Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Upisano: 18 Jun 2011 15:15 Naslov komentara: JADOVNO

http://www.jadovno.com/dokumenti/articles/prva-medjunarodna-konferencija-o-jadovnu-1941-cir2.html

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Re: .., a jesi li ti cuo da je EU donela ekstra deklaraciju kojom se izjednacavaju zlocini fasista i komunista? Ili ti je to promaklo?

Nije mi promaklo Vaso, to je najveća sramota koja devalvira EU kao , kako kažu, najveći mirovni projekat posle obračuna sa fašizmom.
Koliko mi je poznato deklaraciju su inicirale stranke desnice,i stranke iz zemalja koje su bile pod ruskom čizmom sve do pada Berlinskog zida pa svoju averziju prema ruskom komunizmu iskazuju tako što izjednačavaju fašizam i komunizam.
Samo idioti mogu da ignorišu sledeće činjenice i amnestiraju fašizam, dakle u 2. svetskom ratu bile su 61 država zaraćene , sa jednom milijardom i sedam stotina miliona stanovnika i povrsinom od 131,5 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 96% Zemljine povrsine! Bilo je mobilisano oko 110 miliona stanovnika od 210 miliona odraslog muskog stanovnistva. Bilo je 50 miliona poginulih i 35 miliona ranjenih ljudi. Interesantno je i to da je najveci broj zrtava bio zbog masovnih ubijanja stanovnistva koje su sistematski sprovodile fašističke države! Broj poginulih civila je veci od vojnih gubitaka. Racuna se da je život izgubilo preko 30 miliona civilnih lica, dok je u ratnim operacijama život izgubilo 19 miliona vojnika.
U koncentracionim logorima bilo je u toku rata zatvoreno oko 26 miliona ljudi. Po nekim nepotpunim podacima u njima je ubijeno oko 20 miliona ljudi. Od ovog broja samo u Aušvicu je ubijeno oko 4 miliona ljudi iz 27 država.
Zbog fašistickog terora bilo je 110 miliona izbeglica, 45 miliona uhapšenih, 20 miliona dece je ostalo bez roditelja a 10 miliona civilnih radnika i zarobljenika odvedeno je u Nemacku na rad (uglavnom prinudno).
Za 6 godina rata unisteno je oko 30 miliona stambenih zgrada…samo u Evropi materijalna steta je bila oko 277,7 milijardi dolara po cenama iz 1938. Najvecu materijalnu štetu je pretrpeo Sovjetski Savez (128 milijardi dolara), zatim Poljska (65 milijardi dolara) i na trecem mestu je Jugoslavija.
Svako onaj ko to zaboravlja, pa bio to i sam predsednik Češke, Estonije ili bilo koje , je nemoralan i monstruozan tip.

milan · Upisano: 12 Feb 2012 18:57 Naslov komentara: Pismo Krlezi,

. Крлежи
Загреб, 1954.

Господине Крлежа,
У четвртом броју „Републике“, часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У заглављу „Година 1919“, под насловом „Смјена на јасеновачкој станици“, на страни 277, кажете:
„Беч гладује, Аустрије нема, руља завладала светом, рат су добили ови балкански Цигани, каква ли срамота!“

На истој страни на дну кажете:
„Дер шварц Георг (Карађорђе, моја прим) игра данас на међународној рулети и добио је главни згодитак. Београдској господи иде карта, тко би то могао да повјерује? Греј, Лојд Џорџ, Поенкаре, Клемансо, Вилсон, све су то београдски асови. А тко је нас побједио? Ови ушљиви балкански Цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала, тој данас Европа вјерује и дала јој је у руке некакве барјаке. Но Алзо сјавус. Гут шаун мраус“.
Пошто се ове гадне рјечи г. Крлежа односе на српски народ, јер је он једини од Балканских народа тада ратовао против Аустрије, дужност Вам је да одговорите јавности:
1. Да ли су те речи израз Вашег духа и мишљења о српској војсци, што ће рећи о српском народу, или Ваше средине у којој сте били и чули их?
2. Ако нису израз Ваших мисли и осећања, зашто их не ставите као туђе под знаке навода или зашто се бар једном реченицом не оградите?
3. Кад питате: „Тко нас је победио?“, чим употребљавате личну заменицу у првом лицу множине, „нас“, види се да и себе убрајате у побеђене, само није јасно кога сматрате са Вама још побјеђеним, да ли све аустријске поданике или само Хрвате, или сте пак мислили на аустријску војску у којој сте Ви били фелдвебел?
4. Зашто Ви ове записе нисте штампали пре овога рата, него тек после 35 година, а то сте могли бар у времену пре шестојануарског режима.
5. Шта би било г. Крлежа, кад би један српски књижевник сео и написао један роман о злочинима почињеним од хрватских усташа над Србима у овом рату и генералисао то као дело целог хрватског народа?
6. Вама је познато г. Крлежа, да је маршал Тито, на путу за Грчку положио венац жртвама из српског народа у том рату, на острву Вису. Питам Вас да ли су и те жртве „ушљиви Цигани“?
7. Сматрате ли Ви г. Крлежа да оваквим књижевним радом убијате ратнички дух код деце и унучади хероја из Првог светског рата, када их називате „ушљивим Циганима“ и „багром за вјешала“?
8. Ви сте г. Крлежа сигурно прочитали књигу г. Владимира Дедијера „Јосип Броз Тито“, у којој на страни 81, под примједбом Дедијер износи статистичке податке о жртвама Првог светског рата, а то су подаци извучени из архиве Конференције мира у Версају. По тим подацима, Србија је у Првом светском рату дала 1.247.000 жртава, то јест, 28 одсто од њеног целокупног становништва. Сем тога, г. Дедијер цитира и Мошу Пијаде, да му је причао, да је из његова разреда, из гимназије, отишло у рат 32 његова класна друга, а да је погинуло 24. Питам Вас г. Крлежа, јесу ли 1.247.000 жртава, у коју цифру улазе и 24 друга Моше Пијаде, а на чијим костима је сазидана Југославија – „ушљиви Цигани“?
А сад, г. Крлежа, ако нисте знали, потрудићу се да Вам изнесем једно, том Вашем мишљењу потпуно супротно мишљење целог тадашњег културног света и то не само савезника Србије, већ и њених противника.
Немачки цар Виљем, који је у своје време био персонификација тадашњег империјализма и противника Србије, рекао је о српском народу: „Штета што тај мали народ није мој савезник“.
Нови бечки „Greie Presse“ најдушманскији лист против Србије и српског народа, писао је 1918. године о српском народу: „Остаће загонетка, како су остаци српске војске, који су се спасили испред Макензенове армије, могли доцније оспособити за борбу. То је доказ да српски војник спада у најжилавије ратнике које је видео светски пожар“.
Келнске новине од 1918. године у чланку „Психологија повлачења“, пишу: „Мало војника се тукло онако како се тукао српски војник. Он је умирао тамо где му је било наређено да се држи“.
Немачки лист „Godlische Rundshau“, од 1917. године, пише: „Војска малене краљевине Србије представљала је у почетку рата нешто најбоље што је икада једна мала, у културном погледу умногоме назадна држава, могла створити на војничком пољу. Одлично организована, обучена, са великим и скорашњим (1912) ратним искуством, јединствена и одушевљена за народну идеју ‘велике Србије’, храбра са пожртвовањем и поуздањем у победу – таква је убојна сила ушла у рат. Она се борила са беспримерним пожртвовањем и силном упорношћу, па чак и при пропадању китила је славом своје заставе. Српски војник био је достојан противник и српска се војска у повољним приликама могла често показати као надмоћна. Правичност, чак према иначе мрском непријатељу, захтева да се то јавно потврди“.
Кемал Ататурк, иако је Турска у Првом светском рату била на противничкој страни Србије, када је 1919. године примио отправника нашег посланства у Турској Трајана Живковића, рекао му је: „Срећан сам што примам представника најхрабријег народа на свету – Срба, који потамнеше славу старе Спарте“.
Велики син грчког народа, Венизелос, када је на улицама Атине спазио српског војника у униформи, пришао му је и рекао: „Овај је војник достигао славу наших дедова Спартанаца. Угледајмо се на њега, ако хоћемо да будемо достојни потомци наших предака“.
Француски државник Луј Барту, 1916. године, на прослави Светог Саве на Сорбони, рекао је: „Крилатица француске револуције: слобода, братство и једнакост није била крилатица само за француски народ, већ за цео свет. Она је наелектрисала народе целога света. Пример за то нам пружа српски народ који је у борби за слободу бацио на жртву и имовину и живот. Француска неће закључити мир док не осигура егзистенцију и врати слободу српском народу, који је у средњем веку играо међу народима света културну улогу и имао свога великог културног мисионара Светог Саву још у XIII веку, кога на данашњи дан прослављамо“.
Руски научник Мељуков, том приликом о Светом Сави је рекао између осталог и ово: „Мајка Русија неће ставити мач у корице док не врати слободу најмлађем детету, али зато и најмилијем детету словенске породице – Србији“.
Јапански професор Медицинског факултета у Токију, за време Првог светског рата шеф мисије јапанског „Црвеног крста“ у Паризу, рекао је у свом говору о Светом Сави и ово: „До овога рата ми Јапанци уживали смо глас војника са најјачим ратничким духом. Овога пута, морамо признати да нам је српски војник то првенство одузео. Не замерите господо Срби што смо и на то мало љубоморни“.
Када је на истој прослави почео да говори амбасадор Белгије, речима: „Србијо сестро по судбини“, чуо се јецај у сали Сорбоне.
Када смо 1915. године били на Албанској обали и када су савезници решавали да нас спасавају, велики син француског народа Бријан, тада је у француском Парламенту изговорио ове речи: „Када би само један једини Србин апеловао на Француску да га спаси, јер неће да буде роб, дужност би Француске била да упути своју флоту и спаси га. А овде није случај о једном једином, већ о више од стотине хиљада хероја тога по броју малог, али по духу великог народа српског. „Вив ла Сербие“ заорило се у Парламенту и на тај начин је изгласана одлука о нашем спасавању.
На крају, г. Крлежа, да Вас подсетим и на оно што Вам је добро познато, а то је 27. март 1941. године, који је дело једино српског народа у Југославији, и то целога народа, без обзира на његову тадашњу партијско-политичку подвојеност. Тога дана је српски народ сам себе драговољно разапео на крст искључиво из моралних побуда са паролом: „Боље гроб, него роб!“ Питам Вас г. Крлежа, који је то још народ у Европи исто учинио? Може ли то дело да уради један народ и то презрени, кога Ви називате „ушљивим Циганима“, и јавност би интересовало једино то, да кажете које су Вас побуде руководиле да то учините и дате у штампу такву погрду српском народу.
А сада г. Крлежа, осврћем се на Ваше речи: „Неписмена багра за вјешала“. Зар Ви као књижевник и академик, не знате за највеће духовно благо српског народа – Српску народну поезију, и зар не знате да су поједини књижевни ауторитети западних народа као браћа Грим и Гете, морали учити српски да би могли да студирају то наше духовно благо које је створио аналфабет. Зар Вам није позната генијална фигура Вука Караџића, који је као самоук дао свом народу најсавршенију азбуку и створио му књижевни језик? Зар Вам није позната, такође, генијална фигура мислиоца и песника Његоша? Питам Вас јесу ли и они „ушљиви Цигани“? Потребно је г. Крлежа да знате и ово: једном приликом Трумбић је причао када је био у посјети код Клемансоа (државника Француске) са италијанским државником Сонином – када се повео разговор у вези са питањем „Лондонског уговора“ (Уступање Далмације Италији за њезин улазак у рат на страни савезника), по којем је цела Далмација до реке Цетине требало да припадне Италији. Сонино је рекао да савезници хоће да поцепају Лондонски уговор који су потписали. На то је Клемансо одговорио: „Лондонски уговор поцепао је српски војник који је стигао из Солуна у Сплит и Љубљану пре него Ваш војник, иако Вам је то било на домаку“. А, г. Крлежа, тај српски војник који је усиљеним маршем стигао од Солуна до Далмације и Љубљане и допринео да се Далмација припоји Хрватској, односно Југославији, не тражи хвалу, али се није надао да ће га један син хрватског народа и то књижевник назвати „багром за вјешање“ и „ушљивим Циганином“.
Осим тога, да ли сте се г. Крлежа упитали откуда то да за време последње окупације Хитлер наплаћиваше контрибуцију само од Србије, а она његова зверска наредба – „за једног убијеног Немца, 100 Југословена“, извршавала се само у Србији? Да ли се случајно и Хитлер није сложио са Вама да је српски народ „ушљиви Циганин“ и да би га требало истребити?
Да завршим ово моје отворено писмо речима:
Не заборавите г. Крлежа да Вам српски народ неће заборавити ову нанету му увреду, јер сте и пре извесног времена пљували по београдском гробљу (Ваша полемика са Левантићем), а сад пак пљујете на милион и више гробова хероја српског народа, хероја из Првог светског рата расејаних на три континента света. Сем тога, неће Вам се заборавити, неће се заборавити ни злотвору Павелићу и његовим усташама на више стотина хиљада гробова које су овога рата српском народу створили.

milan · Upisano: 25 Aug 2012 07:38 Naslov komentara: ajde Jovo nanovo...?

“Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да у нечему одступим од строгог војничког протокола. Зато журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, предходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује околни, Срби поново да се узнемире.

Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао.
У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и њених 120 ученика. Ниједно дете није било старије од 12 године. Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило. Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечије кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

На вечну срамоту наше, Римске Цркве – и један Божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасли, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог!

Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истог дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети, њих је у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.

Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!“

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Medjunarodna uloga ustaskih terorista u svetu !
............................................................................
http://www.pecatmagazin.com/forum/viewtopic.php?f=13&t=148

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

http://komunisti.forumotion.com/t500-po-redu-voznje-ocekujem-i-u-srbiji-novi-talas

Evil or Very Mad

milan · Upisano: 23 Sep 2013 00:56 Naslov komentara: Upozorenje !

http://www.krajinaforce.com/forum/index.php?/topic/8356-hr-vikipedija-partizani-ubijali-u-jasenovcu/

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!"

milan · Upisano: 13 Apr 2015 14:51 Naslov komentara:

Mi obitelj smo bili za vikend kod mog dida na Šolti. Mama je za stolom u dvoru gulila kumpire za stavit ih peć u škrovadu sa telećim bržolama. Dida je sidijo u lingeštulu i čitao je novine. Tata je za stolom drinkao malu travaricu i rješavao je križaljku. Ja sam na zidiću vadijo slinčoke iz nosa i pravijo sam kuglice da ih požnjopam. Onda je dida iza raširenih novina mom tati rekao: „A molinte, zete, slušaj ovu vjest…“ Tata je dignijo glavu sa križaljke.

Onda je moj dida čitao iz novina: „Gradsko poglavarstvo Splita, na čijem čelu je Ivo Baldasar, član socijaldemokratske partije, položilo je jučer, desetoga travnja, vijenac na spomenik poginulim pripadnicima jedinice HOS-a, nazvane po ustaškome ratnom zločincu Rafaelu Bobanu. Gradonačelnik Baldasar izjavio je da, iako pripada stranci lijevoga centra, ne vidi ništa problematično u činjenici da je vijenac položen baš desetoga travnja, na godišnjicu osnivanja fašističke NDH. Također mu nije sporno ni to što su okupljeni pred spomenikom, predvođeni jednim svećenikom, uzvikivali ustaški pozdrav Za dom spremni. Pozivam svih da se okrenemo budućnosti, izjavio je gradonačelnik, sve ideološke podjele među Hrvatima za mene su stvar prošlosti, a ovim činom odajemo zasluženu počast poginulim hrvatskim braniteljima.“

Tata je raširijo oči prema didu i rekao je: „Zajebavaš me? Ne mogu virovat da je esdepeovac iša položit vjenac na ustaški spomenik na deseti travnja!? To pari ka neka karikatura!“ Dida je rekao: „A ne zajebajen te, zete! Evo piše u novinama!“ Mama je dignila glavu sa kumpira i rekla je: „Pa to je strašno!“ Tata je rekao: „Ne da je strašno, nego je mrkli mrak!“ Mama je rekla: „Čoviče, ovo onda već i službeno postaje fašistička država!“ Tata je rekao: „I to zaslugom ljevičara, moliću lipo!“ Mama je rekla: „Ljudi moji, došlo je gore vrime nego ikad! Ne sićan se ni da se pod onim krivoustim ljigavcem smija službeno obilježavat dan osnutka Endehazije!“ Tata je rekao: „Ma kakvi! Da je to kome devedesetih palo napamet, Franjo bi ga lično i personalno posla u sto pizdi materinih!“ Mama je rekla: „Igzaktli! Hadezeovci su mogli slavit deseti travnja doma, šta su mnogi i činili, al javno su morali glumit antifašiste!“ Tata je rekao: „Pa jel taj Baldasar puknut u glavu, bogte jeba? Jel on na nekim teškim drogama?“ Mama je didu pitala: „Šta još pišu u novinama?“

Onda je dida dalje čitao iz novina: „Jedini častan postupak nakon ovakve drske provokacije bio bi da gradonačelnik Ivo Baldasar podnese neopozivu ostavku. Nevjerojatno je da netko tko se predstavlja socijaldemokratom predvodi ovu tragičnu civilizacijsku regresiju, te bez imalo stida nanosi ljagu čitavome gradu. Jer Split će nakon ovoga biti obilježen kao mračna zabit na karti Europe, neofašistička prčvarnica koju treba izbjegavati i gdje se otvoreno pljuje po standardima koje je uljuđeni svijet odavno usvojio. Zgroženo možemo ustvrditi i to da je Baldasarovim nečuvenim činom zabijen zadnji čavao u lijes takozvane hrvatske ljevice. Neshvatljivo da nitko iz vrha SDP-a na sramotni postupak nije reagirao, premda je dan nakon polaganja vijenca u slavu NDH u gradu boravio premijer Zoran Milanović, te zajedno sa splitskim gradonačelnikom obišao gradilište u trajektnoj luci. Hoće li možda sljedeći potez iz esdepeovske političke kuhinje biti da deseti travnja, dan osnutka zloglasne kvislinške NDH, proglase državnim praznikom?“

Tata je rekao: „Ma vidi ti Slobodne Dalmacije šta se raspištoljila, jebate patak!“ Mama je rekla: „Svaka in čast! Ja potpisujen sve šta su napisali!“ Tata je rekao: „I ja isto! Tog Baldasara triba pod hitno poslat u trokurac! Bolesnik nan je od grada napravija minhensku pivnicu iz triestreće!“ Mama je rekla: „Il zagrebačku birtiju iz četresprve, ista stvar!“ Tata je rekao: „Srića tih novinara, jebate! Inače bi nan u Splitu već logore počeli otvarat! Ko šta prdne protiv ustaša, zdekuju ga u Buhenvald na Kopilici!“ Mama je rekla: „Tačno tako! Nezavisni mediji su zadnja nada u borbi protiv fašističkog nasilja!“ Tata je didi rekao: „Aj, fosilac, čitaj šta dalje pišu…“

Onda je moj dida dalje čitao iz Slobodne Dalmacije: „U ime humanističkoga dijela splitske javnosti, sa ovih stranica gradonačelniku Baldasaru možemo uputiti samo jednu poruku: Srami se, gubo jedna fašistička! Kako te nije stid cijelome gradu navlačiti ustašku uniformu! Još prije godinu dana je jedan naš kolega na sajtu Peščanik napisao da si debil, pa smo mislili da pretjeruje. Ali nije pretjerivao! Ti si, Baldasaru, debil na kvadrat! Samo što u tom debilizmu ima opakog sistema!“ Tata je fljasnijo sa rukom po stolu i dreknijo je: „Bravo! Tako triba! To se zove angažirano novinarstvo!“ Mama je dignila šaku uzrak i viknila je: „Svaka čast! Izasrali su ga nom plus ultra! Potpisujen svaku rič!“ Tata je rekao: „Zafrkavašmi mater ako se od sutra neću pretplatit na Slobodnu!“ Mama je didi rekla: „Aj, čako, čitaj dalje, čitaj dalje…“

Onda je dida dalje čitao iz novina: „A najstrašnija stvar u cijelom ovom opskurnom skandalu je što su ga novine potpuno prešutjele. To se posebno odnosi na splitsku Slobodnu Dalmaciju, list koji se nekoć dičio svojom antifašističkom tradicijom. Osim protokolarne informacije, plasirane kao da je najnormalnija stvar na svijetu da službeno gradsko izaslanstvo polaže vijenac desetoga travnja – na dan uspostave zločinačke NDH – i to pred spomenikom jedinici koja je nazvana po čuvenome ustaškom koljaču, ovo glasilo se prema događaju koji predstavlja dosad nezabilježeni civilizacijski sunovrat ni na koji način nije odredilo, nojevski zabijajući glavu u pijesak i drhteći pred autoritetom političke vlasti. Čak je i razgovor s gradonačelnikom Baldasarom, u kojem ovaj baljezga kako je deseti travnja isti kao i svaki drugi datum, objavljen samo na internetskom portalu lista, a ne i na novinskim stranicama. Ta krotka medijska suglasnost, to novinarsko salutiranje, ta izvještajna normalizacija veličanja fašizma, ono je što istinski ledi krv u žilama.“

Mama je objesila usta i promucala je: „Šta je sad ovo, jebate?“ Tata je najprvo zakolutačijo sa očima. Onda je on vrtijo sa glavom i rekao je: „Šta šta je? Stari kenjac nas prca u glavu, eto šta je! Zafrkava nas sve u šesnajst!“ Mama je rekla: „Ne mogu virovat da je staro prdilo cili ovi komentar izmislija…“ Samo moj dida je dalje čitao iz novina: „I budući da ovdašnja štampa ostaje staloženo nijema pred obrednom reafirmacijom ustaštva, pred sumanutom gestom kojom oficijelna vlast priređuje rođendansko obilježavanje kvislinške tvorevine, možemo se prekrstiti, održati opijelo, prekriti kovčeg nacionalnom zastavom i konstatirati kako humanistički angažirano novinarstvo u Hrvatskoj više ne postoji!“ Mama i tata su piljili u njega sa teškim ošamutom. Onda je dida dignijo kažimprst uzrak i rekao je: „Ali uvik će bit humanistički angažiranih čitalaca!“

Robi K. (IIIa)

milan · Upisano: 28 Oct 2016 15:45 Naslov komentara: ...

wikipedia.org/Mahmut-Ibrahimpasic Twisted Evil

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli