Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

milan · Upisano: 22 Dec 2009 12:44 Naslov komentara: 22 decembar...dan JNA

omnisti i posteni gradjani duzni su da pamte ovaj datum, kao secanje na generacije koje su svojiim hrabrim licnim angazovanjem, uz zrtve i krv, nepokolebljivo jurisale na okupatora i njegove slugeranje.Na, geneacije koje su istim zarom odlozile orzje i jurisale na obnovu, razvoj industrijalizaciju SFRJ. Generaije koje su stvorile uslove za otvaranje stotine hiljada radnih mesta, i za oko 2o godina uvele zemlju u srdnje razvijne zemlje sveta, san koji ni danas nisu ostvarile neke zmlje. Na hiljade bezemljasa je dobilo zemlju, i kvalifikovalo se za poljoprivrednike, a tokom godina, njihovi potomci stekli sve viidove obrzovanja. Odlaskom tih generacija, u penziju i sa lica zemlje pocela je *tranzicija*Jgoslovenskog dinara u nemacku marku, a casna duznost cuvara zemlje i drzave, prepustena je *novom nacinu razmisljanja* i *kadrovima* legije stranaca, sastavljenu od odbeglih od pravde kiminalaca i trgovcima droge. Ovo nije ideologija ovo je istina.

Neka je vecna slava i hvala, osnivacima i casnim pripadnicima partizankih jdeinica, kanije JNA.

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

...optužio Milan Bandić Ivu Josipovića da je kandidat na daljinski upravljač od Zorana Milanovića i Stipe Mesića te da je on "crven i stranački čovjek,a on navodno "nezavisan" Twisted Evil

,a do jučer bio u stranci,prije SKH,sad SDP Twisted Evil

),a ovaj njega Ive Sanadera,a oba su ko i svi na Balkanu i svijetu od zapada,oni od masona,a oni od đavla na daljinski... Twisted Evil

_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!"

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Nismo zabranili, samo smo spriječili
Saborski zastupnik i potpredsjednik IDS-a Damir Kajin na konferenciji za novinare u Umagu pojasnio je kako nije točno da su zabranili Thompsonov koncert, ali je istina da su učinili sve da se taj koncert u Umagu ne održi.
Kajin je to rekao u povodu otkazivanja koncerta Marka Perkovića Thompsona, koji se navodno trebao održati 25. srpnja. Zaključio je kako Umag i Istra nisu ni Bleiburg ni Bandićev Zagreb pa da bi netko mirno gledao kako se ovim gradom šeću ljudi u ustaškim uniformama ili da se na ovom području skandira 'Ubij Srbina'.
Istina je da sam nazvao hrvatskog predsjednika Stjepana Mesića, koji je pokrovitelj ATP teniskog turnira "Croatia open" u Umagu, te ga zamolio da prenese organizatorima poruku da nam Thompsonova provokacija na ovim prostorima ne treba, naglasio je Kajin. Dodao je kako mu je predsjednik Mesić odgovorio da ako se Thompson bude pojavio u Umagu, onda on osobno neće doći u Umag. Kajin je zahvalio predsjedniku Mesiću na potpori te je izrazio uvjerenje da će taj primjer slijediti i ostali.
Gradonačelnik Umaga Vlado Kraljević izrazio je žaljenje što Thompson i jedan koncert koji se, kako je rekao, nasreću neće održati, izazivaju veći publicitet od onoga što se ovih dana u Umagu događa.
Umag je ovih dana središte svjetskog tenisa i zabave. To je sportski događaj godine te umjesto da putem ove manifestacije u Europu šaljemo prave poruke, mi se bavimo koncertom osobe koja nije dobrodošla, čije poruke na ovim prostorima također nisu dobrodošle, ustvrdio je gradonačelnik Kraljević. Dodao je kako vjeruje da u tome ima potporu velike većine građana ovoga grada. Rekao je da je ovih dana dobio puno SMS poruka potpore iz cijele Istre i Rijeke.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

За 11 дана, колико су борбе трајале, погинуло је 15.000 припадника
немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено.

Прва армијска група НОВЈ-а имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених,
а Четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант
НОВЈ-а Јосип Броз Тито, када је схватио да нема ништа од британског
искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија, која је
незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19.
септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву, где је 21. септембра
склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Око 80.000 припадника наше и совјетске армије водило је тешке борбе са
око 55.000 припадника немачке армијске групе "Шумадија", којом је
командовао генерал Ханс Фелбер.

Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран,
започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Britanskinovinar Evgeny Lebedev, vlasnik britanskog lista The Independent i sin ruskog oligarha, dobio je rijetku priliku u Minsku intervjuirati bjeloruskog predsjednika Aleksandra Lukašenka. U intervjuu koji je potrajao četiri sata dotaknuli su se brojnih tema, od demokracije i ekonomije, do raspada SSSR-a, rata u Iraku i prijateljstva s pukovnikom Muammarom Gaddafijem i predsjednikom Assadom, prenosi BBC.
Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, ima zabranu putovanja u Sjedinjene Države i zapadnu Europu. Optužuju ga za kršenja ljudskih prava i torture, zatvaranja političkih neistomišljenika i zatiranja slobode izražavanja. Na ove optužbe Lukašenko u intervjuu odgovara: "Američki političari nam žele donijeti demokraciju. To su dvostruki kriteriji. Neka odu u Saudijsku Arabiju i njima donesu demokraciju! Zašto to ne učine? Jer su gadovi, a Saudijci su njihovi gadovi", referirajući se na poznatu Rooseveltovu izjavu o nikaragvanskom diktatoru Somozi. "Vi ste demokratski banditi. Uništili ste tisuće, milijune ljudskih života. Ne trebamo vašu demokraciju ako ekonomija ne funkcionira. Ako čovjek ne može raditi u vlastitoj domovini, i od rada živjeti, ako ne može imati komad zemlje, kuću ili odgajati svoju djecu jer živi u strahu da će im se nešto dogoditi ako ih pusti van".
Razgovarajući o američkim političarima, prisjetio se i epizode iz razdoblja krize u Iraku. "Američki poslanici su došli ovdje prije nego što je započeo rat, tražeći od mene da potvrdim kako u Iraku postoji nuklearno oružje. Odbio sam. Čak su mi napominjali kako će stvari krenuti bolje za Bjelorusiju u smislu ulaganja i sličnog. Sve što sam trebao učiniti jest bilo podržati ih. No, nisam mogao jer sam znao da nuklearnog oružja nema. Nakon razgovora s Husseinom, prenio sam im poruku kako je on spreman učiniti ustupke po pitanju nafte, ukoliko to žele, samo da ne bombardiraju i ne uništavaju zemlju. Rekli su da mi vjeruju, no da je ratni stroj već u punom pogonu i ide velikom brzinom. Kunem vam se da se taj razgovor vodio u ovoj istoj sobi", prenosi The Independent.
Dok je otac novinara Lebedeva tijekom raspada Sovjetskog Saveza zgrnuo milijune u privatizaciji koja je obogatila rusku manjinu, a većinu ostavila u siromaštvu, Lukašenko tvrdi kako nikad nije dopustio da do toga dođe u Bjelorusiji. Na Lebedevo pitanje o tome da li je Rusija devedesetih godina odabrala demokraciju nauštrb pravde, Lukašenko je odgovorio protupitanjem: "Nije li pravda upravo srž demokracije?", te nadodaje: "Uvijek sam smatrao kako je istinska demokracija pravda. Baza moje politike su najprije pravda i poštenje. Ne bih rekao da je ono što je Rusija devedesetih odabrala bila demokracija. Ono su bile stravične godine anarhije, a mi smo te tendencije u našoj zemlji spriječili".
Lebedev je Lukašenka pitao smatra li da ima previše moći u rukama. "Da, to je puno moći", odgovara on, "no, 1996. godine sam vjerovao, a i mnogi drugi su vjerovali, da nemamo izbora. Morali smo spasiti zemlju, ujediniti se oko nečega ili nekoga da bismo opstali", odgovara Lukašenko, te nadodaje: "Da samo nema ovog luđačkog pritiska od vas, tog nepotrebnog pritiska kojim nas se nastoji otrgnuti od Rusije na primjer. Stvarate kontra efekt. Udaljujete nas od procesa otvaranja. Vi zapravo ne želite demokraciju ovdje". Smatra kako žele otvaranje ekonomije, što bi Bjelorusiju učinilo ranjivom zbog ekonomskih problema u ostatku Europe. U tom kontekstu prisjetio se i prijateljstva s ubijenim libijskom vođom Muammarom Gaddafijem: "Rekao sam Gaddafiju – 'čuvaj se Europe!'".
Na pitanje o tome kakav je njegov stav o sirijskom predsjedniku Assadu, Lukašenko je automatski izjavio: "Odličan! Sreo sam ga mnogo puta. Da ste ga Vi sreli, sigurno bi Vam se svidio. Apsolutno civilizirani europski čovjek." Na pokušaj novinara da kaže kako Assadova djela i nisu baš u europskom duhu, Lukašenko ga prekida: "A što vi radite tamo? Kojim ste poslom u Siriji? Opskrbljujete oružjem, šaljete svoje snage, dajete novac. Mislite da bi se tamo netko borio da nema novca i oružja? Kako to da je sad odjednom netko došao i uveo nered u zemlju?". Lebedev ga je pitao za mišljenje o tome kako će završiti kriza u Siriji. "Za vas će biti katastrofalno", odmah mu je odgovorio, a kad ga je novinar upitao kako će biti sirijskom narodu, Lukašenko je izjavio: "Njima je već sad katastrofalno. Uništavate još jednu zemlju." Lebedev opet uzvraća pitanjem znači li to da smatra kako je svrgavanje režima u Libiji, Afganistanu, Iraku i drugim zemljama bio loš potez, na što Lukašenko odgovara: "Nazvali ste to krivim imenom. To je kriminal! Čisti kriminal. I platit ćete za to. Bojite se terorizma, a dobivate ga. Stvarate ga vlastitim rukama. Vidjet ćete vi što će se dogoditi. Niste trebali to činiti. Niste trebali. Nitko ne treba vašu ubojitu demokraciju. Milijuni ubijenih i njihovih obitelji, a vi znate što to za muslimane znači – krvna osveta. Nikad vam to neće oprostiti. Nikada. Vi uopće ne razmišljate o tome što se sutra može dogoditi".
Tijekom razgovora dotakli su se i slučaja bombaškog napada u metrou u Minsku prošle godine, koji je ubio 15 ljudi. Tada je, u roku od 48 sati, policija uhitila dva muškarca koji su potom osuđeni na smrtnu kaznu. Zapadnjački mediji poticali su sumnju da su u napad bile umiješane bjeloruske sigurnosne snage. Lebedev je upitao Lukašenka da li je makar u jednom trenutku i sam posumnjao u ispravnost procesa. "Ni u jednom jedinom trenutku", odgovorio je Lukašenko odmah. Tvrdi kako su mediji proširili krive informacije, te kako su rezultate istrage odobrili i potvrdili razni kriminolozi, među kojima i timovi iz Francuske, Izraela i Interpola.

"Mi imamo imidž mirne, stabilne države, i to ne želimo izgubiti, to bi nam bila najgora stvar. Pa zar smo toliki idioti da sami sebi podmećemo bombe i raznosimo se?", izjavio je. "Pogledajte kroz prozor. Vidite li igdje ogradu vani? Ikakve čuvare? Ovo je zemlja u kojoj je svatko siguran".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Од 24. марта 1999. године НАТО је пуних 78 дана водио рат против СР Југославије, већ ионако опхрване ранијим сукобима и дуготрајним економским санкцијама. Укупан број становника 19 земаља НАТО-а премашивао је у том тренутку бројку од 11 милиона грађана СР Југославије за 65 пута, годишњи војни буџет НАТО-а био је тада 25 пута већи од целокупне југословенске економије, а оружане снаге НАТО-а биле су од југословенских веће 35 пута. Па, ипак, Милошевићев коначни уступак изненадио је многе у НАТО-у и изазвао огромно олакшање од Вашингтона до Анкаре.

Да ли је за тај потез бацања пешкира у ринг криво бесомучно бомбардовање наше земље, у трећој фази рата директно и по цивилним циљевима, или је пресудила претња копненом инвазијом, губитак подршке Јељцинове Русије у пресудном моменту, или је кључна ствар заправо била то што је НАТО могао да бесконачно и некажњено настави с бомбардовањем? Док је југословенска војска прошла с релативно малим жртвама, електро-систем државе и саобраћајнице претрпели су тешка оштећења и лако су могли да буду потпуно уништени да се бомбардовање наставило. Претња самим темељима српске привреде натерала је Београд да промени мишљење. Успут је Запад изблефирао Милошевића да ће Београд и остали градови у Србији из ваздуха бити сравњени са земљом и да затим следи копнена инвазија и потпуна окупација Србије.

Веровање елите у Србији да је НАТО спреман да уништи урбану Србију била је обична будалаштина или намерно пласирање таквих информација, односно изговор за давање Косова Албанцима после дозираног бомбардовања. Јер, западне ваздухопловне снаге нису ратовале на такав начин барем не у последњих 30 година, то није рађено ни за време рата САД против Северног Вијетнама. Ханој и Хајфонг никада нису „тепих” бомбардовани. Намерно и масовно убиство цивила изазвало би шок широм држава чланица НАТО-а, шок јавности, а тога су се у главном штабу Алијансе доста прибојавали.

С друге стране, Јељцинова Русија напустила је СР Југославију у последњем тренутку када је изасланик Кремља Виктор Черномирдин ставио до знања Милошевићу да Кремљ сада подржава став НАТО-а. При томе је Черномирдин информисао Милошевића и да НАТО убрзано спрема копнену офанзиву на нашу земљу. Тренутак када је Москва променила страну врло је интересантан, јер тада НАТО још уопште ни није постигао сагласност о копненој инвазији Југославије. Било је много недоумица и отпора, Пентагон је био против, једино су Британци на томе инсистирали.

Но, нико на терену још није имао довољно снага за такав подухват. Америчке обавештајне службе подвалиле су руским политичарима, амерички изасланик Строуб Талбот преварио је Черномирдина, а овај онда Милошевића. Или је Черномирдин све то знао и одиграо, уз сагласност Кремља, заједничку игру с Американцима? Или су свему томе „кумовали” и неки југословенски генерали, у доста „пријатељским” односима с британским службама?

У копненој инвазији СР Југославије, према плану „Браво-минус”, или како су га у Белој кући звали „Весов план” по генералу Веслију Кларку, врховном команданту НАТО-а, требало је да учествује око 175.000 америчких и британских војника. Пентагон није крио ентузијазам према том плану, сви који су га у Пентагону видели били су скептични, посебно је био критичан начелник Здруженог генералштаба генерал Хенри Шелтон. Секретар за одбрану Виљем Коен био је енергично против копненог напада на СР Југославију, али су Клинтонов тим за националну безбедност и британски премијер Тони Блер били за то. Клинтон се у телефонском разговору с Блером 23. маја сложио да се Солани изда наређење да формулише детаљан план копненог удара. И Италијани и Немци дискретно су били за ту опцију, Французи се нису отворено противили, али су сматрали да нема времена да се она припреми пре зиме.

Лондон је саопштио Вашингтону да Британија може да пошаље највише 54.000 војника и око 100 тенкова регуларне армије и територијалне војске. План „Браво-минус” имао је пет опција: слање више хиљада војника хеликоптерским десантима у средиште Косова, чиме би покушали да раздвоје југословенске снаге, затим улазак јединица НАТО-а из Македоније у Прешевску долину, па онда на Косово. Копнени удар из Македоније био би велики политички проблем за Скопље, Македонија је јавно саопштила да неће дозволити употребу своје копнене територије. Трећа опција била је пролаз код Качаника кроз клисуру, односно да се оклопним трупама крене кроз планински пролаз такође из правца Македоније, што је била за нападача врло тешка варијанта јер је све било минирано.

Четврта опција био је напад из Албаније, због тога је америчка инжењерија почела да гради и поправља путеве према Косову. Заправо, један правац копненог наступања НАТО-а требало је да буде од Скадра ка Призрену, уз реку Дрим, долину Барде до граничног прелаза Врбница. На том путу била су два моста, оба је наша војска спремила за рушење. Југоисточно је долина Пагаруша. Други правац требало је да води од Кукса у Албанији преко Лика и Фијерзе брдовитим и планинским тереном уз границу све до места Зуб. Та два пута била су једини правци за копнену инвазију НАТО-а из правца Албаније према Косову. Али, за било који копнени удар противник је морао да претходно контролише управо долину Пагарушу, јер оба пута иду њеним ободом, она је паралелна с границом, неких 14 км унутар југословенске територије. У долини Пагаруше биле су укопане и добро маскиране наша 549. моторизована бригада и 52. артиљеријско-ракетни пук ПВО. И пре него би копнене снаге НАТО-а стигле до те долине два моста била би срушена.

Пети сценарио је предвиђао да се инвазиона војска прво прикупи у Мађарској и да се онда са севера покуша улазак у Србију уз истовремене нападе и с југа. И све то уз истовремено бомбардовање Србије из ваздуха. Ради спречавања хуманитарне катастрофе на Косову? Коначни циљ је био да у року од 90 дана НАТО војници дођу на терен и поразе Србе и Југославију до краја октобра. Удар из правца Мађарске дуж река Дунава и Тисе била је радикална верзија плана „Браво-минус”, али је НАТО знао да је подручје између Дунава и Тисе било минирано и поседнуто нашим јаким мешовитим противоклопним снагама. Управо на том правцу је и бивша ЈНА увежбавала одбрану од напада снага Варшавског уговора из правца Балатона. Модел успешне одбране од технички надмоћнијег противника. Београд је у Војводини за одбрану поставио пет дивизија, док би за одсудну одбрану могао да привуче још две дивизије, као и још једну из стратешке резерве Врховне команде. НАТО је на том делу фронта планирао да развије у првом ешелону четири дивизије, док би две дивизије оставио у Македонији и Албанији за случај југословенског контраудара. Иначе, Војска Југославије је управо због кружне одбране државе главнину својих снага и стратешку резерву држала јужно од Београда, западно од реке Мораве, северно од Космета, источно од Црне Горе, око Крагујевца и Краљева...

За НАТО је био проблем што концентрација њихових великих војних ефектива није била могућа не до октобра месеца, већ ни до краја децембра, а онда би се све то морало да се одложи до пролећа јер терен уз југословенско-албанску границу није проходан зими. Зимско време знатно би отежало и употребу авијације НАТО-а. За инвазију Југославије радикалног карактера по плану „Браво-минус” било је потребно најмање 12 тешких НАТО дивизија с пуном логистиком. А већ се скоро закорачило у лето.

Јер, да би се немачки Бундесвер припремио за копнени напад на нашу земљу из правца Мађарске била су потребна четири месеца, за САД и Велику Британију тај период припрема износи шест месеци. Проблеми географије, логистике и времена нису ишли у прилог „Весовом плану”, али све то као да нико није знао, или није смео, или није хтео да каже Слободану Милошевићу. Да ли бисмо ми, ипак, у Србији све то и издржали?

Не знам, али у овој земљи је било доста оних који су годинама били добро плаћени да све то и знају...
Мирослав Лазански

milan · Upisano: 05 Apr 2014 21:24 Naslov komentara: Kako...?

Da li možete zamisliti da u istoj sali Skupštine sede komunista, ustaša, četnik i ljotićevac i da rade na istom državnom poslu? Zvuči kao scena iz naučne fantastike, ali to se dogodilo 1928, kad su u parlamentu Kraljevine SHS sedeli dr. Ivan Ribar, Dimitrije Ljotić, Puniša Račić, Stjepan Radić, Ante Pavelić i Dragomir Dragi Jovanović!

zvijezda

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Sta bi bilo da se nismo raspali...?
.....................................................
У току задњег рата у Југославији у коме је српска војска недостатак материјала и старе технике(6)надокнађивала серијом направа и борбених лукавстава, рустична противваздушна одбрана (ПВО) на бази ракета Sam-6, натерала је нападаче да се из страха да не буду погођени не спусте на висину испод 5000 метара, а то је потпуно пореметило ефикасност њиховог гађања. Француски војници увучени против своје воље у све ово, сведочили су касније да су се извукли из “невиђене ратне луднице”. На исти начин пуцањем у салвама, српска војска уништила је четвртину крстарећих ракета вредних по милион долара, које су полазиле са Јадранског мора. Опет на исти начин, срушен је и невидљиви Ф-117, изванредно скуп производ који је коштао силне године истраживања и испробавања. У српском рату дискретно су тестирани и нови системи који су имали задатак да у одсутном моменту краткотрајно ослепе пилоте. Функција путева нагло је адаптирана у писте изненадног слетања. Авиони и хеликоптери штићени су у подземним херметичким склоништима. Улазило се у радио фреквенције агресора како би се унапред сазнале акције, ометали сигнали или фалсификовале језичке поруке уз помоћ лингвистичких специјалаца. Југословенске и српске трупе су перманентно ротиране и фрагментисане у мале покретне јединице, што је максимално умањило број жртава релативно мале војске, која је управо показала како се води тзв. асиметрични рат. Армија Републике српске, прерушена у Нато снаге, дејствовала је у околини Бјељине, Тузле и Пала. НАТО је унапред предвидео и најавио да ће све бити завршено за 5 до 6 дана. Међутим, после општенародног и психолошког рата југословенске и српске војске, резултат је био тај да су НАТО снагама била потребна пуна 3 месеца, и то уз потпуну исцрпљеност ракетних резерви, да би некако дошле до споразума са Слободаном Милошевићем. Све ово у својој књизи примећује и анализира кинески стратег. На овом месту, треба рећи, Занг Заодонг нимало не штеди руско вођство оличено у Јељцину које оптужује да је издало Србе одбивши да им испоручи ракете S-300, које су могле да буду убојите за НАТО алијансу. Заодонг такође критикује мисију Черномирдина. Сумња која се код кинеских вођа уклонила после доласка Путина на власт у Русији, остала је ипак у облику једног питања које се у Кини од званичника и данас често може чути: Хоће ли Русија у следећих 20 година бити у стању да се носи са Сједињеним Америчким Државама?

Аналитичар Занг Заодонг не пропушта да у својој књизи примети ни разлике између војне концепције Француске, Немачке и Сједињених Америчких Држава, бележећи да је доктрина НАТО пакта за педеседогодишњицу свога рођендана, под притиском Вашингтона од тзв “одбрамбене концепције” прешла на “превентивну” позицију, односно да је од чисто војне доктрине еволуирала у војно-политичку доктрину. То значи да је од неутралне, еволуирала у интервенишућу мисију. Затим, постављајући реторичко питање: због чега су заправо Сједињене Америчке Државе бомбардовале кинеску амбасаду у Београду?, Заодонг констатује да је то био израз воље да се покаже снага, као и да се на неки начин казни земља која помаже непријатеља, земља која тестира нове одбрамбене системе, и, најзад, земља која за одбрану Србије у датом тренутку чини много више него Јељцинова Русија антируских издајица и олигарха. Оно што се данас са извесношћу може рећи, а што књига кинеског стратега Заодонга јасно истиче, то је да су Кинези, бранећи Србе и пратећи српску борбу, заправо припремали сопствену одбрану.

milan · Upisano: 02 Jun 2015 21:29 Naslov komentara: Domovina se brani ????

https://dzonson.wordpress.com/2008/06/15/nekreditni-novac/ Twisted Evil

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli