Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

muzaferija · Upisano: 28 Oct 2009 22:30 Naslov komentara: ivo lola ribar

Ivo Lola Ribar je rođen 23. travnja 1916. u Zagrebu, a poginuo je na Glamočkom polju 27. studenog 1943. godine. Bio je istaknuti borac protiv fašizma i prvi čovjek jugoslavenske komunističke omladine.

Narodnim herojem proglašen je 18. studenog 1944. godine. Poslije pogibije sahranjen je na Glamočkom polju, a 27. ožujka 1948. godine, njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Grobnicu narodnih heroja ispod Kalemegdanske tvrđave u Beogradu. U Glamočkom polju sagrađen mu je memorijalni muzej koji je danas u zapuštenom stanju.

milan · Upisano: 09 Nov 2009 21:12 Naslov komentara: SKOJ..

Okupljanje skojevaca

Devet decenija od osnivanja Saveza komunističke omladine Jugoslavije obeležen je 10. oktobra 2009. godine od 12 do 17 sati na letnjoj sceni kod restorana „Venecija“ , u Zemunu. Izloženi su predmeti iz perioda Drugog svetskog rata, stari novac, udarničke značke,povelje, plakate, zastave i radne unuiforma brigadista radnih brigada...Organizatorti su bivši omladinski aktivisti Zemuna i učesnici brojnih radnih akcija.

Izlužbu je posetio predsednik Centra Tito i razgovarao sa organizatorima ( Lazar Lajberšpeger) o organizovanju sličnih akcija ubuduće ali zajednički.

Nekadašnji članovi Republičke konferencije SSOJ planiraju trodnevni izlet i druženje za Dan republike(29.11.) u Sokobanji.

milan · Upisano: 09 Nov 2009 21:14 Naslov komentara: Lola

U znak sećanja na Ivo lolu Ribara

Počalji Komsomol taj 16/11/2008, 18:54
Ovaj članak posvećen je legendarnom sekretaru SKOJ-a drugu Ivo Loli Ribari povodom 65 godina od njegove pogibije.

IVO LOLA RIBAR

Ivo Ribar-Lola kako je u svom najranijem detinjstvu prozvan zbog svog nemirnog duha, proslavljeni omladinski tribun i višegodišnji sekretar SKOJ-a, rodio se u jeku I svetskog rata 23. aprila 1916. godine u Zagrebu.

Lola je bio veoma nadareno dete. Sa jedva navršenih 5 godina savladao je čitanje, pisanje i računanje. U osnovnoj školi naučio je francuski, a kao srednjoškolac esperanto, nemački, engleski, ruski i italijanski.

Lola je veoma rano izrastao u lik mladog čoveka koji se ne miri sa postojećim i požrtvovano bori za jedan bolji svet, pravičnije i humanije odnose. Kao takav usvojio je komunističke ideale za koje je govorio da «će jednom osvojiti svet».

Vreme kada je Lola stupio na Beogradski univerzitet bilo je razdoblje naglog uspona revolucionarnog studentskog pokreta. On se 1935. godine potpuno predao studentskom i radničkom pokretu. Te godine postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije, a ubrzo i član Akcionog odbora stručnih ekonomskih, kulturnih i sportskih udruženja Beogradskog univerziteta.

U narednim godinama pred početak Drugog svetskog rata Lola će biti izuzetno aktivan. Učestvovaće u nekoliko velikih štrajkova na Beogradskom univerzitetu, a predstavljaće omladinu i na mnogim skupovima i kongresima. Predvodio je 1936. godine jugoslovensku omladinu na međunarodnom kongresu u Briselu gde je izabran ua člana prezidijuma, a jedan je i od autora Apela omladini upućenog sa ovog kongresa. Isti godine na čelu je jugoslovenske omladinske delegacije na Svetskom omladinskom kongresu mira u Ženevi, gde je izabran u Međunarodni odbor. Sledeće godine učestvuje u konferenciji Svetske studentske zajednice za mir u Parizu, gde će 1938. godine učestvovati na sastanku Saveta pokreta svetskog omladinskog kongresa.

Lola je bio organizator omladinskih akcija i studentskih štrajkova, pokretač i urednik omladinskih listova i časopisa «Student», «Mladost», saradnik «Proletera», pisac letaka, proglasa raznih tekstova i pored svih svojih aktivnosti Lola je bio odličan student.

Ni surov režim bilećanskog zatvora u koji je zatvoren 1940. godine nije slomio Lolin revolucionarni mladalački duh, samo mu je još više ojačao vetu u opravdanost revolucionarnih ciljeva kojima je posvetio svoju mladost.

Posle izlaska iz zatvora Lola organizuje Šestu zemaljsku konferenciju SKOJ-a na kojoj je ponovo izabran za sekretara SKOJ-a. Na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji KPJ izabran je za člana Centralnog komiteta KPJ, i u istoriju će ući kao najmlađi član CK KPJ:

Posle okupacije Jugoslavije Lola preuzima najodgovornije dužnosti u pripremanju za ustanak. Učestvuje u majskom savetovanju KPJ u Zagrebu, rukovodi sastankom SKOJ-a krajem juna 1941. godine u Beogradu, a jedan je od šestorice članova CK KPJ koji su 4. jula 1941. godine uputili poziv narodima Jugoslavije na oružanu borbu protiv fašističkog okupatora. Tokom jula i avgusta 1941. godine Lola neposredno rukovodi akcijama SKOJ-a u okupiranom Beogradu. U septembru odlazi u slobodno Užice, a krajem istog meseca učestvuje u vojnom savetovanju u Stolicama. Lola postaje član Vrhovnog štaba. Zbog što uspešnijeg organizovanja otpora okupatora putuje ilegalno po vim krajevima okupirane i raskomadane Jugoslavije.

On je pokretač i glavni urednik «Omladinske borbe» i član redakcije «Borbe».

Krajem 1942. godine organizuje u slobodnom Bihaću omladinski kongres na kome je osnovan Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije - USAOJ.

Njegov nemirni mladalački duh ugasiće neprijateljske bombe 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju.

Imao je 27 godina i mnogo toga je još mogao da i uradi za ostvarenje svojih plemenitih revolucionarnih ideala, bio je to nenadoknadiv gubitak. Lola je za revoluciju i slobodu dao poslednje što jedan revolucionar može dati – svoju mladost, svoj život.
-------------------------------------------------------------------
"Najdraža jedina moja!
Pisući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! - da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, - želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.
U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i naše pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.
Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći - onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.
Ako primiš ovo pismo - ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budes tad živjela, naći ćes, uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćes osvetu i sreću.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s' tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao sto to zaslužuješ.
Uvijek tvoj. "

Ovo pismo je Ivo Lola Ribar napisao svojoj djevojci Slobodi Trajković. Ona ga nikada nije dobila, ubijena je u Beogradu, prije Loline pogibije na Glamočkom polju.

muzaferija · Upisano: 14 Nov 2009 00:14 Naslov komentara:

Večini škola kao i radnih kolektiva nosilo je njegovo ime, mnoge radne brigade su sa ponosom isto imale njegovo.

milan · Upisano: 06 Jul 2014 07:42 Naslov komentara:

Широм Србије, посебно у борачкој организацији и међу свим људима добре воље, достојанствено је обележен Дан борца.

Четврти јул је неизбрисива успомена, симбол почетка ослободилачке борбе 1941.и стварања нове државе, која је дуги низ година после победе над фашистима и колаборационистима у Другом светском рату, уживала силан углед и поштовање широм планете.

OLYMPUS DIGITAL CAMERAПоводом Дана борца су многе делегације и самоиницајитвне групе из разних делова бивше државе посетиле Кућу цвећа на Дедињу у Београду да одају вечну почаст првом човеку устанка и потом дугогодишњем председнику и Врховном команданту, маршалу Јосипу Брозу Титу.

Венац части СУБНОР-а Србије положио је председник Републичког одбора проф.др Миодраг Зечевић. У делегацији су били и члан Председништва генерал Видосав Ковачевић и секретар Милош Богићевић.

На београдском Новом гробљу су чланице Председништва СУБНОР-а Србије Јелисавета Миловановић и Борка Нешковић положиле цвеће и одале пошту истакнутим борцима револуције и народним херојима, државним руководицима Кочи Поповићу, Пеку Дапчевићу, Александру Ранковићу, Сретену Жујовићу, Благоју Нешковићу, Мијалку Тодоровићу, Радивоју Јовановићу Брадоњи. А посебно и генералу Душану Симовићу, предводнику надалеко чувеног народног бунта којим је 27. марта 1941.срушен издајнички пакт краљевске владе тадашње Југославије са хитлеровском нацистичком Немачком.

А 7.јул, Дан устанка народа Србије, биће достојанствено и скромно, као и увек у свим приликама, са народом. У легендарној Белој Цркви, где ће бити положени венци и цвеће на споменике народним херојима који су испалили прве ослободилачке хице у од фашиста окупираној земљи.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli