru, Bujanovcu, Crnoj Travi, Temskoj, Beloj Palanci - priseća se sindikalista.

Mehaničar u fabrici Zoran Cenić, nekadašnji prvotimac Radničkog iz 1974. godine, kada je ovde izgubila i Crvena zvezda sa 4:2 u Kupu Jugoslavije, pita se koliko li je samo kuća u Pirotu napravljeno od prvomajskih plata. Koliko li je dece iškolovano, automobila kupljeno, letovanja, zimovanja, besplatnih knjiga dobijeno. U to vreme fabrički krug su pohodila ekskurzije iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, a posao u “Prvom maju” bio je privilegija.

- Radili smo kao Japanci. Svi koji kažu da se živelo od kredita greše. U voznom parku smo imali preko 30 kamiona, a u maloprodajnoj mreži preko 150 prodavnica od “Triglava do Đevđelije”. Naša odela su nosili Rusi, Nemci, Italijani. Ovde su se šili kompleti sportske opreme za reprezentaciju Jugoslavije u košarci, fudbalu, oprema za Zvezdu.

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!"

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Na jagodinskim farmama nekada se proizvodilo 700.000 ćurki,
danas tek 100.000. Jedini ozbiljniji proizvođač je inženjer Zoran
Milanović zvani Ćurka

Italijanska fabrika,sira.. investicija u Jagodini, a zasto nije jagodinska curka u Italiji...???....uvoznicki..lobi..?

JAGODINA - Simbol Jagodine,
velelepni ćuran koji se šepuri u punoj snazi sa raširenim perjem, može se videti još samo na slici legendarnog umetnika i pedagoga Vojkana Veličkovića. Nažalost, nešto slično događa se i sa proizvodnjom, jer je knjiga spala na jedno slovo, odnosno u ovom slučaju, inženjera
poljoprivrede Zorana Milanovića Ćurku. Podatak da se na farmama u Jagodini proizvodilo 700.000 ćurki pre dve decenije, a da je sada taj broj tek oko 100.000, nimalo ne ohrabruje.
- Jagodina je u bivšoj Jugoslaviji bila centar proizvodnje ćurića do četiri nedelje starosti i tova ćurki. Taj primat je u međuvremenu nestao, ugašene su velike farme. Trenutno sam jedini ozbiljniji proizvođač ćurića i ćurećeg mesa u centralnoj Srbiji, odnosno
od Smederevske Palanke do Leskovca. U Jagodini je značajno smanjena proizvodnja ćurki, odnosno sedam puta je manja, izgubljen je primat u toj proizvodnji u Srbiji. Inače, od 1997. do 2005. godine bio sam jedini koji je gajio ćurke u Jagodini. Moje profesionalo opredeljenje je bilo da ostanem u struci, jer od toga živim, a moja moralna obaveza je bila da zaštitim nadimak i ponos grada - kaže Milanović.
LONDONSKA BERZA POČETKOM
prošlog veka cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala je cenu ćuretine na Londonskoj berzi. Tada je ćuran postao brend Jagodine, tradicija je nastavljena i očuvana sve do kraja veka, ali na početku novog milenijuma zamire. Milanović je posle završenih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu za svoje profesionalno opredeljenje izabrao da gaji ćurke i otuda mu je ostao nadimak Ćurka, koji on ponosno nosi i ističe u svakoj prilici. Već 23 godine bavi se veoma
neizvesnom proizvodnjom ćurića za tov i tovom ćurki, ali kaže da ga nedaće i neprilike neće omesti i pokolebati u odluci da se do kraja radnog veka posveti ćurkama. Kao pojedinac ne mogu sam da se borim za očuvanje proizvodnje ćurki u Jagodini, ili očuvanje brenda, ali svakako iritira što u Jagodini turista ili putnik namernik ne može da proba neki od tradicionalnih prehrambenih brendova. Sarađujem sa tri restorana, gde je na meniju ćuretina. Reč je o elitnim restoranima, jer je i ćureće meso elitno i skupo, ali i sam način prezentacije menija restorana je neadekvatan i u suprotnosti sa pospešivanjem veće potrošnje ćurećeg mesa. Za ćureće belo meso važi da je to hrana, poslastica i lek - objašnjava Milanović.
Milanović ima sopstvene farme u rodnom Bagrdanu, ali na tome se neće zdržati, jer planira da unapredi proizvodnju kroz viši stepen finalizacije ćurećeg mesa. - Problem je kome danas prodati celu ćurku.Nema više interesovanja velikih prerađivača za ćureće meso, a građani nemaju dovoljno novca. Zato planiram da obavljam preradu tog mesa i pakujem ga u količinama koje su potrošačima prihvatljivije. Ćureće meso u
novim pakovanjima biće ponuđeno velikim marketima, širokoj potrošnji i grilovima, očekujem da ću na taj način duplirati proizvodnju ćurećeg mesa i finalnu prodaju - ističe Milanović.

