Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Cinjenica je da su jugoslovenskom rukovodstvu milioni ljudi sluzili kao laboratorijski pacovi i da su nad njima vrseni raznorazni eksperimenti. U peridu SFRJ donesena su 4 ustava i bezbroj ustavnih amandmana. Pocelo se sa drzavnim socijalizmom a zavrsilo se sa Osnovnim organizacijama udruzenog rada. Imali smo saveznu drzavu a onda je ona rasformirana i na njenom grobu nikla je asocijacija balkanskih republika. Jos davnih sezdesetih godina proslog veka poceli smo se deliti i gledati "sta je cije". Lokalni interesi preovladavali su nad opstim. Sedamdesetih smo dobili i nacionalne ekonomije i "zatvaranje u republicke granice" kako se to onda zvalo. U knjizi Jaspera Ridlija "Tito" ( knjiga je inace pro-titovska) ima jedan pasus gde Tito rezignirano primecuje kako se u Jugoslaviji "sve deli" (i naravno nista ne preduzima da promeni takvo stanje).

Komunisti tvrde da vrhuska nije znala kuda sve to vodi. Meni je ta teza malo sumnjiva...

Pametni ljudi su jos sezdesetih godina znali da Jugoslaviji nema spasa. O tome su pisale brojne emigrantske novine, o tome su govorili i disidentski krugovi u samoj zemlji kao i mnogi komunisti ( koji bi nakon tih svojih zapazanja uglavnom bili izbacivani iz Partije).

Mnogi zapadni analiticari su sezdesetih i sedamdesetih objavljivali clanke u kojima su tvrdili da Jugoslavija nece preziveti nakon Titove smrti.

Pa se sad ja pitam: kako to da su toliki ljudi znali da Jugoslaviji nema spasa a oni koji su zemlju vodili kao nisu znali? Zar nije malo blesavo...

Dobro, mozda nisu znali ali su sigurno sumnjali. A ako su vec sumnjali zasto nesto nisu ucinili u tom pogledu? Zasto su napisali Ustav gde se nije ni znalo ko moze da se odcepi, zasto su uveli kolektivnog sefa drzave kao Titovog naslednika?

Nesto tu smrdi.
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

laboratorija, koja izgradjivala drzavu, razvijala privredu nije losa laboratorija, ali zelja za nerealnim snovima, da budemo kao *amerika*, bez Kolumba, bez kolonija na ciji teret bi ziveli, je *tranzitirala* tako da smo zaklali bika za kilo mesa. Sta je to *Tito mogao da uradi*..kada su *oni*, Mika Spiljak i Kira Gligorov *rani radovi* buduce *neprincipijelne koalicije*, to nesto uradili...i niko, pa ni ti, ne citiras jednu Titovu izjavu na takvu primedbu, to, nebi bilo demokratski, bilo bi mesanje predsednika drzave u rad organa, uradio je sta je mogao shodno zakonskim ovlascenjima, odbio potpis na ustav, vratio ga na ponovnio razmatranje, verovatno racunajuci na raumevanje eventualnog obrazloenja prilikom stavljanja na dnevni red. falsifikatori,, nisu ni taknuti, niti ih neko danas spominje, a Tita spominju, sto nije ponovo aktivirao neki *goli otok*..., sto je bilo jedino resenje, po meni, svakako manja zrtva nego ova koju smo podneli, nije li to *golootocko demokratsko pitanje* bila jedna od razloga nedobijanja Nobelove nagrade za mir ? Kriticari danas, kritikuju od prvog AVNOJ-a..do 1990.te, sproveli su klanicu, a vade se na, dugi niz umrlog coveka i imaju podrsku. Ocigledno Mika Spiljak i Kira Gligorov su imali neku, vidimo, veoma uspesnu podrsku, koja se izbornom voljom gradjana potvrdjuje svakih cetiri godine. Protivnici i kriticari, Broza, SFRJ su pobedili, sada bi *demokratskom diktaturom burzoazije* zeleli da utru secanje, ime, na ta vremena, vece zemlje, veceg industrijskog rasta, vecg izvoza, i veceg prisustva *sporkih vlaja iz Srbije na Jadranu*, cak i sada kada ih nema tamo, nacisticka, klerikalna mrznja drzi ljude da tapkaju u mestu, a, oni, se, bogate dalje, no nisu sigurni u stabilnost, opravdanost, sanaju mnoga zla koja su uradili zdnjih 20. godina i rade. Vidljivo, neometani od Broza,....potsvesno svesni da to i nije bas kako tvrde i rade.

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Jeste li slusali Titov govor u Splitu? Mnostvo kritika na racun onih koji podrivaju zajednistvo, na racun onih koji bi da se dele...Ni nacionalne birokratije nisu tu ostale postedjene.

Znate li za onaj cuven citat: "Ni jedna nasa republika ne bi bila nista da nismo svi zajedno". Ili tako nesto, vec sam malo zaboravio.

Divan govor zaista. Tito je vec te 1962 video kuda ide jugoslovenski brod i nije se libio da to javno i kaze.

I sta je nakon toga uradio?

Nista. Apsolutno nista.

Drzava je nastavila da se razgradjuje i da "odumire" a 12 godina nakon splitskog govora federacija je zamenjena labavom konfederacijom.

Pa cemu onda splitski govor? Cemu onda sve te grandiozne recenice?

U cemu je bila poenta?
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

Govori predednika, u svakoj zemlji predstavljaju smernicu, sta su uradili gradjani u svojim sredinama i preduzecima ? Pili *bevandu*, *smestaj na crno*,...*para vrti gde burgija nece*...a, *kolonisti* iz Hercegovine su naseljavali to podrucje, ocigledno su imali dobrodoslicu..naravno, da je bio despot i tiranin, ti i takvi bi imali jos vise *materijala* da pisete o *totalitarizmu*, ovoga casa na tv, skoro svi kanali Srbije, prikazuju prve grupe pristalica Tita, danas je 25 maj, dan mladosti, generacije koja je oslobodila i izgradila, sve *industrijske i privredne stafete* u SFRJ, Haris Silajdzic, otkazao danasnju posetu Beogradu za sutra, zbog *kvara na stafeti*..xe, xe, mora da mu je *kabinet* sastavljen od nepoznavaoca sopstvene istorije, pa nije paio kada je zakazivao posetu...!!!

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Jugoslavija je razgradjivana u vise faza a ono sto smo imali osamdesetih nije bio pocetak te razgradnje vec njen kraj. Teza da je Jugoslavija pocela da puca po svim savovima 1988 ili 1989 koju propagiraju "istoricari" iz bivsih zapadnih YU republika i pripadnici evro-atlantske "Druge Srbije" je naravno najobicnija budalastina. Proces raspada Jugoslavije zapoceo je mnogo ranije a jedna od najaktivnijih "razgradjivackih faza" bio je period od 1967 do 1974. Tada su prakticno udareni temelji za ono sto je kasnije usledilo.

U periodu od 1967 do 1974 u SFRJ su doneta 42 ustavna amandmana i jedan kompletno novi Ustav. Usput je doslo i do "razgradnje" vladajuce partije pa se tako krajem sezdesetih donosi odluka o biranju clanova CK preko republickih rukovodstava a ne putem partijskog kongresa kao sto je do tada bila praksa. Ta odluka je dovela do daljnjeg cepanja jugoslovenske komunisticke partije po republickim linijama i do novog produbljivanja nejedinstva.

Dana 18.aprila 1967 na inicijativu bosansko-hercegovackih komunista usvojeno je 6 amandmana na Ustav SFRJ. U velikoj meri ogranicavaju se savezna ovlascenja u vezi s oporezivanjem a takodje dolazi i do prestrukturisanja Skupstine koja je tada bila sastavljena od 5 veca. Prestrukturisanje je imalo za cilj "obezbedjivanje stvarne kontrole zakonodavnog procesa od strane republika i pokrajina". Prestrukturisano Vece naroda ( po 20 poslanika iz svake republike, 10 iz svake pokrajine) postaje tako glavno vece u saveznoj Skupstini. Ovo vece moralo je da odobri svaki zakon a njegovi poslanici bili su obavezni da ispunjavaju zelje svojih republickih i pokrajinskih skupstina koje su ih tamo i poslale. Ustavnim amandmanima iz 1967 pojacavaju se animoziteti izmedju republika i pokrajina a licni i lokalni interesi pocinju da prevladavaju nad opstim.

Dana 26.decembra 1968 usvaja se jos 13 amandmana. Ovim amandmanima Kosovo i Vojvodina dobijaju vecu nezavisnost u odnosu na Srbiju kao i veca ovlascenja u procesu odlucivanja na saveznom nivou. Brise se rec "Metohija" iz sluzbenog naziva juzne srpske pokrajine. Obe pokrajine dobijaju veoma visoku ekonomsku, socijalnu i finansijsku autonomiju. U novembru 1968 ogranci Saveza komunista Srbije za Kosovo i Vojvodinu postaju nezavisne partije dakle Savez komunista Kosova i Savez komunista Vojvodine. Novi status pokrajina definise se Ustavnim zakonom iz 1969. Njegove najvaznije odredbe: granice pokrajina ne mogu se menjati bez odobrenja pokrajinskih skupstina, pokrajinske skupstine mogu da donose zakone ( a ne samo uredbe na osnovu republickih i saveznih zakona kao do tada ) i pokrajine dobijaju vrhovne sudove. Ovim amandmanima Kosovo i Vojvodina postale su konstitutivni delovi jugoslovenske Federacije u potpunosti ravnopravni republikama. Ono sto je bio najveci paradoks je to sto su postale i ravnopravne Socijalistickoj Republici Srbiji cije su formalno obe pokrajine bile deo.

Dana 30.juna 1971 na inicijativu Josipa Broza Tita usvojena su jos 23 amandmana. Ovim amandmanima republike dobijaju prvenstveni suverenitet i gotovo sva preostala ovlascenja. Prakticno vec tada Jugoslavija prestaje da bude savezna drzava i postaje labava konfederacija suverenih drzava. Ustavnim amandmanima formirano je i Predsednistvo SFRJ koje je do 1974. imalo 23 clana. Institucionalizuje se zahtev ( koji se vec tada uveliko sprovodio u praksi ) da se vecina saveznih odluka u vezi ekonomije donosi konsenzusom cime u stvari republike dobijaju pravo veta. Ovlascenja savezne vlade limitiraju se na odbranu, spoljne poslove, zajednicku monetarnu i spoljno-trgovinsku politiku, odrzavanje zajednickog jugoslovenskog trzista, odrzavanje socijalistickog samoupravnog sistema i nadgledanje etnickih i gradjanskih prava na teritoriji SFRJ. Sva druga ovlascenja bila su pod kontrolom republika i pokrajina.

Svega tri godine nakon usvajanja amandmana dolazi i do usvajanja novog Ustava, tada nazivanog "najdemokratskijim ustavom sveta". Ustav iz 1974 oznacava pocetak onoga sto su jugoslovenski komunisti zvali "participativni federalizam". "Participativni federalizam" znacio je da republike i pokrajine zadrzavaju pravo veta a usput se i ozvanicava praksa "postizanja dogovora" izmedju republika i pokrajina cime savezna vlada postaje prakticno irelevantna. Pokrajine dobijaju svoje ustave koji zamenjuju Ustavne zakone iz 1969 i postaju gotovo u svemu ravnopravne republikama.

I na kraju valja napomenuti jos dva uzroka nasih kasnijih tragedija. Godine 1972 republike preuzimaju kontrolu nad teritorijalnom odbranom i time zapocinje proces masovnog naoruzavanja gde je prakticno svaka fabrika imala svoj arsenal oruzja. I godine 1976 donosi se po zlu cuveni Zakon o udruzenom radu koji teoriju "razgradnje" prenosi i u fabricke hale ali to je vec druga prica i o tom potom...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

i daje visi stepen republicke demokratije, naravno u emljama koje su okoncale Drugi svetski rat, i nisu *visestranacke* po *YU modelu*..stranke, ustase, cetnici, belogardejci,balije, zeleni kadar,...itd, itd. Neevoluirana drustva, nepriznaju nista drugo osim, licni interes, plemenski interes, *feud* i tacka. Novi ustav ih nije povukao sa sobom u demokratiju, nego suprotno u *pred, predhodnu proslost*, parlament je zamenjen *crkvenim sinodima*..Srednji vek, obucen u Armani odela, sa Coca colom u ruci, ne priznaje nista osim sebe, kao, visa klasa, visa rasa...sto bi rekli Crnogorci, * ja tebe Serdaru, ti mene vojvodo, a koja smo govna to mi znamo*...

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

A kako je zabeleženo jedno njegovo izlaganje u krugu najviših vojnih i državnih zvaničnika u Karađorđevu, negde pred kraj života, Tito je rekao:
- Ja zbog Golog otoka nisam dobio Nobelovu nagradu za mir, iako je više od stotinu državnika sveta to predlagalo. Norveški kralj tražio je da se izvinim svetu zbog Golog otoka. Ja sam rekao: „Ako nekome treba da se izvinim, onda su to oni koji su tamo došli nevini. Ibeovcima ne želim da se izvinjavam." Nobelovu nagradu nisam dobio i nisam nikoga krivio za takvu odluku. Sam sam sebi presudio. *

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

http://www.titoville.com/images/titov-zadnji-birthday.jpg

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Ako je cilj sve te "komunisticke demokratizacije" i ustavnih promena bio neki labavi savez suverenih drzava i ukidanje savezne drzave tj. zamena federacije sa konfederacijom onda je to trebalo i reci. Mozda je cak i trebalo pitati narod sta misli o tome, u najboljem maniru komunistickog "konsultovanja s bazom". Dakle fino mu reci: "Dragi narode mi smo odlucili da ukinemo jugoslovensku drzavu i da umesto nje stvorimo jedan labavi savez suverenih drzava gde ce savezna vlada postojati onako reda radi i gde se uglavnom nece pitati ni za sta. Slazes li se narode da mi ukinemo drzavu?"

Ne znam sta bi odgovorio narod ali bi bilo postenije da su nama, obicnim smrtnicima, objasnili o cemu se radi nego sto su nastavili da nas lazu i zamajavaju nekakvim pricama o "zajednistvu" u koje ni oni sami nisu verovali.

Ja sam recimo jos u drugoj polovini osamdesetih verovao da zivim u jedinstvenoj drzavi jer su me komunisti ubedjivali u to, a ja budala poverovao. Nisam im verovao mnogo toga ali nekim divnim cudom eto to sam im poverovao. Tek pred kraj osme decenije dvadesetog veka sam ukapirao da je Jugoslavija davnih dana prestala biti jedinstvena drzava i da su sve te komunisticke price o "zajednistvu" bile sarena laza. Jer dok su nam komunisti govorili da smo "zajedno jaci" dotle su ti isti komunisti radili sve sto je bilo u njihovoj moci da nas sto vise podele i rascepkaju.

Nemam nista protiv, ali cemu sve to maltretiranje? Mogli smo se fino raspasti davnih dana, recimo sedamdesetih. Ej, gde bi bili danas da smo bili pametni i raspali se sedamdesetih umesto sto smo obmanjivali i sebe i druge da jos uvek zivimo u jednoj drzavi...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

milan · Nezamjenjiv clan Član od: 07 Feb 2008 Komentari: 1710 Mjesto: Beograd

bi rekao Broz, *prevario ih je*, ocekivali su da ce brzo da umre, odugovlacili svoje separatisticke namere, gajili mrznju prema Srbiji, pa narod nisu ni pitali, vodili *kadrovsku politiku*, postavljali svoje ljude, morali su da ukljuce i *para vojske**para milicije* na svom *zapadnom snu*, a zapad podrazumeva dobar zivot grupe, a eksploataciju vecine. Deca, politicara poput Loncara, Udovickog, generala Hamovica, Lazarevica...itd itd..su vec imale firme, sve spremno *za preuzimanje revolucije, burzoaske*, pomenuti su uklesteni u elektroprivredu srbije, verovatno i dugo gde u SFRJ...Smena generacija, dinasticki model.

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Ljubodrag Dimić

Anahrone političke koncepcije i modernizacija – Srbija šezdesetih godinaXX veka.

Početkom šezdesetih godina XX veka državno i partijsko vođstvo prethodne Jugoslavije našlo se na značajnom istorijskom raskršću. Ono je, opterećeno iskustvom pret-hodnih decenija, suočeno sa dilemama o putevima daljeg razvoja društva i pritisnuto narastujućom krizom, bilo, u suštini, bez valjanih putokazakuda i kako krenuti dalje. Međunarodni položaj zemlje bio je stabilan, u nekim ele-mentima gotovo idealan. Oba suprotstavljena bloka pošto-vala su nezavisnost i teritorijalnu celovitost zemlje. Zapad je, s vremenom, prestao da računa sa posrednim uključi-vanjem prethodne Jugoslavije u njegove vojno-političke strukture: ideje o Balkanskom savezu bile su sasvim razvod-njene, strah da ta balkanska država predstavlja trojanskog konjasvetskog komunizma više nije bio realan, pa je nastalo i ubeđenje da primer Jugoslavije erozivno deluje na monolitnu strukturu i jedinstvo istočnog lagera. Na drugoj strani prethodna se Jugoslavija oduprla pritiscima za njeno uključivanje u lager, optužbama za revizionizam i kampanji međunarodnog komunističkog pokreta protiv Saveza komunista Jugoslavije (SKJ). Partijsko vođstvo iskazivalo je kooperativnost i prema Istoku i prema Zapadu, ali nije pristajalo na utapanjeu postojeće vojne strukture, ljubo-mornoje čuvalo nezavisnost, unutrašnjopolitički poredak i rukovodeću ulogu SKJ. Locirana na strateški kritičnoj geo-
--------------------------------------------------------------------------------
Page 2
grafskoj poziciji, vojnički snažna i politički afirmisana, zemlja je, kako su verovale tadašnje generacije, uspela da zauzme središnji položajizmeđu Istoka i Zapada. Politika nesvrstanosti i jedno od vodećih mesta u tom pokretu pružala je Josipu Brozu mogućnost da vodi svetsku politiku, što je bilo u neskladu sa veličinom, ekonomskim poten-cijalima i unutrašnjom stabilnošću zemlje. Prenaglašeneambicije na spoljnopolitičkom planu udaljile su prethodnu Jugoslaviju od Evrope i, vremenom, postale bitan opte-rećujući faktor razvoja. Eliminisanje straha od spoljne opsanosti posredno je uticalo na razvoj unutrašnjih odnosa, labavljenje federacije, otva-ranje nacionalnog pitanja, osamostaljivanje republika i novo ustavno-pravno oblikovanje zemlje. Unutrašnja kriza je bila duboka, istovremeno državna i partijska, idejna i organizaciona, politička i ekonomska, društvena i moralna. Najodgovorniji jugoslovenski političari (J. Broz i Edvard Kardelj), zagledani u nju, uočavali su, početkom šezdesetih godina XX veka, da kriza traje duže od jedne decenije, da u temelju potresa partiju na vlasti, obuzima državu, razara institucije i društvo. Problemi koje je izazivala bili su brojni i kontraverzni. U vrtloge krize, koja je dugoročno pretila krahom Partije i raspadom države, ulivalose više protivurečnih procesa. Institucionalni razvoj samoupravljanja doveo je do uspos-tavljanja ekonomski neproduktivnog sistema koji je neod-ložno i hitno trebalo menjati. Bez pravih sistemskih rešenja samoupravljanje, koje je jednu deceniju politički dizajni-rano, nadograđivano, ali ne i suštinski menjano, postalo je fetiš, dogma, tekovina u čije se sadržaje nije smelo dirati. Podložno samo minimalnim korekcijama, ono je suštinski kočilo dalji društveni razvoj. Raspodela društvenog proiz-
--------------------------------------------------------------------------------
Page 3
voda izazivala je svađu republičkih rukovodstava. Strah od slobodnog tržišta provocirao je nervozne reakcije birokra-tije, zabrinute za svaku akumulaciju kapitala van društvene kontrole. Truli kompromisi podsticali su nacionalizam i ja-čali birokratizam. Postojeću situaciju činila je beznadež-nijom procena i stav partijskog vrha da svaka promena u sistemu samoupravljanja kvari ugled zemlje u inostranstvu, dovodi pod sumnju jugoslovenski model socijalizma, pot-kopava mit o jugoslovenskom samoupravnom čudu. Svesno opstajanje na ekonomskom konceptu koji nije imao buduć-nost nije značilo samo gušenje kritičke misli, ulepšavanje stvarnosti i skrivanje istine nego i dugoročno uništavanje države. Višeslojni proces konstituisanja republika kao samostalnih društvenih, ekonomskih i političkih zajednica dodatno je produbljivao jugoslovensku krizu. Osamostaljivanje repu-blika bilo je praćeno ekonomskim i kulturnim zatvaranjem, nacionalnim homogenisanjem, gubitkom svesti o potre-bama i interesima celine, uspostavljanjem lokalnih osećanjai svojevrsnog egoizma koji je posebno ostavio traga u sferi ekonomije, pothranjivanjem svesti koja nije bila u stanju da prekorači opštinske, sreske ili republičke okvire. Posledica tih procesa bila je opšta dezintegracija. Sudar nacionalnog i jugoslovenskog bio je prisutan u svim sferama života. Pratilo ga je vidno udaljavanje jugoslovenskih narodai jugoslovenskih republika, izrastanje republičkih birokratija, radikalno smanjenje svih funkcija u nadležnosti federacije, neskriveno odsustvo jedinstva prilikom rasprava o društve-nom planu, investicijama i preraspodeli dohotka. Bitan elemenat društvene krize činila je ekonomija. Eta-tizam je bio veoma izražen u svim društveno-ekonomskim strukturama. Prisvajanje viška rada bilo je u rukama države
--------------------------------------------------------------------------------
Page 4
(1961. godine – 79,1, 1964. godine – 73,4%). Kapital je samo manjim delom (26-31%) bio pod kontrolom privred-nih organizacija. Nacionalni dohodak, koji je u pedesetim godinama XX veka uvećan 2,3 puta, počeo je da stagnira. Dugovi su prekoračivali 1,1 milijardu dolara. Zalihe su iznosile trećinu ukupne proizvodnje. Neiskorišćenost kapa-citeta dosezala je 40%. Struktura privrede nije bila pri-lagođena izvozu niti unutrašnjoj potrošnji. Rast ličnih dohodaka, kojim je kupovan socijalni mir, premašivao je produktivnost. Ulaganja u neprivredne objekte gutalasu 30% državnih kredita. Rasipništvo, nebriga i promašene investicije postale su deo ekonomske svakodnevice. Ras-podela akumulacije, investicija i dohotka provocirala je nezasitu gramzivostpolitičkih struktura na svim nivoima. Strana ulaganja učestvovala su u državnim investicijama sa preko 40, a u investicijama koje federacija vrši po re-publikama sa 66%. Porast potrošnje bio je umnogome veći od proizvodnje koja je stagnirala. Ekonomija je postala izvorište sukoba i političkih konfrontacija republičkih partijskih elita. Sve je to pogodovalo odlaganju reformi i modernizacije društva. Opštu krizu generirala je i sama partija na vlasti. Hije-rarhijski ustrojena i poistovećena sa državom i vlašću, ona nije bila u stanju da podstiče razvoj i demokratizaciju društva. Oko pitanja uloge, karakterai mesta Partije u društvu polarizovali su se unutrašnji politički frontovi. U najvišim saveznim i republičkim rukovodstvima ovladali su partikularizam, nedisciplina, korupcija, kršenje zakonitosti, odsustvo odgovornosti i drugo što je, u prethodnim go-dinama, najstrože sankcionisano. Partija je bila ona snaga koja je u jugoslovenskom društvu jedina inicirala društvene promene. Početkom šezdesetih godina XX veka ona nije
--------------------------------------------------------------------------------
Page 5
imala snage da sebe transformiše, da se prilagodi prome-nama u društvu i racionalno sagleda sopstveni položaj, da radikalno utiče na ustrojstvo unutrašnjih odnosa i oslobodi se staljinističkih recidiva, kontrolne i nadzorne uloge, starih metoda organizovanja komunista. Suštinski, SKJ nije uspeo da izvrši promene okoštale svesti svojih kadrovai svoga anahronog političkog mentaliteta, da se otrgne od stereo-tipne političke kulture i da težište radaprenese sa područja vlastina prostor idejno-političke akcije. I dok je sistemska kriza izazivala dubinske potrese i dobijala goleme razmere sa nesagledivim posledicama, na površinije vladao socijalni mir, privid skladnih odnosa među re-publikama, osećaj da je budućnostosvojenaza dugi niz godina. Ovladala je svest da generacija koja je iznela rat,obnovu, sukob sa Informacionim biroom i petogodišnje planove zaslužuje da malo odahne. Opuštanje kaišanašlo je odraza u uvećanim platama, stečenom standardu i gu-bitku osećaja za štednju. Neupućenom posmatraču sa strane prethodna Jugoslavija je tih godina izgledala kao zemlja sa unutrašnjom stabilnošću, visokim stepenom razvoja, međunarodnim ugledom. Ispod tog prividnog mira zemlja se suočavala sa krizom koja je, dugoročno, dovodila u pitanje opstanak države, političkog sistema i međunacio-nalnih odnosa. Marta 1962. J. Broz je na Proširenoj sednici Centralnog komiteta (CK) SKJ postavio pitanje: Da li je /.../zemlja još kadra da se održi, da se ne raspadne,/odnosno/da li je /.../ /jugoslovenska/zajednica zrela za život? Tog trenutka u partijskom vrhu postojale su dve suprot-stavljene koncepcije društvenog razvoja. Slovenački po-litičari, pozivajući se na pravo naroda na samooprede-ljenje, težili su daljem osamostaljivanju republika što je,
--------------------------------------------------------------------------------
Page 6
dugoročno, vodilo konfederalnom oblikovanju jugosloven-ske države. Druga struja zagovarala je očuvanje zajedničke države u formi centralističke federacije. Izlaz iz krize J. Broz je video u buđenju revolucionarnog duha i održanju vodeće uloge SKJ. Po njegovom mišljenju briga o opštim interesima zemlje, društvenom razvitku i podizanje ugleda države u inostranstvu bili su poslovi o kojima su morale da vode računa i savezne i republičke strukture. Stoga je zahtevao jačanje uloge Partije u društvu. Uporedo sa tim protivio se zahtevima da SKJ preuzme ulogu zaštitnika nove nacio-nalne politike (jugoslovenske), likvidacije nacionalnih interesa, afirmacije centralizma i jugoslovenstva koje anuli-ra nacionalne tekovine republika. Samoupravljanje je smatrao najvećom tekovinom revolucijei nije dozvoljavao se ono dovodi u pitanje. Nije bio spreman da dopusti bujanjepartikularističkih tendencija niti povratak na staro. Protivio se da SKJ postane neka koalicija komunistai zahtevao monolitno povezivanje komunista. Od republičkih partijskih struktura tražio je da budu nosioci borbe protiv nacionalizma, šovinizma i sitnoburžoaskih tendencija. Smat-rao je da jedinstvena partija predstavlja “najboljeg zaštitnika i čuvara nacionalnih interesa” te se zalagao za sprečavanje deformisanja nacionalnog pitanja “u pravcu dezintegracije naše socijalističke zajednice”. Brozovi stavovi (Pismood 3.4. i govor u Splitu od 6.5.1962. godine) zadirali su u interese formiranih saveznih i republičkih birokratija, a istovremeno su sputavali i plašili reformiste. Između opasnostiza socijalizam, kako su tvrdili jedni, i sporogpreobražaja društva, kako su govorili drugi, kompromis je mogao biti samo privremen. U pitanju je bio pokušaj da u sklad budu dovedeni jedinstvo misli i akcije SKJ – što nije postojalo, integracija i jedinstvo Jugoslavije
--------------------------------------------------------------------------------
Page 7
sa osamostaljivanjem republika – što se međusobno isklju-čivalo, i društvene promene – koje partija na vlasti, u suštini, nije želela. Kompromis je bio vidan i prilikom osmišljavanja novog Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), koja je, aprila 1963. godine, definisana kao: /savezna/država dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda isocijalistička demokratska zajednica zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanja./Njena je teritorija označena kao jedinstvena, sačinjena od/teritorija socijalističkih republika.Nakon donošenja Ustavaproces preoblikovanja karaktera jugoslovenske federacije i osamostaljivanja federalnih je-dinica ušao je u novu fazu. U decembru 1964. na VIII kongresu SKJ otvoreno je, gotovo dve decenije posle završetka Drugoga svetskog rata, nacionalno pitanje. Na Kongresu je progovoreno o ekonomskim uzrocima nacio-nalne ravnopravnosti i povezanosti birokratskog centra-lizmasa velikodržavnim hegemonizmomi nacionalizmom. Time je demantovana dugo prisutna tvrdnja da je fede-rativnim oblikom državno-pravnog uređenja, ukidanjem velikosrpske političke hegemonije, isticanjem parola o bratstvu i jedinstvui ravnopravnosti narodanacionalno pitanje trajno rešeno. Za J. Broza je direktni produkt državnog centralizma u nacionalnoj politici bila pojava nadnacionalne birokratije: /Njena hegemonija i gubitak nacionalnog identiteta vodili su poistovećivanju/jedinstva naroda /sa/likvidacijom nacija i stvaranjem nečeg novog, veštačkog, tj. jedne jedinstvenejugo-slovenske nacije,što pomalo liči na unitarizam i hegemonizam.Decembra 1964. Brozova kritika jugoslovenske stvarnostibila je satkana od dva elementa: prvo, od optužbi biro-kratsko-centralističkih snaga okrivljenih da ignorišu republi-
--------------------------------------------------------------------------------
Page 8
ke, sputavaju decentralizaciju društva, suprotstavljaju se smanjivanju uticaja saveznog centra, dovode u pitanje integrativne funkcije republika i autonomnih pokrajina, protive se rasparčavanju akumulacije sabrane u državnim fondovima te posredno podstiču nacionalizam i separati-zam, i drugo, od nezadovoljstva tendencijom zatvaranja republika u svoje granice, povezanog sa pojavom birokratsko-partikularističkih snaga i podsticanjem nacio-nalizma. Takvim stavovima E. Kardelj je dodavao i teze o nacionalno-ekonomskoj samostalnosti, suverenosti nacija i ekonomskom osamostaljivanju republika. Osmi kongres SKJ je pripremio privrednu i društvenu reformu. Društveni razvoj je zahtevao promenu privredne strukture, a ona, opet, preuređenje odnosa u državi, mo-dernizaciju proizvodnje, podizanje produktivnosti, mate-rijalni razvoj, demokratizaciju društva i sputavanje mešanja politike u privredu, uz potiskivanje državnog arbitriranja tržišnim zakonima. Radikalno smanjenje moći federalne države i promena etatističkog privrednog sistema vodili su konačnoj destaljinizaciji u sferi privrede. Ipak, do toga nije došlo. Privredna reforma nije dala željeni rezultat. Nova raspodela dohotka, pri čemu je kapital skoncentrisan u bankama, uticala je na pojavu nezaposlenosti (300.000), opadanje stope privrednog rasta (sa osam na 0,6%),stagnaciju industrijske proizvodnje (opada tri puta) i pojavu ekonomske migracije (400.000). Savezni finansijski kapital nije bio transformisan. Prelazak na tržišnu privredu je izostao, a nije više bilo ni državne intervencije. Kod starih partijskih kadrova pojavio se strah da u društvu jačaju kapitalističke tendencije. Sve u svemu, u redovima SKJ nije bila sazrela svest da promena u privredi i društvu zahteva radikalnu promenu vlastitog položaja u društvu. Tendencija
--------------------------------------------------------------------------------
Page 9
da se na izazove vremena odgovori očuvanjem postojećeg stanja u osnovama je sputavala reformu. Partijsko ruko-vodstvo, polarizovano na pristalice i protivnike reforme, nije bilo u mogućnosti da vodi jedinstvenu politiku. Kon-cepcijske podele oko reforme federacije, strategije priv-rednog razvoja i transformacije Partije eskalirale su sredinom 1966. u bespoštedni sukob. U leto 1966. na udaru je bila Uprava državne bezbednosti (Udba), optužena da se “stavila iznad SKJ i izvan demokratskog sistema”. Suština sukoba nije bila u brojnim deformacijama Udbe nego u nepomirljivim pogledima na društveni razvitak. Demontaža Udbe(50% kadrova je odstranjeno) je, makar na neko vreme, uticala na slabljenje opšteg nadzora, zauzdavala mešanje u društveni i politički život te vodila demokratizaciji društva. Ali, istovremeno sa time, ona je doprinosila slabljenju države, pojavi anarhije, jačanju republičkih i pokrajinskih partikularizama, pret-varanju decentralizacije u dezintegraciju političkih, privred-nih, kulturnih i nacionalnih odnosa među republikama i pokrajinama. U leto 1966. iz političkog života istisnute su snage koje su se protivile kursu naznačenom na VIII kongresu SKJ, privrednoj reformi, ekonomskom drobljenju zemlje, razbijanju jake federalne države i napuštanju jugoslovenske ideje. Aleksandar Ranković i njegovi istomišljenici nisu, pak, bili srpski nacionalisti niti centralisti i unitaristi koji zagovaraju nacionalnu nivelaciju jugoslovenskih naroda. Oni su smat-rali da snažni politički i državni centar, koji vodi računa o interesima Jugoslavije kao celine, treba očuvati po svaku cenu. Zato su, nasuprot samoupravljanju, afirmisali državu i njene ustanove, protivili se novim pogledima na nacionalno pitanje i kočili promene u jugoslovenskoj federaciji. Ipak,
--------------------------------------------------------------------------------
Page 10
metodi delovanja koje su zagovarali bili su anahroni. Davali su prednost arbitraži federalnog centra. Nisu razumeli procese nacionalne emancipacije, republičkog osamosta-ljivanja i demokratskog međunacionalnog i međurepublič-kog sporazumevanja. Isticanje u prvi plan personalnih grešaka i odgovornosti uticalo je, pak, da pitanje temeljne rekonstrukcije sistema i njegove demokratizacije ostane po strani. Mart 1962. (Proširena sednica CK SKJ), april 1963. (osmišljavanje novog Ustava SFRJ, donetog aprila 1963.),decembar 1964. (VIII kongres SKJ na kome je, među ostalim, otvoreno nacionalno pitanje), sredina 1965. (prok-lamovanje privredne reforme) i jul 1966. godine (Brionski plenum) prepoznatljive su etape u složenom procesu međusobnog sukobljavalja. U tom procesu preispitivan je i menjan karakter jugoslovenske federacije. Otvoreno je nacionalno pitanje. Ojačana je arbitrirajuća uloga J. Broza (odnosno SKJ). Legalnost je dobila teza o nacionalnoj ekonomskoj samostalnosti republika. Destaljinizacija u sferi privrede, poslovanje po tržišnim zakonima, modernizacija proizvodnje, podizanje produktivnosti i demokratizacija društva morali su, ipak, da čekaju neko drugo vreme. * Opterećena hipotekama velikodržavnog hegemonizmai velikosrpskog nacionalizma, Srbija, pored svoje veličine i snage, nije značajnije uticala na proces osamostaljivanja i sticanja suverenosti republika. Na momente je izgledalo, po jednome od postojećih mišljenja, da je smenom A. Rankovića Srbija najviše dobila: oslobodila se teškog ba-
--------------------------------------------------------------------------------
Page 11
lasta i hipoteke, otpočela ubrzanu preorjentaciju ka promeni sistema, otvorila pitanje temeljne reorganizacije SKJ i kritički se odredila prema centralizmu. Drugo do-minantno mišljenje skretalo je pažnju na proces decen-tralizacije, smatrajući da on ne vodi demokratizaciji društva nego razaranju državne strukture te jačanju republika i uspostavljanju njihova etatizama. Zagovornici treće opcije smatrali su da je Srbija zapostavljena, da zaostaje u razvoju, da niske cene sirovina i poljoprivrednih proizvoda znače njenu eksploataciju. Preporuke Brionskog plenuma, u kojima je zagovarana borba protiv centralizma, etatizma, birokratizma, velikodržavnog hegemonizma te unitarizma, i strah da smena A. Rankovića ne isprovocira u Srbiji nacionalno nezadovoljstvo inicirali su radikalan obračun sa svime što liči na srpski nacionalizam. Od srpskih komunista se tražilo da otklone posledice nacionalističke politikei svestrano sagledaju istorijske, ekonomske i društvene korene nacionalizma. Tako je, istovremeno, otvoren široki frontsukoba sa snagama koje su označene kao nosioci etatizma i birokratizma, pristalice unitarizma, nacionalizma i centralizma, elementikoji šire nevericu u nacionalnu politiku SKJ i iskazuju zabrinutost za budućnost Srbije. Pravci delovanja partijskog vrha Srbije istovremeno su označavali ravni podela. Nakon odlaska A. Rankovića otvoren je prostor za razgovore o promeni političkog položaja autonomnih pokrajina. Otpočela je ubrzana emancipacija nacionalnih manjina. Postajao je sve izraženiji pritisak koji su vršili zagovornici etatistički koncipirane autonomije. U partijskom vrhu Republike bio je domi-nantan stav da bez demokratskog društva višenacionalna zajednica nije u stanju da obezbedi ravnopravnost nacija koje u njoj žive. Duh tolerancije u nacionalnoj politici
--------------------------------------------------------------------------------
Page 12
otvorio je i prostor za pojavu separatizama. Traženi su pravo narodnosti na samoopredeljenje, izjednačavanje pokrajina i Republike u pravima i dužnostima, položaj konstitutivnog elementa federacije, prenošenje funkcija Republike na pokrajine, sticanje što više atributa državnosti i ekonomsko osamostaljivanje pokrajina. Otvaranje sukoba Republike i pokrajina stavljalo je u drugi plan podsticanje procesa modernizacije društva i izazivalo nove rascepe u rukovodstvu. Stav partijskog vođstva Srbije da na auto-nomiju ne treba gledati samo kao “na formu izražavanja posebnosti pokrajina nego i kao na oblik njihovog uklju-čivanja u Republiku i federalnu zajednicu”, nije nailazio na odobravanje pokrajinskih partijskih struktura. Sve strane u sukobu uočavale su da fiktivna stvarnost koju je predviđao Ustaviz 1963. više ne odgovara stvarnosti života u jugoslovenskoj državi. Promene ustavno-pravne strukture države bile su inicirane porazom snaga suprotstavljenih reformi federacije (1966) i pritiskom nagomilanih nacio-nalnih nezadovoljstava. Politička osuda centralizma, eta-tizma, unitarizma i birokratizma bila je u funkciji reforme federacije kojom bi bio pojačan suverenitet socijalističkih republika i ojačan autonomni položaj pokrajina. Samim tim bila je pojačana tendencija nacionalne identifikacije. U procesu demokratizacije i reforme prestalo se voditi računa o interesima jugoslovenske celine. Prihvaćen je zahtev nacija da socijalističke republike dobiju status nacionalnih država. Na tom tragu bio je proces ustavno-pravnog preoblikovanja jugoslovenske države. Amandmani iz 1967. ograničili su samostalnost federacije i stavili je pod nadzor republičkih i pokrajinskih struktura. Prava data autonomijama stavljala su Srbiju u neravnopravan položaj. Partijsko rukovodstvo Srbije je to prihvatalo vođeno
--------------------------------------------------------------------------------
Page 13
demokratskim interesima Srbije i cele zemlje, zaintere-sovano za promenu sistema vladanja i ostvarenje istinske ravnopravnosti. Kod vodećih srpskih komunista postojala je svest da pitanje odnosa Republike i pokrajina može biti rešeno samo na demokratski način uz bezrezervno su-protstavljanje svim velikodržavnim tendencijama, etatistič-kim koncepcijama(centralizam ne može biti baza odnosa u Srbiji) i separatističkim nastojanjima. U narednim go-dinama – 1968. i 1969. - ustavni amandmani su ozakonili dalje slabljenje federacije, jačanje republika, osamostalji-vanje i potpuno samoorganizovanje pokrajina. Izjednača-vajući ih sa republikama u pravima i dužnostima, amandmani su od pokrajina stvarali pararepublike. One su postajale konstitutivni deo federacije i preuzimale odgo-vornost za njenu sudbinu. Njihova autonomija bila je politička, pravosudna, finansijska... Javnost je iskazivala bojazan za sudbinu federacije i efikasno funkcionisanje države. Počelo se sumnjati u demokratske procese u kojima se problemi ravnopravnosti narodnosti poistovećuju sa pitanjem državnog konstitui-sanja i stvaranja novih republika. Nasuprot tome u državnom i parijskom vrhu odnosi su idealizovani. Svesno je previđano da sporovi i konfrontacije potiskuju jedinstvo, da savezni centralizam ustupa mesto republičkom etatizmu i partikularizmu i da ekonomski, politički i nacionalni interesi republika i pokrajina iniciraju sukobe. Vlast nije brinula činjenica što odluke na nivou federacije zavise od nagodbi i kompromisa republika i pokrajina, što se republike ponašaju kao suverene države, što ekonomske neravnomernosti i društvene neujednačenosti porađajunove sukobe, a procese demokratizacije sputava prodor
--------------------------------------------------------------------------------
Page 14
autokratske vlasti, čije boljševičko biće nije bilo spremno da reformiše sebe. Transformacija SKJ bila je drugi pravac rada partijskog rukovodstva Srbije i poprište sukoba sa neistomišljenicima. Sporove je izazivalo traganje za novim mestom i ulogom SKJ u društvenom životu, eliminisanje birokratske kad-rovske strukture, iskušavanje novih oblika organizovanja komunista, promena okoštalesvesti i ustaljenog političkog mentaliteta. Promene su morale da budu suštinske, ali su voljom J. Broza i saveznog partijskog vrha svedene na transformaciju i reorganizaciju organizacione strukture koja je pratila ustavno-pravno preoblikovanje države i osamos-taljivanje partijskih organizacija republika i pokrajina (floskula o samostalnim partijskim organizacijama u jedins-tvenom savezu). Za dubinsko reformisanje bića SKJ, par-tijsku demokratizaciju, napuštanje autokratske vladavine, novi način mišljenja i delovanja, oslobađanje od dog-matizma i birokratizma vođstvo SKJ nije imalo ni volje, ni snage, ni interesa. Stoga je sukob partijskog rukovodstva Srbije sa J. Brozom i partizanskim kadrovimabio ne-minovan. Sfera ekonomije i društvenog razvoja takođe su postale poprištem sukoba. Koncept moderne Srbije, koji je za-govaralo partijsko rukovodstvo Republike, uključivao je u sebi izgrađivanje velikih poslovnih sistema, jačanje fi-nansijskih institucija, uvođenje novih tehnologija i metoda upravljanja, tržišnu i izvoznu orijentaciju privrede. Struč-nost, poslovnost, efikasnost, produktivnost i menadžerstvo bili su samo neki od novih momenata koji su izazivali podozrivost starih partijskih kadrova. U početku stidljivo, a kasnije sve glasnije, strah od stručnosti, koji je opsedao partijsku i državnu birokratiju, počeo se uobličavati u
--------------------------------------------------------------------------------
Page 15
kritiku modernizacije, menadžerstva, tehnokratizma, velikih ekonomskih integracija, novih tehnologija i povećanja materijalnog bogatstva. Birajući između razvoja i očuvanja vlasti, politički vrh zemlje se opredelio za očuvanje stečenih birokratskih pozicija i vlasti. Posledica odbira, koji je definitivno učinjen nekoliko godina kasnije (1972), bila je opšta državna stagnacija. U klimi apsolutizacije teritorijalnih posebnosti, nacionalnih identifikacija i suverenosti republika i pokrajina, Savez komunista Srbije (SKS) je birao svoj put. Brionski plenum, shvaćen kao pitanje od posebnog značaja, presudno je uticao da se Srbija počne okretati sebi te svom ubrzanom ekonomskom i društvenom razvoju. Iz tog dubokog političkog i idejnog sukoba SKS je, nakon mukotrpne borbe, uspeo da ostvari vidne rezultate. Tajno glasanje za najviše partijske funkcionere, postojanje više kandidata od broja koji se bira, veća tolerantnost, spremnost na razgovor i o najosetljivijim pitanjima, promene u centralnim komitetima Republike i pokrajina te ukazivanje poverenja mlađoj i obrazovanoj generaciji komunista svedočilo je o novom stilu rada i osmišljavanju novog političkog kursa koji je oslobađao kreativnu i demokratsku energiju posleratnih generacija. Prednost su dobili prosvećeni i kompetentni ljudi. Oni su predstavljali jednu novu Srbiju– okrenutu privredi, reformi, demokratiji... U ustavno-pravnoj reformi države CK SKS je podržavao promenu odnosa u federaciji. Odlučno se izjašnjavao protiv etatizma. Iskazivao je strogost prema svakom nacionalizmu, pogotovo srpskom. Na srpsko pitanje je gledao kao na demokratsko pitanje. Otvoreno se zalagao za demokratsku transformaciju društva. Principijalno je smatrao da o zajedničkim pitanjima rasprava treba da bude vođena na
--------------------------------------------------------------------------------
Page 16
jugoslovenskim telima. Čak kada su na to bili direktno primoravani, vodeći srpski komunisti se nisu upuštali u razmatranje unutrašnjih pitanja drugih republika, posebno Hrvatske. Javno su isticali da Srbija ne želi da bude identifikovana sa jugoslovenskom federacijom i suprot-stavljena drugim republikama. Trudili su se da konkretnom delatnošću afirmišu stav o nedeljivosti reforme države i društva. Nastojali su da emancipacija Srbije od saveznog centra bude potpuna. Bili su svesni da se sa centralizmom i prinudom neće daleko otići. Nasuprot autornoj nacionalnoj državnosti prednost su davali “demokratizaciji društva u redefinisanoj federaciji”. Osnovnom smetnjom u razvoju smatrali su, pak, instituciju lične vlastii Brozovu arbitražu. Stavovi koje je CK SKS zastupao budili su sumnju jugoslovenskog partijskog centra. Osećaj da Srbija izmičenaterao je J. Broza da za obračun sa liberalnim vođstvom srpskih komunista saradnike potraži na mnogim stranama. Sažetak Početkom šezdesetih godina XX veka nastaje unutrašnja državna i partijska, idejna i organizaciona, politička i ekonomska, društvena i moralna kriza te nastupa, uz sudar nacionalnog i jugoslovenskog u svim sferama života, opšta dezintegracija. Etape u složenom procesu međusobnog sukobljavalja čine mart 1962. (Proširena sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije/SKJ u martu 1962), donošenje Ustavau aprilu 1963, VIII kongres SKJ, koji otvara i nacionalno pitanje, u decembru 1964, proklamovanje privredne reforme sredinom 1965. i Brionski plenum u julu 1966. godine. Opterećena hipotekama velikodržavnog hegemonizmai velikosrpskog nacionalizma, Srbija, pored svoje veličine i snage, nije značajnije uti-cala na proces osamostaljivanja i sticanja suverenosti republika. Nakon odlaska Aleksandra Rankovića otvoren je prostor za razgovore o promeni političkog položaja autonomnih pokrajina. U narednim
--------------------------------------------------------------------------------
Page 17
godinama – 1968. i 1969. - ustavni amandmani su ozakonili dalje slab-ljenje federacije, jačanje republika, osamostaljivanje i potpuno samo-organizovanje pokrajina.Za dubinsko reformisanje vođstvo SKJ nije imalo ni volje, ni snage, ni interesa. A osećaj da Srbija izmičenaterao je Josipa Broza da za obračun sa liberalnim vođstvom srpskih komunista saradnike potraži namnogim stranama.
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

Vuk · Administrator foruma Član od: 23 Dec 2007 Komentari: 1528

Pa eto sad i EU pokazuje te iste slabosti u ekonomiji. Grcka, Spanija, Portugal ....
Znaci nije ustav kriv za krizu u drustvu vec okruzenje. Zasto nije Njemacka u 80 tim dala nama toliku pomoc kao sad Grckoj? Sigurno bi smo se izvukli iz krize. Ali oni su nam jos poturali "klinove u tockove" kako bi nas jos vise unistili.
Svima je poznato da je SFRJ morala da izvoznim proizvodima samnji cijenu za vise od pola vrijednosti iste robe na zapadu da bi je mogla plasirati na zapadno trziste. Yugo se prodava za manje od 4000 DEM iako nije bio nista losiji od zapadnih auta njegove klase (npr. Peugeot i Renault)
Normalno da tu treba uzeti u obzir i nacionaliste koje je zapadna Evropa pomagala jos od kraja drugog svjetskog rata.
Švedska je pomogla hrvatskim teroristima poslije ubistva ambasadora Rolovica u Stockolmu da se nekaznjeno izvuku.
Ja sam ipak srecan sto sam imao priliku da jedan dio mog zivota prozivim bas u SFRJ u doba ustava iz 1974. jer smatram da je to bio najdemokraticniji ustav koji je davao svim narodima podjednaka prava. Mozda to u danasnjem svijetu jos uvijek nije uspjesno ali nije ustav kriv sto narodi ne zele da budu ravnopravni.

Pozdrav Vuk.
_________________
"Hej, hej Jugosloveni, bračo rođena,
vratite se kući, samo jedna je Jugoslavija.."
www.vuksfrj.se

Anti-Jenki · Legenda Član od: 08 Jan 2009 Komentari: 264

Mozda je jedna od najvecih mana Ustava iz 1974 bila ta sto nije jasno odredio ko, kako i pod kojim uslovima ima pravo na otcepljenje.

Postojala je uopstena fraza o "narodima koji imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja" ali nigde nije bilo propisano kako da ti narodi to svoje pravo i ostvare.

S druge strane imali smo clan 5 koji je izricito zabranjivao menjanje granice SFRJ "bez saglasnosti svih republika i autonomnih pokrajina".

Po tom clanu ispada da je bilo skoro nemoguce da se ti "dobrovoljno ujedinjeni narodi" otcepe jer je bilo dovoljno da se jedna republika ili pokrajina ne slozi sa promenom granica SFRJ i od otcepljenja nema nista.

Kakvo je to onda pravo na "samoopredeljenje do otcepljenja" gde se mora traziti saglasnost ostalih? Znaci recimo slovenacki narod hoce da se otcepi pa mora da pita Makedonce, koji s njima nemaju nikakve veze, da li se oni slazu sa "promenom granica SFRJ". Pa zar to nije malo kontradiktorno?

Postoji i clan 3 koji izricito kaze da je "socijalisticka republika drzava zasnovana na suverenosti naroda". Taj clan bio je od strane jugo-secesionista citiran do besvesti i navodjen kao potvrda prava republika na otcepljenje.

Ali pametnjakovici koji su pisali Ustav su se i tu potrudili da sve zamrse i zakukulje pa tako ne kazu eksplicitno da li te "drzave" imaju pravo da izadju iz SFRJ ili ne. Takodje ne objasnjavaju o suverenosti kojeg se naroda tu radi. Bosna je recimo zvanicno bila drzava tri naroda a Hrvatska dva. Koji je sad tu narod imao pravo na "suverenost"? Pisci Ustava se time ne bave i ostavljaju svima da taj clan tumace kako hoce (sto ce i biti jedan od razloga za klanicu devedesetih).

Vec pomenuti clan 5 navodi kako se "granica izmedju republika moze menjati samo na osnovu njihove saglasnosti" ali ne naglasava da li to vazi samo dok su republike u okviru SFRJ ili i u slucaju njihovih secesija. Kako se nigde u Ustavu ne spominje mogucnost "secesija republika" i taj se deo clana 5 moze tumaciti kako se kome prohte sto se nazalost i desilo.

Isti clan navodi kako je "teritorija SFRJ jedinstvena". Kako onda neko moze da rasparcava nesto sto je cak i po najvisem pravnom aktu zemlje "jedinstveno"? Ta stavka je recimo bila u direktnoj suprotnosti sa onom o pravu naroda na "samoopredeljenje do otcepljenja" sto je samo jos jedna potvrda zbunjenosti "genija" koji su pisali Ustav.

Dakle nelogicnosti i kontradikcije koje su raspad jugoslovenske (kon)federacije ucinile daleko komplikovanijim i bolnijim nego sto je trebao biti. Kreatori Ustava kao da su namerno zeleli da sve bude nejasno i prepusteno proizvoljnim interpretacijama ne bi li se bratstvo-jedinstveni Jugosloveni sto vise poklali.

U drugim zemljama pisci Ustava nisu tako kreativni kao nasi pa se trude da budu sto jasniji i precizniji. Ustav Kraljevine Spanije garantuje pravo na autonomiju ali eksplicitno odredjuje da je "domovina nedeljiva". Pa sad ko hoce da se otcepljuje mora prvo da promeni Ustav. Ja sad ne zelim da ulazim u to da li je to pravedno ili nije ali ako nije pravedno barem je jasno da jasnije ne moze biti.

Slicno je i sa Francuskom gde u Ustavu stoji da je "Republika socijalna, demokratska i nedeljiva", tako da niko ne mora da bude doktor pravnih nauka da bi shvatio sta su pisci hteli da kazu...

Sovjetski Savez je bio drzava sa dva miliona kontradikcija ali su se barem tvorci zadnjeg vazeceg Ustava potrudili da jasno odrede ko ima pravo na otcepepljenje te su odredili da to budu republike. Kristalno jasno i bez prostora za bilo kakve pravnicke manipulacije. Raspad SSSR-a je stoga prosao relativno mirno, bez velikih potresa i bez konstantnog prepucavanja oko toga ko ima prava da bude "svoj na svome" a ko nema.

Inace, meni cesto komunisti kazu da Tito nije kriv za gluposti iz Ustava jer eto on nije "imao prorocke osobine" pa nije mogao da zna sta ce biti nakon njegove smrti.

Medjutim cesto bas ti komunisti navode da je bas taj Tito, koji eto nije bio "prorok", negde rekao kako ce Srbi i Hrvati ponovo ratovati nakon njegove smrti.

Pa sad ja nesto razmisljam... Ako je zaista to izjavio znaci da je ipak bio prorok. I ako je vec bio prorok te je predvidjao nove ratove bratstvo-jedinstvenih Srba i Hrvata zasto nesto nije ucinio da im, ako nista drugo, taj novi rat oteza? Zbog cega onda Ustav iz 1974 i sve one nejasnoce koje kao da su imale za cilj da jednog dana sto vise iskomplikuju situaciju? Ili ako vec nije imao ideju kako da im "oteza" te nove sukobe zasto im onda nije olaksao put za razdvajanje stavivsi u Ustav jasno i precizno ko, kako i pod kojim uslovima ima pravo na izlazak iz jugoslovenske (kon)federacije?

Jedan moj prijatelj kaze da je Titova filozofija bila "Posle mene potop" pa da se zato nije preterano bavio sa tim "sitnicama". Ko zna, mozda je i u pravu.

I za kraj jedna mala konstatacija. Svi lideri koji pretenduju da budu "velikani" moraju da imaju sposobnost predvidjanja. Stoga drugovima komunistima najtoplije preporucujem da ne govore kako "Stari" nije bio prorok jer tako samo umanjuju njegovu velicinu...
_________________
General De Gaulle: "Mozete biti sigurni da ce Amerikanci pociniti sve moguce gluposti koje mozete da zamislite, plus jos i neke koje ne mozete da zamislite".

Lolek i Bolek · Patriota Član od: 05 Feb 2009 Komentari: 471

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli