Klub SFRJ Forum Indeks Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
 
 Kako koristiti ovaj Forum?Kako koristiti ovaj Forum?   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Grupe korisnikaGrupe korisnika   RSS Feed   RegistracijaRegistracija 
 ProfilProfil   Provjeri privatne porukeProvjeri privatne poruke   LoginLogin 


EMAIL GOSTOVANJE: NEOMEJENA velikost e-poštnih predalov znotraj zakupljenega prostora

Reseller gostovanje: LITESPEED in IMUNIFY360 proaktivna zaščita proti zlonamerni programski kodi

Gde je adresa njihove savesti..?

 
Otvori novu diskusiju   Odgovori na temu    Klub SFRJ Forum Indeks -> Revolucionari
Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu  
Autor Poruka
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd
KomentarUpisano: 10 Sep 2014 10:54    Naslov komentara: Gde je adresa njihove savesti..? Citiraj ovaj komentar
An­đe­li i đa­vo­li ili šta je zgre­šio Lju­bi­ša Ri­stić

Za­bra­nji­va­li su Lju­bi­ši da pi­še i ob­ja­vlju­je svo­je tek­sto­ve za­to da bi oni bez od­go­vor­no­sti mo­gli da vo­de svo­ju pro­pa­gan­du

An­đe­li su uvek bo­si...

Či­zme je od­neo đa­vo.

(M. Cve­ta­je­va)

Sva­ko vre­me no­si svo­je bre­me. Tre­nut­no to je ne­lju­bav. Tre­ba­lo je da na­pi­šem pra­vi si­no­nim: mr­žnja, ali mi pa­da te­ško da tu reč pre­va­lim pre­ko usta. Uzmi­te sa­mo slo­va od ko­ji je ta reč sa­sta­vlje­na, ne­ka opo­ra, oštra, ne­so­nor­na slo­va: mu­mlji­vo M, re­zant­no R, že­sto­ko Ž, njum­ka­vo NJ: MR­ŽNJA!

Mr­žnja je po­sta­la naj­ve­ći sim­bol ne­po­čin­stva, zla ra­đa­nja, su­đe­nja, ne­vo­lja, gor­či­ne i su­za. Od kad je sve­ta, ona po­sto­ji, ali u ova­kvom ob­li­ku ka­kav je da­nas kod nas, sko­ro da ne­ma pre­se­da­na. Ma­da, kod nas ni­su spa­lji­va­ni ni lju­di, ni knji­ge, mi ni­smo iz­mi­sli­li gi­ljo­ti­nu, ma­čem ski­da­li gla­ve, mi mr­žnju re­ša­va­mo naj­lak­šom ha­u­bi­com: go­lom reč­ju. Kod nas je u no­vi­je de­mo­krat­ski­je vre­me mr­žnja do­bi­la čast da uđe i u na­še za­ko­ne. Mr­ze se po­li­ti­ča­ri, kom­ši­je, ri­va­li, na­vi­ja­či, bo­ga­ti mr­ze si­ro­ma­šne, a plebs mr­zi si­lu i vlast. Mr­zi se zbog tu­đe ve­re, zbog tu­đih sim­bo­la, zbog tu­đe za­sta­ve, zbog tu­đe de­voj­ke, a naj­vi­še zbog tu­đih uspe­ha. Mr­žnja je po­sta­la oruž­je re­pre­si­je vi­so­kog ste­pe­na. Tre­ba da vas uklo­ne, na­ru­če tekst kod ta­blo­i­da, iz va­še iz­ja­ve iz­va­de iz kon­tek­sta šta im je po­treb­no i op­tu­že vas za go­vor mr­žnje, pa pra­vo na sud,kao u in­kvi­zi­ci­ji.

Pre ne­ki dan, 11.j u­la,u „Po­li­ti­ci” je iza­šao tekst jed­nog ča­snog no­vi­na­ra ko­ji go­vo­ri o jed­nom kri­mi­nal­nom pa­sa­žu srp­ske kul­tu­re. Reč je o re­di­te­lju Lju­bi­ši Ri­sti­ću ko­ji je s no­vi­na­rom raz­go­va­rao o svo­joj tra­gič­noj sud­bi­ni, pra­će­noj stal­nom pa­skom pro­go­ni­te­lja. Kao što je po­de­lje­na na­ša na­ci­o­nal­na po­li­ti­ka, još dra­stič­ni­je po­de­lje­na je kul­tur­na zbo­ro­vi­na: na one pra­ve kre­a­tiv­ne i ča­sne kul­tur­ne rad­ni­ke, umet­ni­ke, i „one dru­ge”: glo­ba­li­ste, ro­ja­li­ste, anar­hi­ste, kva­zi­li­be­ra­le, abo­nen­te stra­ne i do­ma­će si­ne­ku­re i tra­ve­sti­te svih bo­ja.

U na­ve­de­nom tek­stu u no­vi­na­ma su na­ve­de­na tri ime­na ko­ja su na kri­li­ma „de­mo­kra­ti­je” do­ne­la od­lu­ku i ob­ja­vi­la je u štam­pi 2000. go­di­ne – da se re­ži­ser Lju­bi­ša Ri­stić eks­ko­mu­ni­ci­ra iz jav­nog ži­vo­ta Sr­bi­je di­rekt­nim re­či­ma: obez­be­di­ti ta­kvu kul­tur­nu po­li­ti­ku u ko­joj Lju­bi­ša Ri­stić ne­će mo­ći da ra­di. Ko­je su to lič­no­sti i ko im je dao to pra­vo da or­ga­ni­zu­ju i uvo­de lič­nu tor­tu­ru, pri­vat­na su­đe­nja i po­ni­ža­va­nja lju­di. Do­bi­li su po­dr­šku „onih dru­gih” i pro­gla­si­li Lju­bi­šu Ri­sti­ća za naj­ve­ćeg ne­pri­ja­te­lja de­mo­kra­ti­je, is­klju­či­li ga iz jav­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta i za­tvo­ri­li mu avan­gard­no po­zo­ri­šte KPGT.

A šta je to Lju­bi­ša Ri­stić zgre­šio? Mra­va ni­je zga­zio, ni­ko­ga ni­je ru­žio, ni od ko­ga ni­šta ni­je oti­mao. Nje­go­va je je­di­na kri­vi­ca što je bio naj­pri­zna­ti­ji ju­go­slo­ven­ski re­ži­ser, što je bio mno­go, mno­go bo­lji od svo­jih pro­go­ni­te­lja. Što je bio po­zo­ri­šna iko­na, što je bio i te­sar i zi­dar i osve­tlji­vač, što je s pri­ja­te­lji­ma od za­pu­šte­ne ru­še­vi­ne od da­sa­ka na­pra­vio avan­gard­ni te­a­tar.

Glav­ni Ri­sti­će­vi pro­go­ni­te­lji i kri­ti­ča­ri (čast iz­u­ze­ci­ma) bi­le su nje­go­ve ko­le­ge, sa­rad­ni­ci i pri­ja­te­lji. Po­ka­za­li su sela­žnim, jer su se pri­dru­ži­li oni­ma ko­ji su ga is­klju­či­li iz po­zo­ri­šnog ži­vo­ta. Čo­vek ko­ji ni­je znao za mr­žnju uz­vra­tio im je ta­ko što je ne­kim svo­jim sce­na­ma dao ime­na tih svo­jih biv­ših dru­go­va. Oni nje­ga mr­žnjom, on njih hle­bom.

Ja sam se dva pu­ta sreo s Lju­bi­šom Ri­sti­ćem. Pr­vi put kad me je an­ga­žo­vao za re­kon­struk­ci­ju Su­bo­tič­kog po­zo­ri­šta. Raz­go­vo­riko­je smo vo­di­li dva da­na, ot­kri­li su mi jed­nu bri­li­jant­nu lič­nost či­ji je ži­vot bio pot­pu­no uto­pljen u po­zo­ri­šte. Fa­sci­nant­no je ka­ko je Lju­bi­ša vo­dio to po­zo­ri­šte, dvo­je­zič­no, na srp­skom i ma­đar­skom, ka­ko je odr­ža­vao ve­li­ko pri­ja­telj­stvo iz­me­đu srp­skih i ma­đar­skih glu­ma­ca, a za ne­go­va­nje i po­što­va­nje na­ci­o­nal­nih ma­nji­na uči­nio je vi­še ne­go svi si­zo­vi kul­tu­re, a i sa­ma dr­ža­va. Nje­go­vi pro­go­ni­te­lji to­ga se ni­ka­da ni­su se­ti­li. U ne­ka­kvo slič­no vre­me, „oni dru­gi” po­sta­li su mi­ni­stri, am­ba­sa­do­ri, sa­vet­ni­ci, di­rek­to­ri i vi­so­ki či­nov­ni­ci, a vo­di­li su sop­stve­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku. Mi­ni­stri su odo­bra­va­li bo­ga­ta sred­stva za iz­vo­đe­nje svo­jih pri­vat­nih pro­je­ka­ta, vo­di­li su pod de­vi­znim dnev­ni­ca­ma če­tu sta­ti­sta. Pri­ka­zi­va­li su po­zo­ri­šne pred­sta­ve či­ji su bi­li auto­ri, odo­bra­va­li sred­stva za sop­stve­ne fil­mo­ve, ku­po­va­li u bes­ce­nje la­ži­ra­ne auk­ci­je, re­ži­ra­li kon­cer­te kič estrad­nih umet­ni­ka.

Dru­gi put sam se sreo s Lju­bi­šom Ri­sti­ćem u nje­go­vom te­a­tru i kao ar­hi­tek­ta bio fa­sci­ni­ran ti­me štaje taj čo­vek od ne­pri­jat­ne ru­še­vi­ne na­pra­vio. Da je to uči­nio na Za­pa­du, bi­lo bi to me­sto broj je­dan oku­plja­nja po­zo­ri­šne imu­zič­ke pu­bli­ke, sle­ti­šte mla­dih lju­di ko­ji kroz ne­pa­tvo­re­nu kul­tu­ru ula­ze u ži­vot.

Raz­ma­tra­ju­ći sve ovo, ne mo­gu da se ne se­tim sud­bi­ne pe­sni­ki­nje Ma­ri­ne Cve­ta­je­ve ko­joj su od­ve­li u lo­gor mu­ža i osta­vi­li je sa dvo­je ma­le bo­le­sne de­ce u sta­nu ko­ji je vi­še li­čio na ži­vo­tinj­ski br­log ne­go na ljud­sko sta­ni­šte. Cve­ta­je­va se nad­ljud­ski bo­ri­la da spa­se de­cu i da ih po­u­či ka­ko da ži­ve u za­tro­va­nom sve­tu. Tra­gič­no zvu­če re­či ma­le de­voj­či­ce, Cve­ta­je­ve ćer­ke Anje, ko­ja kad joj Ma­ri­na go­vo­ri ka­ko bi nji­ho­va ba­ka u svoj ovoj be­di naj­vi­še vo­le­la da joj sa gra­đe­vi­ne pad­ne ka­men na gla­vu, ma­lo, mu­dro i iz­mu­če­no de­te od­go­vo­ri­lo je: ,,Ne, Ma­ri­na, me­ni se to baš ne do­pa­da mno­go, ka­men. Kad bi bar či­ta­va gra­đe­vi­na“. U ovoj mu­dro­sti iz deč­je gla­vi­ce le­ži ključ za raz­u­me­va­nje mr­žnje i mr­zi­te­lja.

Za­bra­nji­va­li su Lju­bi­ši da pi­še i ob­ja­vlju­je svo­je tek­sto­ve za­to da bi oni bez od­go­vor­no­sti mo­gli da vo­de svo­ju pro­pa­gan­du. Ima­ju svo­je no­vi­ne, a utr­pa­va­ju se svim si­la­ma da pi­šu za ozbilj­ne i ne­za­vi­sne no­vi­ne. Ima i no­vi­na­ra ko­ji ih po­dr­ža­va­ju i tak­mi­če se s nji­ma ko će vi­še mr­žnje da iz­ne­se. Je­dan od njih u ozbilj­nim no­vi­na­ma go­di­na­ma pi­še ko­lum­nu gde je sve pod­re­đe­no mr­žnji, gde ni­kad ni­je iz­re­če­na ni­jed­na le­pa i ljud­ska reč. Ko­ri­fe­ji mr­žnje za­pra­vo su oni ko­ji su smi­sli­li zam­ku „go­vor mr­žnje”.

U Mi­ni­star­stvo kul­tu­re ak­tu­el­ne vla­de do­šli su ne­ki no­vi ča­sni lju­di i shva­ti­li dva­de­se­to­go­di­šnju na­ci­o­nal­nu sra­mo­tu, ski­nu­li em­bar­go s Lju­bi­še i po­mo­gli da po­no­vo otvo­ri KPGT, pa će­mo usko­ro po­red tek­sto­va mr­žnje slu­ša­ti Šek­spi­ra i Be­ko­na.

I na kra­ju, pi­ta­nje za bor­ce za ljud­ska pra­va: Ko­ja je adre­sa va­še sa­ve­sti?
Mi­haj­lo Mi­tro­vić
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Pokaži ranije komentare:   
Otvori novu diskusiju   Odgovori na temu    Klub SFRJ Forum Indeks -> Revolucionari Vremenska zona: CET (Evropa)
Stranica 1/1

 
Idi na:  
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma


MojForum.si - brezplačno gostovanje forumov. Powered by phpBB 2.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Prijava neprimerne vsebine Zasebnost in varnost