Twisted Evil

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Emir Kusturica - Pobunjeni anđeli

Da li vam je ikada palo na pamet da je Gavrilo Princip suđen za veleizdaju, a da za to nije bilo pravne osnove? Da li biste u najsmelijim snovima mogli pretpostaviti da je jedna od najvećih carevina vodila montirani proces?! Zašto da ne, kada nam je današnjica krcata sličnim pojavama!
Mlada Bosna je bio jedini multietnički projekat Južnih Slovena koji nastaje samo voljom pojedinaca i komšijskih naroda u jugoistočnoj Evropi.
Ova ideja nije rođena i ispečatirana u kancelariji neke od obaveštajnih službi velikih sila. Nastao na razvalinama dveju umirućih carevina, ovaj pokret je ostao svetla tačka u istoriji srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda. Snaga te ideje nije skrivena u pukoj istini da su članovi Mlade Bosne bili sinovi sva tri naroda.
Ima period titoizma kada su Marko, Ivica i Enes bili načelo društvenog delovanja u SR Bosni i Hercegovini. I to je, kako smo videli, završilo u krvavom sunovratu devedesetih. Šta je onda bilo vezivno tkivo Mlade Bosne?
Ivo Andrić, i sam član ove organizacije, mladobosance naziva pobunjenim anđelima, a završnih stotinu stranica romana „Na Drini ćuprija“ posvetio je upravo rađanju ideje o novom životu, slobodi i nagoveštaju sloma okupatora.
Besmislice gospodina Klarka
Približava se stogodišnjica Prvog svetskog rata i već se oštre istorijska pera. Među njima prednjači engleska istoričarka Margaret Mekmilan, koja, kako sama kaže, piše knjigu u kojoj neće štedeti Srbe.
Njena je teza kako smo mi srušili austrougrasku carevinu, a sada smetamo Americi, koja je, po mišljenju ove autorke, ono što je nekada bila slavna Austrougarska!
Najdalje je u novoj knjizi o 1914. otišao istoričar Kristofer Klark uporedivši Mladu Bosnu sa Al Kaidom! Kakva besmislica! Šta bi rekao gospodin Klark kada bi znao da su nacisti prilikom vojnog ulaska u Sarajevo 1941. skinuli mramornu ploču na kojoj je bila posveta mladobosancima?Po završetku Drugog svetskog rata, vraćena je tabla i utisnute su Principove stope u asfalt! Most preko puta mesta gde je Princip izvršio atentat dobio je ime Gavrila Principa. Mlada Bosna je u Titovo vreme bila popularna bez obzira na to što je nisu svi voleli.
Čak se i košarkaški klub u kojem je igrao legendarni Davorin Popović, moj drug, nazivao Mlada Bosna. Mnogi predstavnici bošnjačkog naroda su slavili Mladu Bosnu. Tako je Safet Isović, pevač narodne muzike, 1976. pevao u slavu Gavrila Principa „…Odjekuju zvuci dobošara, Sarajevo dočekuje cara, Ferdinand se krenu do Bembaše, Gavrilo, Gavrilo, mladi junače iz Bosne, tvojih se djela Gavrilo, zemljaci tvoji ponose…“
Ne znam šta je Isović stvarno osećao, ali znam da Gavrilo nije pucao na Ferdinanda u Beču, nego na okupiranoj teritoriji. Za gospodina Klarka to ne bi bio podatak, ali je to za autora ovih redova veoma važno.
Šta god se dešavalo u Bosni za vreme poslednjeg rata, treba zabeležiti da je tabla Mlade Bosne ponovo skinuta i da je most koji se zvao Principov prestao tako da se zove. Ja sam preko puta tog mosta rođen.
Prve sarajevske zime sam se igrao, preko puta, u parku Cara Dušana, a most je bio upravo ono čudo koje povezuje različite obale i drukčije svetove, kako piše Ivo Andrić. Zašto mene nema na tom mostu, pitam se nekada?
Upravo zbog toga što se više ne zove tako. Najviše zbog nemogućnosti da se odvojim od učenja i osećanja koja su utkana u moje pamćenje kada sam bio dečak.
A ta su osećanja uzvišena i ona nisu slučajno Safeta Isovića inspirisala da o Principu peva kao o junaku, zemljaku. Vojska Alije Izetbegovića je skinula ploču i uništila stope Gavrila Principa, vajarski rad Voje Dimitrijevića.
Istorija bezakonja
Potpisnik ovih redova bi želeo da gospođi Mekmilan, a posebno gospodinu Kristoferu Klarku, sugeriše nešto iz istorije bezakonja na Balkanu. To je istina o suđenju mladobosancima.
Kako je u sarajevskoj kasarni počelo suđenje za veleizdaju i pošto niko od revolucionara nije imao novac za advokata, sud im je dodelio sudskog advokata, austrijskog državljanina Rudolfa Cislera. Ni sud, a najmanje tadašnja vlast, nije mogla ni da pojmi šta će im se desiti sa gospodinom Cislerom, austrijskim advokatom.

On je na suđenju između 12. i 23. oktobra dokazao da sudska vlast nije imala pravno pokriće za teret koji je stavila na Gavrila Principa. Gavrilo Princip nije mogao biti optužen za veleizdaju iz dva razloga!

Austrijski, ali i ugarski parlament nikada nisu izglasali aneksiju Bosne i Hercegovine pa ona, prema tome, pravno nikada nije ni postala teritorija austrougarske carevine.

Dakle, izigravanje ideja o zakonu i pravu kao osnovnom načelu nisu samo specijalitet balkanskih zemalja. Kada pogledamo suđenja koja se odvijaju danas, pred našim očima, nelegalnost procesa postaje pravilo.

Život gospodina Cislera je bio ugrožen. Rulja je čekala ispred kasarne da ga linčuje pa su bečkog advokata stavili u bure ulja, izneli ga i tako mu spasli život! Dogodine, na zakazanoj „proslavi“, u Sarajevu neće imati koga da spasavaju.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Čuveni rok novinar Peca Popović uputio se starom prijatelju u Holandiju, u jedno malo mesto kraj Utrehta, gde Branimir Džoni Štulić živi poslednjih 25 godina u „dobrovoljnom izgnanstvu“.

Kako Popović zapaža, danas 56-godišnji Džoni dobru liniju čuva igrajući fudbal, kosa mu je proređena, ali duga… Osim starog jugoslovenskog nevažećeg pasoša, druge putne isprave nema, a objašnjava i zašto:

- Imao sam jugoslovenski pasoš. Od kada ta zemlja ne postoji, ja drugi pasoš nisam ni tražio ni imao. Na insistiranje rok novinara da, ipak, odgovori da li bi prihvatio srpsko državljanstvo, koje mu je ministar Ivica Dačić u medijima ponudio, Štulić kaže:

- Život nije bajka. Ako mi knjige nešto naprave, ako mi bude potrebna baza za rad u sledećih 20 godina, uzeću pasoš u praktične svrhe da bih mogao da radim – kaže, ne precizirajući koji bi to pasoš mogao da bude.

I sam priznaje da sve ove godine živi na teretu supruge Džozefine, „glavnog sponzora“, ali tvrdi da nije tačno da baša ništa ne zarađuje:- Sada zarađujem više nego ikada, samo sada to ne dobijam. To je drugi par rukava. To kažem kada me pitaju zašto me moja žena trpi i ne izbacuje. Ona vidi koliko radim. Ja mnogo zarađujem, samo me ne isplaćuju!

Kada kaže da radi, Štulić misli na pisanje i prevođenje knjiga, a ne na muziku. Posle objavljivanja prevoda Homerove „Ilijade“, posvetio se daljem istraživanju i pisanju, a uskoro očekuje premijeru svoje biblioteke od 14 novih naslova.

Priče o pregovorima za koncerte u Zagrebu i Beogradu, za koje mu se navodno nude velike pare, demantuje, a na insistiranje da kaže pod kojim uslovima bi svirao na prostorima bivše Jugoslavije, Štulić odgovara:

- Da odgovorim teoretski i uslovno na to pitanje. Znači da nema telefonije, da nema snimanja, da nema interneta, da nisam toliko važan koliko ispada da sam važan i da je ta zemlja slobodna kao što je nekada bila slobodna.

Ona je sada okupirana, a ja ne sviram na okupiranim teritorijama.

Crying or Very sad

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Dok su pokušavali da napuste opkoljeno Sarajevo, snajperski metak je pogodio Boška i on je pao. Drugi metak je pogodio Admiru koja je bila smrtno ranjena, ali je uspela da dopuzi do Boška i zagrli ga kako bi zajedno umrli.

Tačno je 20 godina otkako su zajedno u smrt otišli Admira Ismić i Boško Brkić, sarajevski Romeo i Julija… Oni su ubijeni 18. maja 1993. dok su pokušavali da pobegnu iz opkoljenog Sarajeva.

Crying or Very sad

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Pre nego sto je ubijen, Hm,hmm..Nikola Tesla je izjavio.."Iako imamo slobodu da mislimo i djelujemo, mi se držimo zajedno, poput zvijezda na nebeskom svodu s nerazdvojnim vezama. Ove veze se ne mogu vidjeti, ali ih možemo osjetiti." A, na pitanje, sta misli o izgradnji nuklearke Krsko, HE Djerdap..veliki um je rekao..
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
" Vaša mržnja, pretvorena u električnu energiju,mogla bi osvjetljavati gradove i gradove (Srbima i Hrvatima početkom drugog svjetskog rata)"
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
"Čvrsto vjerujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvijek u razmjeru s radom i žrtvama. (o svom istraživačkom radu)"
"Neka budućnost kaže istinu,procijenite svakoga čovjeka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja,
za koju sam tako naporno radio. (o svojim izumima i zaslugama)" "29 posljednjih dana u mjesecu je najteže. (Počeci života i rada u New Yorku,Americi) Mir u svijetu može doći samo kao prirodna posljedica univerzalnog prosvijetljenja".

Confused

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/275012/hrvatski-avanturisti-stigli-u-zajecarsku-pivaru.html Very Happy

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Stipe Mesic, "opet" spasava Jugoslaviju, a i Milorad Dodik naginje slicnoj tvrdnji...?

http://www.pressonline.rs/info/politika/278444/mesic-da-nije-bilo-milosevica-sfrj-bi-odavno-bila-u-eu.html

Da je Tesla,Andric "rvat", da je Kosovo trebalo odavno da bude "republjik" za nadglasavanje Srbije "interno"... u okvirima onakve ili "ovakve" Jugoslavije, a da se "novostvorene vrednosti",profiti,ili razlike u ceni izmedju "sirovina-polufabrikata-",a, povratno sa "gotovim proizvodima", kroz cenu,, opet usmeravaju prema "EU kao vrhu drzave eUrope",kao vrste "budzetskog punjnenja kase", iz koje bi se povratno, volsebno i "hudinijevski", deo "vracao Autonomnim pokrajinama"..hm,hmm Sloveniji, Rvackoj,Kosovu, itd,itd..a, "zdruzenim hm,hmm poduhvatom"..eksploatisali rudni,mineralni, vodeni tokovi, zitni resurski Srbije".Na zalost, u Srbiji su se "zapatili" Mesici, "domaceg podrijetla"..i funkcionisu po kanalima, mokrim i suvim gorama..."vozi misko".Moguce je, da vas je Borka Vucic procitala, i kao vrsan bankar, a ni Milosevic nije bio tako los, cinila napore da "vas eskivira", pa sada i ne samo sada "obnavljate san o velikoj srbiji", naravno, bilo je i takvih losih razmisljanja kod nekih ljudi, ali samo sa zeljom da Srbi nastave da zive u jednoj, nezavisnoj i suverenoj drzavi, kao osteceni konstituitivan narod..preko cijih ledja ste postali i vi "narod i drzava". Da, ste to mogli bez Srbije, zapad nebi kacio vas " vagon za srbiju".Va tisucljetni san, "velika Rvacka do Zemuna", u stvari viri iza klevetenja o Velikoj Srbiji..nazalost, podrzan od nekih "nacionalnih politicara iz srca nekakve, vostale Serbije, njene mesne zajednice".
.......................................................
Колико су хрватским комунистима у прохрватској и антисрпској работи помогли другови из осталих делова државе сведочи епизода из времена коначног утврђивања међурепубличких граница. Тада је Милован Ђилас великодушно поклонио Барању Хрватској иако, како то тврди и професор Дубравица, та област никада није припадала Хрватској. Дао је тада Ђилас Хрватима и целу Бачку, али је реализацију те идеје у последњи час спречио Вицко Крстуловић из Сплита.
Ђилас се истакао и за време Другог заседања АВНОЈ-а. Тада је, према сведочењима присутних, на једном од састанака бурно реаговао када је Моша Пијаде скренуо пажњу да би и Срби у Хрватској, на простору Крајине, требало да добију своју аутономију, да и Хрватска има једну аутономну покрајину. Ђилас је Пијаду назвао српским националистом, нашта га је овај послао у мајчину. Свеједно, Србија је добила две покрајине, Хрватска ниједну.

milan · Upisano: 30 Jul 2013 23:01 Naslov komentara: YU

Jugofuturizam je relativno nov termin koji Komunisti Srbije koriste i afirmišu kao odgovor na zloupotrebu, banalizaciju i komercijalizaciju jugonostalgije, kao i potpuno pogrešnog tumačenja velike jugoslovenske ideje. U interesu buržoazije je da se jugoslovenska ideja svede na jugonostalgiju, to jest na žal i kukanje za Jugoslavijom. U interesu buržoazije rade čak i neke organizacije čija se aktivnost svodi na očuvanje tradicija u vezi sa NOB i Jugoslavijom, ali one ne vode borbu, pa čak i da ne spominju reintegraciju SFRJ. Dakle, podanici svetskih imperijalista jugoslovenstvo danas shvataju kao saradnju novih država na ekonomskom, kulturnom i sportskom planu, jer jugoslovenske narode vezuje ista ili slična kultura, istorija, jezik i ekonomija. Najreakcionarniji je stav koji plasiraju sluge svetskih moćnika da će jugoslovenski narodi ponovo biti zajedno kada sve nove države uđu u Evropsku uniju. Međutim, surova je realnost da ulaskom u EU svi naši narodi postaju robovska radna snaga evro-atlantskih neofašista.
Komunisti Srbije upozoravaju i podsećaju javnost da jugoslovenska ideja nije sa
etnička, ni ekonomska, ni kulturološka, već je, pre svega, slobodarska ideja. Vekovni san najprogresivnijh ljudi sa naših prostora je bio da svi jugoslovenski narodi žive u jednoj državi, jer samo tako imaju šansu da budu slobodni i ravnopravni. Kroz celu svoju istoriju naši narodi su bili porobljeni, potlačeni, okupirani, a kada su imali svoje države bile su vazalske i podaničke prema velikim silama svog vremena, što je slučaj i u današnje vreme. Dakle, Jugoslavija je preduslov za slobodu i ravnopravnost njenih naroda i narodnosti. To je bilo ostvareno tek pobedom u NOB-u i socijalističkoj revoluciji pod rukovodstvom slavne Komunističke partije Jugoslavije sa drugom Titom na čelu. Rezultat pobede socijalističke revolucije bio je stvaranje jedne od najlepšhih i najprosperitetnijih država sveta – SFRJ, u kojoj su svi njeni narodi i narodnosti prvi put u svojoj istoriji živeli slobodno, dostojanstveno i ravnopravno.

Komunisti Srbije ne priznaju razbijanje SFRJ, bez obzira na surovu stvarnost u kojoj današ živimo, kao što ni KPJ nije priznala razbijanje Jugoslavije 1941. godine, iako je to tada takođe bila realnost. Milionske žrtve su pale za Jugoslaviju u Prvom i Drugom svetskom ratu, a među njima su i 305.000 partizana poginulih u NOB-u i socijalističkoj revoluciji, i zato Komunisti Srbije nikada neće odustati od jugoslovenske ideje.

Najznačajnija aktivnost Komunista Srbije u vezi sa čvrstom jugoslovenskom orijentacijom je formiranje koordinacionog tela komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ koje su po svojim programima i aktivnostima jugofuturističke. Tu nema mesta za jugonostalgičare i kvazilevičare, pa je stvoreno solidno jedinstvo komunista sa prostora SFRJ. Komunisti Srbije se i dalje bore da slično jedinstvo ostvare i komunističke partije u Srbiji i tako postanu lokomotiva jugofuturizma.

U Beogradu, DRAGAN GAĆEŠA

29. jula 2013.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Titov projekat Hrvatskoj donosi milione
Supertajni projekat "Neptun", sagrađen za upravljanje raketnim sistemom bivše JNA, Vlada Hrvatske će iskoristiti za biznis. U sklopu plana objedinjavanja mreže u javnim preduzećima iskoristiće se zaboravljeni vojni projekat, čija se mreža proteže od Briona do Prevlake
Josip Broz Tito

Titov supertajni projekat “Neptun”, sagrađen za upravljanje raketnim sistemom bivše JNA, iskoristiće hrvatska vlada za biznis, prenosi portal Jutarnji.hr. Vlada Hrvatske će u sklopu plana objedinjavanja mreže u javnim preduzećima iskoristiti zaboravljeni vojni projekat, čija se mreža proteže od Briona do Prevlake.

Tako bi se omogućila široka primena širokopojasnog interneta u državi. Infrastruktura optičke mreže tako više ne bi bila samo u vlasništvu telekomunikacionih kompanija, nego i države.

U gradnji mreže koristilo bi se oko 3.000 kilometara postojeće mreže koja je u vlasništvu JANAF-a (Jadranski naftovod), HAC-a (Hrvatske autoceste), Hrvatskih železnica, Plinacroa, a sagrađena je uz trase auto-puta, naftovoda, gasovoda, železničkih pruga… Tako bi se potpuno pokrio kopneni deo Hrvatske.

Za povezivanje obale i ostrvskog dela Hrvatske iskoristili bi se kablovi, koje je od 1974. do 1990. godine ispod nivoa mora ostavila bivša JNA.

Kako piše “Jutarnji list”, reč je o supertajnom projektu “Neptun”, koji je pokrenut za upravljanje raketnim sistemima i centralizaciju komunikacija. Cevi su položene od Briona preko Prevlake, pa sve do Boke Kotorske i u njima je bakarna žica.

O samom projektu se malo zna jer je veliki deo dokumentacije uništen. Međutim, smatra se da su instalacije u dosta dobrom stanju.

Projektom “Neptun” povezani su vojni objekti od Briona do Prevlake, a od Zadra do Šibenika cev prolazi kopnom. Od Splita cevi ponovo ulaze u more, prolaze kroz brački kanal i idu preko Hvara, Korčule, Visa, Lastova, Pelješca do Cavtata i Prevlake .

- Podmorska infrastruktura idealna je za povezivanje jadranskih ostrva i dovođenje širokopojasnog interneta na ta područja, jer bez toga niko ne bi dovodio optički kabl, na primer, Vis ili Lastovo. To je jednostavno preskupo – tvrdi Darko Parić, pomoćnik ministra uprave i šef uprave za e-Hrvatsku .

Prema njegovim rečima, iz cevi treba izvući bakarne žice i staviti optički kabl, što danas nije teško izvodljivo.

Za tu infrastrukturu saznalo se pre mesec dana, kada je ministar odbrane Ante Kotromanović s tom informacijom došao u Vladu, i rekao da MORH to ustupa državi na korišćenje. Ministru je na to pažnju skrenula grupa inženjera.

Takva infrastruktura trebalo bi da posluži za povezivanje institucija državne uprave i javnih preduzeća, kao i za prenos podataka i telefoniji, pa bi Hrvatska umesto da plaća operaterima godišnje uštedela oko tri miliona evra.

Za te potrebe iskoristilo bi se samo oko 10 odsto kapaciteta mreže, a ostatak bi mogao da se iznajmljuje .

Darko Parić tvrdi da bi ovo mogla biti jedna od najvećih javnih investicija, i napominje da se po značenju taj proces može uporediti sa procesom elektrifikacije, koja se realizovala u prošlom veku.

milan · Upisano: 14 Oct 2013 11:23 Naslov komentara:

http://www.youtube.com/watch?v=z1JmWvpR0ro

milan · Upisano: 04 Dec 2013 13:22 Naslov komentara:

Каква је веза светских ратова, Југославије и ЕУ?

Упркос напорима националистичких олигархија, што се више буду уверавали у сопствену безначајност у оквиру ЕУ, Јужни Словени ће се све више сећати Југославије као битне државе

Светски ратови су Југославију изнедрили, без њих би стварање обеју Југославија било немогуће, упркос израженом југословенству међу интелигенцијом српском и хрватском. Битно је увидети да је након оба светска рата Немачка била поражена и понижена, а да је стварање Југославије било у интересу сила победница. Краљевина СХС настаје када оне одлучују да растуре Аустро-Угарску, у којој су Немци водили главну реч, а Немачкој натуре понижавајуће услове. Краљевину Југославију разара Трећи Рајх, најмоћнија држава у Европи. Социјалистичка Југославија настаје када је Немачка окупирана и подељена на два дела, док се СССР бори за превласт са САД. Југославија је почетком деведесетих растурена, пошто се коју годину раније Немачка ујединила и постала најјача сила у Европи, а СССР се 1991. и сам распао.

Разуме се, то не значи да настојања Јужних Словена нису била важна. У Србији су најумније главе – радикални демократи Јован Цвијић и Јован Скерлић, али и просвећени конзервативац Стојан Новаковић – пред Први светски рат заговарали уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, јер је југословенска идеја била динамит испод темеља Аустро-Угарске, велике силе која је од смене Обреновића 1903. активно радила на поновном потчињавању њихове отаџбине и њеном свођењу на банана-државу, каква је уистину била и пре и после номиналног стицања независности 1878. Слично је било међу Хрватима, масовно незадовољнима државом Хабзбурга, па иако је Стјепан Радић, који ће тек у Краљевини СХС постати њихов национални вођ, писао ћесару Францу Јозефу химну, а своје сународнике бодрећи испраћао са загребачког колодвора у рат на Србију. Хрватска интелигенција била је незадовољна чињеницом да је Далмација била под управом Беча, а Хрватска и Славонија под Пештом. Отуда је Хрватско-српска коалиција, створена 1905, била најјача у предратним годинама међу Хрватима и Србима у Хабзбуршкој монархији, док су у Србији радови Скерлића, тог апостола југословенства, били најчитанији у београдској Народној библиотеци.

Наравно, хрватска и српска елита су имале веома различите концепције југословенства, а разлог томе налазио се у тежњи једних и других да остваре хегемонију у оквиру Југославије. Што су једни били ближи остварењу сопствене концепције, то су се више осећали Југословенима, док су ови други од југословенства све више одступали, и обрнуто.

Ова супротстављеност југословенских идеологија, српске и хрватске, водила је сталним тензијама, па и чињеници да су различите Југославије за 70 година трајања имале пет устава и један уставни закон. Односи снага између Срба и Хрвата утицали су на конкретно уобличавање устава и државно устројство. Каткад су били незадовољни једни, каткад други, а неретко и једни и други. У последња три рата међусобно су се немилосрдно клали. Па ипак, ако се осврну на прејугословенску и послејугословенску националну вазалну или бананодржавну историју, схватиће да су само у Југославији, здружени, имали шансу да буду релативно равноправни чинилац у европској, па и светској политици.

Није Југославија била антихрватска „тамница народа”, јер Хрватима је, који у Југославији први пут у историји остварише национално јединство, много лакше било да се такмиче и сарађују са Србима него с Немцима и Маџарима, пре Првог светског рата, и него што ће им бити с Немцима, Французима и другима, након уласка у ЕУ. Није држава, у којој је долепотписани рођен и у којој је угодно живео првих 20 година, а коју проучава у последњих двадесет година, била ни „највећа српска заблуда и грешка”, већ је она била држава у којој су Срби први пут остварили националистички сан да живе заједно у једној држави. Они никада у историји нису били моћнији политички чинилац. (За оне који живе у митовима треба рећи да се у време хрватског краља Томислава или српског цара Душана обичан народ није питао низашта, па ни сам појам нације није постојао).

Југославија је разорена по милости Немачке; олигархији Европске уније сећање на Први светски рат, дотад невиђену кланицу, изазива нелагоду, стид и кајање. Монументална национална памћења сила победница за ЕУ нису функционална. Инсистира се на општеевропском памћењу ратних страхота. У ЕУ нема места за сећање на Југославију, чедо Првог светског рата, па се отуда више ни не говори о државама наследницама Југославије, већ о „региону” или „западном Балкану”. Ипак, извесно је да ће се ускоро, упркос напорима националистичких олигархија, што се више буду уверавали у сопствену безначајност у оквиру ЕУ, Јужни Словени све више сећати Југославије као битне државе у којој су и они за понешто били питани.

Доцент Филозофског факултета у Београду
Јово Бакић

milan · Upisano: 25 Dec 2013 13:04 Naslov komentara:

NIKOLA KOBAC - Tekst obraćanja

Dragi moji prijatelji,

Mnoge od vas ne vidjeh mnoga ljeta. Čini mi se da smo se češće sretali tih ratnih godina, da smo se bolje razumjeli i u tom vremenu brže koračali naprijed nego što to činimo posljednjih 20 godina. Vidim, u Banja Luci niču nove zgrade ali nestaju stara prijateljstva… Srećom, svoje drugove iz tog vremena ne zaboravljam pa fala Bogu ni oni mene! Ni zbog politike večeras nisam ovdje. Požurio sam sa osnivanjem „Jugoslovenske samostalne demokratske stranke“ (kažu prve srpske stranke u Hrvatskoj) koju smo vođeni Milom Dakićem osnovali 11. februara 1990 u Vojniću, ali sam zato zakasnio na osnivanje SNSD-a. U među prostoru zaradio sam, nosio i sačuvao knjižicu SDS koju mi Radovan u Glini predade. Srpske partije u Hrvatskoj pa zatim u Republici Srpskoj Krajini trajale su upravo onoliko koliko smo drugima trebale. Dakle u političkom smislu ja sam mrtav. Samo briga i vila Ravijojla mogli bi da me ožive – oživljavajući narod koga nema, sela koja se spaljena. Od sve naše krajiške i moje politike ostadoše sjećanja i rukopisi koji su dio mene i dio moga raspamećenog naroda. Večeras su prvi put u javnosti. A naći će se u mojoj trećoj knjizi „Kad bi mog’o“ koja će uskoro ugledati da li svjetlo dana ili svjetlo mraka – Božije je da sudi! Moje je da zapisujem šaptanje vremena i lajanje stvarnosti. Ovi stihovi i zapisi vas ne lažu!"

OTVORENO PISMO HRVATSKOM NARODU I SRPSKOJ POLITICI!

Zašto nas mrzite, narode hrvatski? Je l’ nas to previše ostalo poslije svih nesreća sa kojim nas u zadnjih 100 godina častište? Ili nas se mnogo rađalo u pauzama svih bježanija od jedne do druge smrti? Da li vam samo živi smetamo?

Turali su i podmetali glavu Srbi iz Hrvatske nad bezdanim krajiškim jamama i na ne otkrivenim hrvatskim klancima. Zamahivali su zločinci, a Vaše kaznene satnije formirane iz redova Vašeg naroda sjekirom, maljem i krampom – su nas ubijale...

Pogađali ste srce a trgovali našim životima. Samo odabrani su slučajno preživjeli. Valjda da bi o veličini zločina svjedočili. Sve te smrti mali srpski narod iz Hrvatske je nedužan dočekivao i spokojno umirao... Kada su „elitne“ ustaške jedinice municiju šparale tada ste precima našim grkljane rezale i u grudi komšijsko noževe zabijale. Smrtima ste se našim mnogo puta sladili! Srpskim očima kitili, na vatri pravoslavnih svetinja grijali. Preživjeli su zločine i zločince spominjali kradom i ćutanjem. Ali se nisu selili. U Hrvatskoj su ostajali. Kao da su čekali neku novu jamu i neku staru, još ne isprobanu smrt? Da se porodična i državna tradicija ne prekine? Mrtvi su noćima poslije drugog svijetskog rata žive dozivali ali nisu na osvetu nikada pozivali. Poruke su svima bile iste: ne idite, ostanite sa vašom sirotinjom. Čuvajte livadu, oranje… čuvajte štalicu i kravicu. To je vaše, to ’rani! I mi ostadošmo. Oprostili smo Vam sve smrti naše!. Duge kolone srpske nejači u maglama prošlosti i danas putuju za Sisak i Jastrebarsko. Plač majki do neba se čuje a nevini dječiji pogledi, poderana odjeća i suze sa prašinom izmješane pojavljuju se u šumama Kozare, na obalama Save…

Oteli ste nam naraštaje a novima niste dali da narastu.. Zaklani đed Jovana i dalje baulja svojom stazom, a naše sve groblju vode. Još nije stigao a krenu 1941. Kažu da su ga posljednji put vidjeli poluživa 1991 godine. Krici strine Mace su se sve do 1995 godine na obalama Kupe čuli. U njezinoj utrobi ne rođeno dijete zamjenište živom mačkom, zašište i pustište da dušu ispušti. Kupa i dalje teče samo ovu sramotu nikada oprati neće. Svijet ćuti. Evropi je daleko (preduboko) Jadovno, Glina je pravoslavna svetinja, Jasenovac je zbunjujući. Hrvati kompenzaciju za ne zapamćene zločine traže na ne zapamćenim mjestima. Branite se od ćirilice koja nikada nikoga nije u grob odvela a zatirete ime srpsko. Pismo progonite a znate da je preteča ovog pisma bio naš zemljak, naš Savo Mrkalj rođen tu na domak Zagreba.

Zar se toliko mržnje može skupiti u ne tako velikom hrvatskom narodu prema narodu koji je pored Vas još manji bio? Da li je to čin kukavičluka ili hrabrosti? Branite sebe Srbima misleći da stvarate hrvatsku budućnost.

Koga ćete mrziti sutra kad ste svoje juče pojeli?

------------------------------------------------------------------------------------------

Čiji smo mi, politiko srpska? Kada su povremeno utihnule „domaće“ smrti Srbija nas je u nove smrti pozivala. U Dobrovoljačke i partizanske divizije da bi branili ili oslobađali prostore za koji s su srpski šefovi tvrdili da su jugoslovenski. A kada su se srpske jedinice raspadale i pukovi bježali krajišnici su odolijevali… Ni jedan naš put ne bijaše tako dug da na vrijeme ne stigosmo da poginemo."

milan · Upisano: 09 Jan 2014 13:20 Naslov komentara:

http://images3.kurir-info.rs/slika-620x419/proizvodnja-u-jugoslaviji-foto-facebook-1387643353-415613.jpg

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli