Klub SFRJ Forum Indeks Klub SFRJ
Da se podsjetimo ili necem naucimo iz vremena SFRJ
 
 Kako koristiti ovaj Forum?Kako koristiti ovaj Forum?   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Grupe korisnikaGrupe korisnika   RSS Feed   RegistracijaRegistracija 
 ProfilProfil   Provjeri privatne porukeProvjeri privatne poruke   LoginLogin 




Bosna i Hercegovina
Idi na stranicu Nazad  1, 2, 3  Naprijed
 
Otvori novu diskusiju   Odgovori na temu    Klub SFRJ Forum Indeks -> Politika na Balkanu
Vidi prethodnu temu :: Vidi sljedeću temu  
Autor Poruka
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 17 Sep 2010 18:08    Naslov komentara: Da li si ti lud ili se pravis lud..? Citiraj ovaj komentar

Ja sam sam sebe iskljucio iz SKJ, usmeno i pismeno...pa kada ti lepo kazem ni Kisindzer ni njegova monstrum drava..ti kazes ja se plaim, znaci ni njega, ni njegove drzave, ni bilo koje druge partije..
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Anti-Jenki
Legenda
Legenda


Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264

KomentarUpisano: 17 Sep 2010 18:33    Naslov komentara: Citiraj ovaj komentar

Pa sto si se crni ti sam iskljucio? Je li zbog Staljina?

A sto se Kisindzera tice s obzirom da si odbio da odgovoris na moje vrlo jasno postavljeno pitanje meni ne preostaje nista drugo nego da pretpostavim da se slazes s njim. Ko sto i rekoh, nista strasno, nece doci do smaka sveta zbog toga...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 17 Sep 2010 20:43    Naslov komentara: hm, hmm Citiraj ovaj komentar

Postano: 14.04.2010, 13:36 Naslov: Crvene brigade....u Italiji, Citirajte i odgovorite
su bile dirigovane od Henrija Kisindzera, njegovih sluzbi, da ubiju italijanskog premijera Alda Mora, zbog *nepostovanja* americkih standarda, da niko nesme da *dozivi* industrijski razvoj, jer je to *zadatak* USA, ostali, mogu da se *vrckaju* po plazama, zabavljaju americke i nemacke babce, bave se turizmom. Nesto slicno, kao i sa *druge strane duge,zavese zida*...da se vuce za SSSR, pa kada se Rusija razvije, onda ce ona da pomaze i razvija druge clanice *IB pakta*, pardon Warszavskog pakta. Receno, ucinjeno, Ameri u kosmosu, Rusi u kosmosu,....* nase koze se kozile, a vase jarceve bole muda*..tako nekako. Ali, pukla je bruka...*crvene brigade*,,,*Robini Hudovi*...su predstavili, *crvene* kao bandu rzbojnika i ubica, i sami su pogubili glave *isplata po obavljenom poslu*..tako da YU brigade, netreba da imaju tako nesto ni u malom mozgu...samo medjusobno povezivanje, pristupanje KP, osvajanje vlasti u parlkamentu..pa tek onda *neke brigade* za svaki slucaj, jer tacno je buduci gubitnik ce imati pravo da se ljuti, ali ga treba onemoguciti da, a to je vise hiljada ukupno do zuba naoruzane *telesne garde*..*savremenu paravojsku*..usmeri prema KP..koja, nesme da zaboravi, da su KP bili i u skupstini kraljevine YU...itd...itd dogadjaji, naravno sa *reinkarnacijom* 1990....2010...te.
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 17 Sep 2010 21:01    Naslov komentara: hm, hmm....? Citiraj ovaj komentar

Prof. dr. med. sci. HAMZA MUJAGIC

Odgovaram na pitanje i moram napraviti uvod. U Beogradu je zadnjih 10 godina pred kraj komunizma postojao takozvani "disidentski salun", odnosno psihoterapijska ambulanta doktora Veselina Savića, interesantna čovjeka koji je bio Informbirovac a ostao živ, vrijeđao na sav glas Josipa Broza a da mu ovaj nije smjeo ništa i zagovarao kraj komunizma, a UDB-a ga puštala na miru ! Naravno, bio je i CIA-š i MI-6 i KGB ! U tom su salunu liječeni kao bolesnici ili su tu dolazili po svoj imidž vodeći beogradski četnici i srpski i beogradski disidenti, pisci, slikari, ideolozi i akademici: Milovan đilas, Dobrica ćosić, Vojislav Šešelj, Vuk i Danica Drašković, Matija Bećković, nedavno likvidirana Klara Mandić, Ljuba Tadić, jevrejski aktivista Stevan Raičković, Dragoljub Mićunović, masonski aktivista Dragan Tanasić, arhiepiskop Filaret, Jovan Rašković, Nikola Koljević, Radovan Karadžić, Slobodan Milošević i tako dalje. Okupljalo se preko stotinu i pedeset očajnika, koji su u 'salun' dolazili većinom kao bolesnici tražeći pomoć, ili su dolazili da na psihijatrijskom kauču reknu sve što žele i olakšaju dušu, ili pak da na sigurnu mjestu bez opasnosti da ih čuje KOS-ovo sveprisutno uho, po srpski opisuju, otupljuju i u materinu odvrijeđaju mrski komunizam i iskažu svoje obnovljene opasne planove velike Srbije i da od psihijatra zatraže da im napravi imidž. I psihijatrijska Veselkova radionica je radila veoma uspješno. Raspučinski izgled Vuka Draškovića sa neurednim, masnim i prljavom kosurinom i bradom, ideološki metež Vojislava Šešelja, na pola puta između monarhizma i komunizma, sokratovski izgled Ljubomira Tadića sa sporim dubokim pogledom i još sporijim sugestivnijim govorom, bezobrazluk Matije Bećkovića sa četnički drskim pjesništvom, ili povratak iz mrtvih i skromni komunistički imidž Dragoljuba Mićunovića, svi nose pečat radionice majstora Savića. Rad Dr. Savića sa mentalno bolesnim elitnim Srbima daleko je prevazilazio okvire balkanske medicine i konvencionalne medicine uopće i njegovi uspjesi sa prestrukturiravanjima ličnosti imali su dalekosežne posljedice po sve nas što imamo nesreću živjeti blizu Srba. Jer, Srbi jesu u velikoj većini, primitivan paganski narod i genetski programiran šizofreničan narod ! Dr. Savić je sugestivno objasnio, a potom, postupajući po CIA naredbi, naredio protivnicima Josipa Broza da je nepoznat i neugledan bankar Slobodan Milošević osoba koja će osloboditi Srbiju. Iako su zdravstveni kartoni sve ove gospode bili lično i diskretno vlasništvo Dr. Savića, a veoma neugodni podaci o klijentima poznati samo njemu, tadanji šef srpske policije je u svojoj dokumentaciji posjedovao sve podatke o bolescinama, depresijama, manijama i svakom drugom ludilu, grijesima i jadima budućih srpskih lidera. Tu je dolazio veoma često srpski psiho broj 2 Jovan Rašković iz Knina i Šibenika (kako kad) i srpski psiho broj 3 Radovan Karadžić iz Sarajeva i sa Pala. Rašković je ponovno oživio staru nacističku teoriju nacističkog psihijatra Ernesta Rudina o rasnoj higijeni, rasnom smeću i rasnim gospodarima. Knjiga je masovno reklamirana po Srbiji. U knjizi što se zove "Luda zemlja" je Rašković, koristeći rezultate Sigmunda Frojda i kombinirajući ih sa nacističkim rasizmom, ustvrdio kako:

1. Hrvati kao narod imaju djetinji strah od kastracije i zato su zatvoreni u sebe, boje se svakoga, mrze svakog i prema tome ne mogu voditi druge narode.

2. Muslimani kao narod imaju analnu djetinju fiksaciju i prema tome misle stražnjicom i opsjednuti su željom samo za ličnim bogaćenjem. Kao takvi nisu sposobni voditi druge. I Hrvati i Bošnjani muslimani su označeni kao niža rasa. Kao viša i vrijednija rasa označeni su Srbi koji jedini nemaju Edipov kompleks i u stanju su ubiti i oca ako treba. Nažalost, sve tri su tvrdnje tačne, osim dijela o nižoj rasnoj vrijednosti, što su događaji u potonjih 15 godina i pokazali. Međutim, za Srbe je zaboravio kazati da je to narod koji lahko podliježe masovnoj histeriji i da je to narod koji kolje i uništava druge narode. Takav narod ne može voditi druge ! Rašković je namjerno propustio kazati da je jedini Balkanski narod koji vrijedi i koji jedini ima kvalitete povesti druge Balkanske narode-Albance ! Nekoliko sam se puta susretao sa Raškovićem i pokušavao uticati na njega da se ostavi ludila i da ne vodi i Srbe i nas u džehennem. Jednom sam se čak morao i zagrliti s njim. Nažalost srpsko masovno ludilo je bilo jače od mojih savjeta. Jedan od planova elitnih četnika bio je tako zvani plan Ramova (Ram 1,2 i 3), a kao zaseban dio Rama 2-muslimanska državica u Bosni u kojoj bi kao u ovčijem toru živili pripadnici niže rase i prema tome hizmećari-Bošnjani muslimani. Također je četnički plan bio da u njihovoj državi na Bošnjačkoj teritoriji u svakom gradu ostave živih oko 5000 Bošnjana muslimana koji su bili predviđeni raditi poslove koji su četnicima bili poniženje. Srbi su se 80 godina očajnički trudili da nađu dovoljno neuke i neodgovorne ljude na muslimanskoj strani koji će zagovarati sufijsku filozofiju o nepotrebnosti grunta, naroda, nacije i države (jer Islam ne poznaje granica niti naroda-on je nadnacionalan) i tako događaje u Bosni odvesti daleko od naroda, nacije i države i koji će zagovarati muslimansku državu u Bosni.

NAPOMENA: Tekst od clana Finii-ja .
_________________
http://www.bosnjastvo.com/forum/sitemap.php
-Jebem li te Alija...
-Ja sam Bosnjak, ja nisam Musliman a ni musliman!
-Ko su ISLAMISTI ?
-ODGOVOR: Svi oni koji vise vole Vjeru od Nacije, koji vise vole Islam/muslimanstvo od Bosnjastva jesu Islamisti !
-Jedan narod se moze odbraniti od nacionalizama drugih naroda jedino i samo licno svojim nacionalizmom i nicim drugim inace ce tog naroda nestati !
-Sacuvaj me boze srpskoga junastva , hrvatske kulture i muslimanskog merhameta - Od Pashe !
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Anti-Jenki
Legenda
Legenda


Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264

KomentarUpisano: 18 Sep 2010 03:10    Naslov komentara: Citiraj ovaj komentar

Auuuu, gde ti odluta...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 23 Sep 2010 11:38    Naslov komentara: Gde odluta,,,pa znam da *Tiho tece Misisipi*..ali Citiraj ovaj komentar

ja u taj kanu ne ulazim, jer, zapravo ti si odlutao u *Misisipi*, u jednu idiotsku tvorevinu, Amerika je vestacki nasilno krvavo stvorena drzava, koja se temeljila, razvijala na smrti. Svet, danas cesto pominje Abrahama Linkolan..kao, mirio je crnce i belce..i preskace cinjenice da je taj usud umro sa tvrdnjom, da su Indijanci * NIZA RASA*..tako da je fasizam, malte ne postao *izvorni* u najdemokratskojoj zemlji na svetu, stoki koja odredjuje, da li je ili nije BiH..izmisljena, zaboravljajuci, da po tom prostoru zive i rade ljudi, u ovakvoj ili onakvoj, ovoj ili onoj drzavi pre postanka amerike, pre pokolja indijanaca, kupovine i ubijanja roblja, crnog i belog. Iz te sulude kolevke zla, nije ni mogla da nikne zdrava civilizacija, normalan medjuljudski odnos, drustvena svest...nije zivot voznja u automobilu..i besomucno jipanje uz nekakvu muziku, coca colu....itd.
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Anti-Jenki
Legenda
Legenda


Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264

KomentarUpisano: 23 Sep 2010 14:09    Naslov komentara: Citiraj ovaj komentar

Kakav sad Misisipi, kakav Linkoln, kakvi crnci i indijanci, kakva coca-cola? Cini mi se da si ili zaboravio da uzmes lek ili si popio malo vise nego sto treba...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 23 Sep 2010 21:51    Naslov komentara: Akohoces da postanes *veliki* Citiraj ovaj komentar

kao De. Gol. moras mnogo toga da znas...saznas i sto je najvaznije sazris !!
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Anti-Jenki
Legenda
Legenda


Član od: 08 Jan 2009
Komentari: 264

KomentarUpisano: 24 Sep 2010 00:23    Naslov komentara: Citiraj ovaj komentar

Ah, taj De Gaulle...Steta sto u Jugi nakon Drugog svetskog rata nije dosao na vlast neko poput njega, gde bi nam kraj bio...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 24 Sep 2010 13:08    Naslov komentara: Hm, hmm takve mogucnosti do 1990 nisu bile moguce !! Citiraj ovaj komentar

*...„Kuda ideš, svete moj“ – pitala se „Korni grupa“ u svom čuvenom hitu, još 1975. godine, kada je bilo nezamislivo da u posetu predsedniku Titu dođe, na primer, nemački gej vicekancelar, preteći mu da će ga Evropa „izopštiti“ iz svojih redova, ako se ne odrekne dela jugoslovenske teritorije! Međutim, to je uistinu bilo sasvim drugo vreme,...*
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 24 Sep 2010 13:11    Naslov komentara: hm, hmmm De Golova zaostavstina su 1998-1999 ! Citiraj ovaj komentar

Piše Milorad Vučelić

Pamtim to kao jednu od prvih trauma u ranom detinjstvu. Moj deda Milan Vlaškalić, solunski dobrovoljac mi je ispričao kako je Ruski car Aleksandar Drugi 1867. godine prodao Aljasku Amerikancima za oko sedam miliona dolara u zlatu. Bio sam potpuno zaprepašćen tim podatkom i ozbiljno ožalošćen. Vajkao sam se da je ta suma dolara ipak u zlatu, ali sam se hrabrio time da će to Rusija nekako vratiti u svoje okrilje i da ćemo mi i Rusi to kad-tad osloboditi. Na mapi sveta nepogrešivo sam znao da nađem teritoriju tadašnje zemlje, Srbiju, Kosovo polje, Crnu Goru i Rusiju, ali sam uvek čežnjivo pogledao i na Aljasku.
U pokušaju da me uteši i da nekako preda mnom opravda postupak Ruskog cara, deda mi je ispričao da je i veliki Napoleon (morao mi je biti veliki da bi mi Kutuzov bio još veći), prodao Nju Orleans i celu Luizijanu Amerikancima, namerno izostavljajući podatak da je za to dobio dvostruko veću sumu, čitavih 15 miliona dolara. Deda mi je pokazivao i koliko je Rusija velika i da u odnosu na to Aljaska ipak nije preveliki gubitak. Uzalud, nisam tu Aljasku mogao prežaliti.
Kasnije smo svi moji drugari i ja teško podnosili teritorijalne gubitke i nepravde nanesene Srbima i drugim narodima, u tada zajedničkoj državi. Nismo mogli prežaliti Skadar, gde je poginuo moj drugi đed Panto Vučelić, deo Banata i Temišvar, tugovali smo zbog Istre i jadranskih ostrva koje nam nisu dali posle Prvog svetskog rata. Širom tadašnje zemlje, a Srbije posebno, odjekivali su borbeni pokliči „Trst je naš“, „Život damo, Trst ne damo“. Slušali smo i pevali takve „ratnohuškačke“ pesme poput: „Ako bude do bombaša i Gorica biće naša“ i bili ponosni na svoje pretke, koji su oslobađajući jug Srbije od Turaka pobedonosno uzvikivali „Kumanovo za Kosovo“.
Za zločin secesije prvi put smo saznali kada je Mois Čombe proglasio secesiju Katange od Konga, a uz put ubio predsednika Konga Patrisa Lumumbu 1961. godine. Širom Srbije održavani su veliki protesni mitinzi na kojima su se držali borbeni i žestoki govori. Srbija je uzavrela („Čombe guta bombe“ vikala su deca). Nismo baš precizno znali gde je Kongo, ali smo svi znali da je jednostrana i nasilna secesija nešto užasno, nepravedno i zabranjeno. I na neki način i danas kada se pominje reč secesija u likovima Tačija, Hisenija i Sejdijua prepoznajem nakazni lik Moisa Čombea.
Tu secesiju i sve Čombeove masovne zločine podsticao je Brisel. Kongo je, naime, pre nezavisnosti bio belgijska kolonija. U Beogradu je u znak protesta i revolta razbijena belgijska ambasada i uništena sva njena vozila. Postoji i javno zabeležen jedan događaj iz tog vremena. U blizini ambasade Belgije nalazila se ambasada Turske. Demonstranti su u svom gnevu zbog secesije Katange razbijali jedan automobil, koji je imao diplomatske tablice, ali je pripadao Turcima. Turski diplomata je izašao na prozor ambasade upozoravajući demonstrante da je to tursko, a ne belgijsko. Na to su mu demonstranti nastavljajući započeto odgovorili: „A, Kosovo“!
Sada bi neko kada je reč o secesiji Kosova od države Srbije analogijama lako mogao svašta da zaključi. Ponovo je reč o Briselu, koji se od prestonice Belgije pretvorio u sedište Evropske unije i NATO pakta. Pojam Brisela se na neki način multiplikovao. Ponovo je reč o secesiji samo ne Katange nego Kosova. Ponovo su pokrovitelji, inspiratori i vojni pomagači jednostranog nasilnog otcepljenja u Briselu. Tu je u bezbroj likova umnoženi Mois Čombe. Umesto mrtvih Kongoanaca, mrtvi su Srbi. Tu su i veliki protestni miting i jedna samozapaljena ambasada. Potpuni novitet bi bile samo one dve plavuše i onaj masovni medijski žal za ukradenim patikama.
Zato je srpski režim da bi nas spasao od istorijskog sećanja, ili protestnog ponavljanja i bunta, odustao od svakog pominjanja jednostrane secesije Kosova i to upravo u Briselu. Ono na Generalnoj skupštini UN, bilo je samo ponižavajuće i prezira vredno sprovođenje briselskog diktata.
Možda bi se nešto dalo zaključiti i o Srbima nekada i sada, i da nam je teže pala Katanga nego Kosovo, ali ovo nije prava prilika. A i još je rano za takve zaključke. Polako. „Zagrcni se tu“ – što bi rekli moji zemljaci. U svakom slučaju zapamtićemo gde smo stali.
Da u svetu nije potpuno nestao osećaj vojničke časti dokazao je ovih dana jedan američki pilot potpukovnik:
„Američki borbeni pilot, potpukovnik Harold F. – Huč Majers, nije mogao da izdrži pritisak savesti i stalne noćne more, koje su ga mučile od 1999. godine i bombardovanja SRJ. Bombardovao je i Republiku Srpsku. Jedan od onih čije su bombe, između ostalih, ubile i malu Milicu Rakić iz Batajnice, prislonio je pre nekoliko dana pištolj na slepoočnicu i izvršio samoubistvo, postavši još jedan u dugom nizu američkih vojnika koji su na ovaj način, pošto im je proradila savest, prekratili sebi muke“.
Njegovi prijatelji kažu da je sanjao ljude kako gore od bombi… Čuo je njihovu vrisku, jauke…sanjao je decu, starce, raskomadana tela. I to mu je očigledno došlo glave.
Za razliku od njega najveći deo političke elite Srbije sanja ulazak u NATO pakt. Oni nemaju noćne more. Ne sanjaju malu Milicu Rakić. Naprotiv, oni u najlepšim snovima vide sebe na komandnim mestima u NATO avionima i ljuti su na sve nas koji ih osujećujemo u tome da im taj san postane java.
Najveći deo naših strogo kontrolisanih medija napadno prećutkuje, ili prikriva vest o samoubistvu američkog oficira. Valjda to rade zbog straha da nekom među našim natovcima vlastodršcima ne proradi savest ili se, pak, probudi neki osećaj časti. Uzaludna je ta briga, nema tu nikakve bojazni, nema tu bilo kakvih tragova ni jednog ni drugog.
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 24 Sep 2010 18:06    Naslov komentara: *kuda ides BiH*....??? jedan komentar,,, Citiraj ovaj komentar

Kada je u americkoj vojnoj bazi Deyton potpisan mirovni sporazum izmedju sukobljenih strana u Bosni i Hercegovini, otvorila su se pitanja povratka i ostanka stanovnika na sve tri strane.
Bosna, Jugoslavija u malom, i njen glavni grad Sarajevo kao simbol multietničnosti i tolerancije zivljenja drugacijih i suprotnih kultura i religija, bili su na teskom ispitu: zrvovati ove vrijednosti ili zrtvovati svoju, muslimansku vlast.
Na naoko bezazlenom primjeru naziva sarajevskim ulica, moguce je izvuci mnogo jasnih zakljucaka o zivotu u ovom gradu u poslednje dvije decenije, ali i odgovoriti na gore navedenu dilemu – Sarajevo, tamni vilajet ili metropola?
Treba reci da geografski nazivi u ovom podrucju cesto nemaju jasna topominska objasnjenja niti u lokalnom, niti u jezicima agresora i osvajača – Miljacka ili Trebević su najuocljiviji primjeri.
Ipak, nazivi vecine sadasnjih gradskih kvartova sami po sebi jasno objasnjavaju kako su dobili nasive: Grbavica, Bjelave, Bistrik, Vratnik, Sedrenik, Vrbanja, Koševo, Jezero...
U periodu izmedju 2. sv. Rata i rata iz '92.godine, kao i drugim jugoslovenskim gradovima veliki broj sarajevskih ulica nosio je nazive koji su veličali tekovine NOB-e, a glavna ulica je isto tako nazivana Titovom.

Turbulencijama koje su se desile na kraju 20.vijeka, većina sarajevskih ulica sada ima drugi naziv:
- Ulica Slobodana Principa sada je Kulovića. Zamjena imena Narodnog heroja za prosjecnom gradjaninu sasvim nepoznato ime;
- Ulica Radojke Lakić sada je Kaptol. Narodni heroj za rimski, katolički trg;
- Lenjinova je sada Grbavička;
- Vuka Karadzića je Pehlivanuša, ili prevedeno sa turskog OBOD, IVICA;
- Ulica Bane Šurbata sada je Derviša Numića. Narodni heroj za političkog komesara, ali i Srbin za Muslimana;
- Titova ulica je kompromisno podijeljena i jedan dio se još uvijek zove po Josipu Brozu, a drugi po Mula-Mustafi-Bašeskiji
- Vojvode Radomira Putnika, najveća sarajevska ulica sada je Zmaja od Bosne. Zanimljivo je da većina novog naraštaja ( U-21) smatra da je Putnik bio četnik i ne zna iz kog rata njegovo djelo počiva jer se u školi ne uči ništa o Balkanskim ratovima, a o 1. sv. Ratu jako malo, a za Zmaja od Bosne (Huseina-bega Gradaščevića) smatraju da je bio neki veliki Turčin;
- Glavna pješačka ulica, Vase Miskinova je sada Ferhadija;
- Beogradska je Emerika Bluma, Zagrebačka je Zagrebačka;
- KUD Ivo Lola Ribar je sad samo LoLa –da ostale riječi ne bodu oči;
- Pionirska je Ejuba Ademovića – bez komentara;
- Urijan Dedina je Urijan Dedina – tursko vojskovodja perzijskog porijekla;
- A zanimljiv je i problem mještana Azića, malog hrvatskog kvarta u sarajevskom polju. Ulica Azići je nakon rata izdijeljena nazivima na pet-šest manjih rukavaca. Dilema za uličicu koja je bila rubna, ili ratnim riječnikom pancirna,nakon što su Srbi ušli u Otes, da li da nosi naziv po Staniću, momku koji je tu rodjen i koji je brzo od porucnika postao major i koji je poginuo sa dvadeset pet-šest godina ili po Janu Doršneru, takodje katoliku koji tu nikada nije stanovao,već je samo poginuo, takodje jako mlad, ali bez ikakvog čina ili podviga, rješena je u korist ovog drugog. Vrlo jednostavno, oba su poginula od srpskog metka, ali ne u istoj vojsci. Stanić u HVO, a Doršner u A BiH.
Sad, zašto sam na početku naveo nazive najvećih sarajevskih kvartova za čija je imena lako naslutiti kako su nastala?
Iz primjera o promjeni naziva ulica jasno se vidi da kada se trebao vratiti stari naziv neke ulice ili škole, vraćao se onaj iz turskog perioda. Zato je jako bitno znati da su Turci dali naziv Saraj, ( nastavak EVO ili OVO je tipican za ovo podrucje. OLOVO; TRNOVO, itd) ali da je na tom mjestu i te kako postojao grad – Stara Varoš, o kom ima nebrojeno zapisa i podataka, ali i mnoštvo gradina iz rimskog doba svuda oko grada.
Pa su tako nazivi centralnih kvartova, zanimljivo, bez primjesa turskog jezika. To je razlog zbog kog se moze tvrditi da je vraćanje starih naziva tendeciozno i obojeno.
Kada se trebalo vratiti nazad, vraćalo se tačno u određeni period.
Kada je trebalo Hrvatima učiniti par ustupaka, na protivljenje lokalnog stanovništva, važniji su bili podobni, a ne zaslužni Hrvati iz ovog rata.
A kao osnovna ideja vodilja za sadašnje sarajevske nazive ulica ističe se borba protiv anti-fašista.
Matematika kaže da je dva plus dva jednako četiri.
Ako pristupamo tabli sa imenom Boriše Kovačevića, a znamo da je taj čovjek dao život u borbi protiv fašizma, zatim tu tablu skinemo, matematika je neumoljiva: ruke koje tablu skidaju su fašističke ruke.
I to je osnovna karakteristika sadašnje sarajevske politike, koja nam umotana u hiljade kaftana nazivima ulica koje su sada zelene, a ne plave boje, jasno poručuje gdje joj stanuju nalogodavci i direktori.
Istina je i da se u zabačenim sarajevskim mahalama nikada nisu bili prestali koristiti nazivi iz perioda izmedju dva svjetska rata. Ali da su to autohtoni i prvobitni nazivi, da na mjestu Sarajeva niko nije živio prije Turaka, ne bi najstariji dokazi o gradu bili Gradac, Butmir, Debelo Brdo ili Širokaća, već vjerovatno Bezistan.
A kao neupitna činjenica stoji i da je 1945. godine grad Sarajevo završavao na Marijin-Dvoru (Marija Petrović- Srpkinja sa Trebevića, udata za austrijskog prebjega i osnivača nove sarajevske ciglane Augusta Brauna) i otprilike zauzimao jednu desetinu svog sadašnjeg prostora. Sve što je poslije uslijedilo, a to uključuje teritoriju opštine Novo Sarajevo i Opštine Novi grad, te skoro sve što je izgradjeno na teritorijama opštine Ilidza i Vogošća i bar polovinu opštine Centar, znači prostor koji sad naseljava oko 500.000 hiljada ljudi (Sarajeveo po popisu iz 91. imalo 670.000) –svaka uličica, svaka škola, svaki trg, svaka institucija, imalo je prve i originalne nazive

'95. je vlast u Sarajevu zaista imala dilemu: ugoditi sebi ili srpskom narodu svedenom na minimalnu brojku i Srpskom gradjanskom vijeću okupljenom oko jedne od najvećih srpskih sramota Miri Lazoviću?
Imali su tu sreću, da su barem sa nazivima ulica mogli ugoiti i jednima i drugima.
Na kraju, možda majstor na lotrama koji je skidao table jeste mrzio svaki oblik fašizma, možda jeste i sekretarica koja je kucala odluku, možda čak i činovnik koji je smislio Odluku o promjeni naziva ulica nije imao zadnju namjeru (...) i možda nazivima sarajevskih ulica nije načinjena neka bitna šteta, ali stanovnicima i povratnicima u ovaj, dal' vilajet, dal' metropolu, jeste poslana jasna poruka...
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
milan
Nezamjenjiv clan


Član od: 07 Feb 2008
Komentari: 1710
Mjesto: Beograd

KomentarUpisano: 26 Sep 2010 18:35    Naslov komentara: hm, hmm...? Citiraj ovaj komentar

Апсолутно поистовећивање вере и нације нам је остало као турско наслеђе, објашњава протојереј-ставрофор Зоран Крстић
Илустрација: Бранислав Кнежевић

Уз вест да је у албанском граду Фијери почела организована настава српског језика за Србе из те земље, добили смо и информацију да у три села у околини овог града живи више од 500 српских породица муслиманске и хришћанске вероисповести. У матици, Србији, око 85 одсто становништва изјаснило се на последњем попису из 2002. године као православци, а у неким круговима српство се везује за православље, па је по тим размишљањима Србин само онај ко је православан. Срби нису били, нити јесу, нити морају бити искључиво православне вероисповести, објашњава протојереј-ставрофор Зоран Крстић, професор канонског права и хришћанске социологије на Православном богословском факултету у Београду.

– Апсолутно поистовећивање вере и нације нам је остало као турско наслеђе. Крстоваскрсни подвиг Господа Исуса Христа означава почетак постојања цркве као новог човечанства, новог рода, новог Израиља. Христос нас је искупио Богу из сваког рода и језика, народа и племена. По свој природи, дакле, црква има саборни, васељенски и наднационални карактер. Она не дели људе ни по каквој основи било националној, било расној, било старосној, било родној, било класној или сталешкој. Овакав карактер цркве не подразумева потирање и брисање разлика између људи или између народа. Напротив, сваки човек и сваки народ је призван да са својим специфичним даровима уђе у цркву – истиче протојереј-ставрофор Зоран Крстић.

Православље је несумњиви део националног идентитета Срба и наш народ чува и развија свој национални идентитет као део свог општег идентитета, онолико колико се руководи темељним хришћансккм вредностима у свом свакодневном животу, истиче наш саговорник.

– У цркву се улази и у њој живи слободном вољом. Слобода вероисповести је предуслов сваке здраве религиозности. То подразумева да ако Срби по рођењу могу да буду агностици или атеисти, на шта смо навикли, могу исто тако својим слободним опредељењем да постану муслимани, будисти и слично. Питање да ли су појединци или групе некада у историји насилно превођени у друге вере јесте питање греха и злочина тих других. Оно што је за нас битно јесте то да безусловно поштујемо верска опредељења наших ближњих и онда кад се са том чињеницом не слажемо. Поред злоупотребе слободе вероисповести, историја познаје и злоупотребе цркве и хришћанства у националне и политичке сврхе. Свака нација може да нађе своје место у цркви, али црква није слушкиња ниједне нације нити је Христос било чији племенски бог. Злоупотреба овакве врсте је нарочито било током 19. и 20. века у периоду стварања националних држава на Балкану када су младе и нестабилне националне државе користиле православље за унутрашњу интеграцију становништва, али и за спољашњу конфронтацију, па чак и према истоверној, православној браћи, истичући прво национални па тек онда православни идентитет – каже отац Зоран.

Када бисмо се, на пример, водили тезом да су Срби искључиво православци, одрекли бисмо се и дела наше историје. Нешто више од 20.000 Срба католика живело је у Далмацији и Боки у 19. веку, највише у Дубровнику, Сплиту и Задру, а њихов утицај био је знатно већи од удела у укупном становништву, који је чинио између три и четири одсто, објашњава историчар Чедомир Антић. Он истиче да се средњовековна Србија простирала обалом до Омиша, а касније и до Стона, па су многи српски крајеви у приморју били у одређеним раздобљима католички, као и да су бројни наши владари били католици.

– Срби католици су били политички Срби. Њихова породична традиција је била католичка. То је ишло дотле да је аустроугарски поданик, католик Лујо Бакотић, а не неки православни владика, преговарао о конкордату са Ватиканом у име Краљевине Србије. Перо Будмани, филолог, рођени Сплићанин, из револвера је пуцао на учеснике погромашких демонстрација против Србије које су уследиле после Сарајевског атентата 1914. године.

Асимилаторске процесе је дозволила Краљевина Југославија, а убрзала их и довршила комунистичка власт после 1945. године. Односи су били сложени, али мање напети него што би били данас. Не знам да ли се ико тако изјаснио у новије време. У Сплиту је на последњем попису избројано деветоро Срба. У Истри се више грађана изјашњава као Срби него што их је спремно да признају да говоре српски језик– напомиње Антић.

Срби муслимани јесу или, тачније, могли би логично бити припадници српског народа који су у одређеном тренутку примили ислам, истиче оријенталиста Дарко Танасковић, додајући да је током вишевековне османске владавине на Балкану приличан број Срба, односно словенског становништва за које се с разлогом може претпоставити да је било српско, прешао на ислам.

– У периоду стварања модерних нација за наш простор је кључни критеријум за национално раздвајање етнички и језички блиских и сродних народносних група постала верска припадност. Због тога је готово потпуно укинута могућност да Срби буду, како је говорио још Вук Караџић, „свих трију закона“, што је умногоме сузило опсег српског националног (само)одређивања. Неретко и противно осећању Срба муслиманске вере, јединим природним стањем сматрало се, и сматра се, да Срби могу бити искључиво православни, а данас, наравно и атеисти, али с православном традицијом. Срби муслимани су, тако, усмерени ка националном идентификовању са својом верском припадношћу, односно уливању у нациотворни процес чији је коначни израз бошњачка нација. Многи појединци који су религијски или културно-традицијски били муслимани, национално су се осећали Србима, а неки истакнути су то и у новије време јавно исказивали. Статистички, а и политички, то је, међутим, било ирелевантно, а често је доживљавано и као провокација и нарушавање утврђеног поретка ствари, ма колико људски било аутентично. Стога је нација политичка формација. Срба муслимана данас као друштвено институционализоване скупине нема – истиче Танасковић и додаје да управо та чињеница чини вест о „Србима муслиманима“ из околине града Фијере интересантном.
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Lolek i Bolek
Patriota


Član od: 05 Feb 2009
Komentari: 471

KomentarUpisano: 27 Sep 2010 14:48    Naslov komentara: Analiza psihologije Balkanaca Citiraj ovaj komentar

milan (citat):
Prof. dr. med. sci. HAMZA MUJAGIC

1. Hrvati kao narod imaju djetinji strah od kastracije i zato su zatvoreni u sebe,boje se svakoga,mrze svakog i prema tome ne mogu voditi druge narode.

2. Muslimani kao narod imaju analnu djetinju fiksaciju i prema tome misle stražnjicom i opsjednuti su željom samo za ličnim bogaćenjem.

Kao takvi nisu sposobni voditi druge.

I Hrvati i Bošnjani muslimani su označeni kao niža rasa.

Kao viša i vrijednija rasa označeni su Srbi koji jedini nemaju Edipov kompleks i u stanju su ubiti i oca ako treba.

Nažalost sve tri su tvrdnje tačne,osim dijela o nižoj rasnoj vrijednosti,što su događaji u potonjih 15 godina i pokazali.

Međutim,za Srbe je zaboravio kazati da je to narod koji lahko podliježe masovnoj histeriji i da je to narod koji kolje i uništava druge narode.

Takav narod ne može voditi druge !

Rašković je namjerno propustio kazati da je jedini Balkanski narod koji vrijedi i koji jedini ima kvalitete povesti druge Balkanske narode-Albance !

Nekoliko sam se puta susretao sa Raškovićem i pokušavao uticati na njega da se ostavi ludila i da ne vodi i Srbe i nas u džehennem.

Jednom sam se čak morao i zagrliti s njim.

Nažalost srpsko masovno ludilo je bilo jače od mojih savjeta.

Jedan od planova elitnih četnika bio je tako zvani plan Ramova (Ram 1,2 i 3), a kao zaseban dio Rama 2-muslimanska državica u Bosni u kojoj bi kao u ovčijem toru živili pripadnici niže rase i prema tome hizmećari-Bošnjani muslimani.

Također je četnički plan bio da u njihovoj državi na Bošnjačkoj teritoriji u svakom gradu ostave ivih oko 5000 Bošnjana muslimana koji su bili predviđeni raditi poslove koji su četnicima bili poniženje.

Srbi su se 80 godina očajnički trudili da nađu dovoljno neuke i neodgovorne ljude na muslimanskoj strani koji će zagovarati sufijsku filozofiju o nepotrebnosti grunta,naroda,nacije i države (jer Islam ne poznaje granica niti naroda-on je nadnacionalan) i tako događaje u Bosni odvesti daleko od naroda,nacije i države i koji će zagovarati muslimansku državu u Bosni.


-Sacuvaj me boze srpskoga junastva,hrvatske kulture i muslimanskog merhameta - Od Pashe !



Zanimljiva analiza,ima nešto u svemu tome što se ogleda u činjenici da Muslimani i Hrvati ne žele da im Srbi šefuju(sličan narod),a strance kao šefove podnose(drugačiji narodi) Rolling Eyes

Ah,ti kompleksi... Confused

Inače,ne slažem se da je Bošnjacima cilj života osobno bogaćenje,to je Hrvatima nit vodilja-zato im je smetala socijalistička Jugoslavija i naročito Srbi s kojima su 3 puta ratovali u 20 stoljeću i opet će ako treba samo da potvrde svoj neupitni status zapadnog sluge i potrčkala Razz(kako vele Hrvati "skromni katolici" Twisted Evil da kad su svi zaposleni i kad nisu mogli iskorištavati druge u socijalizmu to je bilo za njih "jednakost u siromaštvu" Rolling Eyes ,pa su zato bili "trojanski konj" zapada u rušenju suverene SFRJ i danas kad su pokrali vlastite sunarodnjake(a,ovi se ne bune jer su oni htjeli biti na njihovom mjestu Evil or Very Mad )su nesretni jer im nema dežurnih krivaca Srba u rvackoj da svale krivnju na njih kao po običaju za svoje grijehe i lopovluke. Mad

_________________
KIM JONG IL:"AKO SMO JAKI UVEK ćEMO BITI U PRAVU,AKO SMO SLABI UVEK ćE NAS PROGLAšAVATI ZA KRIVCE!"
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Vuk
Administrator foruma
Administrator foruma


Član od: 23 Dec 2007
Komentari: 1528

KomentarUpisano: 06 Nov 2010 02:20    Naslov komentara: Citiraj ovaj komentar

Evo jedan tekst o podacima koliko je Hrvatska poslala 1992. godine pripadnika svojih oruzanih snaga u BiH. Iz tog se vidi da je rat u BiH zapocet i sa teritorije Hrvatske.

Citat:
BRIGADE HRVATSKE VOJSKE NA RATIŠTIMA U BOSNI I HERCEGOVINI
Na osnovu obimne građe, kojom raspolažu nadležni organi SR Jugoslavije, evidentno je da je Hrvatska angažovana u ratnim dejstvima u Bosanskoj Posavini, na području Livna, Kupresa, Tomislavgrada i u drugim mestima u zapadnoj Hercegovini. Za kratko vreme na područje Bosanske Posavine (Bosnski Brod, Odžak, Modriča, Derventa, Bosanski Šamac, Brčko, Orašje) Hrvatska je prebacila jake oružane snage. Iz Slavonskog u Bosanski Brod je,od 15. do 21. februara ove godine, dopremljeno 15 tenkova i 12 haubica od 155 milimetara. U Bosanski Brod su, od 4. aprila, dopremljena dva višecevna bacača raketa, 500 mina za minobacač od 120 milimetara, i 30 protivoklopnih sredstava "zolja". Već 4. juna, u Bosanski Brod i Odžak su stigla dva šlepera municije za tenkove i topove od 130 milimetara.

Na teritoriju opštine Odžak u martu je stiglo 200 pripadnika hrvatskih odbrambenih snaga (HOS), a mesec dana ranije, u šumama, između Dervente i Doboja, nekoliko stotina pripadnika Zbora narodne garde i hrvatskih odbrambenih snaga bilo je na vojnoj obuci.

Bataljon 99. brigade Zbora narodne garde došao je u Slavonski Brod kao pojačanje na tom prostoru. Već 10. aprila, U Bosanskom Brodu se nalazilo 3.000 ljudi hrvatske vojske, 15 tenkova, 10 transportera i veći broj artiljerijskih oruđa (većeg dometa) za podršku. Do 26. aprila izvršene su pripreme, posle čega je 108. brigada Zbora narodne garde zauzela Bosanski Brod i stvorila uslove za dovođenje značajnih snaga na to područje.

U rejonu Orašja, vrhovništvo Hrvatske preduzima mere i otvara novo žarište. U toku 25. aprila ubacuje diverzantsko-terorističku grupu na prostor Gradačca, Modriče i Orašja, a prema raspoloživim podacima, 26. aprila se u Cazinu već nalazilo oko 6.000 pripadnika Zbora narodne garde, za koje je predviđeno da dejstvuju prema Karlovcu.

Na prostoru Bosanske Posavine, 26. aprila je potvrđeno prisustvo sledećih jedinica hrvatske vojske: U Bosanskom Brodu - 108. brigada, u Derventi - glavnina 124. brigade, u Bosanskom Šamcu - 139. brigada i deo prve brigade hrvatske vojske. Iz Zagreba je 26. aprila prema Bijeljini upućeno pet šlepera municije i naoružanja i dva bataljona hrvatske vojske radi izvođenja napada i zauzimanja grada.

Dva dana kasnije, zapovedništvo hrvatske vojske ubacuje nove snage u BiH i dotura novo naoružanje paravojnim formacijama u toj republici. Istovremeno se nastavljaju artiljerijski napadi na garnizone JNA u severoistočnoj Bosni. U noći između 9. i 10. maja, 122. i 133. brigada Zbora narodne garde iz Đakova i Županje, uz snažnu podršku, prelaze reku Savu, istočno od Slavonskog Broda, u rejonu sela Poloj i produžavaju napad.

U svim većim gradovima Hrvatske, 16. maja vrši se mobilizacija, nastavlja prebacivanje ljudstva, diverzantsko-terorističkih grupa i tehnike u BiH i ubacuju se vojne snage iz inostranstva na području Dervente i Brčkog, pravcem Kopar - Zagreb - Bjelovar - Županja - Gunjene. Tri brigade hrvatske vojske, upućene su 8. juna, u rejon Dervente i Modriče, s ciljem konačnog slamanja odbrane na tom delu fronta. Jedna od brigada kreće se iz Zagreba, druga s područja Pakraca, a treća iz Posavine. Na ovom prostoru nalaze se snage ekvivalenta pet brigada hrvatske vojske (103, 108, 124. i 139. brigada hrvatske vojske i delovi 101, 109. i 131. brigade hrvatske vojske), radi presecanja Bosne i Hercegovine i kasnijeg spajanja sa muslimansko-hrvatskim snagama.

Photo: thespectergroup.com
Hrvatske snage 27. maja dovoze šleperima i sredstva protivvazdušne odbrane na prostor Dervente, Odžaka i Bosanskog Broda, a krajem maja, u rejonu Modriče i Dervente angažovana je 143. brigada hrvatske vojske, 102. u rejonu Odžaka, a u Brčkom jedan bataljon 101. brigade hrvatske vojske. U sadejstvu sa muslimanskim snagama, 29. maja, 108. i 103. brigada hrvatske vojske zauzele su Modriču, a i Rijeke, preko Zagreba, 3. juna je upućen jedan bataljon hrvatske vojske.

Potpomaganjem oružanih grupa Stranke demokratske akcije i Hrvatske demokratske zajednice, kao i dovođenjem snaga sa sopstvene teritorije, Hrvatska je u Bosni i Hercegovini stvorila snažnu vojnu grupaciju na prostoru Livna, Tomislavgrada i Kupresa.

U januaru ove godine, Hrvatska demokratska zajednica i hrvatska vojska na tom prostoru su brojale od 7.000 do 8.000 ljudi, organizovanih u jedinice do ranga bataljona. Krajem februara, u Livnu i Tomislavgradu formirane su manje jedinice hrvatskih odbrambenih snaga, koje su imale zadatak da napadnu Kupres i dalje prodru prema Bugojnu i Travniku.

Iz Imotskog je na Kupres dovedeno 29. marta pojačanje od jednog bataljona hrvatske vojske, a na prostor Livno - Šujica, dopremljenon je 15 tenkova, isto toliko oklopnih transportera i veći broj haubica od 122 milimetara.


Pozdrav Vuk.
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se
Na vrh
Vidi profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji e-mail
Pokaži ranije komentare:   
Otvori novu diskusiju   Odgovori na temu    Klub SFRJ Forum Indeks -> Politika na Balkanu Vremenska zona: CET (Evropa)
Idi na stranicu Nazad  1, 2, 3  Naprijed
Stranica 2/3

 
Idi na:  
Ne možete ostavljati nove komentare u ovom forumu
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Ne možete prepraviti vlastite poruke
Ne možete obrisati vlastite komentare u ovom forumu
Ne možete glasati u anketama foruma


MojForum.si - brezplačno gostovanje forumov. Powered by phpBB 2.